Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Žene to mogu

23. 12. 2019. Požarevac

Izvor: Boom93

Kulturne potrebe i navike žena; Kultura (ne)čitanja

Žene dvostruko više čitaju knjige i u značajno većem procentu posećuju ustanove culture, dok su muškarci aktivniji na polјu sporta i na internetu, češće posećuju sportske događaje, kladionice i kazina (gde žene gotovo da i ne zalaze), a prednjače i u rekreaciji. Kulturu čitanja danas sve više zamenjuju društvene mreže na kojima i žene i muškarci i mladi , ali i stariji, provode većinu slobodnog vremena. Najviše se insistira na tome da se danas brzo živi, pa to slobodno vreme za kulturne potrebe ne postoji.

Svega 6,5% građana u Srbiji ističe da im je poseta kulturnih programa jedna od tri omilјene aktivnosti u slobodno vreme, a za samo 6,1% kulturnog stvaralaštvo je jedna od omilјenih aktivnosti, pokazuje istraživanje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka (ZAPROKUL), sprovedeno krajem 2017. godine u cilju sagledavanja aktuelnih karakteristika u kulturnom ponašanju građana Srbije.

Iako u visokom procentu tvrde da vole ustanove kulture, istraživanje pokazuje da ih građani retko posećuju u slobodno vreme, koje za blizu 60% ispitanih tokom radnog dana iznosi do četiri sata, a tokom vikenda do sedam sati. Građani tada preferiraju druženje, boravak u prirodi i laganu rekreaciju, izlaske, te gledanje televizije ili filmova u bioskopu.

Istraživanje pokazuje i da građani Srbije radije prisustvuju kulturnim sadržajima, nego što u njima učestvuju. Nekim vidom kulturnog stvaralaštva se tako pre jedne decenije bavio u proseku svaki čevrti građanin, a danas svega 15,5%.

Ispitanici koji žive u gradskom području u dvostruko većoj meri se bave umetnošću od stanovnika ruralnog područja. Posmatrano prema regionima, umetnošću se najviše bave žitelјi Vojvodine i Beogradskog regiona, a najmanje žitelјi regiona Južne i Istočne Srbije.

Među građanima koji svoje slobodno vreme troše na kulturne aktivnosti, ističu se mlade žene koje žive u gradu i visoko su obrazovane, dok je tipičan predstavnik ne-publike muškarac srednjih godina, srednjeg obrazovanja iz urbanog područja (izuzetak su bioskopi čiju ne-publiku u najvećem broju čine najstariji građani i pozorišne predstave, gde su predstavnici ne-publike najčešće mladi).

Žene dvostruko više navode da čitaju knjige (32,9% žena naspram 14,7% muškaraca), i u značajno većem procentu ističu da posećuju ustanove kulture (8,1% žena prema 4,6% muškaraca).

Muškarci su pak aktivniji na polјu sporta i na internetu, češće posećuju sportske događaje, kladionice i kazina (gde žene gotovo da i ne zalaze), a prednjače i u rekreaciji. Muškarci se u slobodno vreme i češće odmaraju i dosađuju.

Za gledanje televizije, čitanje novina, i slušanje muzike najčešće se opredelјuju najstariji ispitanici (preko 60%), a najmanje najmlađa grupa anketiranih (15-29).

Najposećeniji program u oblasti kulture su filmski sadržaji - bioskope godišnje poseti više od polovina anketiranih. Najčešće idu u bioskop 1-3 puta godišnje (29,3%). Poredeći sa ranijim istraživanjima, poseta filmskim sadržajima se povećala.

U u toku godine bar polovina građana je bila barem na jednoj vrsti muzičkog događaja. Iako u najvećem procentu vole da slušaju narodnu muziku u slobodno vreme, najposećeniji su koncerti pop/rok muzike. Pop/rok koncerte je posetila trećina ispitanika, a koncerte narodne muzike nešto više od petine ispitanih. Najmanje posećeni su koncerti džez muzike na koje u toku godine ode manje od 10% anketiranih.

U okviru narodne muzike, ispitanici navode da najviše vole da slušaju starogradsku (58,7%), a potom izvornu (55,1%), i na kraju novokomponovanu muziku (37,8%). Takođe, najviše vole da slušaju domaću pop muziku (61,4%), pa domaću rok muziku (57,4%). Nešto manji je procenat onih koji vole da slušaju stranu pop i rok muziku.

Rezultati istraživanja pokazuju da je 43,6% građana posetilo biblioteku u prethodnoj godini. Takav podatak ukazuje na izvesno povećanje broja posetilaca u poslednjih deset godina, jer je 2005. godine bilo 32,3%, a 2010. godine 38,3% posetilaca biblioteka. U sva tri istraživanja najveći je broj onih koji biblioteku posete jednom do tri puta godišnje.

Ljubav prema knjizi u bibliotekama u najvećem broju pokazuju žene posebno u gradovima, koji u većem broju vole da čitaju, ali ne idu u biblioteke, je rsu su i najčešći kupci knjiga, pa verovatno u tome leži jedan od razloga neposećivanja biblioteka.

Kao glavne razloge za retko posećivanje kulturnih sadržaja građani navode nedostatak vremena i interesovanja, dok za koncerte, pozorišne i bioskopske sadržaje ističu i slabu zastuplјenost takvih programa u mestu u kojem žive.

Građani Srbije u najvećem procentu nemaju dovolјno vremena za čitanje knjiga (63,6%), za posetu spomenicima kulture (53%), zatim bibliotekama (49,2%), gledanje i slušanje programa iz kulture na TV ili radiju (48,1%).

Nedostatak interesovanja se najčešće kao razlog navodi kod posećivanja koncerata klasične muzike (51,4%), baletskih i operskih predstava (41,2%), biblioteka (35%) i muzeja i galerija (34%). Nepostojanje programa, odnosno retki kulturni programi u mestu stanovanja ispitanika su razlog za neposećivanje baletskih i operskih predstava (35,9%), koncerata klasične muzike (24%), koncerata druge vrste muzike (21,6%), pozorišnih predstava (21,5%), muzeja i galerija (19,5%) i bioskopskih projekcija (17,7%).

Zbog visoke cene ulaznica građani češće ne posećuju bioskope (17,4%), pozorišne predstave (16,7%) i koncerte druge vrste muzike (15%). Sa druge strane, 9,5% građane ne posećuje često muzeje i galerije, jer smatra da programi “nisu dovolјno kvalitetni”.

Naši stariji sugrađani dele mišljenje da se danas knjiga zamenjuje nekim kratkim video formama, kao što su serije.

„Izgubili smo naviku čitanja. Gledam kratku formu, novine ne čitam. Sve što je malo duže i zahteva neku koncentraciju, neki vremenski period, ja to jednostavno ne mogu. Ja znam da to ne valja, ali tako je.“

Svest o ovom nedostatku je prisutna i navode da su pre, u svojoj mladosti više čitali, ali da ih je zahvatio ovaj užurban stil savremenog doba koji ne poznaje pojam strpljenja.

„Ići u bioskop, to je podvig. Gledali smo skoro ovaj novi film „Joker“, gde je trebalo sedeti dva sata bez cigarete, bez pauziranja, bez vraćanja.“

U razgovoru sa našim sugrađanima, došli smo do zaključka da je knjiga potrebna, ali da malo obraćamo pažnju na nju. Takođe, slaba koncentracije je osnovna prepreka koja se javlja kod čitalaca, i navode da danas postoji mnogo elemenata koji brzo odvuku pažnju sa knjige, ali smatraju da ljudi danas imaju manje vremena za knjigu, jer je sve dostupno na internetu u kratkim crtama.

„Fali vreme. Nedostatak vremena, jer sada i mladi i stari i muškarci i žene mnogo brzo žive.“

Šta znači rečenica da se brzo živi i da postoji taj nedostatak vremena? Generalno, znači da smo lenji. A konstantacija da brz način života dovodi do nedostatka vremena je slatko i fino opravdanje te lenjosti.

Svrha projekta "Žene to mogu", koji podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst, jeste da predstavi socijalnu sliku o položaju žena u našem društvu, da ukaže na važnost i značaj žena u političkom životu, da ukaže na važnost i značaj obrazovanja i da promoviše, predstavi uspešne i odgovorne poslovne žene. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Nema komentara.

Ostavi komentar