Naslovna  |  Zabava  |  Multimedia  |  Nobelova nagrada za fiziku za rad na gravitacionim talasima
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Multimedia

04. 10. 2017.

Izvor: Beta

Nobelova nagrada za fiziku za rad na gravitacionim talasima

Nobelova nagrade za fiziku za 2017. ove godine je dodeljena za rad opažanju gravitacionih talasa, saopštila je danas Švedska kraljevska akademija nauke u Stokholmu.

Nagrađeni naučnici Rajner Vajs, Bari Beriš i Kip Torn iz opservatorije LIGO predvodili su projekat kojim su opaženi gravitacioni talasi koje je pre jednog veka predvideo Albert Ajnštajn. Gravitacioni talasi su izuzetno blagi drhtaji u prostoru i vremenu koje izazivaju najekstremniji dogadaji u svemiru poput sudara crnih rupa.

Nobelov komitet je saopštio da su nemački Rajner Vajs (Rainer Weiss) s Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT) i američki naučnici Bari Beriš (Barrijem C. Barishom) i Kip Torn (Kip S. Thorne) s Kalifornijskog instituta za tehnologiju (Caltech) su nagrađeni "za odlučujući doprinos LIGO detektoru i posmatranje gravitacionih talasa".

Opaženi gravitacioni talasi su posledica sudara dve crne rupe i trebalo im je 1,3 milijarde godina da stignu do Zemlje gde ih je zabeležio detektor LIGO (Laserska interferometarska opservatorija za gravitacione talase) u SAD.

Signal je bio izuzetno slab kada je stigao do Zemlje, ali je najavio revoluciju u astrofizici, pošto su gravitacioni talasi potpuno nov način posmatranja najekstremnijih događaja u svemiru, naveo je Nobelov komitet.

LIGO je projekat na kojem radi više od 1.000 istraživala u više od 20 zemlja. Dobitnici Nobelove nagrade su zahvaljući svom "entuzijazmu i odlučnosti bili neprocenjivi za uspeh LIGO-a", navodi se u saopštenju.

Rajner Vajs s MIT-a rekao je za Asošijetid pres rekao je da je nagrada priznanje ra rad hiljade ljudi.

Ajnštajnova opšta teorija relativiteta iz 1915. je predvidela postojanje gravitacionih talasa, ali je on sam sumnjao da će ikada biti uhvaćeni.

Rezultati posmatranja koja su predvodili Nobelovi laureati su obelodanjeni nekoliko meseci pošto su uhvaćeni gravitacioni talasi. Pored toga što su uočili gravitacione talase, posmatranja su naznačila da u svemiru postoje crne rupe masom 30 do 60 masa Sunca i da se one mogu sudariti. Nakratko, gravitaciona radijacija iz sudara crnih rupa je bila mnogo jače nego svetlost svih zvezda u vidljivom svemiru.

Posle sudara gravitacioni talasi su se proširili svemirom, kao što se šire talasi površinom vode kad u nju padne kame. Iako se kreću brzinom svetlosti, bilo im je potrebno hiljade miliona godina da stignu na Zemlju, a onda je 14. septembra 2015. u 11.51 po srednjoevropskom vremenu, mali drhtaj uhvaćen u laboratorijama LIGO.

Prema Ajnštajnovoj teoriji četvorodimenzionalan prostor-vreme vibrira s gravitacionim talasima koji se stvaraju kada se masa ubrza.

Crne rupe je, kao i gravitacione talase, predvidela Ajnštajnova teorija iz 2015. godine. Više od 50 godina većina naučnika je bila ubeđena da crne rupe postoje kao teorijska posledica Ajnštajnove teorije, ali da zapravo ne postoje u svemiru.

Postojanje gravitacionih talasa je prvi put prihvaćeno krajem 50-ih kada su nova izračunavanja pokazala da mogu nositi energiju i da bi zato mogli biti merljvi. Od tada se radi i na njihovom posmatranju ali su to naučnii uspeli tek 2015. sto godina posle objavljivanja Ajnštajnove opšte teorije relativiteta koja ihje predvidela.

Nema komentara.

Ostavi komentar