Naslovna  |  Projekti  |  Stop korupciji  |  Na šta se građani žale po pitanju korupcije u zdravstvenim ustanovama u Požarevcu?
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Stop korupciji

26. 02. 2015.

Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93

Na šta se građani žale po pitanju korupcije u zdravstvenim ustanovama u Požarevcu?

U poslednjih godinu i po dana preko SMS servisa „Prijavi korupciju u zdravstvu“ u Požarevcu je bilo 14 prijava, od kojih se 12 odnosilo na Opštu bolnicu. Polovina prijava odnosila se na lošu organizaciju ili nepoštovanje prava pacijenata, a u ostalim slučajevima pacijenti su se mahom žalili na traženje mita, ali je bilo i slučajeva u kojima se prijavljivala korupcija u zapošljavanju, rečeno je na javnoj tribini „Stop korupciji u zdravstvu“.

Ana Babović, izvršni direktor UG „Srbija u pokretu“ koje pokrenulo ovaj projekat, kaže da se po pitanju mita, u Požarevcu radi o prijavama u kojima se ukazuje na organizovan sistem podmićivanja, gde se već unapred zna kome treba dati mito.

Direktor Opšte bolnice Srećko Bosić kaže da za dve godine koliko je na toj funkciji, nije bilo slučajeva da mu se bilo ko od građana požalio da neko od lekara zahteva mito.

On kaže i da nije bilo ucenjivanja i koruptivnog delovanja za zapošljavanje u ovoj ustanovi.

„Aspolutno mogu svakog da pogledam u oči i kažem da je laž da se zaposlio u Opštoj bolnici, a da je dao novac“.

On kaže i da je lično, preko SMS servisa, bio prijavljen tužilaštvu da je, navodno, uzeo novac za zaposlenje.

„Radilo se o sinu jednog medicinskog tehničara koji 35 godina radi u bolnici i koji je moj prijatelj. U tim stvarima ima zloupotreba i tvrdim da niko nije bio ucenjen ili uslovljen da bilo šta učini za neku ekipu ili bilo koga da bi bio primljen“.

Bosić ističe da samo kvalitet aplikanata za određeno radno mesto odlučuje ko će dobiti posao.

Ana Babović ukazuje da se u jednom broju „predmeta“ po prijavama koje su prosleđene tužilaštvu, dešava da ne dobijaju nikakvu povratnu informaciju, kao i da je takav slučaj bio sa prijavom protiv Bosića.

„Često kad odemo na lokal, gde se ljudi poznaju, dešava se da ne bude odgovora. U Požarevcu smo  imali dve krivične prijave, a za konkretni slučaj tužilaštvo se nikad nije javilo. U redu je što je direktor dao izjavu i što je procenjeno da nema osnova za dalje postupanje, ali nama ništa nije rečeno“, kazala je ona.

Babović je rekla da saradnja sa tužilaštvima u otkrivanju u procesuiranju korupcije postoji, ali da je neophodno ohrabriti građane da veruju u sistem ako žele da zaštite svoja prava. U velikom broju slučajeva građani koji „duvaju u pištaljku“ ne žele da otkriju svoj identitet, a to po automatizmu znači da nema uslova za dalje postupanje.

Drugi je problem kada je broj prijava protiv pojedinaca učestao, a nema reakcije nadležnih, upozorila je ona.

„Mogu da razumem da nemate osobu koja je prijavila korupciju, pa ne možemo dalje. Ali, ako imamo 5 prijava za nekog lekara u malom mestu ili 100 prijava za lekara u Kliničkom centru Srbije, možda bi  onda i policija sama trebalo da preduzme istražne radnje, što se do sada nije desilo“, navela je Babović.

Bivša ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović kaže da je imala prilike da posmatra stanje u čitavoj Srbiji i da određene zloupotrebe, pored organizacije na pristojnom nivou, postoje.

„Problem je što kod zapošljavanja moramo da se dogovorimo kao društvo i ustanovimo kriterijume  vrednosti, kako se boduje prosečna ocena, kako se ocenjuje utisak koji je neko pokazao. To je ranije u većoj meri bilo prepušteno subjektivnoj oceni direktora ustanova. To smo izmenili. Konkurs se javno oglašava, uslovi su jasni, kao i bodovanje. Direktori i dalje imaju poprilično prava oko samog izbora kandidata, ali ako od 3 sjajnih ljudi izaberete jednog, postoji problem da se nekad pribegava i nekim neosnovanim optužbama“, kaže ona.

Đukić Dejanović navodi da je neophodno da način kako se pojedinci primaju na posao bude jasno definisan.

„Time će se eleminisati ne samo negativan komentar, već neće biti i tog osećaja nepravde koji je često prisutan“, rekla je ona i dodala da zdravstveni radnici moraju da rade i streme nultoj  toleranciji kada je u pitanju korupcija. Isto se, prema njenim rečima očekuje i od građana koji su sastavni deo ovih nedozvoljenih radnji i nose istu odgovornost.

Slavica Đukić Dejanović, Srećko Bosić i Ana Babović učestvovali su javnoj debati „Stop korupciji u zdravstvu“ koju je organizovao Boom 93.

 

 

Debata je organizovana u okviru projekta „Stop korupciji“ koji finansira Evropska unija kroz program "Jačanje slobode medija u Srbiji", kojim rukovodi delegacija EU u Srbiji. Program implementira EPTISA Servicios de Ingenieria.

Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa "Jačanje medijske slobode u Srbiji" kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija Boom93 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.

uto

06.10.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 11:17

Vizit karta

Dodjes kod doktora, on te kao saslusa i odmah ti da svoju vizit karticu i sta ti onda radis... Vratis je ili uzmes? Ako je vratis, zavrsio si sa tim doktorom zauvek...A ako je uzmes, onda das dosta novca za nesto sto se podrazumeva da dobijes besplatno, jer placas zdravstveno osiguranje...TO ti je korupcija u zdravstvu...

Odgovori
uto

06.10.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 10:52

Koliko para, toliko i zdravlja

Koliko para, toliko i zdravlja...Ako nemaas para, nema ni zdravlja...Surovo, ali istinito...

Odgovori
uto

06.10.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 10:50

Drzavna/privatna praksa

Da li doktori mogu da rade i u drzavnom i u privatnom sektoru? Zbog cega se privatne ordinacije osnivaju na doktore koji su vec izvesno vreme u penziji ili na kolege koji rade u privatnoj praksi, a pravi vlasnici su ustvari oni doktori koji rade u takvim ordinacijama? Hoce li neko to da istrazi?

Odgovori
uto

06.10.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 10:48

Privatna praksa

Zbog cega doktorka koja radi u Zenskom dispanzeru u sred radnog vremena ode s posla uz izgovor da se ne oseca najbolje (ostavi veliki broj pacijenkinja) i ode u privatnu ordinaciju da radi? Da li je to normalno? Nije, ali se tolerise...Kako se zove ta pojava?

Odgovori
pon

05.10.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 15:22

Na sta se zalim?!

Zalim se na sve...Nepristojni su ,puse u prostorijama gde je to najstrozije zabranjeno, vicu na pacijente, pocinju sa radom od 08 i 30 a ne od 8 nece da saslusaju pacijente guraju poznanike preko reda guraju nepoznate zbog 200g kafe i cokolade.... i mnoooogooooo toga jos

Odgovori
pon

05.10.

2015.

Anita [neregistrovani] u 12:49

Bezobrazni doktori

Nase zdravstvo i njihova genijalnost!
Moras da im das pare samo da te pregledaju kako treba i da ti kazu ono sto bi ionako trebali. Ako ne das pare, onda te na kratko pogleda, eventualno uradi neku "analizu" i izbaci te. Ako pitas sta je, samo ti kaze neke latinske nazive, pravi se pametan.
Samo se navlace na pare!!!

Odgovori
čet

26.02.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 16:26

Nemojmo o zapošljavanju u Požarevcu

Ja razumem da se ljudi zapšljavaju preko veze ali bih na 5 preko veze bar jedan konkurs objavila i testirala kandidate. Ovo što se u Požarevcu dešava je ČIST KRIMINAL I BEZOBRAZLUK! Kad i objave konkurs samo što ne stave fotografiju kandidata zbog koga je objavljen konkurs. A tek da vidite obrazloženje u pojedinim javnim ustanovama u vezi odluke o prijemu kandidata vidi se da ga je sročio neki KODEKSOVAC 100% bez pouke o pravnom leku i prava na žalbu (kome i u kom roku). Gde si našao da se žališ kad si znao da se bezveze i prijavljuješ? A što se tiče mita zbog pružanja zdravstvene usluge sve bih ih poslala na robiju jer su stavljeni u rang vrhunskih neurohirurga, a većina su obični mesari (čast izuzecima).

Odgovori

Ostavi komentar