Naslovna  |  Zabava  |  Kultura  |  Predstavljeno drugo kolo Kritičkog izdanja dela Ive Andrića
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Kultura

07. 06. 2019.

Izvor: B92, Tanjug

Predstavljeno drugo kolo Kritičkog izdanja dela Ive Andrića

Drugo kolo Kritičkog izdanja dela Ive Andrića, u pet knjiga, koje obuhvata pripovetke koje pisac nije uvrstio u zbirke, one koje su nastajale posle 1960. godine, kada je objavljena poslednja zbirka, kao i one koje su ostale u rukopisu, predstavljeno je danas u Zadužbini Ive Andrića.

Knjigu 6 čine kritički priređene pripovetke nastale od 1914. do 1941. godine (priredio doc. dr Milan Aleksić), knjigu 7 čine pripovetke nastale od 1946. do 1948. (priredila prof. dr Zorica Nestorović), a knjigu 8 (priredio msr Milan Potrebić) i knjigu 9 (priredile dr Livija Ekmečić, msr Marija Blagojević i prof. dr Zorica Nestorović) pripovetke nastale od 1949. do 1960, dok su u knjizi 10 kritički priređene pripovetke nastale od 1961. do 1975. (priredila msr Milica Ćuković).

Rukovodilac projekta i urednik, prof. dr Zorica Nestorović, kaže da je korpus odabran za Drugo kolo specifičan po tome što obuhvata pripovetke koje su objavljene samo u periodici, zatim pripovetke koje su objavljene u periodici i izvorima iz piščevih pripovedaka, potom pripovetke objavljene u periodici, izvorima i sabranim delima i na kraju one koje su ostale u rukopisu.

Prethodno u okviru Prvog kola, objavljenog 2017. godine, našle su se kritički obrađene pripovetke iz zbirki koje je Andrić sam priredio i objavio.

Rezultat ta dva kola, prema rečima Nestorovićeve, višestruk je, jer su prvi put ustanovljeni osnovni tekstovi Andrićevih pripovedaka, prvi put raščitani rukopisi Andrićevih pripovedaka i upoređeni sa osnovnim tekstom i sve razlike popisane i objavljene sve, u ovom trenutku, postojeće verzije pripovedaka.

Nestorovićeva je istakla da su prvi put upoređeni svi tekstovi jedne pripovetke, bilo u rukopisu, bilo štampani, pregledane sve Andrićeve beležnice, popisane i u tabelarnom pregledu donete sve marginalije sa stranica na kojima se u Andrićevim ličnim primercima nalazi tekst pripovedaka koje su kritički priređene i u rečnik manje poznatih ili nepoznatih reči uneta objašnjenja reči koje je uradio sam Andrić.

Akademik Miro Vuksanović, predsednik Uređivačkog odbora i predsednik Upravnog odbora Zadužbine Ive Andrića, rekao je da je cilj objavljenih kola da se ispiše celovita istorija svake Andrićeve pripovetke, "književnog žanra u koji je srpski nobelovac imao najviše poverenja", i da se utvrdi kanonski tekst svake od njih.

Vuksanović je konstatovao da su kritička izdanja srpskih pisaca raritetna pojava i da je objavljivanje Kritičkog izdanja dela Ive Andrića poduhvat od nacionalnog značaja.

"Ovakvi poslovi su retki zato što su teški. Traže znanje, pažnju nad pažnjama, strpljivost, napor i punu odanost. Sve je to Andrić zaslužio i sve to su mu priređivači kritičkog izdanja njegovih pripovedaka nesebično dali", istakao je Vuksanović.

Članica Uređivačkog odbora i upravnica Zadužbine Ive Andrića dr Žaneta Đukić Perišić je istakla da je u Rusiji objavljeno 90 tomova kritički priređenih celokupnih dela Lava Tolstoja, i primetila da u Srbiji stručna i naučna javnost, kao ni državne institucije, nisu do sada imali mnogo sluha za ulaganje u izradu kritičkog izdanja dela srpskih pisaca, kao ni tekstologije, zbog čega je rad na tekstu, kritičko priređivanje dela, uglavnom prepuštano pojedincima entuzijastima.

Ona je rekla da kritičko izdanje, kao sveobuhvatno naučno izdanje teksta, za cilj ima da predstavi tekst u konačnoj formi i da istovremeno prati istoriju nastanka teksta i dijahronijski beleži i komentariše promene teksta, ocenivši da je vrlo važno pružiti istorijat i evoluciju teksta, mene i genezu autorove zamisli, uz puno uvažavanje njegove volje.

Treće kolo, čija je priprema uveliko u toku, doneće kritičko izdanje Andrićeve zbirke pripovedaka "Kuća na osami", koju je pisac pripremio za štampu, ali je ostala u rukopisu usled njegove smrti, i na tome radi msr Marija Blagojević (knjige 11 i 12).

Knjigu 13 - "Lirika", priređuje msr Milan Potrebić, knjiga 14 biće "Ex Ponto" (priređivač dr Jana Aleksić) i knjiga 15 - "Nemiri" (priređivač doc. dr Milan Aleksić).

U 12 knjiga biće kritički priređena 121 pripovetka, koje je Andrić za života objavio i 15 pripovedaka koje su ostale u rukopisu, od čega je 12 pripovedaka iz "Kuće na osami", a tri su nedovršene.

To je 136 pripovedaka, što je ukupan broj Andrićevih pripovedaka. Naredna kola doneće kritičko izdanje njegovih romana i eseja, sve dok ne bude kritički priređeno njegovo stvaralaštvo u celini.

Dr Dragan Hamović, posebni savetnik u Ministarstvu kulture i informisanja, koje finansijski pomaže ovaj projekat sufinansiranjem štampanja knjiga i kroz otkup za biblioteke, kazao je da su svakoj kulturi potrebne postojane vrednosti na kojima se ona drži i održava, a njih oličavaju stvaraoci i njihova dela i da za samosvest srpske kulture figura Ive Andrića deluje lekovito i spasonosno.

"Kritička izdanja klasika možda ne znače puno takozvanim običnim čitaocima, ali nemerljivo znače izučavaocima i najposle dignitetu, samopoštovanju književnosti i kulture, jer takvim izdanjima kultura kaže: Do ovoga nam je stalo", rekao je Hamović.

Nema komentara.

Ostavi komentar