Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Stop korupciji

19. 08. 2014.

Izvor: Boom 93

Javni sektor najatraktivniji

Korupcija je jedan od najvećih problema u Srbiji. Prisutna u skoro svim sferama države i društva i česta pojava prilikom zapošljavanja. Rezultati dosadašnjih istraživanja potvrđuju da korupcija ima razarajući efekat na primenu zakona koji uspostavljanju standarde dostojanstvenog rada, a čak dve trećine građana smatra da korupcija u velikom ili umerenom nivou utiče na njihovo poslovno okruženje.

Prema Globalnom izveštaju o konkurentnosti 2011-2012 Svetskog ekonomskog  foruma, korupcija je, posle neefikasne birokratije, najteža prepreka za  poslovanje u Srbiji. Prema rezultatima ovog izveštaja, Srbija zauzima 90. mesto kada  je u pitanju neregularno plaćanje i podmićivanje, dok se prema praksi zapošljavanja  i otpuštanja nalazi na 89. mestu. Kada je u pitanju etičko ponašanje firmi, još je lošije rangirana. Nalazi se na 130. mestu, među 142 izveštajem obuhvaćene  zemlje.

Korupcija koja se javlja prilikom zapošljavanja, tokom radnog odnosa i pri otpuštanju,  između ostalog, krši principe jednakosti i nediskriminacije i neka osnovna ljudska  prava. Ona, s jedne strane, onemogućava ostvarivanje prava na zaposlenje i prava  na ravnopravan pristup slobodnim radnim mestima, a s druge strane ograničava  prava zaposlenih na dostojanstven rad i prava na napredovanje na osnovu  uspostavljenih kriterijuma. Stoga, ova vrsta korupcije, iako se najčešće klasifikuje kao

mala korupcija, podstiče diskriminaciju, snažno utiče na svakodnevni život građana,  sprečava ostvarivanje osnovnih ljudskih prava i dovodi do još većeg produbljivanja  socijalnih razlika.

Korupcija pri zapošljavanju se manifestuje u različitim pojavnim formama –nepotizmu, davanju mita radi dobijanja posla, stranačkom zapošljavanju.

U javnom sektoru ne postoje jasni kriterijumu prilikom zapošljavanja, a pokazalo se da nedostaju i procedure koje bi suzbile korupciju.

U Srbiji trenutno oko 790.000 ljudi prema zvaničnim podacima nema posao, a udeo mladih do 30 godina starosti u ukupnoj nezaposlenosti je nešto viši od četvrtine.

S druge strane Srbija je evropski rekorder po broju zaposlenih u javnom sektoru u odnosu na ukupan broj radnika: praktično svaki drugi zaposleni u našoj zemlji radi za državu. To je osetno više kako u odnosu na zemlje u okruženju, tako i od ostatka Evrope, gde je država u proseku poslodavac tek svakom petom radniku. Zapošljavanje u javnom sektoru formalno je pre nekoliko meseci stopirano odlukom republičke vlade. Međutim, da li je to dovoljno da se raznim prečicama, partijskim i rođačkim vezama ili mitom spreči ostvarenje srpskog sna, dobijanja posla u javnom sektoru i redovne plate?

Broj zaposlenih u javnim preduzećima u Požarevcu od 2000. do danas znatno se uvećao. Vodovod trenutno broji 241 zaposlenog ili 20 odsto više, Komunalno 228 stalno zaposlenih ili 16 odsto više, Toplifikacija se sa 96 stalno zaposlenih uvećala za trećinu, a Parking servis je sa 32 na startu 2006.godine, danas došao do 45 ljudi u stalnom radnom odnosu.

677 ljudi danas prima platu iz budžeta grada, a 2006. bilo ih je 565.

Uvek je postajalo veliko interesovanje građana za zaposlenje u javnim službama i preduzećima, ocenjuje nekadašnji gradonačelnik Požarevca Miodrag Milosavljević. Javna je tajna da se do posla najčešće dolazi partijskim vezama. To će uvek biti problem dok se lokalna samouprava i javna preduzeća ne modernizuju i reorganizuju, ističe on.

„Uvek postoji interesovanje građana da svoje utočište nađu u javnom sektoru jer bez obzira na to što su tu relativno male plate, one su sigurne. Osim toga, tu je veliki broj zaposlenih, pa kad se zaduženja podele na veliki broj radnika, svaki pojedinačno nema mnogo posla. Zasigurno postoji tehnološki višak i ne znam koja će vlast uspeti  da dovede na optimalan broj zaposlenih kako u gradskoj upravi tako i u javnim preduzećima. Svaka politička grupacija kada dođe na vlast namirivala je svoje ljude zaposlenjem, a delom su se zapošljavali i rođaci, prijatelji, kumovi... To je javna tajna, to svi znamo i ja ne krijem da se u vlasti u kojoj sam ja bio i u vlastima koje su prethodile i usledile nakon nje tako zapošljavalo. Imali smo primer u decembru prošle godine kada se znalo da će se Uredbom Vlade stopirati zapošljavanje u javnom sektoru pa se veliki broj ljudi zaposlio, a čak ni ministar finansija nije do kraja odao koliki je to broj zaposlenih u javnom sektoru na nivou države.

On kaže da je takvih pojava bilo i u Požarevcu.

„Da, i to jednim delom stvara nezadovoljstvo kod ljudi koji nisu uspeli da sebi ili bližnjima nadju utočište u javnom sektoru, a sa druge strane stvara zadovoljstvo kod onih koji su uspeli da se zaposle. To je bio i biće problem sve dok se ne izvrši reorganizacija lokalnih samouprava da se broj zaposlenih dovede na optimalan broj, a to neće moći sve dok se lokalne uprave i javna preduzeća ne modernizuju u smislu jedne dobre organizacije.“

Kada se govori o najatraktivnijim radnim mestima u Požarevcu, to su javna preduzeća, lokalna ili republička, kao i TE KO Kostolac sa najvećim prosekom zarada, navodi Milosavljević.

 „Atraktivno je sve što je javni sektor nebitno na kom nivou. Od republičkih javnih preduzeća je sigurno najatraktivnije PD „TE KO Kostolac“, tu su najveće plate koje i stvaraju naš gradski prosek zarada među najvećim u Srbiji, a i tamo je veliki broj zaposlenih i ne radi se baš mnogo. Znači, naši građani koji se zaposle u javnom sektoru „ne ubijaju se“ baš od posla, sve izgleda kao da se strašno muče i imaju mnogo posla da obave dok završe svoj radni dan, a sa druge strane smatram da su veoma kolegijalni i da se pokrivaju, i to je u stvari činovnički aparat koji vrlo dobro funkcioniše i to ne od skoro, već decenijama unazad. Birokratija ima svoj cilj, da oni budu vlast, a ne shvataju da ih je narod tu postavio da budu servis za građane i da platu primaju od poreza i doprinosa koje građani plaćaju svakog meseca.“

Predsednik sindikata kopova Jovica Tošković kaže da TE KO upošljava nešto manje od  3.200 ljudi, dok je nekada u sistemu radilo preko 6.500 ljudi. Kaže da je posao pored dobrih zarada za većinu zaposlenih rizičan, ali i da prosek nije toliko veliki kada se izuzme prekovremeni i smenski rad.

„Tačno je ono što piše da, ako bi se odbio prekovremeni rad, a to je rad preko onih osam sati, kad ostanete na minus 20 ili na otvorenom da negde otklonite kvar ili ono što se radi u noćnoj smeni i smenskom radu uopšte. Kad bi se to odbilo, prosek bi bio za nekih 15 do 20 hiljada niži. To je strašno! To je ugovorni odnos. Ja sam pristao da to šteti mom zdravlju i zato primam veću platu. Ako bi se odbio smenski rad, prosečna plata bi bila manja od 50 hiljada. PD TE-KO Kostolac je nekada brojalo nekada 6.500 zaposlenih, sada ispod 3.200. Prošle godine je otišlo 130 ljudi u penziju, ove godine do 6. avgusta 120 i još 100 je najavilo odlazak. Na njihova mesta niko nije primljen ili je primljen neznatan broj. Veliki broj ljudi se „vodi“ da radi u proizvodnji, a u stvari su invalidi koji ne mogu da rade. Novim zakonom će poslodavac morati da im obezbedi adekvatan posao, ako ne može, onda dobijaju otpremninu i odlaze iz firme“.

Na listama čekanja u te ko kostolac je oko 3,500 ljudi.

„Ima 3.500 molbi onih koji čekaju da se zaposle. Svakog panika hvata kad postoji mogućnost novog prijema radnika, jer kada postoji toliki broj molbi i mnogo mladih ljudi koji čekaju posao, primi se desetoro. Svi su oni ubeđeni da baš treba da budu primljeni. Za 3.490 se nešto „muvalo“, nije se dobra selekcija izvršila, neko je kupio, potplatio. Kada je takva situacija, tu sreće nema“.

Milosavljević koji je bio gradonačelnik do sredine 2012.godine kaže da je redovno oko 500 ljudi čekalo na razgovor sa gradonačelnikom, a da je između 70 i 80 odsto njih kao razlog navodilo zaposlenje.

„Vodio sam evidenciju – svako lice koje je želelo da razgovara sa gradonačelnikom popunjavalo je jedan obrazac  i uvek mi je na čekanju bilo oko 500 ljudi. Ja sam te ljude primao petkom, minimum jednom ili dva puta mesečno, i to 10-ak ljudi tokom tog jednog dana. Od tih 10 ljudi sigurno je osam došlo zbog zaposlenja a dvoje zbog problema sa upravom ili nekih drugih. Stalno su dolazili novi tako da je i kad sam otišao na čekanju bilo oko 500 ljudi. Siguran sam da je i sada tako“, kaže on i zaključuje da bi moglo da se pomisli da je gradonačelnik „biro za zapošljavanje“.

Načelnik gradske uprave Bojan Kuzmanović bio je funkcioner u lokalnoj  upravi tokom 1999. i 2000.godine. On kaže da je potreba za zaposlenjem u gradskim službama i javnim preduzećima postojala i tada, ali da je zbog ekonomske situacije danas daleko izraženija.

On navodi da je moratorijumom na zapošljavanje u javnom sektoru lokalna samouprava naišla na problem kako da dođe do kadrova za neka radna mesta koja su značajna za funkcionisanje uprave.

„Jagma ljudi da se zaposle u gradskoj upravi bila je i onda i sada. Sada je neuporedivo veća, jer privreda u Požarevcu ne radi, pa javna preduzeća i gradska uprava su jedina mesta gde može da se radi. Plata u javnim preduzećima nije velika, sigurna je jer dolazi na vreme, jer danas je mali broj privatnika koji može da se pohvali da redovno isplaćuje platu i doprinose. Ta jagma je nešto slabija, ne zato što je bolja situacija u gradu, nego je zakonom zabranjeno zapošljavanje u javnim službama, bez dozvole resornog ministarstva. Gradska uprava je od donošenja zakona poslala šest zahteva ministarstvu, za popunu mesta koje su nam prilično značajna, nismo dobili nijedno odobrenje. Ta zabrana izvesno stvara probleme u zapošljavanju, jer na određeno mesto ne možete da primite radnika na nedoređeno. Na određeno vreme mogu da se prime zaposleni samo na radna mesta su popunjena zbog povećanog obima posla i radi zamene odsutnog radnika, i na taj način nam se stvara problem jer mi ne možemo da primimo radnika na ta mesta gde nam je zaista potrebno.“

Kuzmanović ističe da u pogledu sistematizacije i broja zaposlenih prilikom preuzimanja funkcije načelnika gradske uprave nije naišao na nesređenu situaciju. U samoj gradskoj upravi broj zaposlenih kretao se u zakonskim okvirima, što sada Požarevac stavlja u nezgodnu situaciju jer ne raspolaže s dovoljno ljudi koji mogu da budu preraspoređeni u skladu s potrebama i preuzimanjem određenih nadležnosti od republike.

„Moj prethodnik se strogo držao zakona, odluka i propisa o maksimalnom broju radnika. Mislim da smo tu dosta izgubili, jer se određeni gradovi toga nisu pridržavali,  nisu trpeli nikakve sankcije, a sada im je dozvoljeno da ostanu na tom nivou. Tim gradovima je mnogo lakše da organizuju poslove u odnosu na nas. Pošto se sve više ingerencija prebacuje sa republike na lokalne samouprave, realno grad Požarevac ima smanjen broj zaposlenih. Ja znam da će neko da protumači da svu u gradskoj upravi ne rade dovoljno. Vi znate da ima određen broj ljudi koji stalno vuče i radi, koje možete da uposlite na bilo koje radno mesto,  u skladu sa njihovom stručnom spremom. Takođe, postoji i određen broj ljudi koji prosto gde god da ih stavite, uvek će malo da škripi i da ga podsećate na njegove radne obaveze.“

On ističe i da postoje jasni kriterijumi za prijem lica na  određeno radno mesto. Uticaji da se određeno lice zaposli uvek su postojali, ali je praksa da se ne primaju lica koja ne ispunjavaju uslove koji su propisani za radno mesto.

„Kriterijumi za zapošljavanje su utvrđeni opštim aktom o sistematizaciji. To je pre svega određena stručna sprema za određeno radno mesto, položen državni ispit i određeno radno iskustvo. Na primer kada je u pitanju mesto izvršioca sa visokom stručnom spremom, potrebno je godinu dana radnog iskustva, položen državni ispit i završen odgovarajući fakultet. To se ništa nije menjalo zadnjih 15 godina. Uticaja za prijem određenih ljudi je bilo i biće. Ja sam postavio kriterijum da uticaj ne sme da bude takav da na određeno mesto dođe lice koje nema uslove koje propisuje akt o sistematizaciji i lice koje ne može da zadovolji te kriterijume.  Tu zaista nije bilo kompromisa, bilo je sugestija, neko bi shvatio u formi pritiska, ali ja to nisam.  Mi nismo primili nijedno lice koje ne zadovoljava i ne može da odgovori toj vrsti posla.“

Kako lokalna samouprava ima problem sa prijemom novih radnika, takav je slučaj i u TE KO kostolac. Jovica Tošković kaže da i oni imaju stroge kriterijume za prijem novih radnika.

„20. decembra 2013. godine, donet je Zakon o zabrani zapošljavanja, verovatno Zakon koji bi, po svim kriterijumima, Ustavni sud trebao odmah da odbaci. Jer osnovno čovekovo pravo je pravo na rad. Ukoliko bi neko trebalo da se zaposli, mora se poslati dopis Komisiji pri ministarstvu finansija i privrede. Tamo sedi jedan birokratski aparat, koji treba da odluči da li u Kostolcu ili na kopu „Drmno“ ili na kopu „Ćirikovac“, ili u elektrani, je neophodno primiti bravara, zavarivača, ekonomistu. Primer koji najbolje to opisuje je konkurs koji smo imali prošle godine. Imali smo potrebu za 17 visokoobrazovanih stručnjaka“.


Do danas komisija vlade Republike Srbije nije dala odobrenje i nije odgovorila na 50 dopisa koje je uputilo Privredno društvo TE-KO Kostolac, naglasio je Tošković.

 

Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa "Jačanje medijske slobode u Srbiji" kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji, a implementira EPTISA Servicios de Ingenieria. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija Boom93 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.

uto

06.10.

2015.

Besposlicar [neregistrovani] u 00:37

nista nije slucajno

Narode osvesti se. Nije Srbija jedan covek. Sta vam je kao da ste hipnotisani. Zar cemo da ispunjavamo ideje stvorene ne znam na koji nacin u glavi jednog coveka, pa makar on bio i premijer.Kao da ste se bunika najeli. Verovatno ce biti uclani se u SNS. Mi stvarno zasluzujemo sve sto nas je snaslo.

Odgovori

Ostavi komentar