Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Stop korupciji

05. 04. 2015.

Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93

Koliko je pravosuđe podložno kurupciji?

Pravosuđe je jedan od stubova društva i kao takvo ne bi smelo da bude podložno koruptivnim radnjama. U zvaničnim statistikama u Srbiji postoje tek sporadični slučajevi u kojima su predmet istraga i procesuiranja pred sudom bili nosioci pravosudnih funkcija. U Požarevcu takvih slučajeva nije bilo godinama.

Iako građani uglavnom mahom smatraju da korupcije u pravosuđu ima, malo ko je spreman da govori o konkretnim slučajevima.

Evo nekih odgovora koje smo dobili od prolaznika:

- U pravosuđu najviše i ima korupcije.

- To je logična i normalna stvar.

- Pretpostavljam da postoji, mada u poslednje vreme, malo se i plaše. Mislim da nije kao pre.

- Lično ne znam ni za jedan slučaj korupcije u pravosuđu.

- Znam, ali neću da pominjem, mada je taj slučaj već procesuiran, sudija je smenjen i više ne može da radi taj posao u Požarevcu.

- Ne znam neki nov slučaj, ali znam za jedan stariji. Čak sam imao priliku da prisustvujem toj korupciji.

- Imala sam nedavno iskustvo, „bliski susret“ sa pravosuđem i policijom i samtram da ne rade svoj posao kako treba.

Percepcija korupcije u pravosuđu pokazuje da ni ova oblast nije izuzeta od ostalih sfera društva, međutim, poput zdravstva, postoji izuzetno malo dokazanih slučajeva kako bi se jasno utvrdio stepen u kome je pravosuđe pogođeno ovom pojavom.

Jedno je statistika, a drugo stvarnost, kaže viši tužilac u Požarevcu Momčilo Dedić.  U pravosuđu je najmanje korupcije, a često je subjektivni osećaj nezadovoljnih stranaka uticao na to da se smatra da je pravosuđe podložno u velikoj meri koruptivnim radnjama, smatra on.

Slušajući komentare u sredstvima javnog informisanja, ljude, dobija se potpuna pogrešna slika. Mi imamo prilike neposredno da vidimo šta se događa i primećujem da najmanje korupcije ima u pravosuđu. Korupcija je prisutnija u nekim drugim oblastima, ali ne može se ipak totalno isključiti iz pravosuđa. Ukoliko je neko lice nezadovoljno ishodom presude, naravno je da će posumnjati na korupciju. Postoje situacije kada lice podnese prijavu, sud odbaci, ali on odmah podnese krivičnu prijavu protiv onog ko mu je obrađivao predmet, onda sud preuzme sve to, pa i oni odbace, pa do Apelacionog, pa do Vrhovnog. Sve krivične prijave podnosi i prema mišljenju tog lica, svi su korumpirani. Teško je reći u kojoj meri je korupcija zastupljena u pravosuđu, ali mislim da je u ovoj oblasti najmanje zastupljena“.

Advokat Jovan Stanojević kaže da korupcije kao klasičnog podmićivanja ima malo, da je oslabio uticaj politike, ali da je i dalje izražen pritisak koji dolazi od okruženja. Što je sredina manja, to je pritisak te vrste izraženiji, navodi on.

„Već 15 godina koliko radim kao advokat, nijedna stranka mi do sada nije rekla da je neko tražio mito. Možda ima izuzetaka, a da o tome niko ništa ne zna. Što je manja sredina, to je problem izraženiji. Kod nas je zastupljena ona vrsta korupcije kada kada se čašćava pićem i slično. Kada je reč o uticaju politike na pravosuđe, toga danas manje ima u odnosu na neki raniji period. Uplitanja politike, direktnog ili indirektnog nema. Najviše pritisaka na pravosuđe ima preko ličnih veza ili poznanstava  između sudija i advokata. Prema mom saznanju nije bazirano na finansijskim transakcijama“.

Korupcija u pravosuđu na dnu lestvice jer postoji kontrola na više nivoa u donošenju odluka što sudova, što tužilaštva. Na visoku percepciju korupcije utiču kako nezadovoljne stranke, tako i pojedini mediji koji unapred presuđuju u konkretnim slučajevima, kaže predsednik Okružnog suda Dragan Vučićević.

Priče o korupciji najčešće potiču od nezadovoljnih stranaka, jer ako građanin izgubi spor, on kaže da je pravosuđe korumpirano. S druge strane, priče o korupciji podstiču i neki pisani mediji koji unapred optužuju, presuđuju i osuđuju navodne počinioce dela, a kada se u sudskim postupcima utvrdi drugačije, onda javnost koja je već pripremljena za samo jednu vrstu odluke, onda opravdava donošenje takve odluke postojanjem korupcije u pravosuđu”.

Tužilac Momčilo Dedić navodi da je s obzirom na lanac odlučivanja, pojava koruptivnih radnji u pravosuđu malo verovatna.

“Kod nas je subordinacija izražena kao u vojsci.  U svakom trenutku viši tužilac može da uzme predmet  i sam da ga odradi. Svaka odluka prolazi kroz više stepena kontrole. Naprimer kada osnovni tužilac donese odluku, ta odluka je podložna mojoj kontroli a moju kontrolu kontroliše apelacioni sud a njihovu republički.  Pa onda kako može neko tvrditi da je u pitanju korupcija, jer korupcija u tom celom lancu je u domenu fantazije to bi značilo da je ceo taj lanac tužilaštva I sudova korumpiran. Nažalost gradjani to tako doživljavaju”.

Veliki problem u otkrivanju slučajeva korupcije je što građani, ako i žele da se žale nekome na problem u pravosuđu, treba da se obrate baš tim pravosudnim organima. Često građani podnose anonimne prijave za koruptivne radnje protiv nosilaca javnih funkcija. Takvi predmeti se najčešće odbacuju. Zbog čega, objašnjava Momčilo Dedić.

“Ako imate sa jedne strane anonimnog čoveka koji ne želi da učestvuje u svemu tomu , kako je onda moguće dokazati sve to. Mi smo vezani principom legaliteta I materijalnih dokaza. Ne mogu na osnovu priča rekla–kazala  da zaključim da je to završena priča. Najveći problem je dokazivanje. Imamo jedno nesrećno zakonsko rešenje koje predvidja da se kažnjava i onaj koji daje mito.  Ko će svesno prijaviti nekog da je dao službenom licu mito ako treba i on da odgovara? Mi se odavno borimo da se tu nešto promeni jer jednostavno nema motivacije.  Sa sadašnjim zakonskim rešenjem imate situaciju da destimulišete prijavljivanje”.

U lokalu je bilo više anonimnih prijava za korupciju koje su dospevale do tužilaštva. Takav je i slučaj anonimne prijave protiv direktora opšte bolnice u Požarevcu za navodno primanje mita. Prijava je odbačena, a Dedić navodi da je čest slučaj da u takvim prijavama ne postoje jasni dokazi već da su posredi lična nezadovoljstva.

“Mi smo taj slučaj proveravali, došli smo do situacije da prijavu pisala osoba kome neko njegov nije primljen.  Ispitali smo i došli do zaključka da je ceo postupak sproveden u skladu sa zakonom. U ovom slučaju nije odlučivao nijedan čovek nego višečlana komisija . Stvorila se percepcija zato što neko nije primljen to znači da je dat mito da bude nego drugi primljen.  Evo ja pozivam da u tužilaštvo može da dodje slobodno bilo ko koji misli da ima svega toga, ali upozoravam ljude da je krivično delo lažno prijavljivanje.  To je vrlo složeno pitanje, da bi se neko osudio morate da imate nesumljive dokaze da je delo izvršeno”. 


Dedić dodaje da bez nesumnjive odogovornosti I  krivice nema ni osude.

Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa "Jačanje medijske slobode u Srbiji" kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija Boom93 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.

pon

05.10.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 17:09

Pravobranilac

Koliko je zaista podlozno mozemo videti na gomili primera slucajeva koji nisu reseni i cekaju po par godina i vise na zakljucak gdina Sudije

Odgovori

Ostavi komentar