Naslovna  |  Projekti  |  Stop korupciji  |  Korupcija i kako je sprečiti u javnim nabavkama i finansiranju političkih stranaka
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Stop korupciji

30. 01. 2015.

Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93

Korupcija i kako je sprečiti u javnim nabavkama i finansiranju političkih stranaka

Korupcija u Srbiji može se suzbiti samo ukoliko je učinite ne previše isplativom, a rizik od činjenja koruptivnih radnji bude ogroman, ocenjeno je na javnoj debati o korupciji u javnim nabavkama i finansiranju političkih stranaka, koju je organizovao Boom 93.

Osnovni generator korupcije u Srbiji je preterana prisutnost političkih partija tamo gde ne bi smelo da ih bude, u privatnom biznisu i javnoj upravi sa neuređenim sistemom zapošljavanja i napredovanja u takvim službama, ocenio je novinar, saradnik Transparentnosti Srbija Zlatko Minić.

U Srbiji postoji nedostatak, hrabrosti, nezavisnosti i autonomije da se istraži sve što bi trebalo.  Istražuju se problemi koji su vezani za prethodnu vlast ili se povremeno pronalaze konkretni slučajevi koji bi trebalo da dokažu da postoji rešenost da se ozbiljno uhvati u koštac sa korupcijom.

„Meni je neverovatno da ministar unutrašnjih poslova prebrojava uhapšene po stranačkoj pripadnosti“, rekao je on i dodao da postoji utisak da su određeni slučajevi koji su dospeli u javnost iskorišćeni isključivo u svrhu unutarpartijskih obračuna među stranačkim strujama.

 

Član odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiljković ocenio je da antikorupcijska strategija u Srbiji može da zaživi samo ukoliko se razbije svaka vrsta monopola

„Srbija je postala klijentelističko društvo. Neophodno je smanjiti diskreciona prava nosilaca funkcija i pojačati odgovornost. Međutim, naš problem nije samo politička elita, već i narod kojije prihvatio ovu pojavu kao nešto normalno. Tako je najviše korupcije, osim politike, tamo gde su potrebe najurgentnije. Ako morate da zaposlite nekog ili vam je ugroženo zdravlje. To su ultimativne situacije i tada se o korupciji ne razmišlja“, istakao je Stojiljković.

Javne nabavke

Transparentnost i konkurenciji su dve ključne stvari koje su vezane za javne nabavke. Primenom novog Zakona o javnim nabavkama koji je stupio na snagu u aprilu 2013.godine vrednost javnih nabavki se smanjila i to je jedna od prednosti. Ustanovljene su i jasne procedure. Problem je što u proseku na nabavkama učestvuju 2 do 3 preduzeća i to je loše sa pozicije konkurentnosti na tržištu, smatra Zoran Stojiljković.

„Mi smo 2001.godine kroz proces privatizacije dobili 2,6 milijardi evra i ni dinara više. Toliko vredi jedan Real Madrid, dok se kroz javne nabavke  godišnje vuče 2,5 do 3 milijarde evra i to je ogroman i ozbiljan novac. Međutim, pored potrebe da kontrolišemo da li je sve učinjeno po procedurama, neophodno je postaviti i svrsishodnost određenih javnih nabavki.  Da li nam je potrebna nova oprema, novi automobili? To je nešto što još nismo uradili“, kaže Stojiljković.

 

Poslednjim promenama u zakonu značajno je smanjen udeo netransparentnih procesa javnih nabavki bez objavljivanja poziva, smatra Zlatko Minić.

On se složio da izuzetno brine to što se nije povećala konkurencija. Što može da ukaže da se kod  privrednika nije stvorilo ubeđenje da imamo fer i transparentne procese.

 

Stojilhković i Minić su ukazali da se u Srbiji 13 godina bavi pitanjem procedura, a vrlo malo konkretnim predmetom javnih nabavki.

Ono što je novo u 2015.godini su programski budžeti. Sa pozicije planiranja je dobro što se nabavke planiraju u skladu sa budžetima koji se prepisuju u godišnji plan.

Međutim, još uvek su otvorena pitanja  konktrole i izvršenja postupka, ocenjivanja šta se njime dobilo, kao i odgovornosti nadzora.

Državna revizorska institucija godinama uočava propuste , ali i dalje je problem što u njihovim ispitivanja ne ulazi svrsishodnost određenih nabavki, ocenio je Stojiljković i dodao da na tom polju nije bilo pomaka.

 

Novi vrtić – odgovornost izvođača i nadzora

Građane je na debati interesovalo da li su zakonom predviđene kazne za nadzorne organe ukoliko postoje propusti koji nisu uočeni porilikom izvođenja radova. Kao konkretan primer naveden je slučaj novog vrtića u Požarevcu u kome su bili ugrađeni elementi ispod cene i kvaliteta koji su bili garantovani u javnoj nabavci.

Osnovni problem je što to i nije oblast javnih nabavki. Zakon koji reguliše ovu oblast se bavi procedurama i opštim odredbama i time bi trebalo da se bave drugi državni organi. Međutim, ukoliko između njih ne postoji sinergija, propusti ostaju nesankcionisani.

Zakonom je predviđena crna liste za kompanije koje u poslovima javnih nabavki ne ispoštuju uslove o istinitosti svih podataka dostavljenih na tenderu, ali ova mogućnost nikad nije zaživela zbog komplikovanih procedura. Jedan od zaključaka je da bi ovakvi izvođači morali da se nađu na listi bez postavljanja političkog pitanja.

 

Načelnik gradske uprave Bojan Kuzmanović je po pitanju nedostataka koji su se pojavili prilikom izvođenja radova na novom vrtiću rekao da su nedostaci utvrđeni pre tehničkog prijema objekta, kao i da je izvođač o svom trošku izvršio popravke.

Što se samog nadzora tiče, reč je isključivo o krivičnoj odgovornosti.

„Ako postoji sumnja da su učinjeni propusti, neophodno je podneti prijavu na osnovu koje će se utvrđivati odgovornost. Promene zakona su česte. Još uvek se luta i mnogo toga nije jasno utvrđeno. Ponuđači koji učestvuju na nabavkama idu daleko ispod cene da bi dobili posao.  Dešava se da javnim nabavkama dobijamo lošiji kvalitet radova. U ovom konkretnom slučaju su svesno išli na to, ali ih je na kraju koštalo skuplje. Međutim, niko nije računao da će se pojaviti problemi pre okončanja svih radova. Lično smatram da imamo dobru službu za javne nabavke u opštini i da nije bilo prilagođavanja konkursne dokumentacije određenim ponuđačima“, rekao je on.

 

U prethodnom periodu u Požarevcu su pojedine kapitalne investicije odlagane zbog obaranja javnih nabavki žalbama ponuđača. Pojedini funkcioneri označili su javne nabavke kao kočnicu u realizaciji investicionog budžeta i reševanju urgentnih potreba građana.

Zlatko Minić ocenjuje da je problem kad se politika umeša i postavi demagoška ograničenja za normalno funkcionisanje, da nije problem u zakonu, već zato što se načini greška u proceduri.

„U Transparentnosti Srbija predlažemo da se neke stvari isprave u toku samog procesa, kako ne bi došlo do obaranja i ponavljanja. Ima slučajeva gde nije jasno da li je u pitanju tek namera da se stvari urade loše“, naveo je on.

Finansiranje političkih partija

Najnovijima izmenama zakona sledovanja političkim partijama iz budžeta umanjena su za trećinu.

Zlatko Minić ocenjuje da su izmene zakona urađene zajedno sa smanjenjem plata i penzija, kako bi vodeće partije pokazale kako štede i na sebi.

„Međutim, na ovaj način veće parlamentarne stranke dobile su još veću prednost u odnosu na ostale. Tragedija je što je parlament usvojio pomenute izmene zakona u vreme kada su u skladu sa antikorupcijoskom strategijom trebalo da budu usvojene još mnoge druge stvari. Na ovaj način je rešeno nešto potpuno marginalno, na način koji bi mogao da se dopadne ljudima“, naveo je on.

Minić je s tim u vezi pomenuo notare čijim uvođenjem u posao se za 1,5 milijardi dinara godišnje smanjo prihod koji država ima od sudova.

„U prvoj varijanti se od notara ništa nije vraćalo državi. Samo što je neko izvršio pritisak da se 30 odsto prihoda notara vraća državi je veća ušteda nego to što su za trećinu smanjena izdavanja za finansiranje partija.

 

Srbija se neće pomaknuti na nivou izborne demokratije ukoliko ne reši dve ključne stvari na kojima se održavaju partijska država i partijski kapitalizam, rekao je Zoran Stojiljković.

„Rešenje je personalizovani proporcionalni izborni sistem gde će pojedinac na svoj obraz dobiti izbore, recimo u Požarevcu i to zato što mu ljudi veruju.  Izlaz su i imenovanja konkursi i napredovanja u javnom sektoru. Nije problem što imamo 700 hiljada ljudi u javnom sektoru.  Više nemamo realnu ekonomiju, radništvo, problem je što ćemo ostati bez dobro obrazovane srednje klase. Ostaćemo na proletarijatu koji će uvek ćutati i raditi na tezgicama“, rekao je on.

Stojiljković je ukazao da zakonom treba urediti da se stranke finansiraju zato što rade dobru stvar i  otvaraju važna pitanja. Međutim, ako mi svi nude istu priču, prazna obećanja bez jasnih rokova,to nije dovoljno. 

„Šta mi imamo sada? Zakon je doveo do toga da su velike parlamentarne stranke napravile zakon koji odgovoara samo njima. Ostale su dve i po stranke. Na osnovu rezulta izbora, novac se deli  strankama u parlamnetu za redovne stranačke aktivnosti, za komunikaciju sa gradjanima i rad na terenu. Vidimo da se novac  troši za posetu jagodinskom zoo vrtu, da se vrše složeni medicinski pregledi u zgradama škola, a to je na ivici kriminala. Isto je sa novcem u kampanji. Međutim, ako nisam etabliran u parlamentu nisam ni vidljiv građanima,. Obično te pare kasne, a kad se dobiju izbori opet nagrađujemo pobednike koji uzimaju najveći eo kolača“.

Ocenio je da bi država svim akterima izbora trebalo da omogući onoliko sredstava koliko je potrebno da se predstave građanima, da je to dvoljno i da bi za ostalo trebalo sami da se snađu.

On je ukazao na još jedan problem.

„30 odsto para u proseku se u zadnje tri kamapanje dobija iz kredita. Šta znači da banka koja je u dobrom delu u državnom vlasništvu daje kredite stranci? Zato što očekuje da će ta stranka doći na vlast i da će eksploatacijom vlasti moći da vraća kredite. To je već bezobrazno. Od 2012. nisam saznao ko je dao 100 odsto garanciju URS-u na nešto više od milion evra kredita. Tu informaciju ne možete da dobijete i to je problem transparentnosti“, rekao je Stojiljković i dodao:

„Kad se promeni vlasništvo u takvoj banci, pitanje je da li će taj privrednik koji je kupio banku dobiti neki veliki masni tender. Pa, logično je. Imamo jedno objedinjavanja preko ovog kanala koji ne donosi mnogo para, nečega što su partijski vrhovi, koji su deo poslovno preduzetničke elite koja nikad nije bila u konkurenciji, a eksploatisala je svoj položaj od Slobe do danas. S druge strane,  imamo deo uprave koji to servisira. To dok to ne promenimo živećemo isto“.

Zlatko Minić je postavio pitanje članarina u strankama.

Iznosi koje stranke prikupljaju od članarina su potpuno minorni, a hvale se sa stotinama hiljada članova.

Najveći novac dolazi od funkcionera koji moraju da odvajaju od svojih prihoda, kaže Stojiljković.

„Plaćaj partijski porez da bi mogao da ostaneš. Petinom prihoda puni to, daj vozni park kad se putuje za Beograd, zaposli ljude da formalno rade za tebea, a u stvari da rade za stranku. Tako se pegla  partijski budžet. To je opšte mesto u Srbiji“.

Minić kaže:

„Kao što imamo ministre koji se odriču plata i žive ne znam od čega, tako imamo stranke koje se odriču članarine i žive od paušalnih i nedefinisanih javnih prihoda koje prikupljaju od članova i onih koji to nisu. Prikuplja se novac i od poslovnog sektora.  Ne zna kako je to naplaćeno, da li se vlasniku dopada ideja ili je to, možda dao da bi on ili neko njegov blizak dobio posao“.

Nije dobro što je promenama zakona o finansiranju partija uvedena odredba prema kojoj sada stranke mogu kupovati nekretnine.

„Sada ja, kao stranka, dobijem milion evra i kupim kafe bar. Jedino ograničenje je da u njemu moram da povremeno obavljam stranačke aktivnosti. Pa, ko će konkurisati hotelu ili restoranu koji je u vlasništvu stranke“, zapitao je on.

Zanimljivo je da se među finansijerima stranaka pojavljuju i lica korisnici socijalne pomoći.      

„Da bi se izbegla zakonska ograničenja, podelite svojim aktivistima 20, 30, 40.0000 dinara , a onda na nisam majke mi morate da dokažaete nameru da socijalni slučaj ili firma pred stečajem nije mogla da da toliki prilog. To je ono 'više volim svoju stranku i vođu nego što volim svoju porodicu'“, podsmešljivo je primetio Stojiljković.

 

Kada je Tomislav Nikolić 2008.godine po izlasku iz SRS javno progovorio ko je i kako finansirao ovu partiju, niko se time ozbiljno nije bavio, rekao je Minić i podsetio na slučaj kada se Kneževiću sudilo po optužbi za zloupotrebe.

„Za novac koji je nađen u njegovom sefu je rekao da nije mito već da ga je prikupljao za finansiranje stranke. Taj novac mu je kasnije vraćen. Niko se nije zapitao kako se to finansira stranaka ako se stotine hiljada evra drži u sefu“.

Problem je što se ne prepoznaje volja državnih organa, policije i tužilaštva da se to istraži i procesuira.  Stalne su optužbe između stranaka da se kupuju glasovi, ali to niko ne pokreće.

„Ne prepoznajem volju da se tome stane na put. U Transparentnosti Srbija čuli smo neverovatne priče. Dobro organizovano selo sačeka predstavnike parije i uslovi ih da poprave položaj fudbalskog kluba u selu za 150 glasova. Ili slučaj čoveka koji organizuje kupoprodaju glasova. 120 evra je vratio stranci, jer je dobio bolju ponudu od 150 evra od političkih protivnika“.

Stojiljković je skrenuo pažnju na problem dugovanja stranaka.

„Dobijete 3-4 kredita, nešto malo od priloga nabacite do 18 miliona, a potrošite 22 miliona. Neke stranke su ostale dužne posle kampanje. Nekoliko televizija imaju neregulisana potraživanja prema strankama još od 2008.godine jer se ne usuđuju da traže novac. Sve to ima veze sa uticajem i vezama sa oglašivačima“.

S tim u vezi, Minić smatra da je neophodno ograničiti troškove u kampanji za oglašavanje na medijima i ograničiti zloupotrebu javnih funkcija tokom kampanje kada se funkcioneri pojavljuju na medijima i otvaraju pešačke prelaze i semafore. Ne sme im se omogućiti da vrsta besplatne reklame“, ocenio je on.

Iz požarevačkog budžeta stranke zastupljene u lokalnom parlamentu dobijaju ukupno 1.649.571 dinar. Taj novac se ne pravda, već stranke podnose izveštaje o finansiranju.  

Stranačke prostorije neke partije redovno plaćaju, dok ima onih koje dužimo, kaže načelnik uprave Bojan Kuzmanović.

Uzbunjivači, pokloni, saradnja sa Agencijom za borbu protiv korupcije

Bojan Kuzmanović kaže da u proteklom periodu u gradskoj upravi nisu imali primere i primedbe na korupciju.  On je podseio na jedan raniji slučaj kada je kao kao načelnik dobio prijavu od lica za zloupotrebu u javnim nabavkama . Lice koje je podnelo prijavu dobilo je status uzbunjivača.

„Radilo se o komunalnom policijacu koji je iscepao uniformu, ušivao srca, i tako se šetao po gradu. Od Agencije sam kasnije obavešten da je tužilaštvo nakon provere ustanovilo da nema zloupotreba, ali da se smatra da je lice u dobroj veri podnelo prijavu i da zadržava status uzbunjivača. Imam utisak da je kontraproduktivno da takva lica dobijaju zaštitu. Danas se teško dobija posao i ne bi trebalo dodeljivati status pojedincima koji to koriste kao zaštitu i ne odgovaraju na poverene zadatke“.

Zaštita uzbunjivača u javnom sektoru je nužna, smatra Zoran Stojiljković.

„ Agencija je davala ali i oduzimala status. Dešava se da ljudi u konfliktu ispadnu iz dila i takav položaj koriste da bi se obračunali sa delom ekipe u kojoj su bili. Morate da rizikujete da ne budete u pravu, ali to ne dovodi u pitanje ogormnu većinu slučajeva kojim se ti ljudi štite, a prošli su najgore moguće zbog prijava koje su dovele do otkrivanja korupcije.

Što se poklona tiče, dostavljena je uredna prijava za prošlu godinu, kaže Nebojša Trajković koji je ovlašćeno lice u gradskoj upravi za kontakt sa Agencijom za borbu protiv korupcije.

„Samo jedan funkcioner je  imao pokon,  umetničku sliku. Inače, 5 odsto prosečnog dohotka se smatra poklonom. Postoji prigodan i protokolaran poklon. Svaki funkcioner dužan da to prijavi“.

Poklon nije samo nešto što se fizički dobija, ukazao je Stojiljković.

„Poklon je putovanje, ručak. Uvek se postavlja pitanje da li bi taj čovek to dobio da nije na funkciji. Vrlo je specifično  ako nisu materijalne stvari. Nije na gradskoj upravi da ispituje te slučajeve. Ali ako neko ima određena saznanja to bi trebalo da prijavi agenciji“.

Javnu debata na temu „Korupcija u javnim nabavkama i finansiranje političkih stranaka” organizovao je Radio Boom93. Učesnici su bili Zoran Stojiljković, član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, Zlatko Minić, novinar, saradnik „Transparentnosti Srbija“, kao i predstavnici lokalne samouprave – Bojan Kuzmanović, načelnik gradske uprave i Nebojša Trajković, samostalni stručni saradnik za skupštinske poslove.

Radio Boom93 realizuje serijal radijskih emisija, javnih debata, istraživanja javnog mnjenja i ukazuje na oblike korupcije u našoj lokalnoj sredini. Projekat „Stop korupciji“ u okviru kog je organizovana debata finansira Evropska unija kroz program "Jačanje slobode medija u Srbiji", kojim rukovodi delegacija EU u Srbiji. Program implementira EPTISA Servicios de Ingenieria.

Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa "Jačanje medijske slobode u Srbiji" kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija Boom93 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.

uto

06.10.

2015.

buzdovan [neregistrovani] u 00:38

e blago si ga nama

To što ne razumeš ,ne moraš odmah i da pljuješ i vidi se da si težak čovek !

Odgovori
pon

05.10.

2015.

Lidija [neregistrovani] u 13:11

Na sta oni trose pare?

Vazno da stranke mogu da uzmu pare da se reklamiraju, da prave pijanke stalno i to sve! Desi se da nekad prodjem ispred jedne stranke (da ne kazem koja je, pa njihovi botovi da me nadju, nedaj boze) i cujem muziku da tresti unutra, izbace po neki sto napolje i pijance. Moram da predjem ulicu (van pesackog!!!) da me ne ugusi smrad onog piva! I posle kukaju da nemaju pare, a bacaju na te pijanke!
Ne prolazim ispred drugih stranki, ali sigurna sam da je isto!

Odgovori
čet

26.02.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 09:06

anonimus

Pa kako da sprečite korupciju kad vi uhapsite direktora koji mje godinama i decenijama potkradao EPS a onda zaposlite njgovu ćerku da nastavi dalje.

Odgovori

Ostavi komentar