Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Stop korupciji

19. 08. 2014.

Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93

Kupi mi posao, nađi mi mesto

Svako radno mesto u državnoj službi moguće je da se kupi. Tako je bar bilo pre uvođenja moratorijuma na zapošljavanje u javnom sektoru. Ovom temom bavilo se nekoliko medija u Srbiji. Navodno, cena se kreće od 2.000 evra za posao medicinske sestre pa do 10.000 evra za mesto u državnoj upravi. Tarifa za posao profesora u osnovnoj ili srednjoj školi je 7.000 evra.

Nastavniku koji je dao 7.000 evra da bi dobio posao u školi potrebno je 16 meseci da otplati kupovinu radnog mesta, pod uslovom da ima pun fond časova i da kompletnu zaradu odvaja za to. Onima koji su za stalni posao državnoj upravi potrebno je malo više vremena da bi otplatili 10.000 evra.

A šta ćemo s onima koji dobiju privremen posao, a platili su? Ovo je slučaj koji opisuje anonimna sagovornica Boom 93.

 „Javni konkursi se često otvaraju za različita radna mesta, ali ljudi znaju da se konkursi zvanično otvaraju kada već sve bude završeno, kada radno mesto bude popunjeno, tako da nam preostaje da tražimo posao preko raznih rodbinskih ili partijskih veza ili najgora varijanta gde vam zvanično niko ne traži, ali u ’stoji u vazduhu’ da treba da platite za to radno mesto i posle čega Vam niko ne garantuje da ćete to mesto i dobiti i da ćete ostati tu da radite. Primera ima mnogo. Najviše partijskih zapošljavanja, mada to zvanično nigde ne stoji, a ima primera i da su ljudi platili pa ’izvisili. Niko zvanično ne govori koje se sume plaćaju ali se zna da je minimum 2.000 evra. Izvesna osoba je platila koliko je traženo, dobila je ugovor na šest meseci , u tom periodu je došlo do smene rukovodstva i po isteku, ugovor joj nije produžen, ništa nije mogla da dokaže i priča je završena. Ona za tih šest meseci nije uspela da zaradi ni koliko je platila zaposlenje.“

Ako toga ima, onda se dobro krije, a ostaju samo čaršijske priče, kaže bivši gradonačelnik Miodrag Milosavljević.

 „Ne vidim mogućnost da neko uzme novac. Bar koliko sam ja pratio nisam čuo da je neko uzeo novac da bi nekog zaposlio. Ljudi su pričali da zaposlenje u PD košta 5.000 evra, ali ko, šta, kako to stvarno ne znam, ostalo je na pričama samo. Za lokalnu upravu sigurno znam da nije tako funkcionisalo, a ako jeste onda je to po partijskoj pripadnosti. Za javna preduzeća i škole ne znam, nisam čuo. Kaže se da ’para buši gde burgija neće’ , ljudi su vrlo skloni da uzmu mito i to se prodaju za vrlo male pare i korupcija je moguća, ali ja nisam bio čak ni svedok razgovora da je neko nekom dao pare za zaposlenje.“

Liste potencijalnih radnika za privredno društvo  prave se u mesnim zajednicama koje gravitiraju kostolačkom industrijskom kompleksu, prave se u gradskoj upravi Kostolca, kaže Jovica Tošković. On ističe da 209 ljudi angažovanih preko omladinskih zadruga čeka stalno zaposlenje. Navodi da je bilo slučajeva i indicija da su za neka radna mesta tražene ili nuđene pare. Ali ništa od toga nije dokazano.

„Čuo sam samo jednom, ne 5.000 evra, nego manje – 3.000. Istog trenutka smo obavestili policiju, istog momenta smo ponudili čoveku da mu dete bude primljeno u stalni radni odnos, ali da nam pokaže tog „dobročinitelja“. U Privrednom društvu nemamo tog nekog ’iznad’ koji vrši nekakvu raspodelu ili prima radnike. Kao što sam već napomenuo, ima uticaja mesnih zajednica ili lokalne samouprave Gradske opštine Kostolac, u koju dolaze roditelji moleći da im se deca zaposle. Dok nije potpisan Sporazum 209, mi smo sa svim radnim jedinicama napravili dogovor sa šefovima. Da, od onih koji rade preko Omladinske zadruge ili Agencije, naprave redosled onih koji su najbolji i da svako od njih unapred zna da, ako se prima petoro, a njih je desetoro, kojih će prvih pet biti primljeno.

Priča o plaćanju zaposlenja nigde nije potvrđena, navodi Tošković i dodaje da lično ne veruje u takve priče.

„Sa direktorom Draganom Jovanovićem imam korektnu saradnju već tri godine. On nije odavde, ne poznaje ljude da bi mogao da kaže ko će biti primljen. On kaže svojim saradnicima treba određen broj zaposlenih, oni naprave spisak, ali ozbiljnih primanja ljudi nije bilo. To je bilo, to će biti, to je sada da neko „iz vrha“ pozove i kaže da se primi „ovaj“, jer su u pitanju viši interesi. U Elekroprivredi Srbije je 2.450 primljeno na taj način za poslednje dve godine. Normalno da kad neko iz Beograda naredi da se prime ljudi, a tamo neko da to ne uradi. Ima ko hoće! Znamo, ima, jeste“.

Politički prvaci imaju obavezu da udome one koji su bili glasačka mašina, kaže Miodrag Milosavljević odgovarajući na pitanje kako se zapošljava po partijskoj liniji.

„Prijem kadrova je išao po principu političke podloge. To je definitivno da u svakoj vlasti politički prvaci imaju obavezu da udome one koji su bili glasačka mašina, koji su radili da bi se došlo na vlast i sa punim pravom traže zaposlenje za sebe ili svoje bližnje. Kad pogledate, neko je sedeo kući i gledao, a neko se borio za dolazak na vlast i taj argument stavi na sto on je jači od bilo kog drugog argumenta, jači je ali nije pravedan.“

Pritisci za zapošljavanje s vremenom su postali izraženiji, objašnjava Milosavljević.

„Veći pritisak je bio kada sam bio gradonačelnik nego deset godina ranije kada sam bio sekretar opštine. Veća je stopa nezaposlenosti i veći su zahtevi i veći pritisci. Dešavalo se da direktori javnih preduzeća i kriju kada nekog zaposle tako da mi u partiji nismo to ni znali. To je jako bilo izraženo u školama. Čak su se dovodili kadrovi sa strane a naša deca iz Požarevca  su bila na birou za zapošljavanje. Neki su krili i to nismo mogli da kontrolišemo, a sa nekima smo se i dogovarali. Inače, javna tajna je da je u koaliciji bio dogovor: jedan is SPS-a, jedan iz DS-a, a G17 nije mogao ništa, nismo im dozvoljavali i vrlo retko su dobijali neko radno mesto.“ 

Kandidati koji se prijavljuju za posao uglavnom ističu da su članovi određene partije, kaže načelnik gradske uprave Bojan Kuzmanović.

„Nema tog uticaja u smislu da se koriste razni položaj, ekonomski i politički uticaj radi zapošljavanja familije i bliskih srodnika. Sada je česta situacija da kandidati koji se prijave na konkurse, sami dođu da kažu da su članovi neke od stranaka koje su na vlasti. Verovatno misle da će to da im bude prohodnost. Verujete ja nikog sa kime sam obavio razgovor nisam pitao da li član neke partije, kada dođu da kažu ja sam nagoveštavao da to nije uslov zapošljavanja. Često može da ima uticaj preporuka kolege koji je radio negde pa preporuči nekog radnika. Može se desi da je on član partija na vlasti, ali mogu vam reći ja i danas imam šefove odseka koji ne pripadaju partijama koje su na vlasti, jer prosto dobro rade svoj posao i načelnici su postavljeni bez ijednog uslova da budu u partiji koja učestvuje u vlasti.“

Slobodna radna mesta u gradskoj upravi se oglašavaju, dok u javnim preduzećima postoji princip neposrednog ugovaranja, objašnjava Kuzmanović.

„Na lokalni samoupravu se još primenjuje Zakon o radnim odnosima u državnim organima, taj zakon je stavljen van snage, ali su prelaznim i završnim odredbama da se za lokalnu samoupravu primenjuje taj zakon. Tim zakonom je predviđeno da se svako radno mesto oglašava, da li je ono na određeno ili na neodređeno vreme tako da je tu je sve apsolutno transparentno. Javna preduzeća i ustanove nemaju tu obavezu da oglašavaju, oni poštuju zakon o radu. Tu postoji princip neposrednog ugovaranja, zaključuje se ugovor između direktora i zaposlenog, bitno je samo da imaju slobodno radno mesto. Sada je trenutno neophodna saglasnost gradskog veća za zapošljavanje na određeno vreme. Za zapošljavanje na neodređeno vreme potrebna je saglasnost resornog ministarstva.“

 

Ima partijskog zapošljavanja, ne poriče Jovica Tošković.

„Vrši se, ali zavisi na koga. Znam pojedinačne primere, ali ako ćemo tim primerima rešiti sve probleme u državi – nećemo. Što se tiče vrha EPS-a, ima primera. Prilikom formiranja operatera distributivnih sistema, gde je priča bila da se iz okvira zaposlenih, ljudi prebace u to novo preduzeće koje nam je nametnuo zapad da moramo imati zbog konkurencije. Tu su primljeni novi i koeficijenti su im od 5 do 13, a poređenja radi, predsednik Sindikata kopova Kostolac ima koeficijent 2,44. Ali to je jedan razuđen sistem, ne zna ko je koga pozvao telefonom, kako je to funkcionisalo, ali toga ima.“

Šta je sa nepotizmom, rođačkim i prijateljskim vezama? Miodrag MIlosavljević.

„Kada ste rođak nekog partijskog prvaka, ne zapošljavate se u nekoj firmi kao rođak već kao kadar te političke stranke. Znači, ne kaže se ’zaposli mi sestru, brata ili snaju’ nego ’mi predlažemo predstavnika naše stranke’, a da li je on rođak nekog od nas to nema veze.  Mi smo izbegavali rođačke linije jer bi to naišlo na veliki revolt građana. Sad pred ovaj novi zakon čuo sam da je bilo primanja u ustanovama i javnim preduzećima, ali ne bih da imenujem da ne bi bilo okarakterisano kao kleveta jer nije provereno. Vidim da nikom ništa ne fali. Postoji nezadovoljstvo kod građana, ali to funkcioniše. To i kad bi neko prijavio, ne bi se ništa dogodilo jer su svi formalni uslov za prijem ispunjeni.“

Mladi Kostolčanin Nenad MIrković došao je do posla. Popeo se na auto s transparentom da mladi hoće posao. Ubrzo je stekao veliku grupu sledbenika i čitava priča prerasla je u protest mladih koji su nezadovoljni jer ne mogu da se zaposle u TE KO Kostolac. Slušamo njegovu priču u vreme kada je protestovao.

„Završio sam Višu tehničku školu u Požarevcu, smer energetike. Već 10 godina sam na birou, svake nedelje odem i tražim posao – ovo pričam u ime omladine uopšte – na birou uvek ista priča „Nema zapošljavanja“. Onda čujete preko noći primljeno njih 20, pa primljeno njih 30 i pitate kako kad nema zapošljavanja. Javna tajna je da zapošljavanja ima, političkih i preko veze, čak postoji i cena zapošljavanja  i to svi znaju.  Onda se u celoj toj priči nađete uvređeni i iz očaja izađete na ulicu.“

Kako drugi dolaze do posla? Mirković kaže - preko veze.

„Tata radi u direkciji, mama je sekretarica generalnog direktora, ili neki jak čovek koji može da te progura – to je veza. Kad kažem politika, to znači bukvalno - dajte nam glas i mi ćemo vas zaposliti. Tada imate situaciju da je u jednoj političkoj stranci omladina skoro celog Kostolca nadajući se tom poslu.“

Veza, partija, mito, kažu Požarevljani u nereprezentativnoj anketi.

 -Većinom je preko veze, na pošten način nema nigde. I ja sam imao slična iskustva da je veza neophodna, nekad partijska, nekad rodbinska, pa u nekim slučajevima i finansijska.

-Samo rodbinske veze, nikako drugačije.

-Jako je teško jer za bilo kakav posao potrebno da imate nekog ko će da vas preporuči, a za državne firme je potrebno dati novac ili naći neku jaku vezu, ili i jedno i drugo. Prema pričama poznanika i nekih rođaka, rekao bih da je to kombinacija svega samo da bi se čovek zaposlio, primao neku prosečnu platu. Kada se stavi na papir, mislim da se isplati platiti za radno mesto jer ako jedno radno mesto u državnoj firmi u Požarevcu košta 3.000 evra, podignete kredit i za nekoliko godina ćete platom koju dobijate isplatiti taj kredit i ostati dalje na radnom mestu da radite i zarađujete. Sreo sam se sa primerom svoje koleginice koja je spremila traženi novac za zaposlenje njene ćerke, ali je i za to potrebno imarti sigurnu vezu i sačekati pravi trenutak.

Nenad Mirković kaže da je njegov čin protesta bila namera da pokrene mlade u Kostolcu.

„Kada sam izašao sa transparentom moja namera je bila da pokrenem omladinu, zato što znam da nisam jedini u ovom problemu.“

Kao i dobar deo drugih menjao je partije u nadi da nađe posao, iako se ne razume u politiku.

„Mogu javno da kažem da sam bio član više političkih partija i svi su mi obećavali posao. U politiku se ne razumem, ali dođe čovek koji je u vrhu te partije i kaže ’daj mi svoj glas, zaposliću te’. Nisam ja jedini. To je samo želja da se zaposliš. Imam tu školu a radim sedam godina kao konobar, a gledam kako se zapošljavaju ljudi bez škole. I onda dođe čovek, ponudi ti posao u zamenu za glas. Gazim preko sebe, ali pristanem  jer želim taj posao, da krenem, da osnujem porodicu, da imam svoj dinar. Nisam ja sedeo kod kuće i čekao, živim privatno, od kafane ja samo životarim a moj otac je plaćao to moje školovanje.“  

Epilog svega jeste da je Mirković dobio posao u TE KO.  Jovica Tošković.

„Znam momka koji je mnogo toga završio, čije je zanimanje neophodno Privrednom društvu, da je primljen, verovatno da bi se smirile tenzije. Izvesni Mitrović, o kome je reč, može da kaže da li je bilo ponuda ovakvih i onakvih. Lično bih voleo da ga nađem da mi kaže da li je otkrio to što je želeo. Sad, da li je neki mlad čovek iz Kostolca primljen sa zanimanjem koje je bilo neophodno privrednom društvu? Sindikat nije imao ništa protiv“.

 

Pompezno najavljivana departizacija u predizbornoj kampanji, u upodobljenim opštinama pretvorila se u običnu seču knezova, pisao je nedavno Dojče welle u tekstu o izboru direktora javnih preduzeća u Srbiji.

Suština je da su stare partijske direktor zamenili novi, ali ponovo partijski direktori.

U 11 najvećih gradova u kojima je od lokalnih izbora 2012. godine prekomponovana vlast, od 104 direktorske funkcije čak 102 su razdeljene po partijskom ključu, od čega su samo tri direktora zaostala iz prethodne garniture vlasti. Gotovo polovina direktora dolazi iz Srpske napredne stranke, a samo za direktorke televizija Smederevo i Pančevo izvori DW tvrde da nemaju veze sa strankama. Osnovna ideja bila je jasna i za svaku pohvalu: direktorska mesta koja su se od republičkog pa do najsitnijeg lokalnog nivoa do tada delila kao stranački plen, trebalo je da postanu stvar otvorenih konkursa na kojima će u fotelje dolaziti najbolji i najpozvaniji da u njima sede.

U Požarevcu, koji može poslužiti kao ilustracija za celu Srbiju, izbori direktora su 2013.godine završeni i potpuno su potvrdili stereotip da bez partijske knjižice nema ni fotelje. Naime, na čelo svih sedam javnih preduzeća došli su kadrovi tri vladajuće partije, SNS, SPS i URS, isti oni koji su i postali vršioci dužnosti nakon „upodobljavanja“ lokalne vlasti sa onom republičkom.

Kako je za DW tada rekao šef požarevačkih Naprednjaka Nebojša Jočić, članstvo u partiji ne bi smelo da se posmatra kao mana nekog kandidata.

Upitan kako kao građanin komentariše ovakav izbor kandidata na javnim funkcijama, Bojan Kuzmanović odgovara da je jasno da je izbor rukovodećih funkcija stvar političkog dogovora, te da je samo ispunjena zakonska procedura.

„Kada bi rekao da tu nema politike, potcenio bih vašu inteligenciju, ali i vi bi ne bi verovali. Izbor direktora je stvar političkog dogovora i kojoj će političkoj partiji da pripadne javno preduzeće i rukovodeće mesto. Tu je samo prosto ispoštovana procedura zakonom propisana da se sprovede konkurs i da se imenuje konkursna komisija koja utvrđuje ispunjenost uslova.“

Istovetno razmišlja i nekadašnji gradonačelnik Miodrag Milosavljević.

„Kada sam video rezultate komisija bio sam zgranut , ali to je politika. Oni su provukli kroz zakonsku formu da je potrebno da se oglasi radno mesto za izbor direktora, da ima komisija koja će da rangira i da da predlog gradskom veću, pa veće skupštini i na kraju da se na skupštini izabere direktor. Ja sam bio na izboru samo prva dva ili tri direktora. Posle više nisam hteo da ostanem i dajem nikakvu podršku.“

Inače, koliko je čitav postupak bio transparentan govori i to da se u javnosti licitirao broj kandidata, da odbornici do same sednice nisu znali ko je predložen.

U materijalu koji su dobili pre odlučivanja nije bilo jasno kako su se kandidati bodovali i koji kvaliteti su presudili da upravo svi dotadašnji vršioci dužnosti direktora dobiju (kako bi moglo da se zaključi) maksimalan broj bodova.

Sve je počelo od donošenja statuta javnih preduzeća koji propisuju nejednake uslove za buduće direktore i za koje su mnogi protumačili da su skrojeni prema meri partijskih kadrova.

Prema istraživanju fondacije Centar za demokratiju, 56 od 100 građana smatraju da Političke veze i partijska pripadnost utiču u najvećoj meri na dobijanje posla. u svom slučaju isticali su školsku spremu, stručnost, kvalifikovanost (31%). Kod zapošljavanja drugih na drugom mestu su porodične, rođačke i prijateljske veze (22%), a u svom slučaju – sposobnosti  i profesionalne veštine (20%). Zanimljivo je da 8% ispitanika priznaje ulogu političkih veza u  sopstvenom zapošljavanju, a 12% ulogu porodičnih, rođačkih i prijateljskih veza.

Kako se suprostaviti korupciji u zapošljavanju. Direktorka agencije za borbu protiv korupcije, Tatjana Babić građanima preporučuje da uočenu korupciju u zapošljavanju kažnjavaju na izborima.

„Šta možemo da poručimo građanima kada otkrijemo da se takve stvari dešavaju, jedino da pamte neodgovorna ponašanja, da ne zaboravljaju po našem starom dobrom običaju i da takva ponašanja sankcionišu, svojom izbornom voljom, jer je volja građana ono što je izbor svake vlasti“.

Jedan od načina izlaska iz krize koja je produbljena i dovedena do same granice izdržljivosti javnog sektora je racionalizacija i kvalitetnija organizacija, smatra Zoran Stojiljkovic iz iste agencije.

„Šta mogu biti efekti, šta je izlaz iz ove situacije, jedan može biti poželjan da se dođe do neke strategije, da se racionalno planira preobilan, javni sektor na taj način, što pruža kvalitetnije usluge i što ima mnogo više zadataka, da se iseče nešto što je razvojno, važno za Srbiju i da se prime mladi ljudi“.

Ukoliko uočite bilo kakve nepravilnosti u svojoj okolini budite ohrabreni da to i prijavite ili slučaj iznesete u javnost.  Na raspolaganju vam su i nezavisna tela poput Agencije za borbu protiv korupcije gde to možete učiniti potpuno anonimno. Zaustavimo korupciju u zapošljavanju.

Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa "Jačanje medijske slobode u Srbiji" kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji, a implementira EPTISA Servicios de Ingenieria. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija Boom93 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.

 

sre

03.12.

2014.

anonymous [neregistrovani] u 00:57

Re: anonimus

E al si ti neki filozof, pa ljudi pričaju o muvačini oko zapošljavanja a ti po starom, kao da ništa ne vidiš.

Odgovori
sre

22.10.

2014.

Budala sa državnim fakultetom [neregistrovani] u 15:46

Od goreg gori

E posle ovog teksta mogu samo da kažem: "Gospodine Milosavljeviću imate moje poštovanje!" Svaka čast na iskrenosti! Tačno je da su politički zapošljavani ali su i gledali koga i kako zapošljavaju. Znate šta ovi kažu kad im dođe neko sa državnim fakultetom? Ima vas mnogo ekonomista. Ima, tačno sa SEGA MEGA i lokalnim fakultetima "pola miliona", a sa državnim pola kamiona. Toliko se trude sebe da izguraju u prvi plan i eventualno nekoga od bliskih rođaka da te glat odbiju. Šta ćeš u Požarevcu sa državnim fakultetom rođače? Aj malo kod Kineza i "Lilića" ili na pijacu. Čim si pošteno završavao ne uklapaš se u naš milje.

Odgovori
sre

17.09.

2014.

Dzoka [neregistrovani] u 02:06

zasto istrazivati kada je sve poznato

Na primer otac Saric Zi.... bivsi upravnik katastra u Vrnjackoj banji je zaposlio sina Mihajla Sarica na svoje radno mesto bez konkursa.Bravo za drzavu,to im je nasledstvo ,to je dinastija Sarica .A cujem i slusam (vec mi se gadi ,koliko puta se ponavlja na TV-u da ce svuda biti sve trasnapartentno,kobajagi i po zakonu da niko ne moze da se zaposli bez konkursa,koja sprdnja sa narodom.I sada sincic tatine greske protiv zakonite odbija resenjima,koja su za ginisovu knjigu,kao to se desilo maltene zbog paralakse zvezda itd.Pa normalno tata ga je skolovao na taj nacin sto je prepravljao parcele,ko je vise dao,a sincic naucio lepo zanat od tate,i u saradnji sa pravnicom katastra u Vrnjackoj banji koju ovaj narod placa da se isprave nenamerne ili zlonamerne ,ili novcano namerne greske,katastra,ta gospodja sluzi da se sve zataska.Bravo drzavni organi,svaka cast ,znam da ima puno lopovluka u ovoj drzavi i ne moze sve da se stigne i uradi odjednom, ali mislim da je katastar jedan od najvecih prioriteta.

Odgovori
čet

28.08.

2014.

anonymous [neregistrovani] u 09:05

идемо у понор

Ако тако будемо запошљавали раднике ,по партијској или рођачкој вези а посебно ако се купују радна места,сигурно идемо у понор.Свако ко буде учествовао у тој прљавој работи треба ктривично да одговара.

Odgovori

Ostavi komentar