Naslovna  |  Projekti  |  Stop korupciji  |  Mediji: Netransparentnost vlasništva, finansiranje i ekonomski pritisci
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Stop korupciji

07. 07. 2014.

Izvor: Boom 93

Mediji: Netransparentnost vlasništva, finansiranje i ekonomski pritisci

Poseban problem s kojim se suočavaju mediji je netransparentnost vlasništva i finansiranja.

Direktor FONET-a Zoran Sekulić izražava bojazan da novi set medijskih zakona neće rešiti problem koji postoji na ovim poljima.

„U opticaju su tri nova medijska zakona, ali bez obzira na sve pozitivne elemente koje po mojim saznanjima nacrti sadrže, imam utisak da oni neće u potpunosti rešiti u potpunosti problem transparentnosti vlaništva u medijima ni problem transparentnosti finansiranja. Poseban problem u celoj priči o novom medijskom zakonodavstvu je to što medijska reforma nije iskorišćena da u isto vreme bude donet i novi zakon o oglašavanju, jer je oblast oglašavanja teren na kojem se ukrštaju politički, finansijski, lični i razni zakulisni interesi, a to je teren na kom se okreće mnogo više novca nego što je novac od direktnog budžetskog finansiranja.“ 

U konkretnim brojkama Sekulić objašnjava koliki je značaj uređivanja ove regulative.

„Ukupan reklamni kolač u Srbiji je 2012. godine bio je oko 170 miliona evra. Od toga je oko 52% otišlo u televizije, 23% u novine, nekih 19% na outdoor i ostalo na internet. Prošle godine su reklamni budžeti u Srbiji pali za više od 20% i bili su oko 140 miliona evra. Ali, ako se to uporedi sa direktnim budžetskim subvencijama medijima, a u Srbiji ima 79 javnih medijskih preduzeća, na republičkom nivou, pokrajini Vojvodini i lokalnim samoupravama se godišnje za njih izdvoji 25 miliona evra. Tako imate predstavu iz ovog finansijskog ugla o tome koliki je značaj uredjivanja prostora i regulativa oglašavanja.“

Veran Matić iz B92 kaže da je neophodno da se napravi ozbiljna promena u načinu na koji se mediji finansiraju.

„Način na koji se mediji finansiraju mora da doživi jednu ozbiljnu transformaciju. Ako elektronske medije finansirate isključivo na osnovu broja gledalaca odnosno onoga što traže marketinške agencije, onda ćete imati situaciju u kojoj će se podilaziti ukusima, u kojoj će se pojaviti „spirala“ što je gori program, primitivniji, vulgarniji, siromašniji taj prgram će imati više gledalaca a samim tim će imati više reklama i više sredstava. Oni koji se bave ozbiljnim programima, istraživanjem, edukacijom biće malo gledani i samim tim imaće jako mali udeo na tržištu. Ako tako nešto radimo imaćemo jako brzo medije nestaju sa medijske scene jer su takvi koncepti neodrživi i imaćemo vladavinu apsolutno komercijalnih medija koji zatupljuju javnost umesto da otvaraju neke nove vidike.“

Matić kaže da je način na koji tržište uredjuje opstanak i slobodu medija stvorio situaciju koju danas imamo u medijima.

„Tu dolazimo do nečeg što je napravljeno kao veoma ozbiljna greška posle 5. oktobra 2000. godine. Politika tadašnje vlade je bila da će tržište odredjivati sudbinu medija i slobodu medija i došli smo doovde da tržište zaista i to odredjuje na način koji stvara medijsku scenu kakvu imamo. Mislim da će se situacija sada rapidno pogoršavati jer su marketinški budžeti za medije sve manji i manji. Ne znam da li su veći budžeti koje izdvaja država krot prikriveno ili otvoreno finansiranje medija, ali to svakako neće doprineti borbi protiv korupcije, jer država svakako neće dozvoliti da imate programe koji su antikoruptivni i istraživački na pravi način. Dakle, veoma sam skeptičan po tom pitanju, ali za ovu temu o novinarima je veoma važno da novinar mora sam da odluči da buder novinar a ne statista u medijima, koji će primati platu i raditi što mu se naredi bez promišljanja i istraživanja.“

Pominjući primer emisije Insajder, Matić kaže da je kao urednik bio pod velikim pritiskom da između ostalog, novinare zaštiti od ekonomskog pritiska.

„Urednički je veoma teško očuvati ovakav projekat i emisiju. Često sam bio u situaciji da budem gromobran, s jedne strane vezano za pretnje, a sa druge strane za ekonomski pritisak. Najveći oglašivači su se veoma često povlačili (jedan od njih, ‘Delta’, se šest godina nije oglašavao na B92) onog trenutka kada se pomenu u nekom kontekstu, čak i ako se ne radi o nekom velikom istraživanju. To znači da smo imali jedno veoma ozbiljno ugrožavanje ekonomske stabilnosti samog projekta. Ono što je važno u takvim trenucima je da to ne saopštavate ni autorskom  timu. To se dogadjalo za vreme rada na jednoj temi i smatrao sam da bi i samo pominjanje onoga što se sa klijentom dešava možda stvorilo neki osećaj autocenzure ili krivice. Sve je to veoma kompleksno i morate biti spremni na ozbiljne gubitke, na ugrožavanje života i na sve moguće neprijatnosti koje se nama u ovom slučaju i dogadjaju.“

 

Kada su u pitanju lokalne samouprave, predsednik Anema Milorad Tadić na primeru objašnjava na koji način se medijima raspoređuju sredstva iz budžeta.

„Navešću primer male lokalne sredine, gde grad ima, otprilike 200.000. evra iz budžeta koje treba da podeli medijima za, tzv. finansiranje, izveštavanje o radu lokalne samouprave. Nema govora o eventualnom projektnom finansiranju, da se definišu neke oblasti koje su  u interesu građana na teritoriji grada u kojem se živi, pa da li je svejedno da li se bavite ekologijom, da li se bavite nasiljem među mladima, potpuno je svejedno. Gradski budžet se usmerava tako što se medijima, putem javnih nabavki dodeljuju sredstva.“

Na primeru konkursa na kojem je ove godine učestvovao Boom 93, medij čiji je direktor, Tadić kaže da je pokušao da ukaže na apsurdnost načina na koji se sredstva raspoređuju.

„Nedavno sam učestvovao na jednoj takvoj javnoj nabavci i uslovi konkursa su bili da objasnite zonu pokrivanja u kojoj emitujete program, da imate svu tehniku za realizaciju programa (što je potpuni apsurd), da imate četiri radnika u stalnom radnom odnosu – dva novinara i dva realizatora programa, kako bi medij mogao da konkuriše za pomenuta sredstva. Pošto je medijska kuća, čiji sam vlasnik, htela da dokaže koliko je to besmisleno, mi smo dali ponudu od 12.000 dinara godišnje, iako su ta sredstva znatno veća. Zašto? Objasnili smo da se mi već bavimo stvarima koje su od interesa za grad i da nema potrebe za dodatnim plaćanjem za izveštavanje sa sednice Skupštine grada i drugim. Odbijeni smo uz obrazloženje da smo neozbiljni ponuđači.“

Grad Požarevac je tokom 2013. godine po raznim osnovama medijima iz budžeta prebacio ukupno oko 23,5 miliona dinara, proističe iz finansijskog izveštaja koji je grad dostavio Boom 93 po osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja.

Javno preduzeće Radio Požarevac je iz budžeta kao direktan korisnik dobilo nešto više od 14 miliona dinara, dok je osam drugih medija podlelilo oko 9,4 miliona dinara.

Grad je ugovore za usluge informisanja tokom 2013. godine zaključio sa četiri medija SAT TV, TV Duga, Reč naroda i Boom 93.

Po ovom osnovu iz budžeta je sa finansijskih razdela gradonačelnika, skupštine i gradske uprave isplaćeno oko 6.8 miliona dinara, dok je po drugim osnovama medijima isplaćeno ukupno oko 2,6 miliona dinara.

Za pomenutih 2,6 miliona dinara kao osnov su navođeni objavljivanje konkursa, čestitke, oglasi, objavljivanje odluka gradskih organa, ali i izveštavanje.

Inače, u pomenutu sumu od 23,5 miliona dinara nisu ušla sredstva koja su po raznim osnovama u medije plasirana preko javnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač grad.

 

Predsednik NUNS-a Vukašin Obradović kaže da se do sada niko ozbiljno nije pozabavio pitanjem netransparentnog i nekontrolisanog odlivanja sredstava u medije, kao i kako je moguće ozbiljno se baviti temama korupcije ako bi trebalo da kontrolišete onog od koga dobijate novac.

„Podsetiću vas, da je ovu temu, zapravo, trebalo da pokrene Verica Barać svojim izveštajima o pritiscima na medije. Ona je ukazala na sistemski deformitet, odnosno otvorila je „pandorinu kutiju“ iz koje izvire i dilema koju sam pomenuo, a koja bi mogla da glasi – Mogu li mediji da se bore protiv korupcije, ako su i sami korumpirani od države, vlasti, stranaka ili pojedinaca? Čini mi se da je mnogo važnije da utvrdimo da li je naš medijski sistem postavljen na osnovama koje generišu korupciju kojom je utemeljen odnos medija i države. Verica Barać je u svom izveštaju poimence i uz tačne cifre, navela koji od medija i po kom osnovu dobijaju ogromna sredstva od raznih ministarstava, javnih preduzeća, agencija i drugih državnih organa. Nažalost, ni onda, a ni posle toga, niko se nije pozabavio pitanjem kako je moguće da se iz države nekontrolisano i netransparentno odlivaju sredstva u medije i kakve su posledice takvog incestulanog odnosa“.

Sve dok se ovo pitanje ne uredi, mediji ne mogu biti aktivni učesnici u borbi protiv korupcije, već se pretvaraju u deo koruptivnog lanca, istakao je on.

„Spekulisalo se, ne znam koliko je taj podatak tačan, da država u ukupnom godišnjem marketinškom budžetu, učestvuje, čak do 40 procenata. To je bilo vrlo jednostavno da se učini, samo treba zakonom ili podzakonskim aktima obavezati Vladu, svako ministarstvo, javna preduzeća, jednom rečju, sve one koji raspolažu budžetskim sredstvima, da moraju da učine javnim svaki dinar koji odlazi u medije, ali i PR agencije, koje su u poslednje vreme (bar neke od njih), postale ‘protočni bojler’ za plasiranje sredstava u odabrene medije. Vlast se, naime, od izveštaja Verice Barać izveštila, pa sada tokovi novca od vlasti, tj. države, ne idu direktno u medije, već okolnim putem preko marketinških agencija. Sve dok nemamo potpuni uvid u finansijske tokove između države i medija, mediji ne samo da ne mogu punim kapacitetom da učestvuju u borbi protiv korupcije, već postaje deo koruptivnog lanca. To je osnovni preduslov da bi mediji zaista ostvarivali svoju pravu ulogu u borbi protiv korupcije.“ 

Sistemska borba protiv korupcije, obezbeđivanje samostalnosti ključnih institucija i medijske slobode među ključnim su reformama ka daljoj demokratizaciji srpskog društva. U ostvarivanju svoje uloge u doslednoj borbi protiv korupcije u društvu, neophodno je sistemski regulisati položaj medija i novinara, kao i omogućiti transparentan uvid u njihovu vlasničku strukturu i finansiranje. Samo na taj način i odgovarajuću edukovanost novinara građani mogu da očekuju da na adekvatan način budu usmeravani o svojim pravima i obavešteni o načinima na koji se troši njihov novac.

Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa "Jačanje medijske slobode u Srbiji" kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji, a implementira EPTISA Servicios de Ingenieria. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija Boom93 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.

uto

06.10.

2015.

Majko [neregistrovani] u 13:19

mOja

Jaki mediji jako drustvo !

Odgovori
uto

06.10.

2015.

sss [neregistrovani] u 13:19

sssd

Mediji ne treba da se finasriaju imaju reklame pa nek zive od toga!

Odgovori
uto

06.10.

2015.

Vaspezijan [neregistrovani] u 13:17

da

Kakvo crno finasiranje ... treba ih zabraniti

Odgovori
uto

06.10.

2015.

Vaspezijan [neregistrovani] u 13:14

Naslov

Greota za B92 ... uprapasti ih grk!

Odgovori
pon

05.10.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 16:12

b92 i prva to su srca dva

Svi su znali da je Grk još 2010. kupio devedesetdvojku i to nikome ne smeta ni dan danas, a i jedno i drugo su mediji sa nacionalnom pokrivenoscu. A od tada B92 polako postaje sve više Bulevar, a sve manje Insajder.

Odgovori

Ostavi komentar