Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Stop korupciji

06. 07. 2014.

Izvor: Boom 93

Položaj novinara i istraživačko novinarstvo

Medijska slika u Srbiji predstavlja novinare koji su slabo plaćeni, uplašeni, podložni autocenzuri, potkupljive medije, koji svoj opstanak jedino vide u besramnom dodvoravanju vladajućoj političkoj opciji. Ovakav zaključak često poslednjih godina proizlazi sa stručnih skupova koji se bave položajem novinara u savremnom srpskom društvu.

Kada nemate para svako može da Vas kupi, a svako ima svoju cenu, kaže dopisnik RTS-a iz Požarevca Novica Savić. Kada treba preživeti granice se spuštaju. Novinari prosto moraju da brinu o sebi jer malo ko može da ih zaštiti, navodi on.

„Naravno da socijalni momenat ima uticaja. Kada nemate para onda svako može da Vas kupi, a svako ima svoju cenu i nisu svi podložni korupciji, ali kada dodjete u situaciju da zaista preživljavate granice se malo spuštaju. Ne mora to uvek da bude da je novinar podmićen, možda je reč o nekoj sitnoj usluzi u nekom preduzeću, državnoj službi ili od nekog lokalnog ili državnog funkcionera, a vi ćete onda prećutati nešto što možda ne ide na ruku toj službi ili pojedincu koji vam je pomogao. Nažalost, sigurno je da novinari moraju da raznišljaju i brinu o sebi jer malo ko može da ih zaštiti. To naravno ne treba da znači da se svesno pristaje na sve i da se zatvaraju oči kod nekih problema, ali verujemd a prećutkivanja ima”.

Novinarka Dušanka Novković postavlja pitanje kako neko ko je egzistencijalno ugrožen može da se ozbiljno bavi pitanjem korupcije u društvu.

„Prema mojim saznanjima, lokalni mediji se finansiraju ili iz budžeta grada ili od sponzora, tj. reklama. Mislim da to nije transparentno, jer u zvaničnim spisima, nema podataka koliko je i kojim medijima dato novčanih sredstava. Finansiranje medija je teško rešiv problem. Činjenica je da mediji ne mogu da opstanu na osnovu gledanosti ili tiraža, kao i da zavise od reklama ili budžeta. Ako bi se odrekli toga, postavlja se pitanje njihovog opstanka. Da bi novinari bili slobodni u svom izveštavanju, mišljenja sam da njih ne treba da finansira ovdašnja vlast, kao ni javne ustanove”.

Novinar Momčilo Veljković kaže da neće biti ozbiljnog novinarstva bez boljeg položaja novinara u društvu.

„Predstavnicima države su puna usta demokratije, slobodnog i nezavisnog novinarstva. Strateški je potrebno da se donesu zakoni koji bi osigurali da novinari rade slobodno i nezavisno. Kada se to zadovolji onda neće moći više da manipulišu novinarima, jer kada novinar bude plaćen kako treba biće zaštićen i cenjen u društvu. Sada ljudi koji rade tako proglašavaju se za „Bele Vrane“ i marginalizuju se na svaki mogući način, prevashodno od svojih kolega koji su podlegli pritisku, i koji rade samo za interes odredjenih grupacija na vlasti ili tajkuna. Takvi novinari ne podržavaju svoje kolege, koji nadju nešto i razotkriju, oni samo ćute dok neki rade protiv kolega da bi urušili njihov istraživački rad.

 

Za istraživačko novinarstvo se ne može reći da ga nema, ali kada su novinari u situaciji da biraju izmedju hleba i istine verovatno će pre izabrati hleb, kaže novinar Novica Savić. On smatra da se neretko posle izvesnog vremena to što je ličilo na istraživačko novinarstvo pokaže kao medijska manipulacija zarad neke druge strane, što kod gradjana izaziva izvesnu dozu sumnje zašto se odredjena priča pojavljuje u odredjenom trenutku.

„Ne mogu da kažem istraživačko novinarstvo ne postoji, ali kada su novinari u situaciji da biraju izmedju hleba i istine verovatno će pre izabrati hleb. Tako da istraživačko novinarstvo ide do odredjenih granica i tu prestaje, osim nekih svetlih primera, naravno. Medjutim, kad prodje vreme ponekad se pokaže da je to što je u tom trenutku ličilo na istraživačko novinarstvo radjeno zarad neke druge strane ili da je bilo deo medijske manipulacije, tako da nisam siguran da gradjani u potpunosti veruju čak i kada se nešto istraži i da uvek postoji izvesna doza sumnje zašto se odredjena priča pojavljuje u odredjenom trenutku, kome koristi a kome ide na štetu.“

Istraživačko novinarstvo u Srbiji, Dušanka Novković vidi kao sporadične slučajeve na nivou incidenta.

„Primećujem da, tu i tamo, postoje istraživački novinari, mahom u Beogradu, ali mislim da je njih sve manje iz pomenutih razloga. Kada se novinarsko udruženje ili Ministarstvo kulture trudi da podstakne istraživačko novinarstvo, smatram to nepoštenim iz prostog razloga što se ne može podsticati neko da ulazi u projekte, koji će mu se „obiti o glavu“. Tu podvlačim, uvek će novinar ostati sam. Možda za 20, 30 godina, ovde će postojati pravo istraživačko novinarstvo, kakvo i treba da bude pravo novinarstvo. Za sada, mislim da su u pitanju samo sporadični slučajevi na nivou incidenta kada se neko bavi istraživanjem.“

Glavni i odgovorni urednik informativnog programa B92, Veran Matić objašnjava na kakve probleme danas mediji nailaze u profesionalnom bavljenju pitanjima korupcije. On se dotakao i slučaja emisije Insajder, odnosno policijske zaštite koja je dodeljena njemu i autorki emisije Brankici Stanković.

„Kada govorimo o korupciji, jedan od prvih problema koji danas imamo je što je sve manje novinara osposobljenih da se na veoma profesionalan način bave ovom temom, sve je manje novinara koji su dovoljno hrabri da se uhvate u koštac sa izazovima koje obradjivanje ovih tema može doneti a izmedju ostalog to je policijska zaštita koju i ona i ja imamo već više od četiri odnosno pet godina i koja već postaje jedan ozbiljan problem i za naše živote i za funkcionisanje i profesionalno i privatno. Sve je manje i sredstava kojima mediji mogu da raspolažu.“

Predsednik ANEM-a, Milorad Tadić smatra da još uvek postoje mediji koji dokazuju da se profesionalno novinarstvo nije izgubilo i da slobodu govora nije moguće ugušiti. On ističe da je neophodno sistemski rešiti ovu oblast i u tome očekuje konkretne mere, kao što je donošenje adekvatnih medijskih zakona i njihova puna primena.

„Da li će u ovoj zemlji doći trenutak da se uredi prostor sa preko 1.300 medija? Tržište ne postoji, postoje interesna grupa, budžetsko finansiranje, tako da imamo haos u kojem svi pokušavamo da opstanemo. I gde je tu borba protiv korupcije? Sve oko nas je borba protiv korupcije. Nema borbe protiv korupcije bez slobodnih medija, nema slobodnih medija bez dobrih novinara, bez potpore nevladinog sektora. Ono što jeste ohrabrujuće u poslednje vreme jeste uticaj društvenih mreža, blogova, portala koji se, takođe, uključuju u borbu za slobodu govora, pre svega, a potom i borbu protiv korupcije. Informacija se ne može zaustaviti. Ne delim mišljenje sa onima koji kažu da se u Srbiji totalno izgubilo nezavisno ili profesionalno novinarstvo. Ima dobrih medija, portala, poput CINS-a i BIRN-a, emisija, ali kao društvo moramo da učinimo sve kako bi sistemski rešili ovu oblast.“

Borba protiv korupcije, nezavisnost ključnih institucija i medijske slobode, ključne su oblasti u reformama na putu ka Evropskoj Uniji, ističe Veran Matić.

„U izveštaju o napretku EU prošle godine u ključnim oblastima u kojima je potrebno sprovesti reforme da bi se obezbedila vladavina prava, navedeno je redom: borba protiv korupcije, nezavisnost ključnih institucija i medijske slobode. Zanimljivo je da se ove tri oblasti pominju jedna za drugom i zaista nije velika mudrost shvatiti gde leži veliki problem reformi u Srbiji – u nemogućnosti da se reforme započnu, ustanove i utvrde kao odredjeni kulturni model koji je apsolutno neophodan za emancipaciju države, sistema i društva. To je nešto bez čega ni jedan zakon koji bude donet neće moći da nešto naročito doprinese u stvaranju klime i atmosfere ako nema stvaranje ove kulture i jedne apsolutne autonomije nezavisnih institucija, regulatornih tela, jačanja medija”.

Matić smatra da kako je bitno da RTS bude finansijski nezavisan i finansiran od gradjana, a da zauzvrat javnost dobije medij koji će se baviti kritikom na adekvatan način. Dodaje da je nezahvalno tražiti od privatnih medija da se bave kritikom kada ona izostaje u indtituciji koju građani plaćaju.

Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa "Jačanje medijske slobode u Srbiji" kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji, a implementira EPTISA Servicios de Ingenieria. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija Boom93 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.

uto

06.10.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 13:06

blam

Mene je blam ovakvog novinarstva !

Odgovori
uto

06.10.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 13:06

Vodja

Veliki vodja ima svoje istrazivacke novinare !

Odgovori
uto

06.10.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 13:04

ljudi moji

Samo hrabro BOOM93 jedini pravi mediji !

Odgovori
uto

06.10.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 13:03

Oj

Kakvo crno novninarstvo kada narod nema leba da jede

Odgovori
uto

06.10.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 13:03

...

Veliki vodja je ubio istrazivacko novniarstvo !

Odgovori

Ostavi komentar