Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Stop korupciji

01. 03. 2015.

Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93

Kvalitet lečenja i zadovoljstvo pacijenata

Iako se poslednjih godina opremljenost zdravstvenih ustanova medicinskim aparatima poboljšala, postoji čitav niz problema koji se ogledaju u lošoj infrastrukturi, odnosu zaposlenih prema pacijentima, kao i samog načina finansiranja. Jedan od problema sa kojima se suočava zdravstveni sistem u Srbiji je neuređen odnos u javnoj i privatnoj praksi.

Direktor Opšte bolnice u Požarevcu, Srećko Bosić kaže da je poslednjih godina situacija u ovoj ustanovi značajno poboljšana u nabavci opreme i materijala. Međutim, on je kao veliki problem označio infrastrukturu, odnosno, nedostatak adekvatnog prostora.

„Zadovoljstvo pacijenata bi trebalo da bude opravdano nekim ulaganjem. Kad je u Srbiji završena nova bolnica? Poslednjih 30 godina nije. Za početak i završetak jedne bolnice potrebno je 4.500 evra po kvadratno metru. Za jednu bolnicu od 10.000 kvadrata potrebno je 45 do 50 miliona evra. Koliko je bolnica moglo da se završi od novca koji je ušao u zdravstveni sistem od 2000.godine? Nemamo kvadrat nove zdravstvene ustanove. Milioni kvadrata su izgrađeni u Srbiji, a da smo uzeli po 10 evra od svakog kvadrata danas bi imali 'Hjuston'. Nema vremena za komociju i nošalanciju jer bolesti su sve teže, a mlađi ljudi sve bolesniji“, zaključio je on.

Pored problema koji postoje sa medicinskim aparatima i prostorijama, građani najčešće ulažu žalbe na odnos medicinskog kadra i to je jedna od usluga na čijem unapređenju bi trebalo raditi, smatra Ana Babović iz udruženja Srbija u pokretu.

„Naši pacijenti razumeju stanje u državi i da ne živimo u uslovima visoke komocije. Ono što primećuju je odnos prema njima. To je ono na šta se uglavnom pacijenti žale preko SMS servisa 'Kakav je doktor' . Često, kad idete kod doktora, on vas ne pita kako šta vam je ili vam ispostavi dijagnozu na latinskom koji je nama koji nismo lekari potpuno nerazumljiva. Time pacijenti ostanu nezadovoljni ili je u nekim slučajevima nastavak tretmana ne tako dobar. To je ono za šta nam ne treba novac, a možemo da unapredimo“, rekla je ona.

U Srbiji se po glavi stanovnika za zdravstvo izdvaja najmanje novca među evropskim zemljama, oko 260 evra godišnje. Ovaj podatak se odnosi na javno zdravstvo. Iznos jeste nizak, ali i kao takav ne bi smeo da utiče na korisnike usluga zbog loše distribucije novca, istakla je bivša ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović.

„Postoje bolesnici prvog i drugog reda. Kardiološki i endokrinološki su oni o kojima se ipak vodi računa u odnosu na taj iznos. Međutim, kada pričamo o retkim bolestima koje pogađaju jednu od 5 do 10 hiljada osoba su problem, kao i mentalne onkološke bolesti u terminalnoh fazi. Zbog toga je neophodno menjati distribuciju novca. Ne razmišljamo koliko su tvo veliki izdaci za porodice i u kojoj meri je to moralni problem. Možda je rešenje u preusmeravanju novca za socijalne potrebe, umesto da takve pacijente držimo u bolesničkim sobama“, kazala je ona.   

Promena načina finansiranja zdravstva u Srbiji isticana je kao potreba u izbornim aktivnostima mnogih političkih partija. Do konkretnih promena nije došlo. Đukić Dejanović kaže da u situaciji u kojoj se nalazimo to otvara i pitanja izjednačavanja uslova zaprivatno i državno zdravstvo za prosečnog osiguranika i reformu sistema zdravstvenog osiguranja.

„Prvi korak je bio izjednačavanje apoteka, privatnih i javnih. Državne apoteke su bile poprilično zaštićene, da su suficite davale lokalnim samoupravama, a taj novac je bilo potrebno vratiti nazad u zdravstveni sistem. Takođe, ne smemo gledati interes vlasnika apoteke, pa ni privatne ordinacije, već da za pacijenta bude jednostavnije. Jedan antidepresiv košta 1.000 dinara. Fond plaća privatniku isto koliko i državnoj apoteci. Razlika u ceni mora da ide na račun pacijenta, ali sve ostalo plaća fond i to je antikoruptivna mera koja je dobra u tome što se pravi konkurencija između državnog i privatnog zdravstva“, istakla je ona.

Takođe,  Jedan od problema koji je neophodno rešiti je udvojena javna i privatna praksa lekara u Srbiji, dodala je Ana Babović.

„Naš zakon je koruptivan jer omogućava doktorima da nakon radnog vremena rade i u privatnoj praksi. To ne bi bilo sporno da vrlo često lekari ne koriste svoju poziciju u državnoj ustanovi i pacijente upućuju u kliniku u kojoj radi. To jeste vid korupcije koji je rasprostranjen, a građani ga ne prepoznaju“, navela je ona.

Ako se na ultrazvuk u jednom gradu čeka jako dugo, a u tom istom gradu imate dvojicu privatnika, RFZO bi trebalo da uslugu plati isto i u privatnoj i državnoj ustanovi, kaže Slavica Đukić Dejanović.

Ona je zaključila da je reforma RFZO suštinski najantikorutivniji put da se zdravstvo bolje organizuje.

Slavica Đukić Dejanović, Srećko Bosić i Ana Babović učestvovali su javnoj debati „Stop korupciji u zdravstvu“ koju je organizovao Boom 93.

Debata je organizovana u okviru projekta „Stop korupciji“ koji finansira Evropska unija kroz program "Jačanje slobode medija u Srbiji", kojim rukovodi delegacija EU u Srbiji. Program implementira EPTISA Servicios de Ingenieria.

Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa "Jačanje medijske slobode u Srbiji" kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija Boom93 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.

uto

06.10.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 10:39

Pitanje

Kog doktora su privodili na informativni razovor zbog mogucnosti da je primio mito ili ucestvovao u koruptivnim radnjama? I zbog cega, ako mozete da istrazite?

Odgovori
uto

06.10.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 10:37

Pitanje

Kako se zove sledeca pojava? Odes kod privatnog ginekologa (trudna si) i placaas sve preglede, UZ, analize po cenovniku... Po potrebi ides kod tog istog ginekologa u bolnicu...I naravno, ne zakazujes pregled, ne cekas, svi su ljubazni...I dodje termin za porodjaj...Dogovoris se sa svojim doktorom oko termina porodjaja (datum i sat carskog reza - po zelji!!!), sve protekne dobro, dodatno suprug "pocasti" doktora i svi srecni....Interesuje me kako se zove ta pojava? Ostale pacijentkinje koje ne idu privatno kod doktora, cekaju na preglede, u vizitama im se niko ne obraca, prebacuje termine porodjaja, da ne pricam da ih niko ni ne pita kako zele da se porode (valjda tako i treba da bude)... Jos jednom, kako se to zove, kada ti placas doktora par meseci za nesto sto se podrazumeva da dobijes u zdravstvenoj instituciji? Ova pojava je masovna na ginekologiji, moras da imas svog doktora/doktorku ili ti se ne pise bas najbolje...

Odgovori
uto

06.10.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 10:30

Misljenje

UKoliko platis ili castis doktora imaces privilegije u svemu... U tome da ne cekas, da neko bude ljubazan, u tretmanu, u svemu... Ne daj Boze da se razbolis, osudjen si na propast...Prvo ti zakazu pregled za mesec dana, pa sve analize zavrsis sa zakazivanjima za otprilike 5 do 6 meseci i onda ako ti nadju dijagnozu, mozda i mogu da ti pomognu, ako ne, onda izgubis jos par meseci i onda je kasno....E takav je nas zdravstveni sistem...U ovom trenutku ne zelim da pricam o ljubaznosti i tretmanu...E ako odes privatno ili potplatis doktora, prica je drugacija...Samo nemojte da kazete da nije tako...Zar nisu privodili neke doktore u bolnici zbog korupcije, primanja mita? Jesu, zar ne? A koliko ima neotkrivenih, neprijavljenih doktora koji godinama tako rade? Cast izuzecima!

Odgovori
uto

06.10.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 10:23

UZ pregledi - korupcija

Zbog cega se UZ zakuzuje na period duzi od 30 dana? Ako doktori rade smenski (a rade) zbog cega jednog dana, samo jedan doktor (onaj koji radi 1. smenu) ultazvucno pregleda samo 5 pacijenata + 3 preko veze? Sta rade ostali doktori, posto samo u bolnici postoje 3 ultrazvucna aparata? Sta rade doktori u 2. i 3. smeni? Da li ovo ostavlja mesta korupciji? Ostavlja... Ako od 24h UZ radi samo 2h, ima i previse slobodnog vremena i prostora za korupciju, a da ne pricamo da ne postoji prevencije...Strasno!

Odgovori
uto

06.10.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 10:16

Najveca korupcija

Najveca korupcija u drzavi je u zdravstvu...Provereno!

Odgovori
pon

05.10.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 17:10

Bolnica

Pozarevcka bolnica je 0 u odnosu na neke koje sam imao prilike da vidim, svakako zasluziuje najlosiju ocenu!

Odgovori
pon

05.10.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 15:29

Koje crno zadovoljstvo?

Hvata me panika kad se razbolim prvo sto socijalni i biro nece da mi daju zdravstvenu drugo sto zakazem pregled po mesec dana ranije budem prva na spisku dodjem prva taj dan kad mi je zakazano i dobijem br 25 onda dodje komsika medicinske sestre i dovede brata od dedinog zeta i sta ja ne zavrsim ni prva ni 25 nego 115 i to na kraj radnog vremena....

Odgovori
pon

05.10.

2015.

Nenad [neregistrovani] u 12:42

Sramota!

Ovde kod nas doktor te primi i pregleda samo ako se potapses po dzepu iz kojeg ti viri novcanica ili ako im odneses kesu sa kafom, kolacima, sokovima. Mada neki kao ne prihvataju te kese, al ako im donese neko viski - ne odbijaju.
Sramota za doktore. Skoluju se da postanu korumpirani.
Ma to su sigurno oni sto su i platili za diplomu...

Odgovori

Ostavi komentar