Naslovna  |  Zabava  |  Kultura  |  "Električni orgazam za ljude budućnosti" zatvorio 12. Beldocs
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Kultura

16. 05. 2019. Beograd

Izvor: Tanjug

"Električni orgazam za ljude budućnosti" zatvorio 12. Beldocs

Dokumentarni film "Električni orgazam za ljude budućnosti" autorke Marije Vukić premijerno je prikazan sinoć u Kombank dvorani na zatvaranju 12. Međunarodnog festivala dokumentarnog festivala "Beldocs" u prisustvu velikog broja prijatelja i kolega slavnog benda.

Prateći "Električni orgazam" na prekookeanskoj turneji u proleće 2018. godine, Vukić pruža portret jedog od najpopularnijih i najdugovečnijih rok bendova na prostorima bivše Jugoslavije.

Otkriva zanimljive i manje poznate detalje koji su činili njihovu 39 godina dugu karijeru.

Kaže da se nije rukovodila time da to bude biografski film i da pominje činjenice poznate javnosti, jer su to priče koje potpadaju pod pojam opšte kulture, već je više nastojala da pokaže članove benda kao karaktere.

"Prepustila sam njima da vraćanjem u prošlost sagledaju sebe, svoje bivstvovanje u bendu, gde su bili tada, gde su sada i koje su to integrativne spone", rekla je Vukić Tanjugu.

Frontmen Srđan Gojković Gile kaže da se nikada nisu preterano bavili svojim trajanjem, već su od danas do sutra radili najbolje što su mogli i da je možda upravo u tome tajna njihove skoro 40 godina duge karijere.

"Film je većim delom sniman na turneji, a delom i u Beogradu i u njemu govore bivši i aktuelni članovi i jedina koja nikada nije bila član benda, a govori u filmu je Anica Dobra. Najbitnije je što će ljudi imati priliku da čuju i druge ljude šta misle o bendu i situacijama kroz koje je bend prolazio, jer uglavnom ja dajem intervjue", objasnio je Gojković.

S obzirom da autorku poznaju godinama, Gojković kaže da nisu imali nikakav gard i da su svi otvoreno govorili u filmu.

Gojković je izabrao i naslov film, što je deo stiha jedne od privih pesama "Električnog orgazma".

"Film je sniman sa namerom da ga ljudi gledaju u budućnosti. Ovo je budućnost u odnosu na vreme kada je film sniman i narednih godina će biti sve dublja budućnost i to mi je palo na pamet kao zgodan naziv", rekao je Gojković Tanjugu.

Najbolji srpski dokumentarni film 12. Beldocsa, nagrađen sa 2.000 evra odlukom žirija u sastavu Varja Močnik, Svetislav Basara i Manuel Mozos, je "Centar" Ivana Markovića, koji je nagrađen i za najbolju montažu u domaćoj takmičarskoj selekciji, zajedno sa Jelenom Maksimović.

"Centar" predstavlja apstraktni portret Sava Centra, ali, posredno, i drugih monumentalnih građevina tog perioda čiji je opstanak doveden u pitanje. Ovim filmom želeo sam da stvorim subjektivni portret prostora koji je za mene značajan, prostora neispitanih mogućnosti i arhitektonske i društvene vizije koja bledi, a istovremeno postaje sve neophodnija", rekao je Ivan Marković.

"A Lua Platz" Žeremija Gravaje je najbolji inostrani film, odlučio je žiri u sastavu Matjaž Ivanišin, Diana Tabakov i Branislav Dimitrijević, uz ocenu da je reč o angažovanom i brižljivom filmskom pristupu i empatičnom uvidu u životne uslove zajednica u egzilu i njihovih istorija.

Gravaja je u ime cele ekipe izjavio da su počastvovani i da se nadaju da će nagrada doprineti da film i njegove evropske teme nastave svoj put.

"Zauzimanje mesta bi mogao biti prevod naslova našeg francusko-rumunskog dokumentarnog filma. Može li, onda, film da postane neka vrsta sigurne kuće za one čiji se glas skoro nikad ne čuje? I ne zaboravite, sutra, 16. maja, je Međunarodni dan romskog otpora", dodao je Gravaja.

Specijalno priznanje žirija dodeljeno je Huanu Alverezu Nemeu za film "Stapanje vremena", kao i produkciji "Mint film office" za film "Sada se nešto polako menja" Mane Laure Meijer.

Direktor "Beldocs"-a Mladen Vušurović je na zatvaranju rekao da je sa 12. izdanjem festivala napravljen korak napred u odnosu na prethodna i izrazio uverenje da će za tri godine "Beldocs" ući u sedam najvažnijih evropskih festivala.

Tokom sedam dana festivala prikazan je 121 film u 16 programa i 12 sala, u prisustvu više od 160 gostiju, autora filmova i filmskih profesionalaca, i dodeljene su nagrade u ukupnom iznosu od 16.500 evra. Zabeležen je porast broja posetilaca festivala, a čak 15 projekcija bilo je rasprodato.

Nema komentara.

Ostavi komentar

Najčitanije