Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Stop korupciji

18. 03. 2015.

Autor: U.Urošević, K.Tričković, M.Vajner Izvor: Boom 93

Partijsko zapošljavanje

Partijsko zapošljavanje je sveprisutno u javnim službama i predstavlja problem koji je trenutno nemoguće rešiti, bez ozbiljnih promena u odnosu političkih stranaka prema javnom sektoru.

Partije javna preduzeća posmatraju kao plen. Za posledicu imamo isisavanje resursa u stranačke džepove, nestručni kadar zaposlen po partijskoj liniji, ali i dodatna finansijska opterećenja za realni (privatni) sektor. To je jedan od zaključaka javne tribine o partijskom zapošljavanju i finansiranju političkih stranaka koja je sinoć organizovana u Radio Cafeu Boom 93. 

Prema podacima iz 2014. godine 677 ljudi je primalo platu iz budžeta grada Požarevca, što je uvećanje za petinu u odnosu na 2006.godinu. U istom periodu u Vodovodu je 20 odsto više zaposlenih, u Komunalnim službama 16, Toplifikacija se proširila za trećinu radnih mesta, a Parking servis je sa 32 zaposlena prilikom osnivanja 2006.godine stigao do 45 ljudi u stalnom radnom odnosu.

Bivši gradonačelnik Požarevca i nekadašnji član DS-a, Miodrag Milosavljević kaže da je nakon 5. oktobra 2000. došlo do „renesanse procvata“ partijskog zapošljavanja iz devedesetih godina.

„Svi smo očekivali da partijskog zapošljavanja više neće biti, da će uslov da biste došli do pozicije u javnom sektoru biti vaše znanje i umeće, a ne partijska knjižica. Žao mi je što sam u dva navrata i sam bio taj koji je odlučivao ko će biti primljen u jednom delu javnog sektora“, rekao je on.

Milosavljević je od 2001. do 2003.godine bio sekretar skupštine, a od 2009. do 2012.godine gradonačelnik Požarevca.

Podaci o broju zaposlenih iz budžeta i u javnim preduzećima su sigurno tačni, navodi Milosavljević, dodajući kako veruje da je većina ljudi primljena sa partijskom knjižicom.

Partijsko zapošljavanje sa sobom nosi i problem nedostatka stručnog kadra, istakao je on.

„To je najveći problem jer imamo višak zaposlenih sa srednjom stručnom spremom, a deficitarni su ljudi sa fakultetom. Imali smo problem urbanista, pravnika , a sa druge strane smo imali suficit kod ekonomista, pogotovo sa Megatrendom. Zbog limitiranog broja zaposlenih, nismo mogli da zaposlimo one koji su nam potrebni zbog svojih kvalifikacija. Nažalost, u današnje vreme kada kažu da nema partijskog zapošljavanja, njega ima još I više, tako da se nismo pomakli sa mrtve tačke u odnosu na neko ranije vreme“.

Fiksni troškovi najviše opterećuju budžet, tako da uporedo sa povećanjem broja zaposlenih , zbog povećanja poreza i doprinosa, njihovih ličnih dohodaka, automatski raste i pozicija za plate, što čini značajan procenat budžeta grada Požarevca.

„Pola budžeta grada ide za zarade i troškove funkcionisanja, a malo ostaje za finansiranje investicija i tekuće održavanje“, rekao je Milosavljević.

Nekadašnji predsednik opštine Bajina Bašta, Boban Tomić  ističe da javni sektor nema dovoljno izvora finansiranja.

„Privatizacija je u Srbiji očistila iz javnog sektora sve što je mogla ili ga je poslala na deponiju ili u visoko profitabilna preduzeća kao što je Telekom. Tako smo izgubili javna preduzeća kao proizvodjače nove vrednosti. Danas pričamo o partijskom zapošljavanju i imamo utisak da se raspravljamo oko oglodane koske. Imaćemo takvo zapošljavanje u Srbiji sve dok nezaposlenost ne svedemo na shodno vremenu i prostoru razumni i racionalni minimum. Svuda je isti problemI čini mi se da kad god je Vlada izlazila sa onim novembarskim memorandumom o fiskalnoj politici zapošljavanja za narednu godinu i zabranjivala da se vrši primanje na upražnjena radna mesta, tada je skakao broj novoprimljenih zaposlenih. Mislim da je to sistemski problem koji ne može da reši nijedna vlast, ukoliko nema konsenzusa“, rekao je on.

Dušan Pavlović iz pokreta „Dosta je bilo“ navodi da uticaj političkih partija postoji i u privatnom sektoru.

„Zamislite da imate pumpu i da se dogovorite sa gradom ili državom da sva vozila javnih, opštinskih, komunalnih preduzeća toče gorivo isključivo kod vas. Morate da vratite uslugu tako što ćete s vremena na vreme zaposliti nekoga po političkoj liniji. Dakle, vi ste napravili uspeh, dobili ste zagarantovano tržište, a zauzvrat morate da zaposlite nekog ko ima političke veze“, kaže on.

Prenatrpani javni sektor znači i dodatno finansijsko opterećenje za privatnike, ističe Pavlović.

„Javni sektor je preglomazan. Najveći broj usluga koje pruža su one koje ne naplaćuje, kao osnovno školovanje, zdravstvene usluge. Da bi se javni sektor finansirao mora u privatnom da se proizvede neka vrednost i da se plati porez. Ako privatnog sektora nema onda nemate od čega da finansirate zaposlene u javnom sektoru. Kada vi prenatrpate javni sektor ljudima zaposlenim po partijskoj liniji, onda morate sve vise porezima da opterećujete privatni sektor kako biste mogli da ih finansirate. Šta se onda dešava? Ljudi iz privatnog sektora polako prelaze na poslovanje na crno jer će na taj način smanjiti troškove poslovanja... ili gase firmu. Dakle, što ste vise ljudi nagurali u javni sektro to morate vise da stežete  za gušu privatni sector koji će jednoga dana da umre“.

Puniji budžet od visokih poreza je zabluda koja može da se objasni na primeru, rekao je on.

 „Postoji jedna pojava o kojoj govorim svojim studentima, a koja se zove Laferova kriva. Radi se o tome da možete da povećavate poreze I to do neke granice. Posle određene tačke, povećanje poreza postaje kontraproduktivno. U poslednjih nekoliko godina imamo problem sa prihodima u budžetu. Od 2012. do 2014. svake godine u budžetu Srbije na početku godine imamo jednu projekciju koliko para budžet očekuje da bi kroz rebalans do kraja godine došli do toga da je suma manja za 10, 20 ili 30 odsto od očekivane, iako su poslednjih godina porezi neprekidno uvećavani“.

Ljudi više ne žele da plaćaju i privatni sektor odlazi u sivu zonu, epilog je ovog poteza, objasnio je Pavlović .

On je dodao da je javni sektor preobiman, kao i da i dalje postoji veliki broj kanala kroz koje novac otiče u nepoznatom pravcu.

 

Zapošljavanje preko podizvođača

 

Hidroelektrana Bajina Bašta je među 30 najvećih kompanija u Srbiji i u toj firmi se do sada zapošljavalo isključivo partijski, kaže Boban Tomić. On kaže da je to činjeno preko firmi koje kao podizvođači obavljaju poslove održavanja.

„Sada je došao za direktora čovek iz SRS. Rekao je da neće biti partijskog zapošljavanja, već samo po konkursu. Do pre par meseci, dok on nije došao, nije bilo prijema novih radnika. Samo par ljudi dobije posao, na osnovu prirodnog odliva, odlaska u penziju ili sličnih stvari. Međutim, ide se na zapošljavanje preko firmi koje su podizvođači na održavanju. Tu je ogroman obrt novca u toku godine. Tako se zaposli oko 200 ljudi, dok u elektrani ima oko 250. Svake godine ljudi dobijaju ugovore na 9 do 12 meseci koji se produžavaju, a spiskove pravi direktor. On napravi spisak, preda podizvođačima, oni zaračunavaju svoj procenat i to na taj način funkcioniše“, rekao je Tomić.

 

Pritisci za zapošljavanje

 

Iako dolaze sa svih strana, pritisci su najređi iz stranačkog vrha, kaže Boban Tomić.  

„Nikad nisam intervenciju iz vrha stranke da nekog zaposlim. Imao sam samo slučaj sa jednim pomoćnikom ministra koga sam odbio. Pritiske imate i odzogo i sa strane i odozdo. To je ako ste  čestiti. Recimo, svaki dan gledate školske drugove koji su ostali bez posla posle 20 godina, njihovu decu koja ne mogu da nađu zaposlenje. Ako ste čovek to ne može da vas ne boli. Postoje i pritisci drugih stranaka, a često ima slučajeva da su u pitanju dobri ljudi“.

Veliki broj kriminalnih aktivnosti je izmišljen, i to od istih ljudi koji ih navodno sprovode, što shvatanje i razokrivanje korupcije dodatno komplikuje, kaže on.

„To je kad vam kažu da taj i taj uzima 3.000 ili 5.000 evra za posao, a novac mora da preda nekom 'gore'.  Ko je taj 'gore' koji uzima novac? Imao sam situaciju da su mi ljudi rekli da su se tako finansirali neki projekti DS-a u Beogradu. Ma kakvi, nema govora. Često dođu manipulanti i prevaranti u lokal i ako niste iskusni ili ste podložni, vi ćete postupiti po njihovom zahtevu. Zato je ovakva situacija, sve je vrlo kompleksno u korupcijskim radnjama, a pogotovo ako ste iole razuman i racionalan čovek“, naveo je on.

Miodrag Milosavljević kaže da bi pritisci za zapošljavanje bili manji da je stranka sama u vlasti.

„Ovako, dođu nam koalicioni partneri i kažu da imaju zahtev da se zaposle njihovi kadrovi i da je to uslov opstanka koalicije. Sve je vrlo kompleksno i ne zavisi samo od stranke. 'Odozgo' nisam nikad imao pritiske i sve je bio, uglavnom,  dogovor na nivou stranke u lokalu. Danas zapošljavamo za komunalnu policiju i razmatramo ko će da bude primljen. Odmah dolazi koalicioni partner i traži zaposlenje za dva svoja člana, dolazi drugi i hoće tri . Tako se dogovaralo. Danas je isto tako i ne znam kada će to da se završi“, zaključio je on.

Dušan Pavlović smatra da je ključ čitavog problema u ljudima koji dolaze na vlast.

„Ako imate stranke koje na državu gledaju kao na partijski plen, tu nema pomoći. Od 1945. ovde su vladale stanke koje na državne resurse gledaju kao na partijski plen. Naš najveći problem je što je ogroman deo javnih resursa usisan i uveden u partijske džepove. Potrebno je da dođu pojedinci, grupe ljudi koji imaju drugačiji pogled na sve to. To se i dalje ne dešava. Kad se to promeni, problem će početi da se rešava“, navodi Pavlović.

 

Zapošljavanje: Stranački plen

 

Dolazak na javnu funkciju znači i izdvajanje dela dohotka u korist stranke čiji ste član, ili partije koja vas je postavila, kaže Miodrag Milosavljević.

„Kao sekretar skupštine bio sam u obavezi da izdvajam 5 odsto od plate Demokratskoj stranci. Usprotivio sam se i imao sam strašno veliki problem. Nakon toga sam kao gradonačelnik plaćao 5 odsto kao i svi drugi. To je, po meni, način da se neko revanšira stranci zato što je dobio mesto i funkciju. Što se tiče onih koji su lepili plakate, njima se dodeljivalo zaposlenje.  To je problem u političkim strankama i danas. Pritisak na stranačke funkcionere je izuzetno jak, a kada dođu izbori pravi se začaran krug u kome su sve stranke podlegle stranačkom zapošljavanju. To je veliki korak unazad i to ćemo teško promeniti“, istakao je Milosavljević

 

Agencija za promociju izvoza SIEPA, koja je momentalno neaktivna, ali i dalje postoji, primer je  korupcije i zloupotrebe državnog novca,  kaže Dušan Pavlović.

„SIEPA ima mogućnost i ovlašćenja da nudi subvencije po radnom mestu za privrednike, uglavnom strane koji dolaze da investiraju u Srbiju. Pošto su troškovi radne snage u Srbiji veliki, za zdravstveno osiguranje i doprinose, porez, njima se to ne isplati. Onda je država smislila jedan mehanizam koji će pomoći investitoru da preskoči tu prepreku, tako što će iz budžeta dati novac investitoru da plati troškove radne snage. Prvi problem koji tu nastaje je diskreciona selekcija, ministar, tj. direktor Agencije po sopstvenom nahođenju odlučuju ko može dobiti subvencije, a ko ne može“.

Čim neko ima mogućnost da pravi selekciju ili da jednake ljude tretira različito. Subvencije koje su dobijali strani investitori za troškove radne snage u Srbiji, kretale su se od 3.000 do 9.000 evra, koliko je, prema rečima Pavlovića, dobio FIAT.

„Da bi sve to moglo da se sprovede u delo, strani investitor mora da napravi aplikaciju za takvu vrstu subvencije. Potom dođe kod ministra, ovaj ga pošalje kod direktora agencije koji ga onda uputi na konsultanstku firmu koja završi čitav posao i za to uzima proviziju od 20 do 30 odsto od subvencija. Napravljen je čitav niz birokratskih prepreka koje investitor mora da preskoči da bi dobio novac iz državnog budžeta. Tih 9.000 evra koje će dobiti od nekog ministra je upravo novac koji dolazi od građana“, kaže on.

 

Izbor direktora u javnim preduzećima

 

Izbor direktora u javnim preduzećima putem konkursa doneo je određene pozitivne pomake, ali se u suštini unapred zna ko će biti izabran za direktora po partijskom ključu.

U poslednjem navratu kad su se po konkursu birali direktori u Toplifikaciji i Ljubičevu u Požarevcu, napravljen je pomak i mislim da ljudi koji su postavljeni do fotelje nisu došli po stranačkom ključu, kaže bivši gradonačelnik Požarevca. Problem je što čitav proces nije transparentan i što ostaje pitanje izbora najkvalitetnijih kandidata, rekao je on.  

„Prvi put, 2013.godine, ozbor je bio strogo po partijskoj liniji. Neko je mogao da bude funkcioner samo ako je član partije. Bilo dobrih kandidata, stručnih, ali je mogao da pobedi samo član stranke. Što se bodovanja komisije koja je odlučivala o direktorima tiče, video sam tu listu i bio sam frapiran. Sve se  unapred zna. Dobro je što je uveden konkurs za direktore, ali još uvek postoji dilema da li je najkvalitetniji kandidat izabran. Pomaka ima , ali daleko smo od toga da to bude kvalitetno uređeno“, naveo je Milosavljević.

 

Racionalizacija

 

Kako je moguće izvršiti racionalizaciju broja zaposlenih ujavnom sektoru?

Par miliona evra bi mogla da košta centralizovana javna nabavka za program elektronske uprave na svim nivoima. Na taj način bi konačno bilo vidljivo ko radi i ko zna svoj posao, kaže Miodrag Milosavljević.

„Elektronska uprava bi pokazala koliko se predmeta rešava, koliko je odbačenih, koliko ima žalbi, a to bi dalo mogućnost da se efikasno racionalizuje javni sektor“, naveo je on.

Boban Tomić iz Bajine Bašte ukazuje da u Srbiji postoji veliki broj firmi u kojima se racionalizacija vrši zatvaranjem radnih mesta na periferiji i primanjem novi ljudi u Beogradu.

„U mom kraju postoji beogradska ustanova 'Centar dečjih letovališta  i oporavilišta Grada Beograda'. Letovališta postoje u Aranđelovcu, Goču, Rudniku, Mitrovcu na Tari. Za poslednjih 7-8 godina se godišnje na perifernim letovalištima otpuste tri kuvarice, dve sobarice, jedna spremačica, jedan pomoćni radnik, dok u Beogradu osvanu , ložač, kurir, vozač, pomoćnik, administrator. U Beogradu sada ima 120 zaposlenih, a kada su postojala i odmarališta u Hrvatskoj, u Beogradu je bilo 40 zaposlenih. Isto je u vojsci i policiji. Kada zatvore radno mesto pozornika u Požarevcu, jednog prime u Beogradu. Kada vojska smanjuje broj zaposlenih, konobari u vojnoj ustanovi se poplaše jer prvo pukne po civilnim licima. Otpuštaju po periferiji, a primaju u Beogradu“, kaže on.

 

Javnu debatu "Partijsko zapošljavanje i finansiranje stranaka“ organizovao je Boom 93 u okviru projekta „Stop korupciji“.  Ovaj projekat finansira Evropska unija kroz program "Jačanje slobode medija u Srbiji", kojim rukovodi delegacija EU u Srbiji. Program implementira EPTISA Servicios de Ingenieria.

 

Učesnici tribine:

Boban Tomić - Profesor docent na Fakultetu za medije i komunikacije, doktor političkih nauka, bivši gradonačelnik Bajine Bašte, nekadašnji predsednik DS-a u Bajinoj Bašti

Dušan Pavlović - politički ekonomista i vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu (Pokret Dosta je bilo)

Miodrag Milosavljević - diplomirani pravnik i bivši gradonačelnik Požarevca 

Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa "Jačanje medijske slobode u Srbiji" kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija Boom93 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.

uto

06.10.

2015.

Mrdoljub [neregistrovani] u 00:39

Usxo se!

Sjajan tekst, neko ce se bas naljutiti...

Odgovori
pon

05.10.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 15:37

O tome necu ni da govorim

Pre manje od 6 meseci na kopu Drmno e zaposljeno 10 ljudi iz opstine Kucevo preko partije?! Pa dokle bre vise majku mu!!!! Sta je sa nama iz opstine Pozarevac i Kostolac koji smo zavrsili skolu za ta radna mesta?!?!?!?!?!?! Bruga i to ne samo kod nas nego u celoj Srbiji... Pre ce na tom kopu da se zaposle ljudi sa 4 razreda osnovne nego oni koji su zavrsili srednju i fakultet za to....

Odgovori
pon

05.10.

2015.

Andreja [neregistrovani] u 12:45

glupa politika

Sacekas izbore, vidis ko pobedi i uclanis se u njihovu stranku.
Posle nekog vremena- eto i posla. Jednostavno, a i glupo.
Posao dobijaju glupi ljudi koji vec imaju pare, a mladi, skolovani i pametni jedva u trafici da se zaposle. Eh, Srbijo!

Odgovori
pon

05.10.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 12:34

Cujem

Cujem da se u najvecem preduzecu u nasoj okolini radno mesto placa od 5,000 pa navise ili moras biti clan samo jedne partije u ovom trenutku...

Odgovori
pon

05.10.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 12:33

Castim

Castim ako mi se nadje i jedan radnik koji je zaposlen u javnom preduzecu na osnovu konkursa.

Odgovori
pon

05.10.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 12:33

Proveriti

Koliko je radnika uposleno za poslednih 10-15 dodina u javnim preduzecima i po kom osnovu? Da li je kriterijum bio istaknut clan partije koji je najvise doprineo tokom izbora, ili je imao najvise glasaca ili bata najbitniji covek u stranci ili mi je tetka direktorka preduzeca... Ili mozda krtiterijumi treba da budu: realna potreba za odredjenim radnim mestom, skolska sprema, iskustvo i sl. Ali ne, kod nas je sve naopako...I tako, godinama, decenijama...Samo se menjaju stranke na vlasti, sve ostalo je isto...Samo svaki naredni vladar je bahatiji...

Odgovori
pon

05.10.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 12:28

Kako se zaposliti

Kako se zaposliti u javnom preduzecu u gradu ili npr. lokalnoj samoupravi? Kako, ako nikada i nigde nije objavljen ni jedan konkurs? E, sada postavlja se pitanje, kako su se zaposljavali radnici u ovom preduzecima i institucijam poslednjih 15 godina? Kako...pa preko partije...kako koja partija dodje na vlast, tako zaposljava svoje...

Odgovori
pon

05.10.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 12:26

Partijsko zaposlajvanje

Kod nas samo i postoji partijsko zaposljavanje i malo rodjackog zaposljavanja i to je to...Partijsko zaposlavanje 90% + 10% rodjacke-X veze i to je to.

Odgovori
sre

18.03.

2015.

Boban [neregistrovani] u 20:26

android

Zasto nije dosao Veroljub Arsic koji je najavljen ? Da li je lose vreme uticalo na njegov dolazak iz Beograda u rodni grad ?

Odgovori
sre

18.03.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 15:37

Svevišnji gde si?

Bruka! U svom gradu kad ne možeš ljude da pogledaš u oči, treba da pljuneš sam sebi u lice. Milosavljeviću svaka ti čast na iskrenosti! Poštovanje!

Odgovori

Ostavi komentar