Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Kultura

28. 02. 2020. Beograd

Autor: Goran Jovanović Izvor: Boom93

Vreme je za FEST

Projekcijom domaćeg ostvarenja Otac, u režiji Srdana Golubovića, u petak, 28. februara otvara se još jedna internacionalna filmska fešta na radost svih filmofila

Pre par dana na Berlinaleu, sudeći po ispunjenoj dvorani i utiscima prisutnih, uspešno je prikazan najnoviji film srpskog reditelja Srdana Golubovića, Otac (program ‘’Panorama’’). Berlin veoma ceni domete Golubovića i ovo je treći njegov film koji je odabran za neki od programa ovog festivala. Upravo ovo ostvarenje odabrano je za film otvaranja na 48. Festu koji će  biti održan od 28.02. do 08.03. u više reprezentativnih beogradskih sala od Sava Centra preko Kombank Dvorane i Kulturnog centra Beograda, do Jugoslovenke kinoteke.

Sudeći po podatku koji je stigao od organizatora o najtraženijim filmovima ovogodišnjeg Festa, publika ide na sigurno. Pet filmova koji su najtraženiji su Otac, Kišni dan u Njujorku Vudija Alena, Greh Andreja Končalovskog, Optužujem Romana Polanskog i Divan dan u komšiluku Marijel Heler. Osim što publiku uvek intrigira  što je jedno domaće delo odabrano za film otvaranja, novi naslov u filmografiji renomiranog Srdana Golubovića, koji je bolji deo naše inače slabašne kinematografije, privlačan je zbog najznačajnije uloge u karijeri Gorana Bogdana, koji uverljivo igra oca kome zbog siromaštva oduzimaju decu. Vudi Alen, Andrej Končalovski i Roman Polanski su praktično klasici čija dela nikada ne idu ispod pristojnog standarda i garantuju visok nivo estetskog doživljaja. Kišni dan u Njujorku osim karakterističnog potpisa svog autora, pitkosti i kombinacije intelektualnog ugođaja i romantičnog zapleta, donosi i svežinu koja se ogleda u novim glumačkim zvezdama kao što su Timoti Šalame i El Faning. Končalovski se bavi životom i delom Mikelanđela Buonarotija, a Polanski čuvenom ‘’Aferom Drajfus’’. Najveći adut filma Marijel Heler je svakako Tom Henks, ali i pomalo bizarna atmosfera i rediteljska postavka slagalice o životima nekih problematičnih likova koja će u publici izazvati dosta pozitivnih vibracija i empatiju.

Osim ovih prvih pikova publike, pažnju svojih poštovalaca ali i nekih gledalaca koji ga tek otkrivaju svakako će pleniti veliki majstor Terens Malik sa filmom Ukradeni život. Čuveni reditelj isporučuje nam tročasovnu filozofsku fresku  o životu pred nabujalim nacizmom, o principima i granicama otpora prema zlu, esejističke i poetske snage, fenomenalnog vizuelnog ugođaja. Glavni glumac ovog ostvarenja, Nemac August Dil, biće gost 48. Festa. Osim novom ostvarenju Terensa Malika, potpisnik ovih redova posebno se raduje i delima Obojena ptica Vaclava Marhoula (po romanu Ježija Kozinjskog) i Vrba Milča Mančevskog. Veoma zanimljiv je i film Jana Komase Telo Hristovo, predstavnik poljske kinematografije, jedne od vodećih u Evropi danas. Komasino delo probilo se među pet nominovanih za Oskara u kategoriji internacionalnog filma. Govori o problematičnom mladiću nasilne prirode, koji bežeći od zakona i balasti prošlosti, počne u jednom mestu da se lažno predstavlja kao sveštenik.

Stari poznanik Festa, reditelj Tod Hejns, stiže sa angažovanom dramom Mutne vode, koja donosi priču o obrtu u karijeri korporativnog advokata (Mark Rufalo), koji će se u jednom trenutku zauzeti za farmera čiji je grad ugrožen hemijskim nusproduktima iako je čitav njegov posao bio u znaku zastupanja upravo hemijskih kompanija. Velike preporuke  zaslužuju i  Svetionik Roberta Egersa, crno-bela psihološka drama sa primesama horora, uz briljantne role Viljema Defoa i Roberta Patinsona, novi film cenjenog rumunskog sineaste Kristija Pujua Malmkrog, a tu je i delo Uprkos magli, našeg reditelja Gorana Paskaljevića, sve više svetskog filmskog putnika. Kada smo već pomenuli rumunsku kinematografiju, vredi istaći i film Ivana Grozna, koji potpisuje Srpkinja Ivana Mladenović. Ko voli Izabel Iper, koja je kao vino, sve kvalitetnija i lepša kako godine prolaze, moći će da uživa u filmovima Bela kao sneg u režiji An Fontejn i Frenki.

Iz regiona, Hrvati će, osim koprodukcijskog i kreativnog doprinosa u filmu Otac, predstaviti i filmove Dopunska nastava Ivana Gorana Viteza, Glas Ognjena Sviličića, Mater Jura Pavlovića, Više ne znam ko smo mi koji potpisuje Boris Homovec. Iz Slovenije dolazi ostvarenje Damjana Kozolea Polusestra, kao i delo vrsnog reditelja Andreja Košaka Sam protiv svih.

Posle trke za Oskara, film nagrađenog Taike Vaititija Džodžo Zeka stiže na Fest. Tu je i nova angažovana priča veterana Klinta Istvuda Ričard Džuel.

Od festivalskih miljenika tu su i braća Darden (Mladi Ahmed), Luka Gvadanjino (Neverovatna devojka), Fatih Akin (Zlatna rukavica), Atom Egojan (Počasni gost), Džim Džarmuš (Mrtvi ne umiru), Olivije Asajas (Osinje mreža), Roj Anderson (O beskonačnosti).

Najbizarniji film Festa 2020 po našem mišljenju je francusko delo Jelenska koža Kventina Dupijea sa Žanom Dužardenom u liku čoveka opsednutog jaknom iz svojih snova a taj fetiš koštaće ga nerealne procene stvarnosti i povesti na put brutalnih zločina.

Naravno selektorski posao je lep, izazovan i odgovoran, a svakom izboru, pa i ovom iza koga stoji Jugoslav Pantelić, mogu se uputiti izvesne zamerke. Na primer, prenebregnut je niz izvanrednih ruskih filmova iz prošle godine: Tekst Klima Šipenka, Bik Borisa Akopova, Vernost Nigine Sajfulaeve, Velika poezija Aleksandra Lungina... Sada smo došli u paradoksalnu situaciju da u našim bioskopima ima više ruskih filmova nego na Festu, a ako ne grešim, ove godine je iz te kinematografije prisutan jedino film veterana Andreja Končalovskog i to iz rusko-italijanske koprodukcije.

Kada je dolazak gostiju u pitanju, biće ovo dobra berba, sa imenima od renomea i slave. Organizator je najavio dolazak Džona Malkoviča, Džulijena Sendsa, Dejvida Tjulisa, Koste Gavrasa, Atoma Egojana, Augusta Dila... Plus obilje gostiju iz kinematografija regiona, odnosno ex-YU (Milčo Mančevski i dr.).

Na ovom našem spisku onoga što biste mogli da pogledate a da se ne pokajete nije ni trećina naslova od ukupno stotinu. U svakom slučaju potražite program Festa 2020 i krenite u festivalsku avanturu prepunu uzbuđenja i otkrića.

Više o programu ovogodišnjeg FEST - a možete pročitati OVDE.

Nema komentara.

Ostavi komentar