Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Žene to mogu

05. 01. 2017.

Autor: K. Tričković Izvor: Boom93

Vidljivost žena u medijima

Istraživanja, koja su se u poslednjih deset godina bavila položajem žena u medijima, pokazala su da se taj položaj nije bitno promenio, nego da je i dalje loš i da su žene gotovo nevidljive u udarnim terminima i ozbiljnim temama koje najviše zanimaju publiku, a najzastupljenije su u popodnevnim emisijama, vezanim uz teme o porodici i druge tzv. “lake sadržaje” te se smatra da je kod nas odnos prema ženama u medijima još uvek tradicionalan i neprimeren.

Borba za ravnopravnost žena koja se vekovima vodila širom sveta još nije gotova. U poređenju sa nekim ranijim vremenima, može se reći da je napravljen određeni pomak, no ipak nedovoljno da bi se eliminisala reč diskriminacija. Za lošu poziciju žena u medijima uglavnom se okrivljuju upravo žene koje su nedovoljno glasne.

Profesorka FPN-a u Beogradu Snježana Milivojević je, predstavljajući poslednje istraživanje Globalnog medijskog monitorniga u Skupštini Srbije, rekla da "živimo u informativnom svetu, koji je dominantno muški i to pokazuju i rezultati istraživanja po kome su žene subjekti u manje od četvrtine vesti".

"U monitoringu 2015. žene su činile 22 odsto osoba čiji se glas čuje, o kojima se piše ili koje se vide u štampi, televizijskim i radijskim vestima. Ovaj rezultat je malo ispod svetskog (24 odsto) i evropskog (25 odsto)", navodi se u istraživanju.

Vidljivost žena opada kako raste istaknutost i važnost teme. "U političkim temama koje dominiraju u medijima u Srbiji, žene čine samo 14 odsto subjekata. U vestima o “poznatim ličnostima”, umetnosti, sportu one čine 44 odsto svih subjekata", pokazalo je istraživanje.

Kako navodi Milivojevićeva, najviše je žena u ulozi političarki, ali i tu se pojavljuju pet puta manje nego muškarci. “Tu se vidi matrica moći žene, jer kada su u politici, imaju mnogo više prostora nego žene u drugim profesijama, ali i u toj profesiji su one neuporedivo inferiornije u odnosu na muškarce”, kaže ona.

Mislim da je to nametnuto, samim tim što je nametnuto da bude 30 odsto žena u politici, odnosno u odborničkim i poslaničkim grupama. To je nametnuto iz Evrope i sigurna sam da to Srbija ne bi iznedrila sama“, smatra Dragana Deurić, novinarka iz Požarevca posle više od 36 godina rada u medijima.

Ako uzmete bilo koje dnevne novine u Srbiji da pogledate videćete da su to uglavnom muške fotografije. Tek se tu i tamo pojavi neki ženski lik više kao ukras, što je potpuno besmisleno“, smatra Deurić. „Iako nikada nisam bila feministički nastrojena, mislim da su žene racionalnije u ponašanju kada je posao u pitanju, prosto ih život natera da budu racionalne jer moraju da brinu o mnogo više stvari, o poslu, o deci, o kući, kako preživeti, ako rastegliti budžet, kakav ručak spremiti, i morate da budete racionalne, da mislite na tri stvari odjedanput i tri stvari da radite i mislim da se dobar deo žena jako dobro bori sa tim, ne kuka, nego se dobro organizuje i radi.“

Ipak, taj ženski rad, trud i sposobnosti najčešće ne dobijaju priznanje. U Srbiji ima mnogo žena lekara, ali one rade na klinikama i u domovima zdravlja, dok je tek po neka na čelu zdravstvene ustanove. Iako sve više žena diplomira na tehničkim fakultetima, posao inženjera se i dalje smatra muškim, pa i kada nađu uposlenje, žene retko dolaze u priliku da upravljaju ljudskim i materijalnim resursima na nekom višem nivou u firmi. Isto tako direktori preduzeća su mahom pripadnici “jačeg” pola. Istraživanja pokazuju da je tek svaki četvrti direktor žena. Zato ni ne čudi podatak da se ženski glas najmanje čuje u vestima kao stav ekspertkinje, samo 7 odsto, što je daleko ispod evropskog proseka koji iznosi 18 odsto, a u Severnoj Americi 32 odsto.

Ako pogledate na nivou Požarevca, nema dovoljno žena na odgovornim funkcijama kako bi bile više eksponirane u tom smislu”, kaže Andrijana Maksimović, izvršna direktorka požarevačkog nedeljnika “Reč naroda”, na čijim se stranicama, kako sama kaže, mnogo češće “vide” muškarci. “Žene se pojavljuju u rubrikama gde se predstavljaju značajnije osobe, kao talenti na primer, ili kroz teme koje su posvećene deci i mladima,  ako se rade neke anktete tu su obično žene bolje raspoložene da govore… dakle te teme iz svakodnevice kojih svakako nema dovoljno u medijima”.

Dakle, žena nema dovoljno na pozicijama sa kojih bi od strane medija bile pozvane da govore. A bilo bi dobro da je obrnuto jer su žene mnogo bolji sagovornici, smatra novinarka Dragana Deurić. „Moje iskustvo novinara je da se od žena lakše dobijaju informacije. Lakše stupate u kontakt sa njima, lakše razgovarate i otvorenije su za pružanje informacija nego muškarci. Uvek sam imala utisak da muškarac nešto hoće da sakrije. To je moje novinarsko iskustvo. Kao novinar sam radila mnogo tih uslovno rečeno muških tema: ekonomija, privreda, energetika, tu morate da se srećete sa muškarcima, a onda kada uđete u oblasti u kojima ima više žena onda vidite jednu mnogo veću otvorenost i spremnost na saradnju“, kaže Deurić.

Požarevac je u skorijoj prošlosti imao zamenicu gradonačelnika, ima i danas žene na rukovodećim mestima u izvesnom broju javnih preduzeća i ustanova, pre svega obrazovnih i kulturnih. Na čelu gradske uprave trenutno je žena, a većinu mesta žene zauzimaju i u gradskoj upravi (čak 62%). Tu su i direktorke banaka i uspešne preduzetnice. One sa svojih pozicija imaju šta da kažu, ali su ipak znatno ređe pozvane na to od muškaraca. Možda to zavisi i od samih žena. Možda nisu dovoljno glasne, uporne da pokažu svoje znanje i nametnu mišljenje širokoj javnosti? Primer žene koja dobija svoj „prostor“ u medijima imamo u „komšiluku“ – Grad Smederevo ima već godinama gradonačelnicu, dr Jasnu Avramović, koja je vrlo često u medijima i za sve se pita.

* * *

Još jedna žena koja je vrlo često u medijima i govori na različite teme, ministarka građevinarstva, sabraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović rekla je da je činjenica da kada se govori o ravnopravnosti da se najčešće govori o nasilju nad ženama ili o ekonomskom osamostaljivanju žena, dok se nedovoljno govori o tome kakav je položaj žena u javnom životu.

Sa druge strane, da se žene u medijima “koriste” najčešće za “lake teme” potvrdjuje i ministarka Mihajlović, koja kaže da ono što neki novinari pitaju žene u javnom životu nikada ne bi pitali muškarce. “Iz raznih medija čujem pitanja kakve boje su vam čarape, da li čupate obrve, kada ćete se udati, da li ćete roditi dete”, rekla je ona i dodala da je jedno od pitanja bilo i da "li ćete se slikati goli za jedne dnevne novine".

Ona je smatra da je u saradnji sa medijima moguće položaj žena predstaviti na drugačiji način, tako da one postanu vidljivije.

* * *

Vratimo se na činjenice sa početka teksta: žene su najzastupljenije u emisijama i tekstovima vezanim za teme o porodici, umetnosti, zabavi i druge tzv. lake sadržaje. Na drugoj strani su veoma teški sadržaji, kada se piše i govori o “još jednoj ženi stradaloj od ruke muškarca”. Ima mnogo tema i mnogo oblasti izmedju ove dve krajnosti, u kojima se ženi može dati šansa da govori ili da se o njoj govori.

Svrha projekta "Žene to mogu", koji podržava Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, a čiji je deo i ovaj tekst, jeste da javnost bolje razume položaj žena, društvene procese i reforme i neophodnost zalaganja za rodnu ravnopravnost u svim segmentima, toleranciju i poštovanje ljudskih prava.

Nema komentara.

Ostavi komentar