Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Stop korupciji

10. 10. 2015.

Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93

Građanski nadzor u radu lokalne samouprave

Prva Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije u Srbiji usvojena je 2005. godine i predviđala je postojanje mehanizama za borbu protiv korupcije na nivou gradova i opština. Tokom trajanja prve strategije do 2013. godine, nijedna lokalna samouprava, a Požarevac ni do danas, nije osnovala antikorupcijsko telo i ako je na to bila obavezna.

Imajući u vidu da je država mesto gde postoji najviše vlasti, moći i novca, odnosno monopola i diskrecije, državne institicije i javni sektor su prostor najvećeg rizika od nastajanja korupcije. To stvara potrebu sagledavanja uloge društva, odnosno organizacija civilnog društva u borbi protiv korupcije.

Lokalne samouprave se suočavaju sa nizom rizika za pojavu korupcije, dok pojava političke korupcije proizvodi najteže sistemske posljedice po jednu zajednicu. Pored toga što negativno

utiče na politički sistem i čini ga nefunkcionalnim, politička korupcija podstiče pojavu nezakonitog koruptivnog (ne)činjenja i u drugim oblastima poput zapošljavanja, postupaka javnih nabavki, zaključivanju javno-privatnih partnerstava, u sferi urbanizma i u radu lokalnih parlamenata.

Nova Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije i Akcioni plan za poglavlje 23 su predvideli stvaranje institucionlanog mehanizma za borbu protiv korupcije na lokalu.

Sada smo u situaciji da smo zbog vremenske neusaglašenosti Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i Akcionog plana za poglavlje 23 suočeni odlaganjem uspostavljanja lokalnih mehanizama za borbu protiv korupcije na lokalnom nivou do 2017. godine.

 

Korupcija je rasprostranjena i na lokalnom i centralnom nivou, gde je kudikamo štetnija zbog raspolaganja većom količinom resursa, kaže Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija.  On dodaje da su i na lokalnom nivou su mnogi oblici korupcije mogući, a ni resursi opština i gradova nisu zanemarljivi.

Lokalni nivo je, u mnogim slučajevima i s obzirom na okolnosti danas podložniji korupciji, smatra Nenadić i dodaje da postoji više razloga za to.

„Razlog je jednostavan. Zakoni koji se primenjuju protiv korupcije bi trebalo da se fokusiraju na centralni nivo. Državni funkcioneri su izloženiji udaru medija, za razliku od lokalnih funkcinera koji su ograničeni na lokalne medije koje najčešće oni sami konktrolišu. S druge strane Agencija za borbu protiv korupcije će lakše uočiti situaciju da je neki lokalni funkcioner povredio pravilo o sukobu interesa“.

Nenadić smatra da bi bilo bolje kada bi i sami propisi obavezivali lokalne samouprave da preduzmu određene antikorupcijske mere.

„To znači što veću javnost u donošenju odluka i veću participativnost građana u tomu. Trebalo bi jačati mehanizme nadzora. To se odnosi na postojanje lokalnog budžetskog inspektora i lokalnih tela koje će nadgledati procese i primenu etičkih kodeksa u postupanju lokalnih funkcionera. Poslednjih godina postoji inicijativa za osnivanje antikorupcijskih foruma u koje ulaze predstavnici civilnog društva. Svaka takva inicijativa je korisna kada zakonski mehanizmi nisu naročito jaki“.

 

Biro za društvena istraživanja (BIRODI) je u od 2010. do 2013.godine radio na uspostavljanju lokalnih planova za borbu protiv korupcije u 13 gradova i opština i na taj nacin „radio posao države“, tačnije lokalnih samouprave koje su bile u obavezi da sprovode tada važeću antikorupcijsku strategiju.

Čitav proces izrade planova i realizacije antikorupcijskih mera je finansijski podržan od strane medunarodnih donatora, tako da su gradovi i opštine i na ovaj nacin bili na dobitku.

Uloga lokalnih akcionih planova za borbu protiv korupcije je da se borba protiv korupcije spusti na lokalni nivo. Postoji potreba da se unapredi integritet samog građanstva, odnosno da se civilno društvo uključi u ovaj proces, kaže Zoran Gavrilović iz ove organizacije.

„Za borbu protiv korupocije nije dovoljno da postoje regulatorna tela poput saveta, agencije, već je potrebno da se unapredi integritet samog građanstva, odnosno civilnog sektora“.

Gavrilović objašnjava mehanizme koje predviđaju lokalni akcioni planovi za borbu protiv korupcije.

„Postoji deo mera koji se odnosi na integritet institucija, što znači da same institucije unaprede svoju transparentnost, polaganje računa, sankcije ukoliko neko krši propise. Drugi deo mera se odnosi na zaštitu uzbunjivača, prijavljivanje korupcije i saradnju sa antikorupcijskim telima“.

Pored lokalnih planova značajno je i formiranje lokalnih antikorupcijskih foruma. Ko učestvuje u radu ovih tela? Gavrilović kaže da predstavnici lokalnih vlasti u ovom trenutku to ne mogu da budu. On podrobnije objašnjava same ciljeve lokalnih foruma.

„Ona su sastavljena od građana koji su izabrani od medija i NVO-a. To je slučaj u Nišu. Među ostalim gradovima u kojima smo pokrenuli inicijativu to nije bio slučaj jer su lokalne samouprave htele da imaju svoje predstavnike. Mi smo u početku to hteli da omogućimo verujući u njihovu rešenost za borbu protiv korupcije. Međutim, naša naučena lekcija je da predstavnici lokalne samouprave ne mogu da budu sastavni deo borbe protiv korupcije“.

Zoran Gavrilović kaže da je proces usvajanja Lap-ova i formiranje LAF-ova BIRODI započeo pre 5 godina i objašnjava konkretne rezultate koji su postignuti u Nišu. On kaže da je više problema pratilo usvajanje dokumenta i funkcionisanje foruma u Srbiji.

„U dve lokalne samouprave smo postigli rezultate. U Nišu su ispunjeni svi kriterijumi koje smo sebi zadali, a to je da svi članovi tela imaju lični i profesionalni integritet, da rade i bave se temama koje su bitne za borbu protiv korupcije, otvarajući afere, ukazuju na njihovu štetnost i pokreću postupke. U određenim slučajevima su izdejstvovali smene određenih ljudi. U ostalim gradovima imali smo opstrukcije. Jedino smo u Ubu napravili telo koje je krenulo i pokušalo da otvori temu transparentnosti rada lokalne samouprave“.

U Požarevcu je još u oktobru 2013.godine održan okrugli sto kome su prisustvovali svi čelni ljudi Požarevca, a na kojem je BIRODI predstavio proces izrade lokalnih akcionih planova koji se oslanjaju na nacionalnu staretegiju za borbu protiv korupcije.

Ova inicijativa nikada nije zaživela u Požarevcu.

Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa "Jačanje medijske slobode u Srbiji" kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija Boom93 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.

Nema komentara.

Ostavi komentar