Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Stop korupciji

20. 06. 2015.

Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93

Korupcija u zatvorima – reakcija nadležnih

Kada se govori o korupciji u zatvorima, upadljivo je da izostaju adekvatne reakcije, kako nadležnih u zatvorima, tako i pravosuđa. Učesnici debate o korupciji u kazneno popravnim ustanovama, Živorad Branković i Lidija Vučković izneli su nekoliko slučajeva u kojima je postojala osnovna sumnja da su vršene koruptivne radnje, a za koje su krivični postupci obustavljeni ili su ljudi koji su prijavili korupciji imali problema.

Bivši upravnik KPZ Niš Živorad Branković izneo je podatke o nestanku 142 tone hladno valjanog lima u niškom zatvoru koji se koristio za izradu bojlera.

“Došao sam u situaciju da se utvrdi da nedostaju 142 tone hladno valjanog lima za bojlere koji su uzeti iz robnih rezervi.  U magacinu nije bilo lima, nije bilo gotovih proizvoda, nije bilo para. Republičke robne reserve, koja je meni vrlo kontraverzna državna organizacija, nas duži i traži da plaćamo redovno, svake godine kamatu, od nekih 70.000 hiljada dinarana tu količinu lima. Obavestio sam ministra, pokrenuo postupak jer je ta količina kada se pretvori u pet hiljada bojlera, negde vrednosti od oko 15 miliona dinara. Toliko je oštećena država, pošto je KPZ državni organ”, tvrdi on.

 

Branković kaže da je to jedan od razloga zbog čega je ekspresno penzionisan, a da je godinu dana kasnije formirana komisija koja je utvrdila kako je lim utrošen u proizvodnji, sa 30 odsto šakrta, kao I da je pogon u zatvoru koji je koristio taj lim poslovao sa 1,5 odsto dobiti.

“Ne treba mnogo tehničkog znanja i logike da znate da ako u poslu imate 30 posto škarta, da to ne može nikako da bude 1,5 odsto dobiti. Pošto smo podneli i  krivičnu prijavu protiv NN izvršioca, izveštaj je prosleđen Osnovnom tužilaštvu u Nišu i izveštaj je tužilaštvo prihvatilo i posle toga obustavilo postupak”, naveo je on.

 

Neadekvatno postupanje pravosuđa, pričinjava veliku štetu državi. Branković to ilustruje na primeru pobune iz 2009.godine u niškom zatvoru.

”Nedavno je sud u Strazburu presudio u korist osuđenika kada je bila pobuna u niškom zavodu. Upala je Žandarmerija, upala je straža, pretukli su neke ljude i ovi su tužili zbog toga i presuđeno je da se trideset i nekolicini osuđenika isplati jedna, da se ne vezujem za konkretne cifre, ali velika svota novca. Zato što im pružena adekvatna lekarska pomoć, zato što pravosuđe nije izvršilo uviđaj po pravilima struke nego su prepustili da osuđenici to dokazuju”.

 

Lidija Vučković iz organizacije Centar za ljudska prava Niš kaže da je tema torture u zatvorima jedna od važnijih kojom se bave. U Srbiji gotovo da nema slučajeva torture koji su procesuirani, ne zato što nema torture u zatvorima, pritvorima i ostalim mestima zatvaranja, već iz razloga što se ne procesuiraju ili najveći broj slučajeva bude odbačen u samoj onoj prijemnoj fazi, istakla je ona.

“Imate u prošlogodišnjem izveštaju nacionalnog preventivnog mehanizma za borbu protiv torture, da postoji jedan slučaj u kome je Vrhovni sud potvrdio da je nad osuđenikom izvršena tortura. Postoji slučaj torture nad pritvorenikom koji je sama institucija prijavila I to je otprilike skoro neverovatno. Prijavila, znači podneli su prijavu, dostavili su I video snimak”, rekla je Vučković.

 

Ona je objasnila kakav je bio odnos sa tužilaštvom.

“Uredno na mesec dana pitamo tužioca šta je on uradio za to vreme od istražnih radnji. Pre prvog odgovora nas zvao neko iz tužilaštva i prvo me je pitao ‘Kako mi to mislimo, tortura u pritvoru?’ i ‘Zar nisu u pritvoru, u smislu uhapšeni, oni koji su izvršili torturu?’ Do dan danas ne znam da li je to bila provokacija ili je bilo ozbiljno pitanje. Drugi predlog mi se manje dopao  jer je on predložio da dođu kod nas i da vide kakve dokaze mi imamo. To smo odbili. Ovo je bio slučaj osuđenika koji je probao da se samopovredi, a petorica stražara su ga onda povredila mnogo više nego što bi se on sam povredio.  Međutim, ovo je značajna promena  da institucija sama prijavi slučaj i kazni, disciplinski istina, to je odbijanje od plata, ali to je kao ‘iskrcavanje ljudi na Mesec’. To su velike promene.

Ona kaže da međunarodni dokumenti, Ustav i domaći zakoni obavezuju da je tortura apsolutno zabranjena i kažnjiva.

 

Vučković navodi da je, kada se radi o korupciji, prisutan strah kod nosilaca funkcija.

”Ovde se svi plaše. Plaše se sudije, plaše se tužioci, svi se užasno plaše bilo šta da urade kako bi ono čime se bave bilo u skladu sa profesionalnom i ljudskom etikom i standardima znanja. Kada zaposleni prijavi, kome god da se usprotivi, može u najgorem slučaju kao Živorad da ostane bez posla. Osuđenik koji prijavi korupciju može da strada, može da bude izboden ili na bilo koji način ubijen i da to bude objašnjeno međusobnim obračunom”.

 

Ona je navela primer osuđenika koji je Centru za ljudska prava prijavio korupciju.

„Kad nam se obrate osuđenici jer žele da prijave korupciju, najpre proveravamo koliko je to uverljivo. Ukoliko ima osnova da je slučaj korupcije, kontaktiramo načelnika operativnog odelenja koji nam garantuje bezbednost za osobu. To znači da osuđenik mora biti premešten na drugo mesto i ne sme da se zna da je prijavio korupciju. To je koncept. Imali smo slučaj da nam se obratio osuđenik koji je imao svedoka da mu je vaspitač za konkretnu uslugu u zatvoru tražio dva puta po hiljadu evra. Kontaktirali smo načelnika operativnog odelenja koji je rekao da će hitno doći bezbednjaci da razgovaraju sa njim i da će mu biti obezbeđen premeštaj.  Od trenutka kada su oni došli i pričali sa njim, informacija je procurila i ceo zatvor je znao da je on prijavio vaspitača. Svi ostali vaspitači su ga ignorisali. Komandiri su mu pretili, nazivali ga cinkarošom na svakoj šetnji. U trpezariji mu je kuvar pretio zato što se proveravaju sva druga napredovanja u zatvoru.  Znači, on je korupciju prijavio  9. avgusta. Nije premešten tokom tri meseca konstantnih pritisaka. Organizovali smo pres konferenciju 11. Novembra. Mediji su to objavili i on je narednog jutra ostavio poruku na sekretarici da je premešten u manji zatvor na sigurno mesto“.

 

Vučković ne preporučuje ostalim osuđenicima da se upuste u avanturu prijavljivanja korupcije.

„Nama treba društvo koje smanjuje korupciju. Ja sam savetovala osuđenike da to ne rade sada. U koliko urade, mi ćemo da stanemo iza njih. Ali, ako ništa time ne menjamo, mnogo je praktičnije da kroz svoju mrežu advokata mi probamo da tražimo, da podnesemo neki zahtev, eventualno stavimo jednu dvosmislenu rečenicu jer ovo je suviše rizično i ako nevladina organizacija preporučuje nekome da ne prijavljuje korupciju tu već sa svim iskustvom koje mi imamo, to znači da ustvari ima dosta osnova da pretpostavimo da,  sistem to ne želi. U tom sistemu svako trguje nečim. U pitanju je uticaj, poslušnost, šta ko dobije po resorima“, navela je ona.

 

Branković i Vučković učestvovali su u debati Radija Boom 93 o korupciji u kazneno popravnim ustanovama, 16.juna 2015.godine.

 

Debata je organizovana u okviru projekta „Stop korupciji“ koji je deo programa „Jačanje slobode mediija u Srbiji“. Projekat finansira Evropska unija a implementira  EPTISA.

 

Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa "Jačanje medijske slobode u Srbiji" kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija Boom93 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.

pon

05.10.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 11:58

Reakcija

Kakva crna reakcija nadleznih svi su oni isti

Odgovori
pon

05.10.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 11:58

Markos

Reakcija nadleznih ne dolazi zato sto upravnici zatvora to vesto prikrivaju.

Odgovori
pon

05.10.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 11:58

Upravnici

Nadlezni su krivi sto je rasprostranjena korupcija u zatvorima, ipak oni su ti koji vole pare.

Odgovori
pon

05.10.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 11:58

Strazari

Strazarska sluzba je najgora tu. Od zatvorenika primaju svakakav mito.

Odgovori
pet

02.10.

2015.

Dragan [neregistrovani] u 12:07

Sve je otislo u xx

Ovde se svi plaše. Plaše se sudije, plaše se tužioci, plaše se ovi iz NVO, nema ljudske etike, nema nikakvih kodeksa. Osuđenik koji prijavi korupciju može da strada, najebao je i da to bude objašnjeno međusobnim obračunom.

Odgovori

Ostavi komentar