Radio Boom93 :: Kultura http://www.boom93.com/zabava/kultura/rss.html sr http://www.boom93.com/sw4i/thumbnail/Kultura.jpg?thumbId=29481&fileSize=36536&contentType=image/jpeg&lastModified=1327146491000 Radio Boom93 :: Kultura http://www.boom93.com/zabava/kultura/rss.html Festival u Mostaru dodelio nagrade za životno delo Lauševiću i Vrdoljaku http://www.boom93.com/zabava/kultura/42380/festival-u-mostaru-dodelio-nagrade-za-zivotno-delo-lausevicu-i-vrdoljaku.html Filmski festival u Mostaru otvoren je večeras premijerom filma "Žaba", a dodeljene su i nagrade za životno delo hrvatskom reditelju Antunu Vrdoljaku i srpskom glumcu Žarku Lauševiću. ]]>

Sedmodnevnu manifestaciju otvorio je predsedavajući Predsedništva BiH Dragan Čović koji je rekao da je festival filmske glume izrastao u važnu manifestaciju koja je prepoznata u regionalnim i evropskim okvirima, prenela je agencija Hina. 


U takmičarskom delu programa biće prikazano devet filmova među kojima će stručni žiri birati najbolje muške, ženske i sporedne uloge, kao i najboljeg debitanta. 

U međunarodnom delu programa "Između reka" (Between the rivers) biće prikazana filmska ostvarenja iz Evrope, a u drugoj sekciji ostvarenja iz regiona dok će se u programu "Hej studenti!", publici predstaviti studenti regionalnih glumačkih i dramskih fakulteta i akademija.

]]>
Fri, 17 Nov 2017 09:13:00 +0100 Kultura http://www.boom93.com/zabava/kultura/42380/festival-u-mostaru-dodelio-nagrade-za-zivotno-delo-lausevicu-i-vrdoljaku.html
Trejler za novi nastavak filmskog serijala "Dedpul" http://www.boom93.com/zabava/kultura/42353/trejler-za-novi-nastavak-filmskog-serijala-%22dedpul%22.html Prvi tizer trejler za novi nastavak filmskog serijala "Dedpul" upravo je objavljen na Jutjubu. ]]>

Uz Rajana Rejnoldsa, na velikom platnu opet ćemo imati priliku da gledamo Morenu Bacarin, Džoša Brolina, Brijana Hidebranda, ali i našeg glumca Stefana Kapičića, kome je ponovo poverena uloga Kolososa. 


Film dolazi u bioskope 31. maja 2018. godine.


]]>
Thu, 16 Nov 2017 09:09:00 +0100 Kultura http://www.boom93.com/zabava/kultura/42353/trejler-za-novi-nastavak-filmskog-serijala-%22dedpul%22.html
Više nema sumnje: Snima se serija "Gospodar prstenova" http://www.boom93.com/zabava/kultura/42290/vise-nema-sumnje-snima-se-serija-%22gospodar-prstenova%22.html Kompanija Amazon kupila je prava za snimanje serije "Gospodar prstenova" koja će se emitovati na njihovom striming servisu "Prajm video". ]]>

Prema saopštenju kompanije, serija će se baviti pričom koja prethodi "Družini Prstena", prvom delu slavne trilogije Dž. R. R. Tolkina. 


Vorner je navodno o tome pregovarao i s Netfliksom i HBO-om, ali su prava na kraju pripala Amazonu.
U pregovore je lično bio uključen i direktor Amazona Def Bezos. 

Trilogija "Gospodar prstenova" DŽ. R. R. Tolkina najpopularnije je i verovatno najznačajnije književno delo epske fantastike. 

Početkom 2000. novozelandski reditelj Piter Džekson adaptirao ih je u filmove koji su postigli ogroman uspeh i kod publike i kod kritike, a uspeh je krunisan trijumfom trećeg dela - "Povratak kralja" - na dodeli Oskara 2003, kada je osvojio nagrade u svih 11 kategorija u kojima je bio nominovan.


]]>
Tue, 14 Nov 2017 08:43:00 +0100 Kultura http://www.boom93.com/zabava/kultura/42290/vise-nema-sumnje-snima-se-serija-%22gospodar-prstenova%22.html
Snima se nova trilogija iz univerzuma "Ratova zvezda" http://www.boom93.com/zabava/kultura/42254/snima-se-nova-trilogija-iz-univerzuma-%22ratova-zvezda%22.html Kompanija "Dizni" (Disney) poverila je reditelju "Poslednjeg Džedaja" Rajanu Džonsonu osmišljavanje nove trilogije "Ratova zvezda". ]]>

"Budući da je scenarista i reditelj 'Poslednjeg Džedaja', Džonson je realizovao moćan film na koji su Lukasfilm i Dizni izuzetno ponosni", objavljeno je na sajtu Star Wars.com. 


"U vođenju ove nove trilogije, koja će biti odvojena od sage o Skajvokeru, Džonson će uvesti nove likove iz ugla galaksije, koju 'Ratovi zvezda' nikad nisu istražili." 

Na sajtu nema više detalja o toj trilogiji, ali ova vest sugeriše da "Dizni" ima veliko poverenje u Džonsona i uspeh "Poslednjeg Džedaja". 

Produkcija "Ratova zvezda" ima burnu prošlost. Otkazan je spinof, koji je trebalo da prati Boba Feta, Garet Edvards je morao iznova da snima mnoge kadrove za "Rogue One", Fil Lord i Kristofer Miler izbačeni su iz filma o Hanu Solou, a Kolin Trevorov otpušten iz Epizode IX. 

"Divno smo se proveli sarađujući sa Lukasfilmom i Diznijem na 'Poslednjem Džedaju'", rekli su Džonson i Bergman u zajedničkoj izjavi. "'Ratovi zvezda' su najveća moderna mitologija i smatramo se srećnima što smo joj doprineli. Jedva čekamo da nastavimo rad na novoj seriji filmova."

]]>
Mon, 13 Nov 2017 09:24:00 +0100 Kultura http://www.boom93.com/zabava/kultura/42254/snima-se-nova-trilogija-iz-univerzuma-%22ratova-zvezda%22.html
Konačno Oskar, nakon 50 godina karijere http://www.boom93.com/zabava/kultura/42176/konacno-oskar-nakon-50-godina-karijere.html Čuveni kanadski glumac Donald Saterlend konačno će dobiti Oskara, posle više od 50 godina zapaženih filmskih uloga. ]]>

Saterlend (82) će primiti počasnog Oskara u subotu, na devetoj godišnjoj manifestaciji Gaverners Avords (Governors Awards) filmske akademije AMPAS. 


Saterlend je glumio u oko 140 filmova, a najpoznatije uloge ostvario je u filmovima "Dvanaest žigosanih" (The dirty dozen) iz 1967. godine, "Ratnici" (Kelly's Heroes) iz 1970. godine, "Obični ljudi" (Ordinary people) iz 1980. i "Građanin Iks" (Citizen X) iz 1995. godine. 

Saterlend je rekao da bi voleo da su njegova majka i režiser "Ratnika" Brajan Haton živi i da mogu sa njim da prisustvuju ceremoniji dodele počasnog Oskara.

]]>
Thu, 9 Nov 2017 08:33:00 +0100 Kultura http://www.boom93.com/zabava/kultura/42176/konacno-oskar-nakon-50-godina-karijere.html
Natali Portman dobitnica jevrejske Nobelove nagrade http://www.boom93.com/zabava/kultura/42129/natali-portman-dobitnica-jevrejske-nobelove-nagrade.html Holivudska glumica i oskarovka Natali Portman nagrađena je izraelskom nagradom Geneza za 2018. godinu, u znak priznanja za posvećenost socijalnim pitanjima i dubokoj vezi sa svojim jevrejskim i izraelskim korenima, naveli su organizatori. ]]>

Nagrada od milion dolara, poznata i kao "jevrejska Nobelova nagrada", daje se svake godine osobi koja se smatra inspiracijom za sledeću generaciju Jevreja zbog svojih profesionalnih dostignuća i posvećenosti jevrejskim vrednostima. 


Glumica je rekla da je "duboko dirnuta" tim priznanjem. 

"Ponosna sam na svoje izraelske korene i jevrejsko nasleđe. Oni su ključni deo onoga što sam ja", navela je Portmanova u saopštenju, dodavši da će iskoristiti novac od nagrade da učini drugačijim život žena u Izraelu i šire. 

Ona je rođena u Izraelu, a u SAD se preselila kao mlada devojka i od deteta glumice izrasla u priznatu zvezdu. 

Osvojila je Oskara 2011. godine za svoju ulogu u filmu "Crni labud", a 2015. godine je režirala i glumila u filmu "Priča o ljubavi i tami", filmu na hebrejskom jeziku snimanom u Izraelu po romanu Amosa Oza. 

U obrazloženju dodele nagrade navedena je njena uloga u borbi za rodnu jednakost, protiv siromaštva, u oblasti mikrofinansiranja i prava životinja. 

"Ona je primer ključnih osobina jevrejskog karaktera i vrednosti jevrejskog naroda - upornosti i teškog rada, težnje izuzetnosti, intelektualne radoznalosti i iskrene želje da doprinese da svet postane bolji", rekao je Stan Polivec, jedan od osnivača i predsedavajući fondacije nagrade, proglasivši je primerom za ugled za milione mladih Jevreja širom sveta. Fondacija je najavila da će novac od nagrade uložiti u promovisanje obrazovanja, ekonomskog napredovanja, zdravlja i političkog učešća žena, a znatan deo daće se za jednakost žena u Izraelu. 

Očekuje se da će nagradu glumici uručiti izraelski premijer Benjamin Netanjahu u Jerusalimu u junu. 

Nagrada je inaugurisana pre tri godine, a Natali Portman je peta dobitnica, a prva žena koja je dobila nagradu. 

Prethodni dobitnici su bivši gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg, glumac Majkl Daglas, violinista Icak Perlman i vajar Aniš Kapur.

]]>
Wed, 8 Nov 2017 08:37:00 +0100 Kultura http://www.boom93.com/zabava/kultura/42129/natali-portman-dobitnica-jevrejske-nobelove-nagrade.html
Od 2018. nacionalni portal za kulturu i digitalni vodič http://www.boom93.com/zabava/kultura/42055/od-2018.-nacionalni-portal-za-kulturu-i-digitalni-vodic.html Vlada Srbije će uskoro usvojiti smernice za digitalizaciju kulturnog nasleđa u Srbiji sa svim standardima koji moraju da se ispunjavaju u tehničkom smislu, a do kraja godine se očekuje da bude gotov dizajn nacionalnog portala za kulturu. ]]>

Tokom naredne godine očekuje se da zažive centralni registar i digitalni vodič koji će učiniti sve digitalne sadržaje ustanova kulture dostupnim na jednom mestu. 


Ministarstvo kulture i informisanja nedavno je usvojilo Pravilnik o digitalizaciji bibliotečke građe i izvora i to je prvi pravni akt u oblasti kulture koji je usvojen u Srbiji, a koji se tiče digitalizacije. 

Pomoćnik ministra za razvoj digitalne istraživačke infrastrukture u oblasti kulture i umetnosti Dejan Masliković kaže da je značaj tog pravnog akta u tome što on reguliše proces digitalizacije u bibliotekama na način da je svim bibliotekama u Reublici Srbiji sada jasno koje su njihove obaveze, prava i na koji način treba da se bave procesom digitalizacije. 

Još jedna važna stvar u tom Pravilniku jesu, prema rečima Maslikovića, metapodaci - podaci o podacima koji se digitalizuju i unose i to je praktično lična karta svakog digitalizovanog objekta na osnovu koga je on pretraživ, vidljiv, kompatibilan sa drugim digitalnim podacima. 

Masliković je u intervjuu Tanjugu rekao da će Ministarstvo kulture nastaviti u narednom periodu da radi na izradi sličnih pravilnika, kako se koji zakonski akt promeni, donese i stvori mogućnost da se bliže urede poslovi i uslovi digitalizacije. 

Prvi koji se očekuje je Pravilnik o digitalizaciji arhivske građe, a Masliković pretpostvalja da će uslediti Pravilnik o pokretnim i nepokretnim kulturnim dobrima kada dođe do izmene Zakona o kulturnim dobrima. 

Masliković je najavio da će pokrenuti izmenu određenih zakonskih akata, kako bi dobili prostor da izrade Pravilnik o digitalizaciji koji bi uredio celo polje digitalizacije, ne samo sa stanovišta standarda i tehničkih karakteristika, nego i obima, prostora i utvrđivanja pravila, prioriteta, nivoa zaštite građe, dugotrajnog čuvanja digitalizovane građe. 

Cilj je, kako naglašava, da se povežu sve postojeće baze ustanova kulture i formira centralni registar sa svim podacima dostupnim najširoj javnosti. 

“Jedna od aktivnosti je izrada nacionalnog portala za kulturu koji će biti mesto sa kog ćemo u tom sajber prostoru promovisati kulturu Srbije i tu će biti ulaz u interaktivnu mapu svih ustanova kulture u Srbiji. Odatle će se ulaziti u sve digitalne sadržaje ustanova kulture i u centralni registar, odnosno nacionalni agregator za digitalne podatke”, objasnio je Masliković. Sve što je digitalno će se nalaziti u centralnom registru ili će kroz taj registar biti dostupno široj javnosti. 

“To podrazumeva da ako vi iz bilo kog dela sveta ukucate Beli anđeo, vama će se pojaviti čitava lista podataka o Belom anđelu, od toga gde se nalazi, znači dobićete podatke iz manastira Mileševa i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture pod čijom je zaštitom manastir, dobićete podatke iz Narodne biblioteke o svim publikacijama objavljenim na temu Belog anđela, iz Narodnog muzeja gde se čuva kopija freske i tako dalje”, pojasnio je Masliković. 

Iz centralnog registra proizaći će digitalni vodič, preko koga će svako iz sveta moći da isplanira svoju posetu ili prolazak kroz Srbiju, vidi koje se ustanove nalaze na njegovoj putanji ili u gradu u kome će biti lociran. 

“Može da pogleda, na primer, kolekciju muzeja u Prokuplju i da kaže zanima me da vidim ovo što je na trećem spratu ili zanima me Muzej Toplice i da na osnovu vremena isplanira svoju posetu”, rekao je Masliković. 

Taj servis je već razvijen u saradnji Matematičkog instituta i Elektronskog fakulteta u Nišu, a Masliković očekuje da centralni registar i digitalni vodič zažive tokom naredne godine. 

Pomoćnik ministra ističe da situacija po pitanju digitalizacije u Srbiji nije tako loša kako se čini , da je dosta toga urađeno, ali deo te građe nije digitalizovan po međunardno priznatim standardima i zadatak Ministarstva kulture i Komisije za digitalizaciju je da taj proces sistematizuje. 

Masliković kaže da je Srbija u odnosu na zemlje u regionu korak ispred ne samo usvajanjem zakonskog akta nego i usvajanjem informacionih sistema koji postoje u ustanovama kulture (muzejuma, bibliotekama, arhivima i zavodima za zaštitu spomenika). 

Sledeći zadatak, prema njegovim rečima, jeste da se ti sistemi uvežu da se napravi nacionalni agregator koji će omogućavati ljudima da pretražuju podatke iz svih tih baza. 

Masliković primećuje da su iz finansijskih razloga evropske države otišle dalje kada je digitalizacija u pitanju u odnosu na Srbiju, ali i da u većini njih ne postoje zakonski akti koji regilišu oblast digitalizacije. 

Veliki problem u sistematskom odvijanju procesa digitalizacije u Srbiji jesu ljudski resursi jer ustanove kulture nemaju dovoljno sredstava da angažuju IT stručnjake čije su zarade vrlo visoke. 

Iz tog razloga Ministarstvo kulture ima potpisane sporazume sa Telekomom, Matematičkim institutom, Ministarstvom za trgovinu, turizam i telekomunikacije, sa Majkrosoftom je strateški partner, a ostvaruje saradnju i sa fakultetima i raznim organizacijama koje mogu da nadomeste te resurse. 

Masliković je rekao da su pokrenuli niz akcija kako bi angažovali studente sa završnih godina koji bi odradili praksu u ustanovama kulture, organizovali su radionice i seminare za zaposlene u ustanovama kulture kao i konferencije na kojima IT stručnjaci i zaposleni u ustanovama kulture razmenjuju iskustva. 

On ističe da se proces digitalizacije ravnomerno odvija na celoj teritoriji Srbije. 

“Imamo primere iz muzeja po Srbiji da su zaposleni improvizovali uređaj za digitalizaciju od stolica, čaršava, fotoaparata i svetiljki prosto iz želje da budu prisutni u vituelnom svetu, a i zbog nemogućnosti da nabave određenu opremu”, rekao je Masliković. 

Ministarstvo pomaže koliko može projekte vezane za digitalizaciju, ali Masliković naglašava da je velika odgovornost na lokalnim samoupravama u čijoj nadležnosti su ustanove kulture. 

“Oni moraju da budu svesni da digitalizacijom sadržaja, odnosno kulturnih dobara koji se nalaze na toj opštini, povećavaju svoje kapacitete, resurse za razvoj kulturnog turizma, privlačenje turista, za promociju opštine i da to može biti ishodište ideja za kreativne industrije”, rekao je Maliković. 

On je pomenuo da je nedavno jedna nova startap kompanija htela da pravi slagalice sa motivima ulja na platnu proslavljenih srpskih slikara, ali nisu mogli da dođu do fotografija ni da saznaju gde su te slike i od koga da traže autorska prava. 

Jedan od ciljeva digitalizacije jeste, kako naglašava Masliković, da virtuelni prostor kulturnh događanja i sadržaja popunimo i našim sadržajima, da se više naši sadržaji ne svojataju, ne predstavljaju kao tuđi i da bogatu srpsku kulturu, nasleđe i savremeno stvaralaštvo predstavimo široj publici. 

On pak skreće pažnju da digitalizacija bez prethodne zaštite kulturnih dobara ne može biti sprovedena. 

“Da bismo digitalizovali, odnosno iz fizičkog oblika pretvorili u elektronski zapis čitave objekte, artefakte, kulturna dobra, pokretna i nepokretna, spomenike, spomeničke komplekse, prethodno moramo izvršiti detaljnu analizu, rekonstrukciju, konzervaciju, zaštitu tih objekata koji tek onda mogu biti predmet digitalizacije i kao takvi predstavljeni svetu”, rekao je Masliković.

]]>
Mon, 6 Nov 2017 08:22:00 +0100 Kultura http://www.boom93.com/zabava/kultura/42055/od-2018.-nacionalni-portal-za-kulturu-i-digitalni-vodic.html
Luk Skajvoker ponovo u "Milenijumskom sokolu" http://www.boom93.com/zabava/kultura/41975/luk-skajvoker-ponovo-u-%22milenijumskom-sokolu%22.html Novi tizer za "Ratove zvezda: Poslednji Džedaj" prikazuje trenutak koji će dirnuti u srce sve ljubitelje ove franšize. ]]>

U tizeru se vidi Mark Hamil kao Luk Skajvoker dok ulazi u kokpit "Milenijumskog sokola" prvi put u nekoliko decenija. 


Tizer objavljen u sredu uveče sadrži mešavinu novih prikaza iz dugo očekivanog nastavka, kao i klipove iz ranije objavljenog trejlera.


]]>
Fri, 3 Nov 2017 09:06:00 +0100 Kultura http://www.boom93.com/zabava/kultura/41975/luk-skajvoker-ponovo-u-%22milenijumskom-sokolu%22.html
Da li će najređi album Bitlsa biti i najskuplji? http://www.boom93.com/zabava/kultura/41942/da-li-ce-najredji-album-bitlsa-biti-i-najskuplji.html Kopija veoma retkog izdanja albuma grupe Bitls, koja je bila u vlasništvu Džona Lenona, "ukrašena" autogramima i crežima, naći će se na aukciji sledećeg meseca. Očekuje se da cena ranog izdanja ploče "Yesterday and Today" ne bude niža od 200.000 dolara. ]]>

Na omotu albuma izdatog 1966. godine, čija je ovo jedna od poslednjih preživelih kopija, nalazi se "zloglasna" fotogafija članova slavnog benda koji su obučeni kao mesari, zbog koje je izdavač, po izlasku albuma, naložio uništenje celog tiraža, piše NME. 


Lenonova lična kopija je jedna od retkih preživelih, sačuvana u vlasništvu kolekcionara Dejva Morela sa kojim ju je Lenon trampio 1972. godine, za neka druga retka izdanja. Na omotu se nalazi lična posveta čuvenog bitlsa Morelu, kao i crtež. 

Osim fotografije, autograma i posvete, ploča je retka i zbog činjenice da njena druga strana ne sadrži tonski zapis, zbog čega ju je Lenon, na svoje način, ukrasio. 

"Plus, to je i stereo kopija, kojih se na tržištu, pre povlačenja albuma, inače pojavilo vrlo malo", izjavio je Geri Šrum, direktor aukcijske kuće Heritage Auctions koja će ploču ponuditi na prodaju.

]]>
Thu, 2 Nov 2017 08:15:00 +0100 Kultura http://www.boom93.com/zabava/kultura/41942/da-li-ce-najredji-album-bitlsa-biti-i-najskuplji.html
Osam dela savremene evropske književnosti na srpskom jeziku http://www.boom93.com/zabava/kultura/41910/osam-dela-savremene-evropske-knjizevnosti-na-srpskom-jeziku.html Projekat "Savremena evropska književnost: kaleidoskopski pogled" obuhvata prevođenje na srpski jezik, objavljivanje, promociju i distribuciju osam knjiga. ]]>

Knjige su savremeni evropski romani izvorno napisani na slovenačkom, švedskom, holandskom, nemačkom, francuskom i engleskom jeziku. Pisci dolaze iz šest zemalja: Slovenija (Aleš Čar), Švedska (Sara Manhajmer), Holandija (Herman Koh), Nemačka (Iris Hanika i Fridrih Kristijan Delijus), Francuska (Antoan Loren) i Velika Britanija (Sem Bajers i Taije Selasi). Svi romani su napisani u 21. veku, i objavljeni u periodu od 2009. do 2013. godine. 


Mada su nastala u različitim kulturnim kontekstima, sva izabrana dela imaju nešto zajedničko. U svakom od ovih dela protagonisti se suočavaju sa izazovom u svom životu, imaju potrebu da promene svoj život, ili im same okolnosti nameću promenu dotadašnjeg života. Sa svakim od ovih izazova može se suočiti i čitalac koji živi u Srbiji u drugačijim okolnostima i drugačijem okruženju. Pored toga što će u romanu prepoznati izazove sa kojima se suočava on sam ili ljudi u njegovoj okolini, čitalac u Srbiji imaće priliku da upozna druge kulturne kontekste, da proširi saznanja o društvenim procesima u savremenom svetu. 

U svakom od odabranih dela protagonisti tragaju za ličnom srećom, koja im izmiče iz različitih, subjektivnih ili objektivnih razloga. Autori u svakom od ovih dela bave se temama, pokreću pitanja i upućuju poruke koje su univerzalne i tako relevantne za čitaoce u drugim zemljama i drugim kulturama. 

Neki od protagonista se susreću sa izazovom u porodici ili pate zbog raspada porodice, neki pate zbog gubitka, neki su opterećeni istorijskim događajima iz prošlosti i preispituju svoj stav prema prošlosti, neki su, pak, u nevolji zbog svog stava prema životu i svetu koji, moguće je, proizilazi iz pripadnosti određenoj generaciji. 

U romanu Taije Selasi, porodica imigranata iz Afrike se raspala, a njeni članovi su se otisnuli u različite delove sveta i pate zbog deficita porodičnih veza. Da li će im dolazak na sahranu iznenada preminulog oca porodice omogućiti da povrate pokidane veze? Iris Hanike u svom romanu piše o dvoje ljudi u srednjim godinama koji pate zbog prošlosti, opterećeni zločinima nacista u Nemačkoj i suočeni sa potrebom da preispitaju svoj stav prema prošlosti, što se ispostavlja kao neophodnost od životne važnosti za njih. 

Takođe, u romanu Fridriha Kristijana Dulijusa, čitalac prati tok svesti penzionisanog nemačkog arheologa koji radi kao turistički vodič u Rimu. On sedi u crkvi nedaleko od samog Pape i razmišlja o crkvenoj i političkoj istoriji Italije i prvobitnom grehu, pita se, zatim, o tome kako Italijani gledaju na nemačke turiste u svetlu nacističkih zločina, i svojim refleksijama najzad stvara sliku današnje Italije. 

U romanu koji govori o četiri generacije jedne porodice, Ales Čar dolazi do zaključka da se istinska sreća može tražiti samo u toleranciji. 

Protagonista romana Sare Manhajmer pati zbog gubitka još nerođene bebe i upućuje se na put opsesivnog izučavanja dela filozofije i književnosti, tražeći izgubljeni smisao života u biblioteci. 

Roman Antoana Lorena, govori o mirnom životu protagoniste, računovođe, koji se menja iz korena kada on prisvoji šešir koji je predsednik Miteran slučajno zaboravio u jednom restoranu. Pokazaće se da ovaj šešir ne menja samo njegov život nego i život svakog budućeg vlasnika. Dva bračna para sreću se u otmenom restoranu da razgovaraju o zločinu koji su počinila njihova deca i koji remeti njihov dotad miran život, u romanu Hermana Koha. 

Roman Sema Bajersa upoznaje nas sa troje protagonista koji su pripadnici iste generacije, nezadovoljni svojim životom pokušavaju da obnove nekadašnje prijateljstvo, nadajući se da će to doneti promenu. Da li je njihova predstava o ličnoj sreći pogrešna i da li predstavlja pogrešan stav o ličnoj sreći čitave generacije? 

Projekat "Savremena evropska književnost: kaleidoskopski pogled" realizuje se uz finansijsku podršku programa „Kreativna Evropa“ Evropske Unije.

]]>
Wed, 1 Nov 2017 08:41:00 +0100 Kultura http://www.boom93.com/zabava/kultura/41910/osam-dela-savremene-evropske-knjizevnosti-na-srpskom-jeziku.html
Posle 20 godina: Stiže novo "Smrtonosno oružje"? http://www.boom93.com/zabava/kultura/41876/posle-20-godina-stize-novo-%22smrtonosno-oruzje%22.html Glavni akteri popularnog serijala filmova "Smrtonosno oružje" (Lethal Weapon), glumci Mel Gibson i Deni Gover, i reditelj Ričard Doner razmatraju ideju o snimanju petog nastavka te franšize. ]]>

Nastavak avantura detektiva Rigsa i Merta je nešto o čemu su pojedini holivudski producenti više puta razmišljali tokom poslednjih desetak godina. 


Sam Mel Gibson je, međutim, 2012. godine, na pitanje "Da li bi pao u iskušenje da snimi još jedan nastavak 'Smrotnosnog oružja'", odbacio takvu ideju. 

"Mislim da bi to sada pre ispalo kao nekakav rimejk. A i bilo bi teško zameniti Denija (71). On je bio odličan. Uopšte, bila je to odlična žurka za sve nas. I sve je funkcionisalo", rekao je Gibson tada, dodaviši da ne žali za novim nastavcima serijala. 

Iako još uvek nema potvrde da će film biti sniman, upućeni izvori navode da bi film trebalo da režira Doner, dok će scenarista biti nagrađivani pisac više TV serija Čening Gibson. 

Poslednji film iz serijala snimljen je 1998. godine, a TV serija "Smrtonosno oružje", urađena na osnovu filmova, nastala je 2016. godine i trenutno se u SAD emituje njena druga sezona.


]]>
Tue, 31 Oct 2017 08:21:00 +0100 Kultura http://www.boom93.com/zabava/kultura/41876/posle-20-godina-stize-novo-%22smrtonosno-oruzje%22.html
Svečano zatvoren Sajam knjiga. Sledeće godine gostuje Maroko http://www.boom93.com/zabava/kultura/41837/svecano-zatvoren-sajam-knjiga.-sledece-godine-gostuje-maroko.html Zamenik ambasadora Nemačke Aleksandar Jung predao je danas otvorenu knjigu Muhamedu Amin Belažu, ambasadoru Kraljevine Maroka, i na taj način simbolično zatvorio Međunarodni beogradski sajam knjiga. ]]>

Na ovogodišnjem Sajmu knjiga počasni gost su bile četiri zemlje nemačkog govornog područja: Nemačka, Ssvajcarska, Lihtenštajn i Austrija. 


Na sledećem 64. Sajmu knjiga u Beogradu počasni gost biće Kraljevina Maroko. 

Predsednik odbora Međunarodnog beogradskog sajma knjiga Zoran Avramović naglasio je da je na upravo završenoj smotri knjiga bilo preko 1.000 učesnika i više direktnih izdavača nego prošle godine. 

"Naš odbor je imao tri zadatka: da sačuvamo tradiciju, unapredimo programe i da našu posredničku ulogu između čitalaca i pisaca unapredimo. Ove godine imali smo 519 direktnih izlagača, dok ih je prošle godine bilo 480. Imali smo i veći broj domaćih direktnih izdavača, 403 ukupno. Kada je reč o inostranim direktnim izlagačima, ove godine bilo ih je prisutno 116, a prošle 68. Na Sajmu knjiga je bilo ukupno 1.033 učesnika i to izlagača, siuzlagača i zastupljenih firmi. Posetioci su imali prilike da budu deo 525 programa od čega je 10 izložbi", kazao je Avramović. 

Jung je istakao gostoprimstvo Beograda i priliku da četiri zemlje predstave svoju književnost na nemačkom jeziku. 

"Imali smo posebno zadovoljstvo da učestvujemo na jednom od najvećih sajmova ovog tipa. Svi smo uživali u saradnji sa našim partnerima u Beogradu i predstavnicima gradske vlasti. Imali smo i veliku podršku lokalnih partnera kao što su 'Krokodil' i 'Traduki'. Zahvalni smo na interesovanju koje je publika u Srbiji izrazila za nemačku kulturu, jezik i književnost i verujem da će tradicionalno dobre veze između Nemačke i Srbije biti produbljene. Čestitam i ambasadoru Maroka preuzimanje statusa počasnog gosta sledeće godine", kazao je Jung. 

Ambasador Maroka ocenio je da je ovogodišnji Sajam knjiga u Beogradu organizovan na vrhunski način. 

"Čestitam i počsnim gostima na izuezenom nastupu. Srećan sam što je Maroko prva arapska zemlja koja ima čast da bude počasni gost na Beogradskom sajmu knjigu. To će omogućiti posetiocima da se upoznaju sa svim dimenzijama marokanske kulture. Maroko je ponosan na svoju kulturu, svoju posebnost i otvorenost prema svetu", kazao je Amin Belaž. 

Ivona Jevtić, gradska sekretarka za kulturu, izrazila je zadovoljstvo što će Maroko biti počasni gost na sledećem 64. sajmu knjiga. "Sigurna sam da će prisustvo pisaca i izdavačkih kuća iz nama prijateljske zemlje na Sajmu knjiga izazvati veliko interesovanje čitalačke publike, jer Maroko ima veoma važnu i veliku književnu tradiciju", kazala Jevtić.

Nagrade za Akademsku knjigu i Lagunu

Izdavačke kuće “Akademska knjiga” i “Laguna” primili su danas nagrade koje su dobili glasovima akreditovanih novinara kao najbolji izdavač između dva sajma za najprofesionlaniji odnos prema medijima. 

Prema glasovima 32 novinara iz 15 redakcija za najboljeg izdavača izabrana je “Alademska knjiga” koja je na ovogodišnjem 62. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga već pre nekoliko dana dobila nagradu sajamskog žirija kao najbolji izdavač. 

Vlasnica i glavna urednica Bora Babić je od predsednika komisije koja prebrojala novinarske glasove novinara Dragana Bogutovića primila povelju i umetničku sliku akademskog slikara Dragana Stojkova. 

Jedan od članova komisije za brojanje glasova Tatjana Nježić (Blic) je navela razloge da je toliko novinara glasalo sa “Akademsku knjigu”njenom produkcijom, jer su svih 50 naslova koje je objavila između dva sajma “pravi književni biseri”. Kao poseban doprinos obogaćivanjnu srpskih biblioteka ona je navela stihove nemačkog pesnika Encesbergera u odličnom prevodu Drinke Gojković što je prava poslastica za svakog ko ceni vrhunsku poeziju. 

Bora Babić se zahvalila svim novinarima koji su pratili sajam na nagradu koju smatra veoma važznom jer su je dodelili novinari koji odlično poznaju knjizavnost i srpsko izdavaštvo. Ona se pohvalila da je uvek imala dobre odnose sa novinarima i podsetila se kako je dobila odlične prikaze prve knjige koju je izdala iako novinar nije poznavao izdavača. 

Ona se zahvalila na ovom prizanju poklanjanjem knjige “Spasavanje medija” Žilija Kažea francuske novinarske, svim novinarima koji su došli na uručenje nagrade, jer je zaključila da će im ova knjiga dobro doći kako bi pisanim medijima vratili čitaoce. 

Direktorka marketinga “"Lagune" Ana Spasojević je u ime svoje ekipe primila povelju i sliku Dace Mar dok je Meliha Pravdić (RadioBeograd2) obrazložila odluku glasača da najviše glasova daju za drugu kategoriju. Ona je podsetila da je “Laguna” do sada tri puta nagrađivana za najprofesionalniji odnos prema medijima što je još bolja potvrda da se ovaj izdavač konstantno brine o plasmanu informacija o svojim knjigama.

]]>
Mon, 30 Oct 2017 08:39:00 +0100 Kultura http://www.boom93.com/zabava/kultura/41837/svecano-zatvoren-sajam-knjiga.-sledece-godine-gostuje-maroko.html
Kusturica: Nobelova nagrada za književnost doživljava distorziju http://www.boom93.com/zabava/kultura/41748/kusturica-nobelova-nagrada-za-knjizevnost-dozivljava-distorziju.html Nobelova nagrada za književnost doživljava distorziju u poslednjih 10 godina, kazao je danas Emir Kusturica novinarima posle konferencije za medije, na kojoj su predstavljena nova izdanja Andrićevog instituta, u okviru programa Sajma knjiga. ]]>

Kusturica je istakao da je jako razočaran stavovima nobelovke, nemačke književnice Herte Miler, izrečenim u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u okviru njenog gostovanja na Beogradskom sajmu knjiga. "Strašno je to što je ta žena kazala tada", kazao je Kusturica. 


Reditelj je naglasio i da je istoričar Kristofer Klark u knjizi "Mjesečari" napravio niz materijalnih grešaka. 

"Ta knjiga je imala za cilj da se odgovornost za početak Prvog svetskog rata sa jednog, prebaci na nekoliko naroda. Izdanja Andrićevog instituta sadrže neka dokumenta koja su prvi put objavljena i pokazuju da ta knjiga ne vredi. Svi zajedno smo sa Instituta ostrašćeni u ideji da odbranimo istinu našim izdanjima i pameću ljudi sa kojima sarađujemo", rekao je Kusturica

On je napomenuo da podsećanje na prošlost treba da bude artikulacija onog što je nedovoljno poznato. 

"Istorija i književnost se odavno rekonstruišu. To traži živi odnos prema tom rekonstruisanju i to upravo radi Andrićev institut. Imamo mnoštvo seminara i aktivan odnos svih nas prema književnosti i istoriji. Institut za jezik je novo odeljenje u okviru Andrićevog instituta. Jezik je na najvećem udaru pa ga valja braniti", naveo je režiser. 

Prema njegovim rečima, moramo se dobro pripremiti za 2018. godinu i proslavu izlaska našeg naroda iz Prvog svetskog rata. 

"Naš narod je iz Velikog rata izašao kao pobednik. Ako smo obeležavali ulazak Srbije u Prvi svetski rat, onda našu pobedu u njemu moramo proslaviti", kazao je Kusturica.

]]>
Thu, 26 Oct 2017 09:02:00 +0100 Kultura http://www.boom93.com/zabava/kultura/41748/kusturica-nobelova-nagrada-za-knjizevnost-dozivljava-distorziju.html
"Turbo folk je kod nas evoluirao u rijaliti šou" http://www.boom93.com/zabava/kultura/41708/%22turbo-folk-je-kod-nas-evoluirao-u-rijaliti-sou%22.html Andrić nije bio materijalista i sve što je zaradio u životu dao je za biblioteke u Bosni, kazao je Tanjugu naš cenjeni pisac Vladimir Pištalo koji je danas na Sajmu knjiga potpisivao čitaocima svoju novu knjigu "Sunce ovog dana". ]]>

Pištalo je svoju priču o pojačanoj sadašnjici ispisao kao pismo Andriću. On napominje da je Andrić imao ideju zadužbinarstva koju je za života sproveo delo. "Svaki cent od Nobelove nagrade Andrić je iz dva navrata poklonio za osnivanje i izgradnju biblioteka u Bosni. Projekat je obuhvatao hiljadu biblioteka po bosanskim selima ali i izgradnju infrastrukture puteva do tih biblioteka. Milion dolara je Andrić uložio u to kada je stan na Menhetnu u Njujorku koštao nekoliko desetina hiljada dolara", kazao je Pištalo. 


Prema njegovim rečima, Andrić je uvek bio opsdnut lukovima, putevima i knjigama... 

"Bosna je bila zemlja bez puteva jer je bilo teže zavojevačima da je porobljavaju bez druma. Ljudi su takvo stanje namerno zadržavali kroz istoriju. Da ništa nije drugo uradio, da nije napisao jedno slovo, to što je ostavio po Bosni bilo je dovoljno. Mi smo danas izgubili ideju zadužbinarstva jer danas niko ne veruje da treba da pruži nešto mladima bez ikakvog interesa. Andriću su nedostajale knjige kada je bio dečak pa je odlučio da deci u Bosni pokloni knjige i biblioteke", kazao je Pištalo. 

Sajam knjiga je danas pre podne bio pun ljudi i školske dece što za Pištala nije znak da je veće interesovanje za knjigu nego za turb-folk subkulturu. 

"Mi smo bili izrazito oralna kultura. Postojalo je veliko interesovanje za razgovor među ljudima. Srbi su u malo čemi dobri kao u onome što nazivamo kultura stola. Vole da sednu, da jedu, piju i pričaju priče i anegdote. Tipično mediteranski. Ta važnost reči u našoj tradiciji se teško kombinuje sa pametnim telefonima. Mladi ljudi podjednako malo čitaju i u SAD gde predajem, a vidim i ovde. U Americi se knjige bacaju jer navodno biblioteke čista skladišta. Postroji iracionalna mržnja prema obrazovanju. Turbo folk je evoluirao kod nas u rijaliti šou i sada ljudi traže trač na televiziji. Nekada se znalo ko je pijanac a ko kurva u selu, a sada to ljudi gledaju na televiziji", kazao je Pištalo. 

O sinoćnjim ekstremnim stavovima nobelovke Herte Miler koje je izrekla u Jugoslovenskom dramskom pozorištu Pištalo kaže da su van diskusije o književnosti. 

"Ne možemo zapad doživljavati kroz rečenicu neke spisateljice da je 'Srbija sama sebi nanela zlo'. Zapad čine različite države i različiti narodi. Bio sam tamo kada je to nobelovka kazala i jako sam se razočarao. Nisam čuo ništa o književnosti".

]]>
Wed, 25 Oct 2017 08:51:00 +0100 Kultura http://www.boom93.com/zabava/kultura/41708/%22turbo-folk-je-kod-nas-evoluirao-u-rijaliti-sou%22.html
Francuska dodeljuje orden Mikiju Manojloviću http://www.boom93.com/zabava/kultura/41660/francuska-dodeljuje-orden-mikiju-manojlovicu.html Ministarstvo kulture Republike Francuske donelo je odluku da srpskom glumcu Mikiju Manojloviću dodeli Orden umetnosti i književnosti u rangu viteza, za doprinos i angažovanje u korist francuske kulture. ]]>

Francuska ministarka kulture Fransoaz Nisen donela je odluku o odlikovanju Mikija Manojlovića 25. septembra ove godine. 


U odluci francuske ministarke se navodi da je reč o jednom od glavnih odlikovanja među četiri ministarska ordena Republike Francuske. 

Manojlović je u septembru prošle godine dobio i Nagradu za životno delo Filmskog festivala u Nansiju, gradu u kom je rođen.

]]>
Tue, 24 Oct 2017 08:22:00 +0100 Kultura http://www.boom93.com/zabava/kultura/41660/francuska-dodeljuje-orden-mikiju-manojlovicu.html
Sajam knjiga u Beogradu, gošća nobelovka Herta Miler http://www.boom93.com/zabava/kultura/41629/sajam-knjiga-u-beogradu-gosca-nobelovka-herta-miler.html U Beogradu počinje 62. Međunarodni sajam knjiga, čiji je počasni gost nemački jezik u okviru čega će Nemačka, Švajcarska, Austrija i Lihtenštajn predstaviti svoje savremeno stvaralaštvo, među kojima će biti i 350 premijernih naslova. ]]>

Do 29. oktobra, pod sloganom "Ključ je u knjigama, ljubiteljima pisane reči pod kupolama Beogrdskog sajma predstaviće se oko 500 izlagača, od čega 50 iz inostranstva.

Sajam će u 18 sati svečano otvoriti austrijski pisac Karl Markus Gaus i akademik Miro Vuksanović, dok su kapije za posetioce otvorene već od 10 sati, izveštava reporterka N1.

Zvezda ovogodišnjeg sajma biće dobitnica Nobelove nagrade za književnost 2009. godine Herta Miler.

Kao i svake godine, Školski dan je u četvrtak, 26. oktobra, dok su porodični dani 23. i 24. oktobar.

Cena pojedinačne karte je 250 dinara, dok je za grupne ulaznice cena 150 dinara.

]]>
Sun, 22 Oct 2017 17:05:00 +0100 Kultura http://www.boom93.com/zabava/kultura/41629/sajam-knjiga-u-beogradu-gosca-nobelovka-herta-miler.html
Ovo su najbolji filmovi 21. veka po mišljenju filmskih kritičara http://www.boom93.com/zabava/kultura/41581/ovo-su-najbolji-filmovi-21.-veka-po-misljenju-filmskih-kriticara.html Svake godine se u filmskoj industriji izdvoji neko ostvarenje koje kritičari proglase najboljim. Popularni sajt za filmske recenzije "Metacritic" objavio je listu filmova koji su u 21. veku najbolje prošli kod kritičara. ]]>

2001: "The Lord of the Rings: The Fellowship of the Ring"

Ocena kritičara: 92/100

Ocena publike: 9.1/10

2002: "Spirited Away"

Ocena kritičara: 96/100

Ocena publike: 9/10

2003: "The Lord of the Rings: The Return of the King"

Ocena kritičara: 94/100

Ocena publike: 9.1/10

2004: "Sideways"

Ocena kritičara: 94/100

Ocena publike: 7/10

2005: "The Best of Youth"

Ocena kritičara: 89/100

Ocena publike: 8.8/10

2006: "Pan's Labyrinth"

Ocena kritičara: 98/100

Ocena publike: 8.7/10

2007: "Ratatouille"

Ocena kritičara: 96/100

Ocena publike: 8.6/10

2008: "4 Months, 3 Weeks and 2 Days"

Ocena kritičara: 97/100

Ocena publike: 8/10

2009: "The Hurt Locker"

Ocena kritičara: 94/100

Ocena publike: 7.3/10

2010: "The Social Network"

Ocena kritičara: 95/100

Ocena publike: 8.3/10

2011: "A Separation"

Ocena kritičara: 95/100

Ocena publike: 8.9/10

2012: "Zero Dark Thirty"

Ocena kritičara: 95/100

Ocena publike: 6.8/10

2013: "12 Years a Slave"

Ocena kritičara: 96/100

Ocena publike: 8/10

2014: "Boyhood"

Ocena kritičara: 100/100

Ocena publike: 7.7/10

2015: "Carol"

Ocena kritičara: 95/100

Ocena publike: 8/10

2016: "Moonlight"

Ocena kritičara: 99/100

Ocena publike: 7.2/10

2017: "A Fantastic Woman"

Ocena kritičara: 96/100

Ocena publike: -

 

 

 

 

 

 

]]>
Fri, 20 Oct 2017 08:44:00 +0100 Kultura http://www.boom93.com/zabava/kultura/41581/ovo-su-najbolji-filmovi-21.-veka-po-misljenju-filmskih-kriticara.html
Izložba o Hariju Poteru povodom 20 godina od izlaska prve knjige http://www.boom93.com/zabava/kultura/41544/izlozba-o-hariju-poteru-povodom-20-godina-od-izlaska-prve-knjige.html Izložba o istoriji magije u Britanskoj biblioteci u Londonu koja će biti otvorena ove nedelje obeležava 20. godišnjicu od izlaska prve knjige Džoan K. Rouling o dečaku čarobnjaku "Hari Poter i kamen mudrosti". ]]>

Izložba pod nazivom "Hari Poter: Istorija magije", koja se otvara u petak, bavi se magijom i prirodom verovanja i otkriva da su mnoge stvari koje su ljubitelji knjiga mislili da su izmišljene zapravo zasnovane na činjenicama ili na folkloru. 


Sa Harijem Poterom kao glavnom smernicom izložba je već prešla sve rekorde za prodaju karata u Britanskoj biblioteci. Do sada je prodato 30.000 ulaznica. 

Biće prikazane retke knjige i rukopisi iz celog sveta, zajedno sa kotlovima, metlama, kristalnim kuglama i uputstvima za napitke, koji daju uvid u inspiraciju Džoan K Rouling za njene knjige o Hariju Poteru. 

Na izložbi će biti predmeti iz kolekcije spisateljice i njenog izdavača kao i iz kolekcije Britanske biblioteke.

]]>
Thu, 19 Oct 2017 08:22:00 +0100 Kultura http://www.boom93.com/zabava/kultura/41544/izlozba-o-hariju-poteru-povodom-20-godina-od-izlaska-prve-knjige.html
Bjelogrlić: "Senke nad Balkanom" imaju sve što današnju publiku zanima http://www.boom93.com/zabava/kultura/41495/bjelogrlic-%22senke-nad-balkanom%22-imaju-sve-sto-danasnju-publiku-zanima.html Dok smo stvarali seriju bili su mi zanimljivi svi ti istorijski događaji i ličnosti o kojima mi jako malo znamo, a pretpostavljam da mnogi ljudi ne znaju ništa, kazao je Tanjugu Dragan Bjelogrlić reditelj televizijske serije "Senke nad Balkanom" čija je prva epizoda prikazana u Jugoslovenskoj kinoteci. ]]>

Bjelogrlić je naglasio da su upravo ti istorijski događaji u velikoj meri odredili sudbinu 20. veka. 


"Tretirali smo u seriji period između dva svetska rata na drugačiji načina nego što je to praksa bila do sada, bilo u dramskom programu ili u filmovima. Naša serija je zapravo triler koji traži aktivno gledanje. Nije lako gledati "Senke nad Balkanom" i istovremeno kuckati poruke. Takav sadržaj serije iziskivao je od svih nas koji smo je stvarali veliku preciznost i koncentraciju", kazao je Bjelogrlić. 

On je napomenuo da je serija još uvek u fazi montaže. 

"Ne mogu da kažem da sam preveliki optimista niti da očekujem ogroman uspeh, ali sam jako blizu da kažem da sam uspeo u onome što sam hteo kada sam ušao u projekat 'Senke nad Balkanom'". 

Ideja da nekoliko reditelja režira epizode televizijske serije, po Bjelogrlićevim rečima predstavlja standard za takve formate u svetu. 

"Bitna je čvrsta kreativna postavka, a svaki reditelj sledeći tu postavku daje svoj mali pečat seriji. To se prvi put radi kod nas i trebalo nam je malo vremena da se uigramo. Verujem da će naša ideja o seriji i sama realizacija tog tv formata da se poklopi sa ukusom gledalaca. Verujem da serija ima sve ono što savremenu publiku danas zanima", kazao je Bjelogrlić. Prva epizoda televizijske serije "Senke nad Balkanom" premijerno će biti emitovana u nedelju 22. oktobra u 20 časova na prvom programu Radio-televizije Srbije, kao i na još pet nacionalnih televizija u regionu i u Ruskoj federaciji. 

Pored Bjelogrlića koji igra glavnu ulogu, u "Senkama nad Balkanom" gledaoci će gledati i Andriju Kuzmanovića, Gordana Kičića, Žarka Lauševića, Mariju Bergam… 

Međunarodnu glunačku ekipu čine poslavljeni ruski glumci Aleksandar Galibin i Andrej Zibrov; kao i ovdašnjoj publici dobro poznati glumci iz regiona Goran Bogdan, Bojan Navojec, Toni Mihajlovski i Petar Arsovski. 

Scenario za ovu seriju su, prema filmskoj priči Stevana Koprivice, napisali Danica Pajović, Dejan Stoiljković, Vladimir Kecmanović i Dragan Bjelogrlić. Muziku je i ovog puta uradio Magnifico. Kostimograf je Boris Čakširan, a produkcija je RTS i Cobra film.

]]>
Wed, 18 Oct 2017 08:24:00 +0100 Kultura http://www.boom93.com/zabava/kultura/41495/bjelogrlic-%22senke-nad-balkanom%22-imaju-sve-sto-danasnju-publiku-zanima.html
Sedam slavnih ličnosti koje su imale težak početak http://www.boom93.com/zabava/kultura/41435/sedam-slavnih-licnosti-koje-su-imale-tezak-pocetak.html Iako danas važe za neke od najbogatijih i najuticajnijih ličnosti sveta, ove slavne ličnosti nizale su neuspehe na početku karijere. ]]>

Volt Dizni 


Kada se prijavio za posao crtača za novine "Kanzas siti star", Dizni je odbijen uz obrazloženje da nema dovoljno mašte i dobrih ideja. Danas poznat kao pionir američke animacijske industriije, Dizni je ostavio trag u istoriji kao dobitnik 22 Oskara. Za života je takođe osnovao dva najpoznatija tematska parka na svetu - Diznilende. 

Opra Vinfri 

Slavna voditeljka dobila je otkaz na svom prvom televizijskom poslu u Baltimoru "jer se suviše emocionalno unosila u svoje priče". Njeno bogatstvo danas se procenjuje na 3 milijarde dolara. 

Stiven Spilberg 

Iako je prvobitno odbijen na Fakultetu filmskih umetnosti Univerziteta u Južnoj Kaliforniji, danas jedna od zgrada ovog univerziteta nosi naziv upravo po čuvenom režiseru. 

Fred Aster 

Prvi nastup doneo mu je brojne kritike. "Ne ume da peva, ne ume da glumi, proćelav je, zna malo da igra", glasili su komentari. Aster se danas nalazi na petom mestu liste 10 najboljih glumaca klasičnih holivudskih filmova. 

Džoana Rouling 

Mnogi ne znaju da je jedna od današnjih najbogatijih književnica na svetu nekada je jedva sastavljala kraj sa krajem. Rouling je kao samohrana majka iz očaja počela da piše roman o Hariju Poteru, a nakon odbijanja mnogobrojnih izdavača, konačnog uspeha i daljih nastavaka priče o dečaku čarobnjaku, Rouling je 2004. godine ušla u istoriju kao prva spisateljica koja je postala milijarder. 

Teodor Sus Gajsel (Doktor Sus) 

Pre nego što je postao popularan, Susove knjige odbilo je čak 27 izdavača. Do danas su prodate u više od 660 miliona primeraka. 

Lejdi Gaga 

Samo tri meseca nakon prvobitnog uspeha, popularna muzička zvezda suočila se sa rekordnim padom prodatih albuma. Ipak, do danas je osvojila šest Gremi nagrada, a njeno bogatstvo procenjuje se na 59 miliona dolara.

]]>
Mon, 16 Oct 2017 08:23:00 +0100 Kultura http://www.boom93.com/zabava/kultura/41435/sedam-slavnih-licnosti-koje-su-imale-tezak-pocetak.html