Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Stop korupciji

06. 07. 2014.

Izvor: Boom 93

Mediji i korupcija

Od 179 zemalja sveta Srbija je na 79. mestu sa indeksom korupcije od 3,4 (na skali od 10 do 0), rezultati su Transparensi internešnela. Iako ovogodišnji indeks korupcije predstavlja poboljšanje na skali u odnosu na prošlu godinu, zemlja se i dalje nalazi u takozvanoj "opasnoj zone endemske korupcije“. Istovremeno Srbija se nalazi na 74. mestu u svetu po slobodi medija, što znači da je delimično medijski slobodna, ocenio je „Fridom haus“ za 2013. godinu.

Uloga medija u iskorenjavanju korupcije u društvu je veoma bitna, međutim samo slobodni mediji mogu  da preuzmu ovu ulogu na valjan način i na korist svih građana.

Koliko mediji u Srbiji ozbiljno pristupaju izveštavanju o koruptivim pojavama u društvu i u kojoj meri su oni saveznici društva u borbi protiv korupcije, neke su od tema kojima ćemo se baviti u ovoj emisiji.

Da bi se bavili korupcijom, neophodno je da mediji imaju svest o javnom interesu, što često nije slučaj, smatra Zoran Sekulić, direktor novinske agencije Fonet. Pored toga neophodna je njihova ekonomska samostalnost, neometan rad, poštovanje profesionalnog kodeksa, osposobljenost i egzistencijalna sigurnost novinara. 

„Da bi se bavili problemom korupcije, čak i na nivou dnevnog izveštavanja, neophodno je da mediji,  pre svega, imaju svest o interesu javnosti i da rade u javnom interesu. Nažalost, to u Srbiji nije preovladjujuća pojava niti orijentacija u medijima. Da bi se mediji u Srbiji bavili problemom korupcije potrebno je i da njihovi vlasnici, pored poslovnog i finansijskogi interesa, imaju svest i o interesima javnosti i daih ne ometaju i ne sputavaju u svojim medijima. Potrebno je da mediji koliko god je moguće budu ekonomski samostalni, da glavni urednici u medijima poštuju kodekse i takodje vode računa o interesima javnosti, da novinari budu kompetentni da se bave problemima korupcije, njenog otkrivanja i razobličavanja i da, na kraju, novinari ne budu, kao što sada jesu, iz godine u godinu sve izraženije direktno egzistencijalno ugroženi”.

U takvim uslovima nije ni čudo što uloga medija u suzbijanju korupcije baš i nije toliko značajna, kao što ne začuđava pojava cenzure i autocenzure, ocenio je on.

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić smatra da mediji u Srbiji nisu ništa bolji ili gori od drugih institucija koje bi trebalo da se bave ovim temema. On kaže da bi trebalo raditi više i bolje. Moć medija je velika i trebalo bi je sačuvati, smatra on.

“Mogli bismo da budemo vrlo kritični prema tome šta mediji rade. Mogli bismo da tvrdimo i obrnuto – da neki ne rade ni izbliza koliko bi mogli. Ako medije stavimo tamo gde ime je mesto, dakle u ukupan društveni kontekst, potpuno sam siguran da nisu ništa gori od drugih. Ja samo apelujem da oni koji to rade, rade to više i bolje. Velika je moć medija”.

Građani s kojima smo razgovarali smatraju da je veći uticaj vlasti na medije, nego što sami mediji igraju ulogu korektiva vlasti i javnih službi.

Mislim da vlast nadzire medije, zato mediji ne mogu uspešno da nadziru vlast”.

“Mediji se plaše, u strahu su od osvete. Mnogi zavise od vlasti, jer se i finansiraju od strane vlasti, tako da protiv njih da rade ne mogu. 

Dopisnik RTS-a iz Požarevca Novica Savić smatra da se problem korupcije u srpskim medijima uglavnom prati na tabloidnom nivou. S druge strane, kaže da se ozbiljniji mediji bave korupcijom samo u slučajevima gde su državni organi već utvrdili postojanje korupcije, dok u velikoj meri nisu skloni da se sami upuste u istraživanje.

Problem korupcije se uglavnom prati na tabloidnom nivou. Onako kako se prati tako se i završava. Najčešće su to neka manje-više sitna podmićivanja, gde stradaju lekari, sudije ili činovnici, eventualno direktori nekih preduzeća, ali kako to zasija u medijima tako se naglo i ugasi. Stvar je u tome što je taj tabloidni senzacionalistički način izveštavanja sam sebe doveo u situaciju da i kad eventualno otkriju neku istinu teško im je poverovati. Sa druge strane, oni ozbiljniji mediji se korupcijom bave samo na onom nivou gde su državni organi već utvrdili da postoji korupcija i u velikoj meri nisu skloni da se sami upuste u istraživanje korupcije“.

Dopisnik Večernjih novosti iz Požarevca, Dušanka Novković smatra da se u lokalu mediji površno ili nimalo bave ovakvim temama jer su finansirani iz budžeta. Autocenzura je prisutna i kod dopisnika centralnih medija, smatra ona.

„Lokalni mediji najmanje pitaju, da ne kažem ni malo, jer samim tim što većina njih dobija novac iz budžeta ne žele da se zameraju. Ponešto pitaju i istražuju dopisnici koji rade za beogradske medije, ali nisu ni oni svemoćni. Razni su razlozi zbog kojih oni stanu na pola puta ili nešto površno i delimično odrade, jer je pitanje hoće li njihov medij sve da objavi, hoće li neko da ih tuži neko ili neće i da li će imati pomoć na sudu ili neće, da li zatvaraju izvor informacija. Tako da je ovo vrlo kompleksan problem.“

Dopisnik beogradskog Danasa i povremeni saradnik u nekoliko lokalnih medija Momčilo Veljković smatra da je ozbiljniji rad na temama koje se vezuju za korupciju vidljiv uglavom u centralnim medijima, dok su u lokalu novinari i medijske kuće često izloženi pritiscima i pretnjama.

„Postoji malo razlike u korist centralnih medija. Nađe se neki medij koji nije novčano zavisan, u kome nema inostranog kapitala. Takvi mediji mogu da se bave i istraživanjem, ne plašeći se da će im se uskratiti sredstva od marketinga i da im to ugrozi poslovanje. Što se tiče lokalnih medija, toga nema. Može u nekom gradu da izadje iz okvira pukog izveštavanja, ali se to posle skupo plati. Čak u manjim mestima ti mediji dobijaju pretnje, ugrožavaju se sigurnost novinara i njihovih porodica. Ja mislim da je ozbiljnija situacija nego do 2000 godine, pošto je na snazi puzajuća diktatura od strane svih vidova vlasti. One se javno deklarišu o slobodi medija i govora, a kada im se neka vest ne svidi, lokalni moćnici kreću sa prikrivenim pretnjama. To je još izraženije na republičkom nivou. Zloupotrebaljavju se pravosudne institucije gde se privode ljudi koji na Fejsbuku izražavaju svoje mišljenje. To je nedopustivo jer smo mi pretedenti na ulazak u Evropsku uniju.“

Dušanka Novković ističe problem edukacije kod novinara. Ona kaže da se radi o profesiji u kojoj ima najviše zalutalih osoba i da je to problem vlasnika medija kojima nisu potrebni ljudi koji ozbiljno pristupaju temama.

„Smatram da novinar treba da bude fakultetski obrazovan. Prema mojim saznanjima, ima novinara koji imaju samo završenu osnovnu školu. Mislim da je to oblast u kojoj je najviše ljudi zalutalo, ali na to se ne obraća pažnja. Sve zavisi od vlasnika medija, ali njih uglavnom ne zanima obrazovanje, pa ni edukacija novinara. Za ono, za šta je njemu novinar potreban, taj je dovoljno obučen – da ne pita ništa, da prati gradske čelnike kad otvaraju nešto ili se reklamiraju i tu se priča završava”.

Ona smatra da je edukacija i obučenost novinara danas na najnižem mogućem nivou. 

 

Koliko se ozbiljno mediji u Srbiji bave temom korupcije i u kojoj meri uspešno ispunjavaju svoju funkciju nadzora javnih službi i informisanja građana kako da prepoznaju i reaguju na korupciju?

 

Mediji obilaze teme vezane za korupciju jer smatraju da nisu dovoljno atraktivne ili da gradjani već dovoljno znaju o tome, ali delom i zato što ne žele da se nekom zameraju, smatra dopisnik RTS-a Novica Savić.

„Tu postoji više faktora. Možda procenjuju da to nisu dovoljno atraktivne teme. Sa druge strane, možda smatraju da gradjani i sami znaju gde je korupcija. Sa treće strane, i ne žele da se zameraju previše jer danas, kada su mediji dovedeni u situaciju da preživljavaju, onda neki i izbegavaju da čačkaju te nezgodne teme“.

Koliko uspešno mediji vrše svoju funkciju nadzora nad javnim službama? Dušanka Novković smatra da mnogi mediji nemaju dodirnih tačaka s time i da građani zbog toga ne dobiju adekvatne informacije na koji način se troši njihov novac.

„Gledano na nivou požarevačkih medija, građani su sigurni da će biti informisani kad se sprovodi neka akcija, kad je neko otvaranje, gde su čelnici bili, ko im je došao, šta su rekli, ali će ostati uskraćeni za informaciju o najbitnijim stvarima, a to je, po mom mišljenju, kako se troši njihov novac.“

Znaju gradjani i sami da prepoznaju korupciju i šta bi trebalo da urade kada se sa njom sretnu? Mediji donekle i mogu da ih edukuju o tome, ali većina medija reaguje kada se već nešto desi. Mediji u nedovoljnoj meri ukazuju gradjanima gde je korupcija i kakao da se od nje zaštite, kaže Novica Savić.

„Mislim da gradjani i sami znaju da prepoznaju korupciju i za to im mediji nisu potrebni. Mediji su tu da ukažu na neke nepravilnosti i mogu na neki način i da edukuju gradjane, ali mediji uglavnom reaguju kada se nešto već desi. Malo je onih koji ukazuju gradjanima gde je korupcija i kako da se od nje zaštite. To je možda u nekih 20% primera u odnosu na reagovanja kada se korupcija već dogodi.“

Prateći korupciju, mediji se često zadovolje golim prenošenjem informacija koje dobijaju od državnih organa, navodi Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija.

“Mediji se, prateći korupciju, veoma često zadovolje samo saopštenjem policije ili drugog državnog organa. Nema uopšte analize, pitanja koje bi svako postavio sa stanovništa elemetarne logike. I tako dobijamo u medijima informacije koje nisu dovoljno informativne, i gde se ne vidi cela priča.”

Dopisnik Večernjih novosti Dušanka Novkovic kaže da je jasno da novinari nemaju slobodu da pitaju i pišu ono što žele i da je to kompleksan problem koji postoji decenijama.

„Zašto se mnogi ne ponašaju kao predstavnici građana, ne bih da ih lično okrivljujem jer niko nije samostalan, deo je nekog lanca. Mislim da su novinari najugroženiji – omeđeni su i vlasnikom medija i pomenutim moćnicima, posledicama i reakcijama kolega. Nije redak slučaj, ako neki novinar postavi pravo pitanje, da ga kolege „poklope“ da se oteže konferencija za novinare, da je to nebitno pitanje, da se ulazi u polemiku iako novinar u tom trenutku postavlja vrlo bitno pitanje. Tako da su otežavajuće okolnosti prisutne sa raznih strana. Svi snose deo krivice – novinar, vlasnik medija, političar, iz razloga što je situacija u kojoj se nalazimo, prisutna decenijama”.

Činjenica je da novinar nema slobodu da pita šta hoće, da zahteva adekvatan odgovor, kao i da piše ono što je neophodno, zaključeuje Novković.

Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa "Jačanje medijske slobode u Srbiji" kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji, a implementira EPTISA Servicios de Ingenieria. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija Boom93 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.

uto

06.10.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 11:39

Sloboda

Iskoreniti korupciju kao sto su uradili u singapuru!

Odgovori
uto

06.10.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 11:38

Ciribu Ciriba

Korupcija je ovde tamo negde. A mediji ne pomazu u njenom otkrivanju !

Odgovori
uto

06.10.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 11:37

Ljudi moji

Korupcija je gde kod se okrenem!

Odgovori
uto

06.10.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 11:37

Ma dajte

Mediji su pod cenzurom FREE PRESS !

Odgovori
uto

06.10.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 11:36

Mediji

Kakvi crni mediji oni su pod vlascu velikog vodje !

Odgovori

Ostavi komentar