Radio Boom93 :: Stop korupciji http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/rss.html sr http://www.boom93.com/sw4i/thumbnail/10.jpg?thumbId=83281&fileSize=15796&contentType=image/jpeg&lastModified=1399494221000 Radio Boom93 :: Stop korupciji http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/rss.html Pravilnik: Ko prijavi korupciju, ne sme da ispašta http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/34414/pravilnik-ko-prijavi-korupciju-ne-sme-da-ispasta.html U požarevačkoj Gradskoj upravi uskoro stupa na snagu Pravilnik o zaštiti uzbunjivača. Namenjen je zaposlenima, a cilj je da oni koji prijave korupciju, ili radnje mimo zakona, ne mogu da zbog toga trpe posledice ili odmazdu. ]]>

Puno ime dokumenta je Pravilnik o postupku unutrašnjeg uzbunjivanja i o drugim pitanjima od značaja za uzbunjivanje u Gradskoj upravi Grada Požarevca. U pravilniku piše ko su uzbunjivači, koje su to štetne radnje ili šta uzbunjivači prijavljuju. Za vođenje svakog postupka uzbunjivanja zaduženo je ovlašćeno lice, koje određuje načelnik Gradske uprave.

Načelnica Gradske uprave Suzana Bulajić kaže da je Pravilnik zakonska obaveza koja je ispoštovana još prošle godine, s tim što je sada ta obaveza doživela određene izmene. Kada se pravilnik pojavio, decembra prošle godine, Bulajićeva je bila određena kao ovlašćeno lice. S obzirom na to da je nedavno imenovana načelnicom, nije bilo moguće da obavlja i ulogu ovlašćenog lica.

Ona objašnjava i da ovlašćen za ovaj posao može da bude samo diplomirani pravnik, te da ta dužnost sada prelazi na Aleksandra Simonovića.

Uzbunjivač može ovlašćenom licu dostaviti informacije o kršenju zakona pismenim i usmenim putem sa kratkim opisom vremena, mesta, materijalnih priloga koji podržavaju tezu o nečinjenju službenika uprave. Uzbunjivač ne sme da dostavi neproverene ili lažne informacije, jer za to može krivično da odgovara.

Poslodavac, odnosno Gradska uprava u ovom slučaju, obavezana je da preduzme sve dostupne mere i radnje da se nepravilnost na koju je ukazano uzbunjivanjem, otkloni. Otklanjaju se i njene posledice. Ovaj Pravilnik i poseban Zakon su osmišljeni su da štite ljude kojima nepravilnosti i nezakonite radnje smetaju, a voljni su da ih prijave. Onaj ko prijavi "mutne" radnje, ne sme da na bilo koji način ispašta zbog toga. Sprečavanje odmazde je jedna od pozitivnih posledica Pravilnika kojoj se teži.

Požarevačka Gradska uprava zapošljava oko 200 ljudi. Veći broj njih se svakodnevno sreće, što bi neke moglo da odvrati od uzbunjivanja čak i kada nepravilnost primete. Pravilnik stupa na snagu nakon 20. avgusta.

]]>
Wed, 17 Aug 2016 14:12:00 +0100 Stop korupciji http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/34414/pravilnik-ko-prijavi-korupciju-ne-sme-da-ispasta.html
Sprečite diskreciono trošenje javnog novca za medije u vreme kampanje http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/32018/sprecite-diskreciono-trosenje-javnog-novca-za-medije-u-vreme-kampanje.html Biro za društvena istraživanja (BIRODI) pozivao je premijera i koordinatora borbe protiv korupcije, Aleksandra Vučića, da koristeći svoju, pre svega nesumnjivu političku moć, spreči da se po drugi put za manje od godinu dana potroši više od 100.000.000 dinara na finansiranje medijskih sadržaja koji su u funkciji promocije lokalne samouprave kojom upravlja stranka čiji je Vučić predsednik i sa njima partijski i interesno povezani vlasnici medija. Sve to suprotno zakonu koji definiše da se ovaj novac koristi za zaštitu interesa građana u medijima. ]]>

U prilog ovome govori više činjica, navodi se u saopštenju.

 

  • Činienice da se članovi Stručne komisije biraju bez jasnih kriterijma uz diskreciono postupanje načelnika gradske uprave za kulturu, na koga se prema našim saznanjima vrše neprimereni pritisci od vlaniska medija;
  • Tako izabrana Stručna komsija odbija da poštuje Lokalni plan za borbu protiv korupcije, koji predviđa sprovođenje mere „Građanskog posmatrača“, odnsono prisustvo predstavnika javnosti kojeg bira Lokalni antikorupcijski forum (LAF-u), nezavisno telo lokalne samouprave za borbu protiv korupcije;
  • Činjenice da  Stručna komsija bira projekte bez jasno i precizno definisanih kriterijuma čime se dodatno dovodi u pitanje integritet procesa i kvalitet donetih odluka koje treba da štite interes građana;
  • Činjenic da ne postoji efikasan mehanizam monitorisanja medijskih sadržaja što omogućava da se umesto zaštite i promocije interesa građana vrši prikrivena ili otvorena promocija lokaln samouprave i gradskih funkcionera;
  • Činjenica da lokalna samouprava umesto podrške LAF-u u evaluciji projekta, kao evaluatora angažuje pravno lice sa kojim ima poslovne odnose;
  • Nalazi monitoringa medijskih sadržaja http://www.lafnis.rs/monitoring-medija/  koje su sproveli BIRODI i LAF, bez ičije materijalne i tehničke podrške, su da mediji koji su dobili najviše novca, su mediji koji su najmanje radili na ostvarivanju javnog interesa, odnosno najviše bavili promocijom lokalne samouprave, a ne zaštitom javnog interesa u mediji što je bila zakonska obaveza;
  • Zbog pokrenutog monitoringa LAF je predmet cenzure medija koji su dobili najviše novca na konkursu za zastitu javnog interesa u medijima, a borba protiv korupcije je kao takva definisana kao tema od javnog interesa;
  • Odbijanje lokalne samouprave da prihvati preporuke koje je dao LAF kao telo lokalne samouprave zaduženo za borbu protiv korupcije u delu prepruka za kriterijume za izbor članova Stručne komisije i kriterijume za izbor projekata;

Imajući u vidu da se radi o jednom od najvećih medijskih konkursa u Srbiji, kao i da se konkurs raspisuje u vreme predizborne kampanje, BIRODI apeluje na premijera da se angažuje i da u konsultaciji sa Ministarstvom kulture i informisanja spreči realizaciju konkursa oko koga se situacija dodatno komplikuje.

Naime, neprihvatanje Građanskog posmatrača kao i na prošlogodišnjem konkursu od strane novoizabrane Stručne komsije većinom od dva na prema jedan člana rezultiralo je ostavkom Petra Jeremića iz UNS-aa na mesto  člana, čime je pokazao osećaj za javni interes značaj i značaj poštovanja integriteta profesije. Ostavkom Petra Jeremića Stručna komsija je izgubila legalitet, a pravni okvir za takve slučajeve ne postoji.

U nadi da će Srbije biti država sistemske borbe protiv korupcije, a ne država čija borba protiv korupcije zavisi pre svega od pofesionalnog integriteta pojedinca, BIRODI zahteva od premijera da pomogne da se realizuju preporuke LAF-a, tako što će nova Stručna komsija biti izabrana po kriteijumima koje je definisalo ovo nezavisno telo za borbu protiv korupcije Grada Niša, koje je uzus za lokalna tela za borbu protiv korupcije koja su predviđena Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije.

]]>
Sun, 27 Mar 2016 17:21:00 +0100 Stop korupciji http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/32018/sprecite-diskreciono-trosenje-javnog-novca-za-medije-u-vreme-kampanje.html
Pozivu za konferenciju o pritiscima na novinara odazvala se samo jedna novinarka http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/32005/pozivu-za-konferenciju-o-pritiscima-na-novinara-odazvala-se-samo-jedna-novinarka.html U Požarevcu je održana konferencija za novinare povodom krivične prijave koju je protiv novinara Boom 93, Uroša Uroševića podneo direktor JKP „Vodovod i kanalizacija“ Saša Valjarević. Pozivu da isprate ovaj događaj od lokalnih medija i dopsinika centralnih listova i javnog servisa RTS, odazvao se samo list „Reč naroda“ i novinarka Ivana Vukanović. ]]>

Urošević je pre dva dana u policiji davao izjavu u svojstvu građanina, a po nalogu Osnovnog javnog tužilašta. Protiv njega je Valjarević podneo krivičnu prijavu za izazivanje panike i narušavanje javnog reda i mira. Prijava je podneta samo zato što je Urošević objavio informaciju da voda za piće u Požarevcu ne ispunjava higijenske norme, pre nego što je zvanično Vodovodu zabranjena njena distribucija za piće i pripremanje hrane.

On se pozvao na zvanične podatke relevantne institucije koji su pokazivali neispravnost vode.

 

 

Predsednik NUNS-a, Vukašin Obradović kaže da je pažljivo pratio tekstove koji su napisani o ispravnosti vode i da je potpuno siguran da u izveštavanju ne postoji ogrešenje o etički kodeks ili profesionalne standarde novinarske profesije.

„Kolega Urošević je svoj posao uradio onako kako mu to nalažu najviši zahtevi u profesionalnom novinarstvu i tu za mene nema sumnje. Svi događaji koji su kasnije usledili pokazuju da se radi o klasičnom pritisku“, rekao je on.

 

 

Obradović je dodao da je razočaran jer se nisu pojavili lokalni mediji koji bi, ako ništa drugo, na taj način pokazali određen stepen solidarnosti sa kolegom Uroševićem.

„To je ono što nedostaje danas. Solidarnosti i odlučna želja da mediji i novinari bi trebalo da budu u službi građana, a ne određenih interesa. Ovakav odziv ne služi na čast ni novinarstvu ni požarevačkim novinarima i medijima“, istakao je predsednik NUNS-a.

 

 

Urošević je danas rekao i da je na osnovu saopštenja Zavoda za javno zdravlje koji je bio osnov da se objavi informacija o poremećaju u kvalitetu vode, jasno da su informacije o kvalitetu vode prikrivane ili je njihovo objavljivanje odlagano.

„U saopštenju od 7.10.2015.godine su navedeni rezultati prvog uzorkovanja koje izvršeno 30.9.2015. i koje je pokazalo neispravnost na svih 11 mernih tačaka. Navedeno je i da je drugo uzorkovanje urađeno 2.10.2015. a da će rezultati biti poznati 7.10.2015. posle 13 sati. To je razlika od 5 dana koliko je potrebno da se završe analize. Između 30.9 i 7.10 je 8 dana. Jasno je da je najmanje dva dana prikrivano ili odlagano objavljivanje informacija javnosti. Rezultati ispitivanja u tom trenutku nisu objavljivani na zvaničnim veb portalima zavoda, vodovoda ili gradske uprave, niti je bilo ko od nadležnih u zavodu, vodovodu ili gradskoj upravi izašao u javnost i rekao da je došlo do poremećaja u kvalitetu vode, odnosno da su koncentracije nitrata premašile norme utvrđene pravilnicima o higijenskoj ispravnosti“, istakao je Urošević.

 

 

Izvršni urednik „Cenzolovke“ i inicijative „Novinari ne kleče“, Zoran B. Nikolić istako je da je u Uroševićevom slučaju reč o klasičnom primeru nepoštovanja zakona od strane organa vlasti, kao jednom od glavnih uzroka nemogućnosti novinara da obavljaju svoj posao.

„Imamo novinara koji je uložio napor da pravovremeno i iscrpno obavesti građane o nečemu što može da ugrozi njihovo zdravlje. Učinio je to na osnovu zvaničnih dokumenata i razgovora sa nadležnim osobama u nadležnim ustanovama. Umesto da je to izazvalo reakciju tužilaštva, policije i gradskih vlasti da smene direktora Vodovoda, da raščiste tu situaciju oko sakrivanja informacija od građana i podnesu krivične prijave zbog ugrožavanja zdravlja stanovništva, nakon 6 meseci se vadi krivična prijava iz fioke, pretpostavljam zbog toga da bi se iskoristila priča u izbornoj kampanji“, naveo je Nikolić.

On kaže da ako novinarima nije dozvoljeno da obaveste građane da ih neko truje, onda slobodno mogu da se ukinu mediji i zabrani novinarstvo koje kao takvo nema nikakvu svrhu.

"Što se tiče kolega koji danas nisu ovde. Uputio bih jedno pitanje. Na stranu novinarska solidarnost. Da li u Požarevcu danas ima neki važniji događaj ili tema od ove. Njih bi zamolio da o tome razmisle i sami sebi daju odgovor zašto nisu ovde. Ne moraju nama", zaključio je Nikolić.

 

 

Predsednik ANEM-a Milorad Tadić naveo je da ga pored nesolidrnosti među kolegama i medijima, posebno zabrinjava i uloga javnog servisa u čitavoj priči.

„Ako ste javni servis, trebalo bi da radite u interesu javnosti“.

Tadić je ukazao da je problem snabdevanja vodom za piće aktuelan više od jedne decenije i da to pitanje smatra jednim od ključnih problema grada.

„Odlaganje ili izbegavanje saopštavanja informacija i činjenica iz izveštaja Zavoda za javno zdravlje od strane gradske uprave i komunalnog preduzeća takođe može smatrati krivičnim delom. Pitanje je da li će nadležni u skorijem roku da se izjasne o prijavi. U budućnosti, bavićemo se odgovornošću nadležnih za ugrožavanje zdravlja građana, budući da ovo pitanje nije ranije pokretano“, istakao je predsednik ANEM-a.

 

Vukašin Obradović je istakao da je Uroševićev slučaj vrlo bitan za novinarstvo u Srbiji i da će insistirati da se do kraja rasvetli. Biće zatraženo i od komisije za žalbe Saveta za štampu da se izjasni da li je povređen etički kodeks.

„Ukoliko nije, insistiraćemo da se utvrdi odgovornost ili Uroša Uroševića ili onih koji su pokrenuli čitav ovaj slučaj. Vrlo je bitno da čitav ovaj skandal dovedemo do kraja i da se utvrdi odgovornost“, zaključio je predsednik NUNS-a.

 

]]>
Fri, 25 Mar 2016 17:26:00 +0100 Stop korupciji http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/32005/pozivu-za-konferenciju-o-pritiscima-na-novinara-odazvala-se-samo-jedna-novinarka.html
Optužni predlog protiv predsednika opštine Žabari http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/30478/optuzni-predlog-protiv-predsednika-opstine-zabari.html Osnovno javno tužilaštvo u Požarevcu, podnelo je Osnovnom sudu u Požarevcu optužne predloge protiv Miodraga Filipovića iz Oreovice, predsednika Opštine Žabari, zbog zloupotrebe službenog položaja i trgovine uticajem. ]]> Optužni predlozi podneti su i protiv Predraga Tasića iz Brzohoda, zaposlenog u Direkciji za izgradnju Žabari i Miodraga Blagojevića iz Simićeva zbog zloupotrebe službenog položaja.

 

 

Opravdano se sumnja da je Filipović iskorišćavanjem svog službenog položaja i prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja naneo štetu budžetu Opštine Žabari, tako što je suprotno Statutu Opštine Žabari, bez predloga Opštinskog veća i odluke Skupštine Opštine, angažovao advokata Zorana Bogićevića iz Smederevske Palanke, radi zastupanja pravnih interesa Opštine Žabari, iako su u Opštinskoj upravi Žabari bila zaposlena lica sa zvanjem diplomirani pravnik i položenim pravosudnim ispitom.

Tako je budžetu Opštine Žabari naneo štetu u iznosu od 850.500 dinara, koji je isplaćen advokatu Zoranu Bogićeviću.

Takođe, postoji opravdana sumnja da je u decembru 2011. godine, koristeći službeni položaj predsednika Opštine Žabari, Filipović posredovao kod direktora Direkcije za izgradnju Opštine Žabari, Predraga Tasića da ne izvrši službenu radnju koju je morao izvršiti, tako što je uticao na Tasića da ovaj ne potpiše Ugovor sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja Vlade Republike Srbije i preduzećem PZP Požarevac, kao izvođačem radova. Ugovor bi predstavljao pravni osnov za prenos novčanih sredstava u okviru projekta „Interventna sredstva za dopunu sektorskih projekata NIP-a“ u iznosu od 3.721.550,08 dinara, koje su po prethodno sačinjenom projektu JP „Direkcija za izgradnju“ Opština Žabari odobrena od strane navedenog ministarstva za asfaltiranje ulica u naselju Viteževo i Gornja Livadica.

Sredstva tako nisu prebačena, a radovi nisu izvedeni, već su naknadno finansirani iz budžeta Opštine Žabari, čime je nastala šteta za lokalni budžet u navedenom iznosu.

Opravdano se sumnja da je tokom 2012. godine, Filipović umišljajno podstrekavao Slobodanku Misić, sekretara SO Žabari, da mu suprotno Uredbi Vlade Republike Srbije, uveća koeficijent za obračun i isplatu plata u iznosu od 30%, što je Slobodanka Misić odbila. Nakon toga je Komisija za kadrovska, administrativna pitanja i radne odnose kao skupštinsko radno telo Opštine Žabari, ipak donelo odluku o uvećanju koeficijenta za obračun zarada. Filipović, iako je znao da navedena odluka nije zakonita, istu nije stavio van snage, čime je sebi pribavio imovinsku korist u iznosu od 850.500 dinara.

Miodraga Blagojevića, predsednik Komisije za kadrovske, administrativna pitanja i radne odnose je 25.07.2012. godine, na ovaj način pribavio korist predsedniku Opštine Žabari, tako što je doneo i potpisao odluku da se istom uveća koeficijenat za obračun plata kao izabranom licu u iznosu od 30%, iako je znao da je takva odluka protivna Uredbi Vladi Republike Srbije.

Navedenim radnjama je Filipoviću pribavljena novčana korist u iznosu od 850.500 dinara.

]]>
Thu, 10 Dec 2015 12:06:00 +0100 Stop korupciji http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/30478/optuzni-predlog-protiv-predsednika-opstine-zabari.html
Koraksu nagrada "Verica Barać" http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/30466/koraksu-nagrada-%22verica-barac%22.html Danas je Međunarodni dan borbe protiv korupcije. Najnoviji indeks percepcije korupcije koji od 1995. objavljuje Transparency International ukazuje na to da velika većina građana Srbije smatra da je korupcija široko rasprostranjena u svim sferama društva. ]]>

Karikaturista Predrag Koraksić Koraks dobitnik je ovogodišnje nagrade "Verica Barać" Saveta za borbu protiv korupcije.

Koraks je dobitnik nagrade Saveta koja se, kako je rekao potpredsednik te institucije Miroslav Milićević, dodeljuje istaknutim borcima za istinu i borbu protiv korupcije.

"Nisam siguran da karikatura može tako efektno, kao što neki novinari mogu, da pronađu ono što je bitno u ovoj temi, a to je borba protiv korupcije. Ja mogu, na neki način, da relaksiram ovo društvo, da spasim svoju dušu i kažem ono što mislim. Nemam cenzora i trudim se da budem samostalan u svom mišljenju, da gde god mogu kažem šta mislim. Svi znate priču o berberinu i caru Trojanu i onoj rupi koju je berberin iskopao i saopštio da car Trojan ima kozije uši. Mi takođe imamo Trojana, naš se trudi da te rupe, gde god nađe sumnjivu rupu, on je zatrpava. Takvih rupa, gde može da se kaže nešto važno i istinito je sve manje u ovom drustvu. Što se mene tiče, ja imam dve rupe, a to su list Danas i portal Slobodna Evropa, gde se svakodnevno derem u tu rupu i vičem da je car go i da su u cara Trojana kozije uši. Ja ne znam koliko će to da traje i da li će te rupe ostati u životu, ali ja ću se truditi da svakodnevno saopštavam da su u cara Trojana kozije uši. A vi vrlo dobro znate ko je naš car Trojan", rekao je Koraksić.

Nagrada Koraksu je dodeljena na konferenciji Agencije za borbu protiv korupcije, povodom Međunarodnog dana borbe protiv korupcije.

U ime Agencije, direktorka Tatjana Babić novinarima je dodelila zahvalnice i poručila im da time Agencija želi još više da ih ohrabri da pišu slučajevima korupcije.

Zahvalnica je dodeljena novinarki Tanjuga Viktoriji Trifunović, novinarki RTS Dragani Sotirovski, novinaru Večernjih novosti Dragutinu Stevanoviću, novinarkama Danasa Lidiji Valtner i NIN-a Sandri Petrušić.

]]>
Wed, 9 Dec 2015 18:49:00 +0100 Stop korupciji http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/30466/koraksu-nagrada-%22verica-barac%22.html
Direktor "Žitostiga" osuđen na dve godine zatvora http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/30376/direktor-%22zitostiga%22-osudjen-na-dve-godine-zatvora.html Specijalni sud u Beogradu osudio je danas na dve godine zatvora direktora preduzeća "Žitostig" iz Požarevca Gorana Milanovića jer je zloupotrebio položaj. ]]>

Svetlana Belić i Dejan Ranković osuđeni su zbog krivičnog dela falsifikovanje službene isprave na po 10 meseci kućnog zatvora uz primenu elektronskog nadzora, navodi se u saopštenju suda.


Prvostepenom presudom, od „Žitostiga“ AD u stečaju oduzeta je imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela od 328.512.066,40 dinara, napominje sud. 

Protiv ove presude optuženi i tužilaštvo za organizovani kriminal imaju pravo da izjave žalbu Apelacionom sudu u Beogradu.

]]>
Thu, 3 Dec 2015 15:31:00 +0100 Stop korupciji http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/30376/direktor-%22zitostiga%22-osudjen-na-dve-godine-zatvora.html
Građani za LAP http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/29665/gradjani-za-lap.html Više od tri četvrtine građana koji su učestvovali u anketi radija Boom 93, smatra da bi Požarevac trebalo da usvoji Lokalni akcioni plan za borbu protiv korupcije. ]]>

Iako je prilikom formiranja aktuelne vlasti u Požarevcu pre dve godine borba protiv korupcije zacrtana kao jedan od prioritetnih ciljeva, nema konkretnih mera koje pokazuju spremnost da se ozbiljnije uhvati u koštac s ovim problemom.

Više događaja je potresalo Požarevac u prethodnom periodu, od sumnjivih javnih nabavki, poput angažovanja agencija za Ljubičevske konjičke igre, potpuno netransparentnog rada komisije za izbor i imenovanja direktora u javnim preduzećima, do zloupotreba nosioca javnih funkcija i čudnih odluka zakonodavne vlasti kojima se narušavaju ekonomski principi tržišnog poslovanja.

Jedan od načina za borbu protiv korupcije je stvaranje mehanizama koji bi ojačali institucije i istovremeno stvorili veći uvid u njihovo funkcionisanje i proširili participativnost građanstva u donošenju odluka.

Biro za društvena istraživanja (BIRODI) je u prethodnih pet godina radio na uspostavljanju lokalnih planova za borbu protiv korupcije u 13 gradova i opština.

Jedini grad u kome je u punoj meri zaživeo ovaj plan je Grad Niš u kome radi nezavisni Lokalni antikorupcijski forum sastavljen od ljudi iz medija i civilnog sektora.

Forum je, iako često ometan od nosioca javnih funkcija u svom dosadašnjem radu uspeo da otkrije mnoge afere i inicira procese protiv pojedinaca koji su vršili koruptivna dela.

U Požarevcu je još u oktobru 2013.godine održan okrugli sto kome su prisustvovali svi čelni ljudi Požarevca, a na kojem je BIRODI predstavio proces izrade lokalnih akcionih planova koji se oslanjaju na nacionalnu staretegiju za borbu protiv korupcije.

Ova inicijativa nikada nije zaživela u Požarevcu i lokalni funkcioneri kojima su puna usta borbe protiv korupcije odgovornost za to prebacuju najčešće na koalicione partnere ili druge funkcionere kojima nije u interesu da tako nešto zaživi.

Nova Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije i Akcioni plan za poglavlje 23 su predvideli stvaranje institucionlanog mehanizma za borbu protiv korupcije na lokalu.

]]>
Wed, 14 Oct 2015 06:49:00 +0100 Stop korupciji http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/29665/gradjani-za-lap.html
Bivša direktorka PD RIO Kostolac puštena iz pritvora http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/29313/bivsa-direktorka-pd-rio-kostolac-pustena-iz-pritvora.html Bivša direktorka PD RIO Kostolac Nataša Savić, nakon nedelju dana provedenih u pritvoru u Istražnom zatvoru u Požarevcu, puštena je da se brani sa slobode, rekao je njen branilac, advokat Zoran Rupar. ]]>

Protiv nje požarevačka policija podnela je krivičnu prijavu Višem tužilaštvu u Požarevcu zbog sumnje da je svoje preduzeće dok je bila direktor zloupotrebom službenog položaja oštetila za preko 20 miliona dinara.

Njoj joj tom prilikom određen pritvor do 30 dana, koji započeo 10. septembra, iz zakonom predviđenih razloga.

"Moja klijentkinja je u pritvoru provela sedam dana i smatram da za to nije bilo potrebe. Ona je puštena da se brani sa slobode, jer su prestali razlozi za njeno dalje zadržavanje u pritvoru. U daljem postupku dokazaćemo da optužbe na njen račun nemaju osnove, jer je ona, po dokumentaciji sa kojom raspolažemo, radila u skladu sa zakonom, pozitivnim propisima i po Statutu preduzeća, tako da nema osnova da se protiv nje vodi krivični postupak" rekao je branilac Zoran Rupar, apostofirajući da su je mediji osudili pre presude.

]]>
Tue, 22 Sep 2015 17:55:00 +0100 Stop korupciji http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/29313/bivsa-direktorka-pd-rio-kostolac-pustena-iz-pritvora.html
Krivična prijava protiv predsednika opštine Žabari http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/29254/krivicna-prijava-protiv-predsednika-opstine-zabari.html Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, podneli su krivičnu prijavu protiv predsednika opštine Žabari, ovlašćenog lica Direkcije za izgradnju opštine Žabari i sekretara opštine Žabari, zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja. ]]>

Predsednik opštine Žabari osumnjičen je da je uticao na ovlašćeno lice Direkcije za izgradnju opštine Žabari da izda ovlašćenja predsednicima devet Mesnih zajednica sa teritorije ove opštine za sproveđenje postupka javnih nabavki male vrednosti za asfaltiranje ulica u ovim mestima, iako je sprovođenje postupka javnih nabavki isključivo u nadležnosti Direkcije. Na ovaj način za tri preduzeća koja su asfaltirala ulice omogućeno je pribavljanje koristi od oko 35.000.000 dinara.

Oni su osumnjičeni i da su za asfaltiranje ulica u Žabarima, čija su sredstva bila obezbeđena iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije, sklapali ugovore i isplatili iz budžeta opštine Žabari, čime je naneta šteta opštini Žabari od 4.000.000 dinara.

Predsednik opštine osumnjičen je i da je uticao na Komisiju za kadrovska pitanja i uz pomoć sekretara opštine Žabari neovlašćeno uvećao sebi platu i pribavio protivpravnu korist od 815.252 dinara.

Krivične prijave protiv osumnjičenih podnete su Osnovnom javnom tužilaštvu u Požarevcu.

Boom 93 je prethodno objavio da je predsednik opštine Žabari uhapšen, što je neistinito. Redakcija radija Boom 93 se izvinjava predsedniku opštine zbog ranije učinjene greške.

]]>
Fri, 18 Sep 2015 11:04:00 +0100 Stop korupciji http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/29254/krivicna-prijava-protiv-predsednika-opstine-zabari.html
Uhapšena bivša direktorka PD „RIO“ Kostolac http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/29124/uhapsena-bivsa-direktorka-pd-%E2%80%9Erio%E2%80%9C-kostolac.html Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, uhapsili su Natašu Savić (47) iz Beograda. Ona je kao bivše odgovorno lice privrednog društva „RIO“ Kostolac, osumnjičena za zloupotrebu položaja odgovornog lica i zloupotrebe sa javnim nabavkama. ]]>

Sumnja se da je od 2010. do 2013. godine, oštetila preduzeće za oko 6.000.000 dinara, protivpravnom isplatom prekovremenog rada, angažovanjem beogradske advokatske kancelarije i revizorske kuće, protivpravnim uvećanjem zarada zaposlenima kao i neosnovanom uplatom avansa preduzeću iz Vlasotinca.

Takođe se sumnja da je većem broju privatnih firmi omogućila sticanje imovinske koristi u iznosu od oko 15.000.000 dinara, na štetu PD „RIO“ Kostolac, angažujući ih kao podizvođače u poslu dobijenom od PD „TE-KO“ Kostolac, iako ih u ponudi nije prikazala kao podizvođače.

Osumnjičena je uz krivičnu prijavu predata Višem javnom tužilaštvu u Požarevcu.

Boom 93 nezvanično saznaje da policija traga za M.Ž. iz Malog Crnića.

]]>
Wed, 9 Sep 2015 10:15:00 +0100 Stop korupciji http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/29124/uhapsena-bivsa-direktorka-pd-%E2%80%9Erio%E2%80%9C-kostolac.html
Korupcija u zatvorima – Zaposlenje, napredovanje i pitanje stalnog zaposlenja http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/27845/korupcija-u-zatvorima-%E2%80%93-zaposlenje-napredovanje-i-pitanje-stalnog-zaposlenja.html Učesnici javne debate o korupciji u kazneno popravnim ustanovama posvetili su jedan deo tribine o ovom problem, načinu na koji se postavljaju odgovorna lica u sistemu krivičnih sankcija, kao i pitanjima zaposlenja na određeno vreme I kadrovskoj nepopunjenosti. ]]>

Nekadašnji upravnik KPZ Niš, Živorad Branković kaže da je veliki problem u Srbiji to što je sistem izvršenja krivičnih sankcija formiran na oligarhijski način.

“Ministra postavlja Vlada, ministar predlaže Vladi direktora uprave, direktor uprave predlaže ministru koga da rasporedi za upravnika.  Upravnik predlaže direktoru  koga će da rasporedi  na mesto načelnika službe.  To je sve jedan uzajamno povezani odnos.  Svako ko u toj vertikalnoj hijerarhiji na bilo koji način ispadne, iskoči ili ne postupi kako treba, biće momentalno smenjen ili bukvalno najuren”, rekao je on.

 

Branković kaže da postoji mnogo problematičnih imenovanja I postavljenja.

“Direktor uprave je iz Požege, advokat. Doveo je upravnika u Nišu penzionisanog oficira mimo konkursa.  Mimo svega čovek radi. Da me neko pogrešno ne shvati i pomisli da sam rekao da je on loš čovek.  Međutim, način na koji je doveden na to radno mesto ukazuje da to nije urađeno po zakonu. To radno mesto je trebalo popuniti raspisivanjem konkursa sa jasno naglašenim uslovima koje treba kandidat da ispuni. Zalagao sam se mnogo ranije za karijerno napredovanje.  Tvrdim da postoje mladi vaspitači, da postoje ljudi koji su sada u svakom zavodu ili zatvoru, koji mogu da budu izuzetno dobri upravnici zato što su prošli kompletan postupak ‘odrastanja’ u tom zavodu. Posao u izvršenju krivičnih sankcija je vrlo specifičan i traži jedan pošten prilaz. Osuđenici, koji su celog života bežali od vlasti, bežali od uniforme i kada ih dovedu ili donesu u zatvor oni imaju rezervu prema svemu. Ako dovedemo čoveka koji nije stručan, koji ne zna da vodi tu ustanovu, onda imamo problem. Setite se, pre petnaestak godina su na krovovima bili osuđenici u Zabeli, Mitrovici i  Nišu. Napravljene su ogromne štete”.

 

Branković navodi da se u Srbiji teško uči na lošim primerima I podseća da je pre nekoliko godina došlo do odliva velikog broja kvalitetnih pojedinaca iz službe.

“Za uniformu je zanimljiva 2009.godina. Po tadašnjem zakonu to je bila poslednja godina kada su ljudi mogli da iskoriste povoljan prosek radnog staža pred penziju.  penziju. Otišli svi kvalitetni ljudi da bi dobili što bolji prosek.  Neki su zadržani da ne bi ostao sistem obezglavljen, uništen. Sad, ostali su neki koji po mom slobodnom ubeđenju nije trebalo da ostanu i desilo nam se to što nam se desilo. U međuvremenu vidite kako naš sistem kompletan u državi funkcioniše, da kad osvoje vlast, onda osvajaju sve moguće pozicije moguće i zanatske i nezanatske.  Postavljaju svoje ljude koji bi trebalo da zapošljavaju zaslužne članove”.

 

Jedino što uspešno funkcioniše je prikrivanje informacija, ocenjuje on.

“Direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, po zakonu koji je prošle godine donet, ovlašćen je da distribuira informacije od značaja za javnost. Dešava nam se da je sve službena tajna i da ništa ne sme da se objavi. Sredstva javnog informisanja su takva da je prisutna i cenzura i auto-cenzura. Sada, kad imate za sve da je službena tajna, pitanje je ako objavim službenu tajnu da li ću da odgovaram.  Mi smo sada,  kao građani, zaista u situaciji da ne znamo šta se dešava iza zidova. Neki to koriste, i to dobro koriste”, zaključio je Branković.

 

On kaže da je veliki problem mali broj izvršilaca u službi.

“Formirana je specijalna  zatvorska jedinica baš ovde u Požarevcu. Međutim, to nije propratio prijem novih ljudi, nego u tu ustanovu dolaze najkvalitetniji ljudi, stražari i komandiri iz cele Srbije. To je dobro. Oni se menjaju na period od oko šest meseci, tako da ne može da se uspostavi kontakt, prisnija veza između osuđenika i stražara.  Međutim, kod odsustva iz matične ustanove, ne postoje drugi ljudi koji će ta mesta da popune. Sve to moraju da popune oni stražari I vaspitači koji ostanu. Dešava se da sada oni umesto da rade osam sati, rade mnogo više. Kad imaju slobodan dan, neko ih poziva da dođu, što zbog sprovoda, suđenja… Na taj način se troše, a posao je izuzetno stresan”.

 

Gorilo se i o radu na određeno vreme.

 

Čemu stalno zaposlenje, zapitala se Lidija Vučković.

“Neophodno je na određeni broj godina produžavati licencu, proveravati nečije znanje, da li je i dalje odgovarajući za taj posao. Jer mi smo zaista taoci tog sistema. Kada isti rad bude manje plaćen u državnim poslovima nego u privatnim, onda možemo da pričamo da je ovima u državi potrebno obezbediti nešto dodatno”.

 

Međutim, Branković kaže da Evropska zatvorska pravila čiji smo i mi potpisnici i obaveznici da primenjujemo,  u institucijama za izvršenje krivičnih sankcija sasvim nešto drugo propisuju.

“Da, to mora da bude stalni radni odnos, da se biraju najkvalitetniji ljudi, putem javnog konkursa, nakon sprovedene stručne obuke i da njihovo ponašanje i njihov rad garantuju njima zaposlenje. Moraju da budu u stalnom radnom odnosu jer je priroda posla takva”, rekao je on I dodao:

“Nama je veći problem što direktor uprave na predlog upravnika zatvora ili zavoda, može u svako doba po potrebi službe da nekoga prebaci do godine dana u neki drugi zavod. Država mu plaća troškove posete porodici, smeštaj. Sve to košta državu i on dobija nekakvu satisfakciju za to. Međutim taj čovek je izvučen iz porodice, doveden je u situaciju da mu je mnogo teži život nego što je, a to je zakon dozvolio. Pored toga što upravnik uvek ima mogućnost da traži da ovaj produženo radi, da mu prekine godišnji odmor ili da mu odloži korišćenje godišnjeg odmora i tako dalje. Samo kaže: ‘po potrebi službe’. Ne postoji ni u nijednom zakonu ili pravilniku koje su to potrebe službe. Vrhunac je kada ministar nadležan za pravosuđe po potrebi službe može da prekine radni odnos licu koje je zaposleno na poslovima na kojima se računa radni staž sa određenim trajanjem. To je i mene zadesilo. To je protekla dva meseca 15  nekih drugih ljudi zadesilo u Srbiji, a zadesilo još mnogo njih: upravnika u Ćupriji, u Negotinu, u ministarstvu načelnike nekih službi. U svakom slučaju, evropska zatvorska pravila predviđaju stabilan radni odnos da bi on mogao da se posveti tom poslu i da predano obavlja poslove koji mu se stave u zadatak”, zaključio je Branković.

 

Branković i Vučković učestvovali su u debati Radija Boom 93 o korupciji u kazneno popravnim ustanovama, 16.juna 2015.godine.

 

Debata je organizovana u okviru projekta „Stop korupciji“ koji je deo programa „Jačanje slobode mediija u Srbiji“. Projekat finansira Evropska unija a implementira  EPTISA.

 

 

Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa "Jačanje medijske slobode u Srbiji" kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija Boom93 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.

]]>
Sat, 20 Jun 2015 15:13:00 +0100 Stop korupciji http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/27845/korupcija-u-zatvorima-%E2%80%93-zaposlenje-napredovanje-i-pitanje-stalnog-zaposlenja.html
Korupcija u zatvorima – reakcija nadležnih http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/27844/korupcija-u-zatvorima-%E2%80%93-reakcija-nadleznih-.html Kada se govori o korupciji u zatvorima, upadljivo je da izostaju adekvatne reakcije, kako nadležnih u zatvorima, tako i pravosuđa. Učesnici debate o korupciji u kazneno popravnim ustanovama, Živorad Branković i Lidija Vučković izneli su nekoliko slučajeva u kojima je postojala osnovna sumnja da su vršene koruptivne radnje, a za koje su krivični postupci obustavljeni ili su ljudi koji su prijavili korupciji imali problema. ]]>

Bivši upravnik KPZ Niš Živorad Branković izneo je podatke o nestanku 142 tone hladno valjanog lima u niškom zatvoru koji se koristio za izradu bojlera.

“Došao sam u situaciju da se utvrdi da nedostaju 142 tone hladno valjanog lima za bojlere koji su uzeti iz robnih rezervi.  U magacinu nije bilo lima, nije bilo gotovih proizvoda, nije bilo para. Republičke robne reserve, koja je meni vrlo kontraverzna državna organizacija, nas duži i traži da plaćamo redovno, svake godine kamatu, od nekih 70.000 hiljada dinarana tu količinu lima. Obavestio sam ministra, pokrenuo postupak jer je ta količina kada se pretvori u pet hiljada bojlera, negde vrednosti od oko 15 miliona dinara. Toliko je oštećena država, pošto je KPZ državni organ”, tvrdi on.

 

Branković kaže da je to jedan od razloga zbog čega je ekspresno penzionisan, a da je godinu dana kasnije formirana komisija koja je utvrdila kako je lim utrošen u proizvodnji, sa 30 odsto šakrta, kao I da je pogon u zatvoru koji je koristio taj lim poslovao sa 1,5 odsto dobiti.

“Ne treba mnogo tehničkog znanja i logike da znate da ako u poslu imate 30 posto škarta, da to ne može nikako da bude 1,5 odsto dobiti. Pošto smo podneli i  krivičnu prijavu protiv NN izvršioca, izveštaj je prosleđen Osnovnom tužilaštvu u Nišu i izveštaj je tužilaštvo prihvatilo i posle toga obustavilo postupak”, naveo je on.

 

Neadekvatno postupanje pravosuđa, pričinjava veliku štetu državi. Branković to ilustruje na primeru pobune iz 2009.godine u niškom zatvoru.

”Nedavno je sud u Strazburu presudio u korist osuđenika kada je bila pobuna u niškom zavodu. Upala je Žandarmerija, upala je straža, pretukli su neke ljude i ovi su tužili zbog toga i presuđeno je da se trideset i nekolicini osuđenika isplati jedna, da se ne vezujem za konkretne cifre, ali velika svota novca. Zato što im pružena adekvatna lekarska pomoć, zato što pravosuđe nije izvršilo uviđaj po pravilima struke nego su prepustili da osuđenici to dokazuju”.

 

Lidija Vučković iz organizacije Centar za ljudska prava Niš kaže da je tema torture u zatvorima jedna od važnijih kojom se bave. U Srbiji gotovo da nema slučajeva torture koji su procesuirani, ne zato što nema torture u zatvorima, pritvorima i ostalim mestima zatvaranja, već iz razloga što se ne procesuiraju ili najveći broj slučajeva bude odbačen u samoj onoj prijemnoj fazi, istakla je ona.

“Imate u prošlogodišnjem izveštaju nacionalnog preventivnog mehanizma za borbu protiv torture, da postoji jedan slučaj u kome je Vrhovni sud potvrdio da je nad osuđenikom izvršena tortura. Postoji slučaj torture nad pritvorenikom koji je sama institucija prijavila I to je otprilike skoro neverovatno. Prijavila, znači podneli su prijavu, dostavili su I video snimak”, rekla je Vučković.

 

Ona je objasnila kakav je bio odnos sa tužilaštvom.

“Uredno na mesec dana pitamo tužioca šta je on uradio za to vreme od istražnih radnji. Pre prvog odgovora nas zvao neko iz tužilaštva i prvo me je pitao ‘Kako mi to mislimo, tortura u pritvoru?’ i ‘Zar nisu u pritvoru, u smislu uhapšeni, oni koji su izvršili torturu?’ Do dan danas ne znam da li je to bila provokacija ili je bilo ozbiljno pitanje. Drugi predlog mi se manje dopao  jer je on predložio da dođu kod nas i da vide kakve dokaze mi imamo. To smo odbili. Ovo je bio slučaj osuđenika koji je probao da se samopovredi, a petorica stražara su ga onda povredila mnogo više nego što bi se on sam povredio.  Međutim, ovo je značajna promena  da institucija sama prijavi slučaj i kazni, disciplinski istina, to je odbijanje od plata, ali to je kao ‘iskrcavanje ljudi na Mesec’. To su velike promene.

Ona kaže da međunarodni dokumenti, Ustav i domaći zakoni obavezuju da je tortura apsolutno zabranjena i kažnjiva.

 

Vučković navodi da je, kada se radi o korupciji, prisutan strah kod nosilaca funkcija.

”Ovde se svi plaše. Plaše se sudije, plaše se tužioci, svi se užasno plaše bilo šta da urade kako bi ono čime se bave bilo u skladu sa profesionalnom i ljudskom etikom i standardima znanja. Kada zaposleni prijavi, kome god da se usprotivi, može u najgorem slučaju kao Živorad da ostane bez posla. Osuđenik koji prijavi korupciju može da strada, može da bude izboden ili na bilo koji način ubijen i da to bude objašnjeno međusobnim obračunom”.

 

Ona je navela primer osuđenika koji je Centru za ljudska prava prijavio korupciju.

„Kad nam se obrate osuđenici jer žele da prijave korupciju, najpre proveravamo koliko je to uverljivo. Ukoliko ima osnova da je slučaj korupcije, kontaktiramo načelnika operativnog odelenja koji nam garantuje bezbednost za osobu. To znači da osuđenik mora biti premešten na drugo mesto i ne sme da se zna da je prijavio korupciju. To je koncept. Imali smo slučaj da nam se obratio osuđenik koji je imao svedoka da mu je vaspitač za konkretnu uslugu u zatvoru tražio dva puta po hiljadu evra. Kontaktirali smo načelnika operativnog odelenja koji je rekao da će hitno doći bezbednjaci da razgovaraju sa njim i da će mu biti obezbeđen premeštaj.  Od trenutka kada su oni došli i pričali sa njim, informacija je procurila i ceo zatvor je znao da je on prijavio vaspitača. Svi ostali vaspitači su ga ignorisali. Komandiri su mu pretili, nazivali ga cinkarošom na svakoj šetnji. U trpezariji mu je kuvar pretio zato što se proveravaju sva druga napredovanja u zatvoru.  Znači, on je korupciju prijavio  9. avgusta. Nije premešten tokom tri meseca konstantnih pritisaka. Organizovali smo pres konferenciju 11. Novembra. Mediji su to objavili i on je narednog jutra ostavio poruku na sekretarici da je premešten u manji zatvor na sigurno mesto“.

 

Vučković ne preporučuje ostalim osuđenicima da se upuste u avanturu prijavljivanja korupcije.

„Nama treba društvo koje smanjuje korupciju. Ja sam savetovala osuđenike da to ne rade sada. U koliko urade, mi ćemo da stanemo iza njih. Ali, ako ništa time ne menjamo, mnogo je praktičnije da kroz svoju mrežu advokata mi probamo da tražimo, da podnesemo neki zahtev, eventualno stavimo jednu dvosmislenu rečenicu jer ovo je suviše rizično i ako nevladina organizacija preporučuje nekome da ne prijavljuje korupciju tu već sa svim iskustvom koje mi imamo, to znači da ustvari ima dosta osnova da pretpostavimo da,  sistem to ne želi. U tom sistemu svako trguje nečim. U pitanju je uticaj, poslušnost, šta ko dobije po resorima“, navela je ona.

 

Branković i Vučković učestvovali su u debati Radija Boom 93 o korupciji u kazneno popravnim ustanovama, 16.juna 2015.godine.

 

Debata je organizovana u okviru projekta „Stop korupciji“ koji je deo programa „Jačanje slobode mediija u Srbiji“. Projekat finansira Evropska unija a implementira  EPTISA.

 

Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa "Jačanje medijske slobode u Srbiji" kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija Boom93 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.

]]>
Sat, 20 Jun 2015 14:00:00 +0100 Stop korupciji http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/27844/korupcija-u-zatvorima-%E2%80%93-reakcija-nadleznih-.html
Korupcija u zatvorima http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/27798/korupcija-u-zatvorima.html Zatvori ne ispunjavaju svoju svrhu jer ne resocijalizuju počinioce na pravi način. Zavnični podaci pokazuju da je u porastu stopa kriminala u društvu, a da su počinioci sve mlađe osobe. To ukazuje i na probleme unutar zatvorskog sistema od kojih je jedan veći i korupcija, rečeno je na javnoj debati “Korupcija u kazneno-popravnim ustanovama” koju je organizovao Boom 93. ]]>

Bivši upravnik KPZ Niš Živorad Branković i koordinator  Centra za ljudska prava iz Niša, Lidija Vučković preneli su svoja neposredna iskustva I informacije o prisutnosti korupcije u srpskim zatvorima. Oni su ukazali da postoje ozbiljne indicije o sistemskoj korupciji u kazneno popravnim ustanovama I nespremnosti institucija da se uhvate u koštac sa ovim problemom.

 

Branković je široj javnosti postao poznat nakon smene s mesta upravnika zatvora u Nišu 2011.godine. To se dogodilo nakon što je obelodanio da vaspitači primaju mito, a stražari koriste zatvorenike za krađu državne imovine. Podneo je pet krivičnih prijava za zloupotrebu službenog položaja i pokrenuo čak 48 disciplinskih postupaka protiv zaposlenih u toj ustanovi.

 

Branković kaže da je veliki problem u Srbiji to što je sistem izvršenja krivičnih sankcija formiran na oligarhijski način.

“Ministra postavlja Vlada, ministar predlaže Vladi direktora uprave, direktor uprave predlaže ministru koga da rasporedi za upravnika.  Upravnik predlaže direktoru  koga će da rasporedi  na mesto načelnika službe.  To je sve jedan uzajamno povezani odnos.  Svako ko u toj vertikalnoj hijerarhiji na bilo koji način ispadne, iskoči ili ne postupi kako treba, biće momentalno smenjen ili bukvalno najuren”, rekao je on.

 

Sa Brankovićem je u to vreme radilo još petoro ljudi koji su ukazivali na koruptivne radnje koje su se odvijale duži niz godina. Jedna od njih je Valentina Krstić koja je jedina u grupi od Agencije za borbu protiv korupcije dobila status uzbunjivača.

 

Ovim slučajem bavio se Centar za ljudska prava u Nišu. Koordinatorka centra Lidija Vučković kaže da je veliki problem što postoje ozbiljne sumnje u zloupotrebe, ali bez sankcija.

 “Ono što sam iz svog iskustva mogla da zaključim jeste da je realni život koruptivni, a sve ono što vidimo spolja je kao da gledate osobu sa leđa koja ima naslikane oči, nos, usta i da je to jedini razlog zašto ne možemo da prepoznamo zakonitost u ponašanju sistema u odnosu na poštovanje ljudskih prava. Iz prostog razloga zato što su interesi realnih ljudi u tom sistemu neki drugi, gde se oni u stvari bave svojim privatnim poslovima koristeći resurse države, bez ikakvog rizika i ne podležu bilo kakvim sankcijama”.

 

Vučković kaže da je prijavu koju je podnela Krstić detaljno proverilo nekoliko ljudi u Agenciji za borbu protiv korupcije. Međutim, krivičnu prijavu koju je podnela agencija odbacilo je tužilaštvo i to bez obavljanja razgovora sa uzbunjivačem.

“U rešenju tužilaštva pisalo je da nisu našli dovoljno osnova za pokretanje istrage protiv bilo koga. Ništa od navedenih prijavljenih zloupotreba nije sankcionisano, niti je bilo ko kažnjen. U istragama su učestvovali policajci koji inače rade u zatvoru. To je neizvodljivo zato što je solidarnost između pripadnika sistema u Srbiji legendarna”, navela je ona.

 

Vučković se zapitala koja je svrha da se obezbedi idealna zaštita pojedncima koji prijave korupciju ako pravosuđe ne procesuira i ne kažnjava koruptivno delo.

“Ako je korupcija kažnjiva, mi smo poslali poruku šta je ispravno u društvu. Ono što želimo u društvu nagrađujemo, a što ne želimo - sankcionišemo. To je jedan krug i lako je dokazati vezu svih delova sistema koji bi morali da deluju povezano. Ako pravosuđe neće da kazni prekršaj, zloupotrebu, koja je uopšte svrha? Zašto trošimo svoje vreme i energiju na pokušaj da budemo građanski odgovorni”, zapitala se ona. 

 

Branković kaže da se poslednjih godina ništa suštinski nije promenilo.

“Kompletan sistem kompletan u državi funkcioniše tako da kada se osvoji vlast, zaposedaju se sva mesta od predsedničkih do zanatskih i postavljaju se svoji ‘zaslužni’ ljudi. Sistem se devastira, a jedino što se uspešno radi je prikrivanje informacija. Kod nas je u medijima prisutna i cenzura i auto-cenzura. Sada se dešavanja iza zatvorskih zidina često karakterišu kao službena tajna, tako da ljudi imaju veoma uzak uvid u ono šta se tamo događa i šta se tamo radi mimo zakona”, zaključio je on.

 

Poziv na učešće na debati upućen je i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija. Međutim, Boom 93 nije dobio zvaničan odgovor.  

 

Debata je organizovana u okviru projekta „Stop korupciji“ koji je deo programa „Jačanje slobode mediija u Srbiji“. Projekat finansira Evropska unija a implementira  EPTISA.

Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa "Jačanje medijske slobode u Srbiji" kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija Boom93 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.

]]>
Wed, 17 Jun 2015 16:22:00 +0100 Stop korupciji http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/27798/korupcija-u-zatvorima.html
Primena zakona – javne nabavke, individualna odgovornost i kontrola http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/27846/primena-zakona-%E2%80%93-javne-nabavke-individualna-odgovornost-i-kontrola.html U primeni zakona na lokalnom nivou neophodno je uspostaviti individualnu odgovornost pojedinaca koji zakone primenjuju, rečeno je na javnoj debate o korupciji u primeni zakona u lokalnim samoupravama. ]]>

Državni sekretar Željko Ožegović smatra da dobro ustrojen sistem javnih nabavki može da ostvari ozbiljne uštede, što omogućava da se višak sredstava usmeri u nove projekte.

“Ispred Ministarstva za lokalnu samoupravu bio sam na jednom skupu gde je bio i Oskar Benet ispred Evropske komisije koja je finansirala projekat u koji su bili uključeni Pančevo i još četiri lokalne samouprave. Projekat se odnosio na uspostavljanje sistema javnih nabavki u lokalnim samoupravama kroz obuku službenika. Oni su kroz taj projekat, mereći efekte za vreme sprovođenja projekta, došli do toga da je za godinu ili godinu i po dana ostvarena ušteda od 5 milijardi dinara, odnosno 50 odsto od planiranog novca za javne nabavke. Ako je tolika ušteda, jasno vam je da je taj novac koji bi završio u skuplje plaćenim uslugama mogao da bude preusmeren u neke druge razvojne projekte lokalne  samouprave”.

On kaže da je, pritom, bitno ustanoviti individualnu odgovornost za odluke koje se donose.

“Ne bih rekao da se korupcija dešava samo drugima. Korupcija je sveprisutna, u svim zemljama. Na svima nama je da zakonodavnu aktivnost unapredjujemo i da odgovonost dovedemo na nivo individualne odgovornosti. Upravo jačanjem ovih institucija i jačanjem zakona treba dovesti do toga da oni koji ne rade u korist države i gradjana koji su ih izabrali, na kraju i odgovaraju.

Postoje dva problema kod javnih nabavki je planiranje i kvalitet dobijenog, kaže Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI). Bitno je u borbi protiv korupcije uključiti građane, medije i nevladin sektor.

„Veliki problem kod javnih nabavki jeste planiranje. To zakonski nije regulisano. Problem je kvalitet koji  mi dobijemo kroz javne nabavke. Poljska je, recimo, ekonomsku krizu koju je imala 2008. godine uspela da spreči u velikoj meri tako što je kroz sistem javnih nabavki razvijala kroz sistem konkurencije. Funkcija javnih nabavki nije samo borba protiv korupcije, to može da bude jedan dobar instrument ekonomske politike. Mislim da borba protiv korupcije podrazumeva uključivanje civilnog društva, medija, građana strukovnih udruženja.

On se u tom smislu osvrnuo na formiranje Lokalnih antikorupcijskih foruma pri lokalnim samoupravama.

“Tela koja se formiraju na lokalnom nivou, iz onoga što smo mi radili u 11 gradova, ta tela se formiraju po partijskim kriterijumima. Takvo jedno telo je formirano u Nišu od građana koji se bore protiv korupcije, pomažu uzbunjivačima. Mislim da bi takva tela trebala biti sastavljena od građana koji nisu iz lokalne samouprave, koji nisu došli po partijskoj liniji. Mi smo građani i mi smo našim političarimadali da upravljaju lokalnom samoupravom na neko vreme i veoma je bitno da ih građani kontrolišu. U Nišu se trenutno sprovodi jedan od najvećih konkursa za dodelu novca medijima. Komisija koja taj novac treba da dodeli nije prihvatila predlog antikruptivnog foruma, da predstavnik građana bude tu dok oni rade. Novinari i mediji hoće novac građana, ali neće građane koji posmatraju kako dele taj novac. Ja verujem u državu gradova, verujem u građane koji mogu kroz lokalne samouprave koji su prvi taj oblik političkog organizovanja, da štite svoje interese, da ih realizuju i da je ustavri ključ demokratizacije“.

Zoran Gavrilović i Željko Ožegović učestvovali su u javnoj debate koju je Boom 93 organizovao 10.juna.

Debata je organizovana u okviru projekta „Stop korupciji“ koji je deo programa „Jačanje slobode mediija u Srbiji“. Projekat finansira Evropska unija a implementira  EPTISA.

 

 

Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa "Jačanje medijske slobode u Srbiji" kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija Boom93 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.

]]>
Sat, 13 Jun 2015 16:10:00 +0100 Stop korupciji http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/27846/primena-zakona-%E2%80%93-javne-nabavke-individualna-odgovornost-i-kontrola.html
Odgovornost službenika, ograničavanje diskrecionih prava i samovolje pojedinaca http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/27702/odgovornost-sluzbenika-ogranicavanje-diskrecionih-prava-i-samovolje-pojedinaca.html Za efikasnu borbu protiv korupcije i doslednu primenu zakona na nivou lokalnih samouprava neophodno je ustanoviti odgovornost pojedinaca, kao i mehanizme da se spreče pojedinačni interesi, jedan je od zaključaka javne debate koju je u sredu, 10.juna organizovao Boom 93. ]]>

Nekadašnji predsednik gradske opštine Novi Beograd, Željko Ožegović kaže da je u vreme dok je obavljao ovu funkcije od 2000. do 2008.godine, primenjena određena rešenja koja su tek kasnije implementirana u Zakonu o javnim nabavkama.

“Mi nismo čekali da se donesu svi zakoni. Kad smo došli 2000. godine, nasledili smo velike dugove, nije bilo novca ni za šta, javna preduzeća su bila u totalnom rasulu, imali smo jednu kosilicu na 250.000 stanovnika. U to vreme sam tražio da mi se dostave finansijske kartice i rekao sam da mora da bude najmanje tri do pet ponuda za svaku javnu nabavku. To je bilo pre donošenja zakona o javnim nabavkama. Posle šest meseci smo imali prepolovljene troškove. Nedavno sam učestvovao na jednoj radionici gde je nekoliko gradova uzeto kao pilot opštine gde su pokazali efekte javnih nabavki, gde se pokazalo da posle donošenja Izmena zakona o javnim nabavkama, te opštine su imale uštedu od 50 procenata i za tih nekoliko optina ušteda je bila oko 5 milijardi. Tolika je bila ušteda i u Beogradu od 2008. do 2012. godine”, rekao je on.

Ožegović, koji je trenutno državni sekretar u Ministarstvu za lokalnu samoupravu, kaže da će u narednom periodu biti donet Zakon o upravnom postupku

“Taj zakon definiše sva upravna postupanja. Uvešćemo jednu novu instituciju odgovornosti za službenike koji sprovode upravne postupke i naravno za njihove rukovodioce u slučaju probijanja rokova i naravno deljenja onih javnih informacija koje su u obavezi da dele sa drugim državnim službenicima i kroz taj zakon ćemo još više pojačati ulogu državne inspekcije da sankcioniše one slučajeve gde dolazi do prekoračenja zakona“, kazao je Ožegović.

On je komentarisao I dodeljivanju isključivog prava pojedinim javnim preduzećima za izvođenje investicija, čime se zaobilaze javne nabavke. Takav slučaj je, recimo, u Požarevcu gde se određeni poslovi iz domena kapitalnih investicija direktno dodeljuju javnom preduzeću “Vodovod I kanalizacija”. Kako kaže Ožegović, sve nepravilnosti mogu efikasno ukloniti adekvatnim kontrolama u trošenju javnih finansija.

„U mnogim lokalnim samoupravama se dešava nešto slično i to su nalazi koje državna revizorska institucija i drugi kontrolni organi često u svojim godišnjim izveštajima notificiraju i podvlače. U momentu kada je prvi zakon o javnim nabavkama donet 2003. godine, naravno, nisu mogli da budu obuhvaćeni svi slučajevi. Bitno je da se sve negativnosti koje proizilaze iz revizija i kontrola ugrađuju kasnije u zakone i da se oni u tom smislu popravljaju. Ima mnogo nepravilnosti u brojnim lokalnim samoupravama ne samo za naplatu i ubiranje prihoda, naročito na rashodnoj strani gde se mnoge aktivnosti finansiraju koje i nisu u nadležnosti lokalne samouprave i mimo zvaničnih dokumenata i zakona”.

U domenu kontrole  Ministarstva za lokalnu samoupravu je kontrola radnih odnosa, kaže Ožegović.

“Deo koji mi radimo kroz upravnu inspekciju je kontrola radnih odnosa. U ovoj godini imaćemo oko 150 redovnih kontrola u lokalnim samoupravama, imaćemo 50 vanrednih kontrola u nekom narednom periodu, za one u kojima su uočeni neki nedostaci. Naravno, svima će biti naloženo ukljanjanje tih nedostataka.“

Vrlo je bitno da postoje ljudi koji su voljni da sprovedu rešenja, kao i da postoje sankcije za nepoštovanje zakona. Takođe, neophodno je ustanoviti mehanizme za borbu protiv korupcije na lokalnom nivou, kaže sociology Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI).

„Naši zakoni nisu toliko loši koliki je problem sa implementacijom, a implementacija podrazumeva ljude, pre svega ljude koji su voljni da to sprovedu. I s druge strane šta je veliki problem, a to se može videti u izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije, jeste kažnjivost”.

BIRODI je 2010.godine počeo da pravi modele lokalnih planova za borbu protiv korupcije u gradovima u Srbiji, kaže Gavrilović.

“Zato što u zemlji  koja ima sistemsku korupciju morate da napravite antikoruptivnu koaliciju i morate da krenete od gradova i građana. Ne samo da donosite zakone i pravite institucije, nego da napravite legitimitet. Postoji Strategija za borbu protiv korupcije iz 2005. godine u kojoj piše da svaka lokalna samouprava mora da ima svoj mehanizam za borbu protiv korupcije. Te godine, nijedna opština u Srbiji nije imala tu strategiju. Sada njih 11 ima. Došli smo I do Požarevca, prezentovali, ali niko više od tada nije javio”, navodi on.

Pored zakonodavnog okvira vrlo je važno ustanoviti kodekse ponašanja u javnim službama, navodi Željko Ožegović  to mogu da sprovedu nezavisni organi. Bilo je pokušaja, ali je uvek bilo problema prilikom formiranja ovih nezavisnih tela.

„ Kada sam bio predsednik stalne konferencije gradova radili smo projekat sa švajcarskim SDC-om  – Kodeksi dobre uprave na lokalnom nivou. Nije bila ideja da samo lokalne samouprave usvoje te kodekse. Prednost je to što same lokalne skupštine usvajaju te kodekse ponašanja i da se na taj način odnose prema nekim javnim poslovima i javnom dobru. U početnoj fazi bilo je više 60 lokalnih samouprava koje su usvojile te kodekse, međutim problem je nastao oko formiranja organa koji će to nadgledati”, zaključio je on.

Nekadšnji funkcioner u opštini Požarevac , poslanik i odbornik u više navrata,  Slavoljub Matić kaže da diskreciona ovlašćenja predstavljaju veliku prepreku u borbi protiv korupcije. Takav problem je izražen u izvršnoj vlasti. Matić je, međutim, kritikovao zakon o javnim nabavkama koji, kako smatra, negativno utiče na efikasnost u realizaciji investicija i kvalitet usluga.

„U državi gde se donosi Lex specialis povodom privatnog interesa neke firme iz Emirata, kada znate da premijer donosi odluku o raskolu u Mesnom odboru u Pržogrncima, u SNS-u ili donosi odluku o nekom mostu na Moravi ili bilo gde. Onda vrlo dobro znate da tu sve pada u vodu. To znači da izvšna vlast preuzima ingerencije onih insitucija koje treba da se bore posebno ako još dodamo na to stanje u medijima koje je katastrofalno. Bez javnosti nema ozbiljne borbe protiv korupcije. Postoji jedan perfidan vid političke korupcije, gde vi lažima preko medija i manipulacijom građanima, stižete do nekih političkih poena koji vam potom omogućavaju da grupa ljudi ostvaruje neke interese koji nisu u skladu sa interesima opšte zajednice, niti su u skladu sa zakonom, rekao je Matić.

 

Željko Ožegović, Zoran Gavrilović i Slavoljub Matić bili su učesnici javne debate “Stop korupciji – Primana zakona u lokalnim samoupravama” koju je u sredu, 10.juna organizovao Boom 93.

Javna debata je realizujovana u okviru projekta "Jačanje slobode medija u Srbiji - istraživanje korupcije" koji ima za cilj da ukaže na značaj vladavine prava, slobode govora i da kroz primere ukaže na pojavne oblike i probleme koje stvara korupcija u društvu odnosno našoj lokalnoj zajednici.

Projekat obuhvata produkciju radijskih emisija, tekstove na portalu i realizaciju Javnih debata. Projekat finansira Evropska unija, a implementira EPTISA.


Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa "Jačanje medijske slobode u Srbiji" kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija Boom93 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.

]]>
Fri, 12 Jun 2015 10:22:00 +0100 Stop korupciji http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/27702/odgovornost-sluzbenika-ogranicavanje-diskrecionih-prava-i-samovolje-pojedinaca.html
Za efikasno suzbijanje korupcije nužna reforma javnog sektora i promena kulturnog modela http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/27698/za-efikasno-suzbijanje-korupcije-nuzna-reforma-javnog-sektora-i-promena-kulturnog-modela-.html U širim razmerama, Srbija se doživljava kao visokokoruptivna zemlja. Veliki problem je izostanak reformi u javnom sektoru, kao i nedostatak hrabrosti pojedinca da se izbore za svoja prava., rečeno je na javnoj debati o korupciji u primeni zakona u lokalnim samoupravama koju je organizovao Boom 93. ]]>

Državni sekretar u Ministarstvu za lokalnu samoupravu, Željko Ožegović kaže da se i pored uređenja zakonodavnog okvira, Srbija posmatra kao zemlja sa rasprostranjenom korupcijom. Tome su doprinela i dešavanja iz devedestih. Sada, kad je zemlja na putu ka EU i postavljaju se novi standardi, Ožegović očekuje da će se u narednom periodu, kroz reformu institucija stepen korupcije smanjivati.

„Mislim da se u širim razmerama Srbija doživljava kao visokokoruptivna zemlja bez obzira na promene koje su se desile u poslednjih 15-ak godina u smislu uređenja nekog zakonodavnog okvira koji bi smanjio te pojave. Nadam se da ćemo na „onim“ skalama koje to prate u budućnosti biti ne u vrhu zemalja kod kojih je prisutna korupcija, nego da će se u narednom periodu to smanjivati. Što se tiče Ministartsva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i kroz naš Akcioni plan i kroz reformu javne uprave i taj zakonodavni okvir zauzima značajno mesto, ali svakako i onaj drugi deo koji je potreban, a to je uspostavljanje jednog profesionalnog službeničkog sistema, zasnovanog, pre svega, na profesionalizaciji same uprave i na moralnim kvalitetima državnih službenika”, rekao je on.

Sociolog, Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) kaže da je u Srbiji karakteristično da se iz kukavičluka ljudi ne bore za svoja prava. Veliki problem je prisustvo sistemske korupcije.

„Mi imamo onoliko korupcije koliko nismo reformisani. Kada pogledate izveštaj Transparency Internationala, Srbija se nalazi na 80. mestu, sa indeksom 3,5. Sve ono što je ispod petice, predstavlja  sistemsku korupciju. Priča o korupciji u Srbiji ima nekoliko nivoa. Prvi nivo je taj naš kulturni model, gde smo mi uvek spremni, najčešće iz kukavičluka da se ne borimo za svoja prava, nego da onima koji nam iznuđuju novac  i dajemo.  Za korupciju su potrebne dve strane – s jedne su ljudi koji rade u javnom sektoru koji nije refosrmisan i koji i njih takođe dovodi u tešku situaciju koji iznuđuju novac jer nisu spremni da se bore za svoja prava, da se sindikalno i profesionalno organizuju. Takođe, građani nisu spremni da se usprotive davanju, odnosno duplom plaćanju. Drugi nivo korupcije su reforme. Nažalost, kod posle 15 godina reformi kod nas, proces tranzicije još uvek traje i toliko dugo smo u tranziciji da je ona postala naš stil života. Treći nivo korupcije, to je ustvari sistemska, politička korupcija. O tome piše u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije i ona čuvena 24 slučaja koja su otvorena, ali nisu završena, u kojima postoji veza između vlasti i politike”, rekao je Gavrilović.

Paradoks u Srbiji što su doneti svi zakoni kad je u pitanju borba protiv korupcije, ali sama borba protiv korupcije je vezan i za našu želju i spremnost da živimo u normalnom društvu, zaključio je Gavrilović.

Nekadašnji predsednik Skupštine opštine Požarevac, Slavoljub Matić kaže da izgradnja institucija predstavlja stub borbe protiv korupcije. Osnovni problem je nizak standard I upliv države u davanja, smatra on.

„Imali smo periode kada je korupcija bila izražena, izgradnja institucija to onemogućava i dobro je što izgrađujemo institucije koje mogu biti stubovi borbe protiv korupcije. Ali, ako pogledamo ekonomski momenat, a korupcija je usko vezana sa onim što nazivamo životnim standardom, što je on niži i što su izdvajanja za državu velika”, rekao je on.

Radio Boom 93 je 10.juna organizovao javnu debate Primena zakona u lokalnim samoupravama, u okviru projekta Stop korupciji.  Učesnici debate bili su državni sekretar u ministarstvu za lokalnu samoupravu I nekadašnji predsednik gradske opštine Novi Beograd  Žarko Ožegović, sociolog Zoran Gavrilović iz organizacije Biro za društvena istraživanja, kao i nekadašnji predsednik skupštine opštine Požarevac I republički poslanik u više mandata, Slavoljub Matić.

Boom 93 je poziv za učešće na tribini uputio i predsedniku skupštine Požarevca, Banetu Spasoviću, načelniku gradske uprave Bojanu Kuzmanoviću i potpredsedniku skupštine Srbije Veroljubu Arsiću, ali su oni zbog obaveza bili sprečeni da se odazovu.

Javna debata je realizujovana u okviru projekta "Jačanje slobode medija u Srbiji - istraživanje korupcije" koji ima za cilj da ukaže na značaj vladavine prava, slobode govora i da kroz primere ukaže na pojavne oblike i probleme koje stvara korupcija u društvu odnosno našoj lokalnoj zajednici.

Projekat obuhvata produkciju radijskih emisija, tekstove na portalu i realizaciju Javnih debata. Projekat finansira Evropska unija, a implementira EPTISA.

 

Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa "Jačanje medijske slobode u Srbiji" kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija Boom93 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.

]]>
Thu, 11 Jun 2015 22:59:00 +0100 Stop korupciji http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/27698/za-efikasno-suzbijanje-korupcije-nuzna-reforma-javnog-sektora-i-promena-kulturnog-modela-.html
Kako se izvlačio kapital iz preduzeća http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/27851/kako-se-izvlacio-kapital-iz-preduzeca.html Špekulativno poslovanje, kršenje propisa od strane države, netransparentan proces privatizacije i praznine u zakonu omogućile su enormno bogaćenje malom broju ljudi, dok su firme propadale, a radnici ostajali bez posla, kažu sagovornici Boom 93. ]]>

Procesi koji su se dešavali u državi devedesetih godina uticali su i na funkcionisanje preduzeća u Požarevcu. Nekadašnja direktorka Agrosistema u Požarevcu, Vesna Dačić kaže da korupcija kreće od vlasti. U slučaju preduzeća koja su tada funkcionisala, to se pre svega ogledalo u nejednakim uslovima na tržištu i frapantnim kršenjem propisa od strane državnih institucija.

 

Ako imam neke uslove, smatram da bi trebalo da budem u istoj ravni s drugim firmama., kaže ona. Međutim, to nije tako funkcionisalo.

“To se odnosi na povlačenje kredita ili ulaganja od strane države. PIK Požarevac je svojevremeno bio jedna od najboljih semenarskih kuća. Svima smo bili dobri osim za naš grad. Seme smo prodavali u Vojvodini i južnoj Srbiji, a na našoj teritoriji nije bilo zastupljeno. Sve iz političkih razloga. Iz Vojvodine su tražili isključivo naše seme, jer smo tada najkvalitetnijim, najskupljim doradnim hemijskim sredstvima tretirali semensku pšenicu. Retko ko je to radio. Sad kako da poslujemo pod jednakim uslovima, ako jedno preduzeće na nekoliko desetina metara od nas dobija robu iz robnih rezervi, a nije ovlašćeni skladištar. Kada bi dobili t đubrivo, onda bi poslali drugu firmu da pokupi robu i nikad je ne plati. Kad je nadležnim organima upućen dopis i dokumentacija, niko nije pokrenuo pitanje kršenja zakona kod tih ljudi koji rade u robnim rezervama. Sve se smisleno uništavalo. Mi, možemo da pomislimo kako je bila anarhija, da se nije znalo ko šta radi, ali neki ljudi su vrlo dobro znali šta rade”.

 

Milosav Mihajlović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije kaže da je špekulativni način funkcionisanja u državi zaživeo uvođenjem sankcija 1992.godine. To je omogućilo bogaćenje malog broja ljudi. Taj način privređenivanja je nakon 5.oktobra na izvestan način legalizovan, a u privatizaciji nije vođeno računa o poreklu kapitala kojim se kupuju preduzeća.

„Kapital je u ruke malog broja ljudi došao zbog špekulativnog načina privređivanja u vreme krize, kada je oficijelna vlast dozvoljavala i nelegalne načine poslovanja, a u cilju zadovoljenja elementarnih potreba stanovništva i države. Kasnije je to kanalisano u neke privredne tokove, kada je posle 5.oktobra zatražena legalizacija takvog privređivanja. Tada su ljudi ušli u ekonomske tokove osnivajući firme sa kapitalom sumnjivog porekla. Razvijali su svoj biznis i došli su do naknadne mogućnosti da kroz proces privatizacije stiču enormno bogatstvo. Zakon o privatizaciji iz 2001. godine dozvoljavao je sve oblike sticanja vlasništva, odnosno, nisu birana sredstva da se privatizacija odradi po svaku cenu, čak je bila dozvoljena kupovina preduzeća pomoću stare devizne štednje“.

 

Mihajlović kaže da pored provere porekla novca nije vođen ni nadzor nad postupanjem novih vlasnika koji su brzo nakon kupovine menjali delatnosti i namenu prostora, uz otpuštanje radnika.

„Zakonom je praktično napravljen jedan sistem da ljudi na zakonit način stiču vlasništvo nad privrednim subjektima, a da prethodno niko nije proveravao na koji način se došlo do tih sredstava. Da li se ulaže u kupovinu  radi daljeg razvoja preduzeća ili radi imovine. Praksa je pokazala da je glavnina preduzeća koja su doživela proces privatizacije na takav način, gašena po isteku kupoprodajnog ugovora. Zaposleni su ostajali bez posla. Ostajala je imovina koja je kasnije bila korišćena na drugačiji način jer je menjala namenu. Lokaciju prostora koji su bili na atraktivnim lokacijama,preduzeća su koristila za gradnju stambeno-poslovnih objekata ili slično, što je donosilo mnogo veći profit“.

 

Vlasnik Union MZ-a u Požarevcu, Mikica Milenković kaže da postupak privatizacije koji je vođen od 2001.godine nije nametao bilo kakve obaveze novim vlasnicima, kako u pogledu očuvanja delatnosti, zadržavanja radnika i obaveza prema dobavljačima. Firme su mahom kupovane kako bi se došlo do neke vredne nekretnine.

„Onaj ko je kupovao to, nije bio u obavezi da proizvodi niti da radi. Firme su uglavnom kupovane zbog infrastrukture ili nekretnine koja je imala vrednost. Ako ni to nije moglo, onda je cena sekundarne sirovine određivala cenu za koju bi se platila ta firma. Takvim načinom privatizacije, kad nemate obavezu da radite, proizvodite i imate određeni broj radnika. Posle stečaja su radnici odlazili na biro. Niste imali obavezu da preuzmete nijednog radnika, nikakve obaveze prema dobavljačima. Neko ko uloži toliki novac nema obavezu da radi i proizvodi nešto”.

 

Kada se govori o vrednosti imovine koja je prodavana u postupku privatizacije, Milosav Mihajlović kaže da je vrednost određivana ispod realne cene na osnovu profitabilnosti preduzeća. Ovo je omogućilo da se za relativno male pare dođe do nepokretnosti od koje je mogao da se zaradi mnogo veći novac.

„Zakon je imao ideju - privatizovati svako preduzeće po svaku cenu u što kraćem roku. Kada se ukazivalo da zakoni nisu dobri govorilo se da niko nema razloga da kupuje preduzeće da bi ga ugasio, nego ekonomska logika ukazuje da bi ostvario profit i uvećao kapital preduzeća. Nažalost, desilo se sasvim suprotno. Kapital iz preduzeća, kakav-takav, je ispumpan, a preduzeća su ostala bez ikakve imovine, bez obrtnih sredstava. Koliko se sećam, procena vrednosti kapitala koja je bila nekakav osnov za kupoprodaju, bilo aukcijsku ili tendersku, bila je veoma niska u odnosu na procenjenu vrednost. Ta vrednost se bazira na tržišnim principima, ne na knjigovodstvenim vrednostima realne imovine, već na nekom bonitetu firme, koliko je ona atraktivna u tržišnim odnosima i koliko ona može da doprinese na osnovu uloženih sredstava. Znali smo da je naša privreda, izlaskom iz 'devedesetih godina ostala razorena, nije se moglo očekivati da će doneti neki finansijski prinos. Zato je početna cena za njihovu kupovinu bila veoma niska“.

 

Mihajlović kao jedan od primera rasparčavanja imovine i promene namene prostora koji je dobijen u postpuku privatizacije navodi Angropromet tekstil.

„Angropromet je kupljen u procesu privatizacije, ali je delatnost ugušena. Kupci su rasparčali imovinu  jer Angropromet je raspolagao veoma atraktivnim poslovnim prostorom, promenili namenu, ili te objekte daju pod zakup“.

 

Glavni problem u Zakonu o privatizaciji iz 2001.godine je u tome što je tako napravljen da bi se ostavile rupe za izvlačenje novca, kaže bivši minister privrede Saša Radulović. On je izneo primere i opisao način na koji je to urađeno sa pojedinim firmama u Srbiji, preko procene i promene namene zemljišta.

„Mi nismo rešili jednu fundamentalnu stvar pred ulazak u privatizaciju, a to je pitanje prava korišćenja građevinskog zemljišta. Veliki broj društvenih firmi je imao vredno građevinsko zemljište, a oni koji su ih kupovali, njima je to bio glavni resurs. Što znači, ako nije rešeno pravo korišćenja građevinskog zemljišta, nego imamo neko nedefinisano pravo, ono nije moglo ni biti procenjeno, pa je u poslovnim knjigama pravo korišćenja najvrednijeg zemljišta, recimo Luke Beograd, procenjeno na nula dinara. To nedefinisano pravo je postajalo stvarno pravo, ako imate veze u lokalnim samoupravama koje mogu da donesu odgovarajući prostorni plan i da vam dozvole da na tom nekom komadu zemljišta gradite nešto. Većina tih koji su kupovali, nisu ni gradili. Kupovali su preduzeća budzašto zato što glavni resurs nije procenjen. Nakon toga, odlaze u banke od kojih dobijaju velike kredite, a to zemljište njima procenjujem sa pravom vrednošću. Vrednost jednog komada zemljišta zavisi od toga šta i koliko možete da gradite na njemu. Ako imate plac u centru grada, za koji prostorni plan kaže da tu mora da bude park, vrednost tog placa je nula jer tu ne možete ništa da gradite. Ako kažu da na tom placu može da se izgradi 10.000 kvadrata stambenog prostora, onda je vrednost tog placa od 15 do 20% tržišne vrednosti izgrađenog placa. Većina njih je uzela kredite od banaka, opteretila imovinu tih firmi, a novac izvukla preko svojih of  šor kompanija, tako što su sa povezanim licima potpisivali ugovore i izvlačili novac. To je praktično mehanizam koji je rađen u 1.024 privatizacije“.

 

Milosav Mihajlović kaže das u prilikom kupovine novi vlasnici capital isisavali na nekoliko načina. Pre svega, to je rađeno nerealnim prikazivanjem ulaganja, kao i preuzimanjem roba i usluga bez naplate potraživanja. Takvih slučajeva bilo je u Požarevcu i Braničevskom okrugu. Mihajlović navodi primer Dunavke iz Velikog Gradišta.

„Novi vlasnici kada kupe neko preduzeće, a zaključuju ugovor o kupoprodaji sa Agencijom za privatizaciju i u roku od 3- 4 godine obavežu se da će investirati u to preduzeće i da će u tom periodu da isplate kupoprodajnu cenu, čine sasvim suprotne poteze. Uglavnom je prikazivana lažna oprema, stare mašine. Procenom veštaka dizana je cena da bi se dokazala dokapitalizacija, a oni su praktično ispumpavali kapital tih preduzeća. S obzirom da su ti kupci imali nekoliko svojih firmi koje su se bavile sličnim delatnostima i u lancu delatnosti (jedna firma proizvodi sirovinu za drugu firmu), razvijanjem poslovnih odnosa tih firmi dolazilo se do slucajeva da potraživanje postaje nenaplativo i  tako kupljene firme ostaju bez kapitala.  Njima je kapital na neki način isisan  preuzimanjem roba tih preduzća, tako da su ostajala bez svežeg novca, upadala u blokadu i kasnije bile predmet stečajnih postupaka.  Tako su ulancu isisvana sredstva iz preduzeća. Zaposleni su ostajali bez zarada, nakon čega su upućivani na plaćena odsustva ili odstranjivani iz preduzeća. Poslednji primer takvog načina je lanac putarskih  preduzeleća koja su nekad gradila kapitalne objekte u zemlji, a danas su zatvorena. Postoje preduzeća i na našem području. Dunavka iz Velikog Gradišta čiji je nus proizvod je bio osnov za neku dalju proizvodnju. On je preuziman, a firma zaduživana kreditima. Uzimala je robu i energente na veresiju. Na kraju nije imala od čega to da plat ii tako došla u zonu nelikvidnosti”.

Tekst je izrađen u okviru projekta „Stop korupciji“ koji je deo programa „Jačanje slobode mediija u Srbiji“. Projekat finansira Evropska unija a implementira  EPTISA.

 

Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa "Jačanje medijske slobode u Srbiji" kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija Boom93 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.


]]>
Sun, 17 May 2015 08:46:00 +0100 Stop korupciji http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/27851/kako-se-izvlacio-kapital-iz-preduzeca.html
Kako su propala jaka preduzeća? http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/27850/kako-su-propala-jaka-preduzeca.html Postupak privatizacije koji je u Srbiji započinjan u nekoliko navrata od devedesetih godina prošlog veka još nije okončan. Preostalih oko 500 preduzeća koja su predmet privatizacije trebalo bi da se proda do kraja godine. Glavno pitanje je šta je opstalo tamo gde je postupak privatizacije sproveden. ]]>

Prema podacima socijalno-ekonomskog saveta, samo trećina preduzeća koja su privatizovana po modelu aukcijske prodaje, između 2001. i 2011.godine je opstalo na tržištu. Ostala su bakrotirala ili su potpuno ugašena.  Čak ¾ radnika koji su radili u ovim preduzećima je ostalo bez posla.

 

Ukoliko sagledamo stanje u Požarevcu, malo šta još radi od mašina u nekadašnjoj industrijskoj zoni koja je važila za jednu od profitabilnijih u Srbiji.

 

Osim ekonomske krize, današnjoj slici Požarevca u kome ozbiljnog ulaganja u pokretanje proizvodnje nije bilo više od dve i po decenije, u dobroj meri su doprineli netransparentna privatizacija, neuređenost imovinsko-pravnih odnosa, al i sistemska korupcija koja je doprinela da veći broj preduzeća propadne.

Krajem osamdesetih godina prošlog veka, bilo je drugačije, kaže predsednik veća Saveza samostalnih sindikata Srbije u Požarevcu, Milosav Mihajlović.

„Požarevačka privreda je bila orijentisana uglavnom na dva sektora i to je strateški bilo opredeljenje, tadašnji način razvoja i smernica za razvoj. Prvi sektor je energetika, tj. basen Termoelektrana i kopova Kostolac, a drugipoljoprivreda i prehrambena industrija. Takođe, bilo je preduzeća u oblasti tekstilne industrije, metaloprerađivačke, građevinarstva. Znači, ozbiljna preduzeća sa velikim brojem zaposlenih i velikim obimom rada i proizvodnje. Do kraja osamdesetih Požarevac je bio poželjna destinacija za građane sa prostora bivše SFRJ koji su dolazili u potrazi za zaposlenjem”.

 

Nekadašnja direktorka Poslovnog udruženja Agrosistem u Požarevcu, koji su zajednički osnovali nekada jaki Voćeprodukt, Hrastovača i Stiko, Vesna Dačić kaže da je grad nekada raspolagao zavidnim poljoprivredno-industrijskim kompleksom. Danas je, međutim, sve propalo. Prema njenom mišljenju, glavni propust je učinjen jer nisu zaštićeni strateški interesi, a neki delovi industrije nikako nisu smeli da se prepuste propadanju ili da uđu u postupak privatizacije.

„Znam da je funkcionisala kompletna industrijska zona, imali smo i uvoz i izvoz, repromaterijal, proizvodnju, ono što je bilo dovoljno za Braničevski okrug, a možda i šire. Vršen je izvoz preko Instituta u Rusiju, Makedoniju, Bugarsku. Danas, kao što je poznato, nemamo industrijsku zonu. To gde su nekada bile Šećerana, Voće product i ostali je postal ruglo. Od svih firmi koje su nekada poslovale, ostala su samo javna preduzeća. Nažalost, Požarevac nije imao strategiju, a ono što je bilo najbitnije grad nije trebalo da privatizuje. Požarevljani nemaju više svoj hleb, nego jedu smederevski. Trebalo je  da zaštitimo strateške ciljeve, repromaterijal i hranu“.

 

Čitav process privatizacije i stečaj nad nekadašnjim gigantima u Požarevcu sproveden je na netransparentan način, kaže Dačić. Ona navodi da ni danas nije jasno šta se dogodilo sa imovinom pojedinih preduzeća i u čijem je ona vlasništvu.

„Nikada mi nije bilo jasno kako je Žitostig mogao da propadne, kako je privatizovano Mešovito deoničarsko društvo PIK Požarevac, ili nekadašnji SOUR Požarevac, kako je iz MDD,  PIK registrovan u društveno preduzeće. Ko je vodio te stečajeve i ko je imenovao stečajne upravnike tih devedesetih  godina. Mene su kao direktora Agrosistema često kontaktirali direktori javnih preduzeća da bi izvodili neke radove jer su videli da se u katastru pojavljuje SOUR PIK Požarevac i smatrajući da je Agrosistem pravni sledbenik, pitali za saglasnost za prolazak kroz te parcele. Upućivala sam ih na Hrastovaču jer su oni pravni sledbenici. Agencija za privatizaciju je 2008 - 2009. godine objavila oglas za prodaju objekta semenarstva i 5 hektara zemlje, a nije dala kompletnu imovinu SOUR Požarevac. Tako da nije poznato šta se dešava sa tim parcelama u centru grada, oko letnjikovca Ljubičeva“.

 

Opšta nebriga, izostanak jasne strategije i nejasni imovinsko-pravni odnosi koji su i danas prisutni u javnim preduzećima, doveli su do toga da do danas ostanemo bez ozbiljnih ulagača, smatra Dačić. Ona je kritikovala i lokalnu vlast koja ni u jednom trenutku, čak i kod izgradnje nove industrijske zone i pokušaja dovođenja novih investitora, nije pokazala da brine o interesima građana. To je i dovelo do odlaska firme Nardi iz Požarevca u Smederevo.

“To je sve nerešeno.  Koliko pratim dešavanja, primećujem da je još uvek nejasna situacija oko Ljubičeva. Takođe mi nije jasno kako iz DP Poljoprivrede sav dug ostaje jednoj firmi, a ostaje čista firma DP Hrastovača. Niko neće da investira dok se ne znaju pravno-imovinski odnosi. To je kod nas nerešeno. Ova nova industrijska zona koja je započeta, smatram da se radi neozbiljno. Počinje se sa gradnjom zbog kupca, investitora, a da se ne zna šta ko traži i ko šta nudi. Svako bi trebalo da snosi posledice ako ne ispuni određene ugovorne obaveze. Ovde nema ugovornih obaveza. Grad je potrošio veliki novac da bi gradio industrijsku zonu, da bi neko sada rekao da mu se to ne sviđa. To je nedomaćinsko ponašanje“.

 

Vesna Dačić kaže da su česte izmene zakona i pravne praznine bile pogodno tlo za malverzacije. Mnoge jake firme otišle su u stečaj, a jedan broj preduzeća vrlo brzo je nakon prelaska u privatnu svojinu nestao sa tržišta. Dešavale su se neobične situacije. Tako su u požarima nestali Metkor i Živinarska farma, kaže ona.

„U vreme privatizacije, sve firme koje su privatizovane, završile su u stečaju jer je iz društvene imovine sve je prelazilo u privatna vlasništva. Da li privatnici bili stručni ili ne, ali uglavnom su te firme završavale u stečaju. Razni zakoni i pravne praznine su omogućavali malverzacije. Primer je MDD PIK Požarevac, gde su se stečajni upravnici imenovali od strane Privrednog suda. Rade Milovanović je devedesetih godina bio stečajni upravnik MDD PIK Požarevac i bio je neprikosnoven. To je čovek koji je odgovarao za privredni kriminal. Bio je penzioner, a istovremeno direktor DP Hrastovača. Stečaj MDD PIK Požarevac je trajao godinu dana, a nijedan ne traje toliko, osim onih koji nemaju imovinu i radnike. MDD PIK je imao imovinu, započet je proces privatizacije, imao je akcionare. Obuhvatao je zgradu sadašnjeg Agrosistema i doaradni cenatar za semenarstvo sa 5 ha zemljišta.Takođe su privatizovani Metkor i Centar za živinarstvo i otišli u stečaj. Znam za Metkor da su izbijali požari. Takođe na dedovskoj farmi Centra za živinarstvo je bilo paljevina“.

 

Kako je problem sa pravnim prazninama konkretno izgledao, objašnjava profesor ekonomije Miodrag Zec. On kaže da se čitav postupak privatizacije mora posmatrati od devedesetih godina kada je vršena akcionarska privatizacija gde je i najveći broj sumnjivih privatizacija.

„Sad je opšti dežurni krivac privatizacija i Zakon o privatizaciji. Ove privatizacije koje su predmet korupcije, nisu nastale 2001. godine, već, 1997-1998. godine, ali su finalizovane 2001. Jedan od Zakona u privatizaciji je donet 1997. godine, gde je naloženo nešto što je imalo opštu saglasnost - da se preduzeća podele zaposlenima i građanima. Milan Beko je bio ministar za privatizaciju i donet je Zakon posle kojeg Slobodan Milošević dobio na izborima 1997. godine, na bazi besplatne distribucije akcija. Nakon izbora je promenio par tehničkih detalja, da bi od te godine, do prevrata 2000. godine, oko 200 preduzeća  pokrenulo ‘besplatnu’ privatizaciju. Tada je uneta jedna ‘caka’ da se vrši procena vrednosti u odnosu  između zvaničnog i crnog kursa. Znači, može se nešto uraditi, ali u stvari ne može ništa. Prava su data u zvaničnom kursu, a procena vrednosti u crnom kursu.  To, kad se uporedi, ne može se preuzeti društveni kapital. To je trajalo tri godine, niko se ne privatizuje. Svi su naštimovali procene vrednosti  tako da oni ‘iznutra’ mogu da uzmu kapital, ali ne niko spolja. Lično sam video šta se radi. Bambi je to uradio. Pitao sam Miletića koji mi je rekao da akcije mogu da se upišu, ali od 5 do 7 sati ujutro. Ko će tako dolaziti? Ne može poštom, samo lično. Dođu ljudi iz Kikinde, a kažu nekima da nemaju overene lične karte…Bambi je to tako naštimovao da se prava dodele samo zaposlenima Bambija, direktorima, simpatizerima i familiji. To se stvarno desilo“.

 

Ono što se dogodilo nakon 5.oktobra omogućilo je trejd of kompanijama koje su poslovale po principu “gubitak na jednoj-zarad dobitka na drugoj strain”, da u vrlo kratkom roku preuzmu više od 600 preduzeća u Srbiji, objašnjava Zec.

„U vreme kad je Mlađan Dinkić postao ministar finansija, izjednačio je zvanični i „crni“ kurs. Time četiri puta povećava prava. Ovi rade trejd of i za tri meseca se privatizuje 650 najvećih srpskih preduzeća. Građani ako su uspeli nešto da uzmu, uspeli su, ako ne, sve se zatvara preko tržišta kapitala koje je kontrolisao Dinkić. Ne znam da li je to znao ili je hteo nešto drugo da uradi. On je hteo da apresira kurs evra tako da dve godine može da bude miran s time da je napravio čvrst dinar. Međutim, taj trejd of i 650 preduzeća, to je baza koja završava na tržištu kapitala. To su C-market, pivare…“

Tekst je izrađen u okviru projekta „Stop korupciji“ koji je deo programa „Jačanje slobode mediija u Srbiji“. Projekat finansira Evropska unija a implementira  EPTISA.

 

Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa "Jačanje medijske slobode u Srbiji" kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija Boom93 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.


]]>
Fri, 15 May 2015 08:13:00 +0100 Stop korupciji http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/27850/kako-su-propala-jaka-preduzeca.html
Korupcija u pravosuđu. Uticaji, dokazivanje, represija i prevencija http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/27018/korupcija-u-pravosudju.-uticaji-dokazivanje-represija-i-prevencija-.html Neki slučajevi korupcije u domaćem pravosuđu nikada nisu procesuirani ili ti postupciji nisu doveli do presuđenja. U Srbiji je veliki problem što još uvek nisu obezbeđeni mehanizmi prevencije korupcije i sprečavanja uticaja izvršne vlasti na rad pravosuđa. ]]>

Bivši sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević kroz određeni primere je naznačio da je veliki problem što postoje određeni slučajevi u kojima je postojanje korupcije evidentno, a da pritom, nikada nisu pribavljeni čvrsti dokazi.

„Predsednik Prvog opštinskog suda u Beogradu Dragoljub Janković. Za vreme Miloševića, njegov sud je ’krao’ na lokalnim izborima jer je reako da nema izborne krađe. Kasnije donet lex specialis, pa je ipak rečeno da je bilo izborne krađe. On je kasnije postao ministar pravde. Zar to nije korupcija? Napravio je  karijeru na tome. Dobio je pet stanova, ali nije uopšte odgovarao.   

Omer Hadžiomerović ističe da je pored represije, važno obezbediti prevenciju pojave korupcije. U tom smislu su i pored pozitivnih propisa koji to regulišu uticaji na sudsku vlast i dalje izraženi.

„Nije represija ključna stvar. Nemamo preventivne mere. Predsednici sudova su nekada zaista bili politički komesari. Sada imate instrumente koji ograničavaju njihov uticaj. Međutim, s druge strane,  vidite da je politika i dalje zainteresovana za predsednike sudova koje i dalje bira parlament. Neko percipira da i dalje taj predsednik mora da obavlja neke poslove. Pored mreža koje ste postavili takav uticaj i dalje postoji. Možda ga je teško dokazati, ali korupciju je teško dokazati bilo gde“.

Zoran Ivošević kao glavne poluge korupcije u najvećem broju slučajeva vidi predsednike sudova. U tom smislu on navodi da je najprisutniji oblik uticaj koji na njih ima izvršna vlast.

„Balša Govedarica je bio predsednik Vrhovnog suda kad su me iz njega izbacili prvi put. On je potvrdio onu odluku Dragoljuba Jankovića iz Prvog opštinskog suda u Beogradu i tad je postao predsednik. Sećam se, sudio sam predmet vezan za Požarevac. Marko Milošević je prozvan da je završio fakultet zahvaljujući njegovoj mami. To je neki Brkić, novinar napisao u nekom tabloidu. Tužio je i dobio naknadu štete prvostepeno na nešto više od 800.000 dinara. Okružni sud to potvrdi potvrdi, a kod nas je predmet došao na reviziju. Meni je pripao. Kolege mi kažu da to ne sudim. Odgovorim im da ako to ne sudim, neću ništa.  Odem kod Balše i kažem mu da sam dobio predmet. Poludeo je. To za Marka jeste bila laž, imao je pravo na naknadu štete, ali nije dobio 800 nego oko 60 hiljada dinara. E, taj Balša ne bi tada bio predsednik suda da nije bio podložan uticajima vlasti. Ta korupcija nije vidljiva ali je najgora moguća“.

U ovom smislu sa primerom iz Požarevca, nadovezao se i advokat Jovan Stanojević koji je rekao da nezakonito razrešenja sudije Đorđa Rankovića zbog odugovalačenja postupka, nikada nije sankcionisano.

„Ranković je bio sudija i učesnik demonstracija opozicije. Podneta je krivična prijava protiv Balše Govedarice zbog toga što je skupštini uputio predlog za njegovo razrešenje zbog izlaska na miting. To je pokrenuto posle 5.oktobra. Dve godine se to mrcvarilo i onda je javni tužilac odustao. Pokrenuli smo krivični postupak, on je bio oslobođen, Apelacioni sud ga je ipak osudio, ali je krivični postupak zastareo. Eto, toliko o korupciji.

Stanojević nije želeo da komentariše sam slučaj tuče između Otporaša i Marka Miloševića i njegovih saradnika zbog čega je i napustio mesto tužioca. Zaključio je da pored ličen hrabrosti pojedinca da se suprostavi uticajima, čitavo pitanje korupcije u pravosuđu mora sistemski da se reši.

Sagovornici, Zoran Ivošević, Omer Hadžiomerović i Jovan Stanojević učesnici su javne debate koju je organizoavao Boom 93.

Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa "Jačanje medijske slobode u Srbiji" kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija Boom93 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.


]]>
Sun, 26 Apr 2015 06:10:00 +0100 Stop korupciji http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/27018/korupcija-u-pravosudju.-uticaji-dokazivanje-represija-i-prevencija-.html
Korupcija i funkcionisanje pravosudnih institucija http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/27017/korupcija-i-funkcionisanje-pravosudnih-institucija.html Retki su slučajevi u kojima su pokretani postupci protiv predstavnika pravosuđa koji su pokretani ne samo u Požarevcu, već i čitavoj Srbiji. ]]>

Advokat Jovan Stanojević kaže da je percepcija prisutnosti kourupcije u pravosuđu, sama po sebi diskutabilna.

„Ne sećam se da je poslednjih godina vođen bilo koji postupak protiv nosilaca pravosudnih funkcija, osim jednog slučaja koji je završen uslovnom presudom. Ovde svi govore o percepciji. To, nama, koji se bavimo pravom ništa ne znači. Kako možemo da govorimo o tome kad nema dokaza, kad niko nije osuđen, samo zbog toga što neko smatra da toga ima. Postoji povratno dejstvo. U medijima se neprestano priča kao potpuno signurno da toga ima mnogo, ali ne može da se dokaže, te se na taj način utiče na percepciju kod ljudi“.

Sudija Omer Hadžiomerović kaže da percepcija visoke prisutnosti korupcije u pravosuđu dolazi i iz nerazumevanja na koji način funkcioniše sudstvo. Posebna priča su uslovi koji bi trebalo da se ispune da bi se predmeti brže rešavali, od broja izvršilaca do tehničkih uslova.

„Da li postoji neko ko zna nekoga ko nije bio nezadovoljan nekom presudom koja nije bila u njegovu korist? Kad ne možete da objasnite neki problem, vi obično se pozivate na korupciju. To, međutim, mogu da budu neki sasvim objektivni razlozi. Evo primera specijalnog suda koji je pored organizovanog kriminala, dobio još niz nadležnosti koje su stalno proširivane. Tamo sedi troje sudija, traže se specijalni tehnički uslovi koji postoje samo u četiri sudnice u Srbije. Ali, kako će to građanin shvatiti da neki osnovni uslovi nisu obezbeđeni“.   

U kojoj meri je, zapravo, građanima dobro predstavljen način na koji funkcioniše pravosuđe u Srbiji, Hadžiomerović je ilustrovao na zanimljivom primeru.

„U SAD se neke serije čija tema su sudski procesi subvencioniraju iz budžeta, kako bi se građanima približilo funkcionisanje pravosuđa. Dogodilo se kod nas, u Srbiji, da se čovek tokom postupka pozvao na 5.amandman“. Sad, vidite u čemu je problem“, rekao je Hadžiomerović.

Kad je Požarevac u pitanju, statistika pokazuju da korupcija u pravoduđu skoro da i ne postoji.

Ipak, zanimljivo je da su u tužilaštvu tokom prošle godine primili 18 prijava protiv nosilaca tužilačke funkcije i 16 krivičnih prijava protiv sudija. Svi slučajevi su prispitani i ni u jednom nije bilo osnova za pokretanje postupka protiv prijavljenih.

Potpredsednik društva sudija Srbije Omer Hadžiomerović i bivši sudija i tužilac iz Požarevca, advokat Jovan Stanojević, bili su učesnici javne debate o korupciji u pravosuđu koju je Boom 93 organizovao sredinom aprila.

Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa "Jačanje medijske slobode u Srbiji" kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija Boom93 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.

]]>
Thu, 23 Apr 2015 05:16:00 +0100 Stop korupciji http://www.boom93.com/projekti/stop-korupciji/27017/korupcija-i-funkcionisanje-pravosudnih-institucija.html