Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Kultura

07. 02. 2020.

Autor: Goran Jovanović Izvor: Boom93

Predstavljamo kandidate za Oskara, 1917

Filmski kritičar Goran Jovanović je za Boom93 dao svoje mišljenje o favoritima za ovogodišnju dodelu nagrade Oskar.

1917,  V. Britanija, SAD (2019) r. Sam Mendes

10 nominacija

 U svetlu nedavnog obeležavanja stotinu godina od završetka Prvog svetskog rata, književnost i kinematografija doneli su niz novih proizvoda i evokacija na temu velikog ljudskog i materijalnog stradanja s početka 20. veka. Međutim, najbolje o tzv. Velikom ratu isporučio nam je pred kraj 2019. godine Sem Mendez, vrsni stilista, ali i moćni žanrovac i vrli čuvar bondovske akcione raskoši (SKYFALL, SPECTRE). Njegovo ostvarenje 1917 je nedavno osvojilo Zlatni globus za najbolji dramski sadržaj, a Mendez se okitio nagradom za najbolju režiju.

Ovo nije prvo iskušenje autora AMERIČKE LEPOTE u žanru ratnog filma. Svojevremeno je Mendez isporučio ostvarenje MARINAC (Jarhead, 2005), u kojem prati muku adaptacije mladog snajperiste Entonija Svoforda (Džejk Džilenhol) tokom rata sa Irakom, netipično delo utoliko što priču ne svodi na ratnu akciju nego na ’’mrtvi hod’’ frontovskog nedešavanja u bliskoistočnoj pustinji koje razjeda psihu glavnog protagoniste.

1917 takođe nije ratni film velikog pucačkog nadgornjavanja i masovnih borbi i eksplozija (osim nešto veće akcije pred kraj), već vrhunski stilizovana i napeta drama o misiji dvojice mladih britanskih vojnika, razvodnika Skofilda (Džordž Makaj) i Blejka (Din-Čarls Čepmen), koji kroz neprijateljsku teritoriju treba  pripadnicima Drugog bataljona, na čijem čelu je pukovnik Makenzi (Benedikt Kamberbač), da odnesu bitnu poruku o daljoj strategiji i odgovoru na poteze neprijatelja. Ako ovo delo ne favorizuje spektakularne bitke, svakako je impresivan način kako je Mendez rediteljski orkestrirao celu priču, nabijenu narativno funkcionalnim tempom i, uz pomoć briljantnog snimatelja Rodžera Dikinsa, stvorio iluziju neprekinutog kadra o maratonu glasnika čija avantura predstavlja trku za mnoge živote (na cilj će stići samo jedan, jer će drugi biti na smrt izboden od strane nemačkog pilota koga su spasli da ne izgori u survanom avionu).

Osim tog generalnog formalnog zahvata da misiju mladog vojnika pratimo u kontinuitetu od početka do kraja, sa svim što ga na tom putu očekuje, priča donosi atraktivnost i kvalitet i u svojim segmentima, kao i na planu karakterizacije koja nas u svom moralnom spektru približava nekim etičkim dilemama i činodejstvima u ratnoj klanici koje su, na primer, imali junaci nekih američkih filmova iz 50-ih, poput onih Stenlija Kubrika (STRAH I ŽUDNJA, kao i STAZE SLAVE, gde takođe imamo jedan dugi kadar u kome Kirk Daglas maršira kroz rov okružen vojnicima) ili Roberta Oldriča (ATTACK!).  Primer glavnog junaka Vila Skofilda svedoči da nije lako ubiti ni u ratu. Bez obzira na sveže bolno iskustvo gde je njegov ratni drug izgubio glavu od Nemca koga su spasli da ne izgori, kad u jednom razrušenom objektu koji je gnezdo nemačkih vojnika naiđe na odvojenog neprijatelja,  Skofild najpre želi da mu poštedi život. Mađutim, kada Nemac pokuša da oglasi uzbunu, Mendezov junak ga zadavi. Film apostrofira i pitanje humanosti prema neprijatelju, koja se može osvetiti. Mendezova upotreba rekvizite i njenog naknadnog punog učinka, takođe uzdiže priču na složeniji nivo. Sveže mleko koje je neko pomuzao, što u ratnoj oskudici i iscrpljenosti protagonista vredi zlata, poslužiće ne samo glasniku da se malo okrepi, nego kad sretne jednu devojku sa bebom koju je ova pronašla u ratnom metežu, i da nahrani gladno biće. Na planu atrakcija, superiorna je upravo scena sa padom nemačkog aviona maltene na glave razvodnika. Ona je famozna i iznenadna, bez obzira što je rat i što je svašta moguće.  Druga po snazi je ona kada junak bežeći od nemačkih metaka, skoči u reku i nošen talasima i vodopadom, završi u gomili ljudskih leševa. Taj zastrašujući susret emocionalno će skršiti Mendezovog junaka koji će gorko zaridati (uz dirljive trenutke oproštaja od svog kompanjona Blejka, dok ovaj gleda dragu sliku i traži da mu Skofild govori kako bi lakše dočekao tren smrti, najpotresniji momenat filma). Treći  upečatljivi segment ove ratne drame o retkom podvižništvu, jeste Skofildova mukotrpna i panična borba sa vojnicima Drugog bataljona da stigne do Makenzija i da ovaj njegovu poruku shvati ozbiljno.

Ideja za ovaj projekat Sema Mendeza delom potiče iz sećanja i pijeteta rediteljevog dede po ocu,  Alfreda Mendeza, prema hrabrim momcima koji su spasili živote na stotine britanskih vojnika, nakon povlačenja Nemaca u proleće 1917. i zasede  koju su spremali tokom Operacije Alberih.

Uz vrlo zanimljivo ostvarenje DUNKIRK, koje nam je pre tri godine doneo Kristofer Nolan, 1917 je novi veliki doprinos žanru ratnog filma, koji poslednjih godina, što u formi velikog spektakla, što na jedan sofisticiraniji i kompleksniji  dramski način, doživljava procvat.  Nedavno se i razvikani, ali neporecivo komercijalni Roland Emerih pojavio sa filmom MIDWAY, koji i nije loše prošao, uzimajući u obzir počesto bezobzirnu rutinu nemačkog/holivudskog hitmejkera.

Nema komentara.

Ostavi komentar