Naslovna  |  Zabava  |  Zanimljivosti  |  Hongkong – Meka za bogataše, maćeha za svoje mlade
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Zanimljivosti

03. 10. 2019.

Izvor: N1

Hongkong – Meka za bogataše, maćeha za svoje mlade

"Upisao sam fakultet da bih imao bolji život, ali izgubio sam nadu u svoju budućnost", kaže 20-godišnji Diki Čeung, student iz Honkonga, koji već mesecima potresaju prodemokratski protesti zbog sve veće političke dominacije Pekinga i ograničavanja sloboda u toj, nekad britanskoj koloniji, koja je 1997. vraćena Kini.

Diki se školuje da jednog dana postane nastavnik, i želi da izdržava porodicu, ali, kako je rekao za BBC, misli da to i nije baš moguće, jer, jednom kad diplomira, ne veruje da će tako lako naći posao, i to ne u struci, već bilo kakav.

"Želim da promenim život svojoj porodici. Oni u Hongkongu moraju teško da rade da bi platili skupu kiriju. Sada kada sam ja stasao, ja to ne mogu. Radnih mesta je manje nego ranije, a kad mi diplomiramo za tri godine situacija će biti još gora", smatra Diki.

S njim se slaže i 18-godišnja Leung Suet Lam, koja sluti da će kad diplomira i dalje živeti sa roditeljima.

"Jako je teško doći do stana ovde... kupovina nije realna opcija. Struktura stanova u Hongkongu je da su, uglavnom, veoma mali, a skupi. Treba da potrošim mnogo para da bih kupila mali stan, a to bi ograničilo moju predstavu o životu kakav zamišljam", kaže Leung.

Mladi ljudi u Hongkongu, poput Dikija i Leung bore se sa tri velika ekonomska problema: plate stagniraju, tržište rada je sve konkurentnije, a cene nekretnina vrtoglavo rastu.

Iako su razlozi za političke proteste koji se već četiri meseca dešavaju u Hongkongu složeniji od kupovine stana ili nalaženja posla, mladi ljudi se na toj teritoriji osećaju kao da ih vlada već decenijama ignoriše i zaobilazi u svojim razvojnim planovima.

To je još više podgrejalo njihovo nezadovoljstvo sistemom, za koji osećaju kao da radi protiv njih.

Loši izgledi za samostalnost mladih

Konkurencija za upis na fakultet u Hongkongu je žestoka, ali čak i ako vam to uspe, i diplomirate, dobar posao i stabilan prihod vam uopšte nije zagarantovan, baš kao i u Srbiji.

Mladima u Hongkongu su sve veća konkurencija u borbi za posao i kineski diplomci, kojih je sve više.

Čan Vaj-Keung, predavač na Hongkonškoj politehničkoj akademiji, kaže da je početna plata novopečenih diplomaca 1990-ih bila oko 25.000 hongonških dolara (3.188 američkih dolara), a danas je svega malo viša, tj. 28.000 hongonških dolara (3.571 američki dolar).

No, prema njegovim rečima, iako početna plata nije mnogo porasla, cene nekretnina su "otišle u nebo", odnosno više nego 10 puta porasle.

"Naši obrazovni programi su staromodni. Našom ekonomijom dominira nekoliko moćnih porodica, koje su zgrnule bogatstvo trgujući nekretninama. Oni nisu baš radi da investiraju u visoke tehnologije ili inovacije. Naša vlada čini 'medveđu uslugu' razvoju visoke tehnologije. Čak i kad bi mladi ljudi želeli da uđu u ovu novu industriju, nema mnogo dobrih šansi za njih", ocenjuje Čan.

Ono što je mladima takođe važno, pored toga da nađu odgovarajući posao, je i da se odvoje od roditelja i dođu do sopstvenog stana ili kuće, a upravo to je nemoguća misija za mnoge Hongkonžane.

Ali ne i za Karid Čou, mladu ženu koja drži međunarodnu tehnološku firmu u gradu, i koja je pozajmila novac od majke da, zajedno sa bratom, kupi stan.

"Prilično je teško da imate svoj stan u Hongkongu, a njihove cene poslednjih godina stalno rastu. Zato smo i odlučili da ove godine kupimo stan, jer će cene i dalje nastaviti da skaču", rekla je Karid.

Da biste shvatili koliko je tržište nekretnina u Hongkongu u najmanju ruku "neverovatno", Karid je za stan od 25 kvadrata platila više od 500.000 američkih dolara!

Ona u tom prostoru, koji bismo mi iz Srbije nazvali garsonjerom, živi sa dečkom i bratom, što, prema njenim rečima, i nije neobično, imajući u vidu vrtoglave cene nekretnina u Hongkongu.

Hongkong je, prema UBS indeksu trgovine nekretninama, jedan od najskupljih gradova sveta za kupovinu istih.

Od 2008. cene nekretnina su se u tom gradu udvostručile, prema Honkonškom zavodu za statistiku, dok je manje od polovine stanovnika tog grada vlasnik svojih domova, što je najniža stopa u poslednjih 20 godina.

Kako je u svom izveštaju za 2019. naveo UBS indeks, za stan od 60 kvadrata u širem centru Hongkonga, njegov stanovnik trenutno treba da izdvoji 21 godišnju platu, po čemu je taj grad apsolutni rekorder u svetu.

Sledeći na listi – Parižanin, treba da izdvoji 15 godišnjih plata za stan iste kvadrature u širem centru svog grada, dok će stanovniku Londona za to trebati 14 plata.

No, vratimo se Hongkongu, gde su se tzv. javni stanovi, ili ono što se kod nas nekad zvalo "društveni", pokazali kao način da se premosti, bar delimično, ovaj problem. Ali, tu je odmah na svetlo dana izašao novi – nema ih dovoljno.

Delimično se to može pripisati i tome što investitori koji poseduju neiskorišćene parcele nisu podsticani da grade zgrade za javno stanovanje.

"Ako naprave zgrade za stanovanje za prodaju, zarade deset puta više. Za iznajmljivanje, smanjiće profit bar pet puta. Obezbeđivanje životnog prostora u svakoj zemlji treba da bude odgovornost vlade", smatra Stenli Vong, bivši predsednik Hongonškog stambenog zavoda, i dodaje da vlasti tog grada u poslednjih 15 godina nisu imale viziju za srednjoročno rešenje tog problema.

Nedostatak političke volje

Ono što, u neku ruku, objašnjava sve prethodno navedeno, je i činjenica da Hongkong ima jednu od najnižih stopa poreza na celom svetu, što mu je, s jedne strane, i pomoglo da postane jedno od glavnih finansijskih čvorišta.

S druge strane, zbog toga njegove vlasti i moraju da smisle druge načine da finansiraju obrazovanje, stanovanje i zdravstvo.

Do sada je uglavnom izvor prihoda bila zarada od prodaje zemlje investitorima za njihove komercijalne projekte, ali, sa druge strane, to znači da vlastima Hongkonga nije ostajalo mnogo novca za finansiranje javnih stanova.

Drugi razlog je veoma komplikovano funkcionisanje Honkonškog zakonodavnog saveta, tela od 70 članova, koje glasa o tome na koji način javni novac treba da bude potrošen. Njime dominiraju poslovne grupacije, koje, tipično, glasaju u svom interesu.

Istina je da je Hongkong grad koji je napravljen za biznismene. Ali dok su poslovi svih vrsta u njemu cvetali, njegovi stanovnici su "izvisili".

Nedostatak planskog razvoja od strane vlasti doveo je do najviše stope nejednakosti u tom gradu u poslednjih 45 godina.

Sad, kad je, što bi naš narod rekao "pukla tikva", vlasti Hongkonga priznaju da je neophodno da se mnogo toga popravi, ali, možda je to malo prekasno. Možda, ipak, glavna opasnost ne dolazi od Kine, već od njih samih.

Nema komentara.

Ostavi komentar

Najčitanije