Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Stop korupciji

17. 06. 2014.

Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93

Korupcija u obrazovanju

U Srbiji je 15 odsto ispitanika dalo mito u obrazovanju, što je najviše u regionu i gotovo četiri puta više nego 2010. godine! Ovo su rezultati “Globalnog barometra o korupciji“, koji je uradio Transparensiinternšenel sredinom prošle godine. Veliki skok korupcije u obrazovanju u Srbiji, prema rečima stručnjaka, dokaz je da proces refome javnog sektora nije zaživeo.

Agencija za borbu protiv korupcije je primila ja preko 130 predstavki koje se odnose na prosvetu. Njihov broj povećava se iz godine u godinu tako da je 2013. primljeno više od 70 predstavki, što je značajno više nego u prethodne tri godine: 2012 - 35, 2011. godine - 14, 2010. godine - 11. Najveći broj predstavki odnosi se na fakultete i visoke, srednje i osnovne škole, a manji broj na predškolske ustanove i domove učenika. Problemi na koje se Agenciji skreće pažnja odnose se na nezakonitosti i neregularnosti prilikom zapošljavanja  i nezakonitosti i neregularnosti u postupcima javnih nabavki i finansijske malverzacije. Manji broj predstavki odnosi se na davanje i primanje mita Takođe, ukazivano je i na neregularnosti prilikom nostrifikacije diploma, izbora izvođača đačkih ekskurzija, rešavanja stambenih potreba i mobing.

Rizici na korupciju u ustanovama visokog obrazovanja prepoznati su pre svega u vezi sa upisom studenata, ispitivanjem i evaluacijom znanja, formiranjem cena usluga koje pružaju fakulteti i upravljanjem sredstvima koja fakulteti prikupljaju kao sopstvene prihode, kao i izborima u naučno-nastavna zvanja.

Naš sagovornik Profesor, Draško Grujić kaže da ne može da govori o bilo kakvih neposrednim slučajevima korupcije u obrazovanju. On navodi da je s druge strane uočljiva hiperprodukcija univerzitetskih ustanova i diploma.

-Ne bih mogao da kažem da zna ko je u obrazovanju korumpiran ili ko je nudio mito, ali generalno možemo reći da je mnogo toga, što se tiče obrazovanja, obesmišljeno. Tako da su, s jedne strane, potcenjene diplome, znanje, obrazovanje, što je počelo da se događa u prvoj polovini devedesetih godina prošlog veka. Veliki „odliv mozgova“ se tada dogodio. Najumniji mladi ljudi, ili ko god da je mogao otišao je u insostranstvo da nađe bolje zaposlenje. Srećom, mnogi su i ostali, ali mislim da je u pomenutom periodu diploma izgubila cenu, odnosno, ne diploma kao takva, već znanje koje je osoba stekla. Sada da ima hiperprodukcije univerziteta i diplome su postale veoma važne.

On kaže da s određene tačke gledišta to ne mora da bude loše.

Imajući u vidu opštu ekonomsku situaciju jer mnogi roditelji ne mogu da pošalju svoju decu u velike univerzitetske centre. Nemam ništa protiv toga da svaki, malo veći grad ima neki fakultet, koji bi pomogao deci iz tog mesta da se jeftinije školuju. S druge strane, zašto ne i vanredni studenti, jer mnogima se ukaže prilika da studiraju tek kad se zaposle i ne smatram da je to loše, a Bolonja zahteva redovno prisustvo na predavanjima, vežbama, što onemogućava mladim ljudima da u isto vreme i rade, a samim tim i ih  onemogućava da dođu do diplome visokog obrazovanja.

Jedan od problema koji se javlja u nekvalitetnom sistemu znanja nastao je u reformi školstva i ne najboljoj primeni bolonjskog procesa prilikom uvođenja u sistem obrazovanja u Srbiji, kaže Grujić.

-Kada je započeto uvođenje Bolonjskog procesa, ušlo se u priču zbog toga što je oko 5 procenata studenata završavalo u razumnom roku fakultete. Imali smo veliki odliv ljudi koji su teško dolazili do diploma, jer je taj proces bio veoma dug. Ideja je bila da student prilično bude prisutan na fakultetu, ali da se radi u manjim grupama, da se u kontinuitetu proverava njegovo znanje, da radi sa svojim profesorom kao svojim mentorom, da tokom tih vežbi profesor već može proceniti do kog stepena je student nešto shvatio. Tako da je ispit neki vid formalnosti kada ovlada nekim znanjem.

Šta je problem naših fakulteta?

Problem je što su nastava i učenje ne odvijaju ni prostorno ni vremeski ne odvijaju na istom mestu i u istom trenutku. Profesor drži predavanje, recimo u novembru mesecu, a ispit je u junu. Student počne da sprema ispit u martu, aprilu, što znači da se tokom nastave nije odvijalo učenje, u amfiteatru, u učionici, već nekoliko meseci kasnije na drugom mestu. Neophodno je da nastava i učenje budu dva kraja istog procesa. Pre desetak godina bio sam pobornik da se u ovom procesu nešto promeni, međutim Bolonja na srpski način se nije pokazala najboljom.

Zašto?

-Negde je možda čitanje te ideje prošlo pogrešno, a čini se da smo mnogo toga izgubili na samom kvalitetu, bez obzira na taj mali prolazak od pre desetak godina. Ni sada studenti ne završavaju nešto mnogo brže fakultet, tako da bi trebalo da se sprovede jedna reforma bez ugledanja na jedan proces, državu ili univerzitet, nego videti šta je u svetu dobro, da prema našim mogućnostima primenimo, kako bi naši studenti u nekom normalnom roku završavaju, da ne bude pretežak način studiranja, ali da sa fakulteta izlaze sa značajnim korpusom znanja, koji se od njih očekuje.

Korupcija u visokom obrazovanju uvek je postajala, kaže dr Boško Tadić, nekadašnji profesor. On je naveo nekoliko primera prilikom upisa koji su najčešći, kao i konkretan slučaj gde je postojala obaveza da student položi ispit.

-Počev od prijema studenata i „štimanja“ rang lista na fakultetima, do rodbinskih i prijateljskih veza ili, pak, davanja novca kako bi se studenti upisali. To je poznato i danas, a bilo je i u vreme dok sam i ja bio profesor. Između ostalog, ima korupcije i kad se upiše student, pa počnu pripreme i ispiti. Lično sam imao u primer u praksi, da profesori imaju svoje stručnjake koji pripremaju studente iz određenih oblasti i „preko“ njih dolaze do novca, tako što je taj profesor u obavezi da te studente uputi u zadatke, ispitna pitanja ili kombinacije i da to prenese svome profesoru. Sticajem okolnosti, došao sam na mesto jednog profesora i desilo se da mi student na ispitu kaže da je bio na Banovom Brdu, poslušao predavanja, sve regulisao, a nisam imao pojma o čemu se radi. Dva, tri takva slučaja su bila, nakon čega sam razgovarao sa direktorom i otkrili smo da je profesor koji je radio pre mene, imao svog instruktora koji je pripremao studente, na kraju je obaveza bila di ti studenti prođu.

Tadić kaže da su u visokom i srednjem obrazovanju rasprostranjeni slučajevi povezivanja profesora radi ostvarivanja koristi, neposrednog plaćanja, ali i prostitucije.

-Ima slučajeva gde se profesori međusobno povezuju na fakultetu ili van njega, da pripremaju studente, kao i što ima slučajeva u srednjim školama, gde profesor „obori“ učenika, npr. iz srpskog jezika, a iz druge škole profesor priprema tog istog učenika, ili iz matematike, posebno. Onda, ima slučajeva „prodavanja“ ocena, ali ima i, ako tako mogu da slobodno kažem, studenteske prostitucije.

Osoba koju ćemo predstaviti kao Vesna ima iskustvo sa korupcijom  - njeno dete je bilo suočeno sa situacijom da im se posredno traži novac, 400 evra za dva ispita.

-Mom detetu je, tokom strudiranja na višoj školi,  preko posrednika profesor tražio da plati za dva ispita 400 evra. Pričalo se po školi da on uzima novac za polaganje ispita, ali smo smatrali da su to sve samo priče, ali sno se na ličnom primeru uverili da je to istina. Mi nismo bili spremni na to. Dete se uvek dobro pripremalo za polaganje ispita, nismo ni očekivali da se tako nešto desi, I kao I uvek I tada je otišla na polaganje. Medjutim, dogovodila se interesantna situacija. Ona je pre ispita sedela u studenstkom klubu, gde je kasnije došao I profesor I seo za susedni sto. Posle izvesnog vremena, ona  se obratila profesoru rečima ”Hoćemo li, profesore”, misleći na to da je vreme da se krene na ispit, na šta je on preko ramena odgovorio “Ma hajde dete, pusti to, pohapsiće nas”. Inače, u to vreme je bilo aktuelno nekoliko afera sa  profesorima koji su uzimali mito, pa pretpostavljamo da se on možda u tom trenutku pokajao i odustao., što je bila igra slučaja, na sreću deteta da može da izadje na ispit i položi bez ucenjivanja i obaranja dok ne pristine da plati.

Iako brojna istraživanja javnog mnjenja pokazuju visok nivo korupcije u sektoru prosvete. Vlada Srbije se ovim pitanjem prvi put ozbiljnije pozabavila u Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije, gde se glavni koruptivni rizici u prosveti povezuju sa netransparentnošću niza propisa, kao i veoma velikim diskrecionim ovlašćenjima u odlučivanju. Dalji, konkretni potezi vlasti se tek očekuju, a oni podrazumevaju promenu zakonodavnog okvira, bolji inspekcijski nadzor, veću finansijsku transparentnost i dosledno sprovođenje Akcionog plana koji prati Strategiju za borbu protiv korupcije, u kojoj je prosveta dobila poseban deo.

Različita istraživanja pokazuju mnoge slabe tačke sistema i osetljivost na korupcijum, dok istraživanja javnosti pokazuju visok stepen percepcije korupcije u ovoj oblasti.

Kad je reč o visokom obrazovanju, korupcija se može suzbiti merama koje bi pre svega podrazumevale kontinuiranu kontrolu, pre svega nastavnog procesa, ocenjuje Drasko Grujić i dodaje da je tako nešto  izvodljivo.

-Mislim da to može biti relativno lako rešeno kvalitetnom akreditacijom, proverom kvaliteta i kadrova koji rade na svim fakultetima, kako na državnim, tako i privatnim, većim stepenom kotrole koji ne bi narušavao autonomiju univerziteta, što znači kontrolu nad nastavnim procesom, kontrolu tokom ispita i mislim da ni na koji način ne bi bila narušena autonomija univerziteta. Što se tiče kontrole, mislim da je izvodljiva, jer mi imamo dovoljno stručnih kadrova u zemlji, da može da se angažuje veliki broj proverenih stručnjaka, naučnika, koji bi i sami morali da prođu odgovarajuće obuke, kako bi tačno znali šta posmatraju i da se podigne kvalitet obrazovanja.

Grujić smatra da postoji neujednačenost u kvalitetu znanja koje se dobija na univerzitetima, što bi trebalo rešiti.

-Kroz proces akreditacije i kontrole, mislim da bi mogao da se poprilično ujednači kvalitet na svim fakultetima u našoj zemlji. Uvreženo je mišljenje da su državni univerziteti sa tradicijom, da se fakulteti na državnim univerzitetima teže završavaju. Lično sam magistarske studije upisao 2005, ispite položio do 2007. godine, nakon toga pristupio odabiru teme, posle pet godina mi je odobren idejni projekat koji ću razrađivati. Doži do diplome nije nimalo lako. Ne znam kako je na privatnim fakultetima, jer niko meni blizak nije upisivao, niti znam kako tamo to funkcioniše, ali kažu da se dolazi brže i lakše do diplome, a možda je prisutniji mentroski rad. Na privatnom fakultetu bih upisao doktorat samo u slučaju ako ne postoji odgovarajuća katedra na državnom, zato što moram sam da finansiram, a privatni fakulteti i taj momenat uzimaju u obzir i da su školarine skuplje. Naravno, morao bih da znam i ko su profesori koji predaju, da li su u pitanju eminentna imena iz sveta nauke, jer mi je važno da profesori budu kvalitetni, kao što su bili oni na postdiplomskim studijama u Beogradu na Učiteljskom fakultetu.

Profesor Boško Tadić za naš radio kaže da bi rešenje moglo da bude grupisanje u univerzitete jer je neujednačenost kvaliteta znanja koje se dobija u Srbiji posebno izražena.

-Smatram da neki fakluteti treba da se integrišu na nivou univerziteta u pojedinim oblastima, da se odrede zajednički kriterijumi na novou države, odnosno ministarstva ili na nivou univerziteta, da ne bude na jednom fakultetu slab kriterijum za polaznost, a na drugim veoma težak.

 


Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa "Jačanje medijske slobode u Srbiji" kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji, a implementira EPTISA Servicios de Ingenieria. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija Boom93 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.

pon

05.10.

2015.

haha [neregistrovani] u 15:57

Zanatlija

Ja radim na bageru i imam veliku platu, a ćerka je duplo pametnija od mene, završila filoloski fakultet u Begoradu i vec tri godine je na birou!

Odgovori
pon

05.10.

2015.

kogabrebriga [neregistrovani] u 15:55

jel???

ova visa skola ovde u pozarevcu ionako nikom ne donese posao ako nema partijsku knjizicu

Odgovori
pon

05.10.

2015.

Ne smem da kažem [neregistrovani] u 15:53

E moje više obrazovanje

Imam koleginicu koja je platila 90 posto ispita i tako dobila diplomu za koju sam se ja maltretirala 3 godine

Odgovori
pon

05.10.

2015.

Svršeni student [neregistrovani] u 15:51

Ja s tem nem ništa

Na svom fakultetu stvarno nisam čuo za takve slučajeve. Ali to je samo moje mišljenje, a i FPN svakako ima drugioh problema

Odgovori
pon

05.10.

2015.

Student [neregistrovani] u 12:34

Cenovnik

6 - 100e
7 - 200e
8 - 300e
9 - 400e
10 - 500e

A svi znaju onu narodnu "Zrno po zrno - pogača!"
Dakle: Student po student - Dubai, Maldivi, Tajland, Egipat...

Odgovori

Ostavi komentar