Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Kultura

14. 07. 2011. Izvor:Blic

Autor: 2

Najviše para izdvojeno za biografski rečnik

Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva dodelilo je sredstva u ukupnom iznosu od deset miliona dinara za sufinansiranje prvih izdanja kapitalnih dela koja se objavljuju na srpskom jeziku iz oblasti kulture i za sufinansiranje izdavanja prvih izdanja vrednih dela iz oblasti domaće i prevodne književnosti.

Sredstva su raspoređena na dela koja su prijavljena na dva konkursa, raspisana februara ove godine, za projekte koji treba da se realizuju u 2011 godini. Na listi onih koji su dobili sredstva za izdavanje prvih izdanja kapitalnih dela koja se objavljuju na srpskom jeziku u oblasti kulture u 2011. našlo se 19 naslova, na koje je raspoređeno 5.600.000 dinara, dok se u drugoj grupi - „vredna dela iz oblasti domaće i prevodne književnosti", obrelo 20 knjiga, kojima je podeljena svota u iznosu od 4.400.000 dinara.

U prvom konkursu stigle su 72 prijave, a u drugom njih 53. Najviše naslova čije će izdavanje pomoći ministarstvo dolaze iz Matice srpske - četiri projekta u domenu kulture: peti tom „Srpskog biografskog rečnika" (700.000 dinara), jedinstveni „Atlas naselja Srema" Slobodana Ćurčića (200.000), antologijska edicija „Deset vekova srpske književnosti" (450.000) i „Pozorišno delo Milana Grola" Zorana T. Jovanovića (200.000). Ostala sredstva za kapitalna dela iz kulture raspoređena su na 14 izdavača, i to će dva naslova štampati „Klio", a ostalo su dva muzeja (Šabac i Novi Sad) i „Albatros plus", „Krug", „Arhipelag" (edicija „100 slovenskih romana"), „Evoluta", Zadužbina Desanke Maksimović, Balkanološki institut SANU, galerija „Rima" iz Kragujevca (pasteli Cuce Sokić 350.000), „Radionica duše" (monografija o Ljiljani Drezgi 350.000), „Knjižarnica Zorana Stojanovića"...

Upitan za izjavu povodom konkursa, Gojko Božović, čelnik „Arhipelaga", za „Blic" kaže: „Budžet za podršku kapitalnom izdavaštvu morao bi da bude mnogo veći nego što je sada slučaj. Kapitalno izdavaštvo nikako ne sme da bude prepušteno entuzijazmu pojedinih i sve ređih ljudi ili izdavačkih kuća, već mora da bude sistemski odgovorno i ozbiljno podržano od države jer ono jeste u državnom interesu, ali se pokazuje da budžet ne prati javni interes, nedovoljno se rezlikuje šta je kapitalno, a šta komercijalno izdavaštvo, a pogotovo je upadljivo da se ne vidi razlika između profesionalnih izdavača i budžetskih institucija koje se uzgredno i povremeno bave izdavaštvom".

Nenad Atanasković, čelnik izdavačke kuće „Mono Manjana", poznate i po kapitalnim izdanjima (petotomna Larusova enciklopedija, „Istorija čovečanstva" u deset tomova, „Istorijski atlas sveta"...), kaže: „Nikada od države nismo dobili nikakvu pomoć, ali smo nastojali da svojim snagama uradimo šta možemo. Naravno da čovek ne može i ne treba da ima ništa protiv kada je podržana, recimo, jedna ‘Matica srpska', naša najstarija institucija! Samo, malo u šali malo u zbilji, da ne bude kao s rečnicima SANU na koje je toliko para otišlo, a koji su toliko dugo rađeni da se ispostavilo da, kad se došlo do 15 toma, do slova M, da su prvi tomovi zastareli, pa se onda desio, eto, požar u magacinu, te je izgorelo prvih osam tomova. Inače, ukratko, kad pogledate poslednjih godina, manje-više, vrti se standardno jedan isti krug onih koji dobijaju na državnim konkursima."

Nema komentara.

Ostavi komentar