Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Stop korupciji

06. 06. 2014.

Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93

Korupcija u zdravstvu - Liste čekanja

Ono što ozbiljno zabrinjava jeste da je Zdravstvo Srbije na poslednjem 35. mestu u Evropi u rangiranju zdravstvenih Sistema. To je pokazalo istraživanje European Health Consumer Index koje je krajem 2013 sprovedeno za potrebe Evropskog parlamenta.

Kao jedan od potencijalnih izvora korupcije u zdravstvu, tadašnji predsednik skupštinskog odbora za zdravlje, Dušan Milisavljević označio je liste čekanja. -Nije problem da ponekad dobijete jedinicu u školi, ali je problem ukoliko i dalje ne učite i dobijate jedinice. Nije bila potrebna bilo kakava ekspertska agencija ili istraživanje sa strane, kada građani Srbije jasno vide svakog dana u kakvom sistemu zdravstva se leče. Eksperti EU su podvukli sve ono što građani vide. To je pod jedan korupcija, pod dva liste čekanja koje su katastrofa u Srbiji, pod tri povećana smrtnost novorođenčadi,  pod četiri povećana smrtnost od kardiovaskularnih oboljenja, pod pet imate povećanu smrtnost od okoloških oboljenja. Ako vam kažem da se kod onkoloških pacijenata na zračnu terapiju čeka po tri meseca, a optimalan tretman je dve-tri nedelje nakon operacije, postavlja se pitanje efekta te terapije. Čak, mogu da kažem kako niko ne vodi računa o tim pacijentima.

On je tvrdio da su ogroman broj listi čekanja napravili namerno direktori zdravstvenih ustanova kako bi njihove privatne klinike mogle da rade. Nedavno, zbog sumnje u ovakve zloupotrebe dom zdravlja u Pirotu ostao je bez ginekologa. Pirotska policija uhapsila jednu osobu zbog sumnje da je davala mito i šest lekara ginekologa osumnjičenih za krivično delo primanje mita. Lekarima specijalistima ginekologije i akušerstva Doma zdravlja u Pirotu vlasnik privatne ordinacije isplaćivao je novac u visini od 10 posto od izvršene i naplaćene usluge od pacijenata koje su one upućivale na preglede u njegovu ginekološku ordinaciju.

Malverzacije sa listama čekanja i ucenjivanje pacijenata da preglede, hirurške zahvate i terapiju dobiju u privatnim orfinacijama, direktor požarevačke bolnice Srećko Bosić smatra najopasnijim oblicima korupcije, ali smatra da ih u požarevačkoj bolnici nema. -Samo jedan jedini razlog postoji da se neko primi u bolnicu, a to je medicinska indikacija. Ili ima razloga da leži ili ne. Koruptivna radnja je kad se neko primi u bolnicu da leži a nije za ležanje nego da se kao ispita, da odleži malo da se odmori familija od dede ili babe. To je jedan vid korupcije. To su čak i neki socijalni momenti kod teških bolesnika. Mi, na kraju krajeva, imamo odeljenje produžene nege gde po zakonu teški bolesnici od malignih bolesti mogu da budu 15 dana smešteni da se rodbina odmori. To uopšte nisu koruptivne radnje. Može da bude koruptivno ako bude tamo dva tri puta ili preko reda ako postoji lista čekanja da se primi. Ali to je najopasnije kad je nekome život ugrožen i postoji vrlo jak razlog da legne ili da se primi u bolnicu, da se operiše, da mu se pruži neki vid lečenja, a od strane zdravstvenog radnika se uslovljava. To je čista trgovina i to je za svaku osudu i za kaznu. Nema šta da se razmišlja. Kao mogu da ti omogućim ali znaš treba za to i to. U svakom slučaju neko će da se primi, ali se odlaže ili se ne poštuje lista čekanja, pa se onda koruptivnim radnjama ta lista čekanja skraćuje i neko može da bude primljen ranije. Takođe, može da bude I slanje u privatne ordinacije. Mislim da niko nije toliko lud teškog bolesnika da šalje privatno, da se odlaže medicinski rad ili da se uslovljava kod neke teške povrede ili stanja koje zahteva hitnu operaciju. Moguće je da ima i takvih situacija, ali mislim da u ovoj ustanovi ne.

Dr Aleksandar Matić iz Doma zdravlja u Požarevcu kaže da je ucena najgora varijanta korupcije. Kaže da takvih slučajeva u požarevačkom zdravstvu ne postoji. -Ucenjen čovek je čovek koji gubi sve moralne vrednosti i urušava mu se svet oko njega. Znači ucena je nešto što je najgore. Nisam se, srećom, susretao ni za vreme bavljenja medicinom kao lekar opšte prakse ni kao specijalista ni kao osoba koja je dugo bila u menadžmentu Zdravstvenog centra i bolnice Požarevac sa neposrednim počiniocima takvih dela. Znači, u našem okruženju ih zaista nije bilo i mi nemamo ni u pozitivnoj sudskoj praksi ni u nekim drugim oblicima takve slučajeve. Jednostavno, požarevačko zdravstvo zaista spada u red onih zdravstvenih ustanova gde takvih pojava nije bilo. Nisu registrovane a ne možemo da pretpostavimo da li ih je bilo jer nisu prijavljene. U svakom slučaju, možemo da kažemo da svaki stanovnik Braničevskog okruga koji dodje u naše ustanove ne biva ucenjen da novcem plaća uslugu koja mu pripada na osnovu njegove zdravstvene knjižice.

Međutim, sagovornica Boom 93, koja je želela da joj se identitet ne otkriva, prenosi lična iskustva sa ovim problemom u požarevačkim i beogradskim zdravstvenim ustanovama. -Prvo iskustvo koje sam imala je sa svojim detetom u požarevačkom zdravstvenom centru. S obzirom na to da se dete dosta žalilo na bolove u stomaku, uradili smo više ispitivanja. Međutim, doktorka je nekoliko dana, tokom kojih smo uzastopno odlazile kod nje, odbijala da nam da uput za hirurga za bolnicu nego nas je konstantno upućivala kod dečijeg hirurga u privatnu kliniku. S njom sam se zamerila i na kraju uput nisam ni dobila. Drugi slučaj je sa majkom, s obzirom na to da je obolela od karcinoma, operisana je u Beogradu. Doktor koji je operisao video je da je četvrti stadijum bolesti gde izlečenja nema, a dalji tok lečenja je usmerio kod sebe u privatnu kliniku gde je svaki put uzimao za pregled po 50 evra. To  je možda i nešto najbezazlenije s obzirom na to da je ponudio da se uradi hemoterapija. Jedna takva terapija je bila oko 2.000 evra, gde je on rekao da može da uspe i najprostija, a možda nekom pomogne i ta terapija. Međutim, u četvrtoj fazi metastaze to nikom ne pomaže. Poslednji pregled koji je imala kod njega, gde je i on sam video da ništa ne može da učini, nije hteo da naplati. Ipak, od trenutka kada je napustila bolnicu nikad je više nije pozvao da dodje u državnu ustanovu, već uvek i samo u njegovu kliniku. On je još na operaciji video u kakvom je stanju, da je metastaza iz koje niko ne može da se izleči, ali je svesno terao da ide na kontrole privatno, svesno joj nudio terapije koje nimalo nisu jeftine. Bili smo u stanju da prodamo stan, samo da ona ostane živa i zdrava. Isto tako, dešavalo se da nas iz bolnice teraju da idemo privatno, zato što je bolja aparatura, bolji ultrazvuk, neka analiza ili bilo šta. Eto,  kao privatno je savremenija oprema. Isto tako sam videla da zakazuju preventivni pregled za šest meseci jer tada tek imaju prvi slobodan termin, a dnevno imaju upisano 6 osoba. Da li je potrebno da se ultarzvuk radi tri sata po osobi ili se završi za deset minuta? Ne mogu da verujem da oni za jedan dan prime 6 ili maksimalno 10 pacijenata, a radno vreme je šest ili osam sati. Zakažu vam za šest meseci pa vam onda istekne uput, pa morate da čekate za nov uput jer sa starim neće da vas prime. Tada je čovek prosto primoran da ide privatno.

Da hitnost neke procedure ne znači ništa potvrđuje i druga anonimna sagovornica koja navodi da je bila prinuđena da za snimanje u privatnoj ordinaciji izdvoji novac jer nije mogla da čeka tri meseca u državnoj ustanovi. -2003. godine kada mi je dete bilo bolesno trebalo je da se radi ultrazvuk leve strane lica u bolnici. Doktor je rekao da treba da se snimi taj deo lica I da je urgentno. Pošto u bolnici te godine,  da li samo te godine ili još neke reč urgentno nije ništa značila, rekli su nam da tek za tri meseca možemo da stignemo na red za snimanje. Kad smo se vratili kod lekara koji je preporučio to urgentno snimanje rekao nam je da moramo u privatnu ordinaciju. Te godine smo za snimanje jedne četvrtine lica platili ultrazvuk 1.000 dinara, zato što je došao lekar radiolog iz Beograda koji je to odradio. Otišli smo tačno u ordinaciju koju je on preporučio i kod lekara kojeg je preporučio. Ta ordinacija sada radi na drugom mestu i mnogo se razvila, gotovo u dom zdravlja.

Pravi uvid u liste čekanja ne postoji, jer se neki građani nalaze u više zdravstvenih ustanova na listama čekanja po istoj zdravstvenoj potrebi, rekla je krajem prošle godine sada bivša ministarka zdravlja Slavica Đukic Dejanović. Ona je navela da će uvođenje elektronskog sistema rešiti i taj problem. -Uvođenjem elektronskog sistema videćemo da je neko završio svojoj obavezu i da više ne treba da se nalazi na listi, zbog toga što građani mogu da dobiju zakazan termin za, na primer 2022. godinu, a ne znamo da li će biti živi ni članovi stručnih timova ni sami građani kojima se zakazuje.

Aleksandar Matić kaže da je čekanje najzastupljenije u žlabama pacijenata na zdravstvene usluge. On smatra da će elektronska baza podataka zahtevati određeno vreme da pokaže svoju opravdanost, da ima sporosti i da čitav sistem treba unapređivati. -Pacijenti se žale na čekanje i još nedovoljno izražen sistem zakazivanja pregleda. Ja govorim za svoju struku, ali to je slučaj i u drugim sužbama. Sistem koji je uveden, to je sistem kompjuterske obrade podataka i uvodjenja svih pacijenata u jedan evidencioni zdravstveni karton koji je zaista odličan. Medjutim, kao i svako uvodjenje, on zahteva uhodavanje, a to uhodavanje koči sporost, prvo samog sistema a drugo zaista obilje podataka koji moraju da budu uneti u elektronski karton. Mogu da govorim za sebe, da za ono vreme za koje bih na stari način pregledao četiri pacijenta, ja sada mogu da pregledam jednog, što znači da moji pacijenti četiri puta duže čekaju u čekaonici. To može da se izleči zakazivanjem pa da vi onda ne dodjete kod mene ujutro u osam sati a da budete primljeni u 12, nego da imate termin u pola 12 a pola sata tolerancije svi imamo, toliko čekamo i banci, u pošti, svuda. Taj sistem bi trebalo unaprediti i to bi drastično poboljšalo kvalitet naših usluga. Niko ne može da garantuje da sutra neće biti pacijent i da zdravstevni radnici u nekom drugom gradu ili drugoj ustanovi budu u toj situaciji, da čekaju i da vide kako to izgleda. Dok ne budete u koži onoga ko je korisnik tih usluga ne možete na njega adekvatno da reagujete. Tako da mislim da je zakazivanje nešto na čemu bi moralo da se radi dalje.

U anketi radija Boom 93, građane smo pitali da li imaju iskustva s listama čekanja. Izdvajamo jedan slučaj. -Nemam lična, ali znam preko prijatelja. Žena od pedesetak godina, teško obolela na plućima. Bila je potrebna operacija. Tražili su 500 evra za lekara i piće. Znači, to je 100 posto tačno. Odmah sutra je operisana. Takvih situacija je bilo, ima ih sada i biće ih stalno, rekao nam je muškarac koji je želeo da ostane anoniman.

Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa "Jačanje medijske slobode u Srbiji" kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji, a implementira EPTISA Servicios de Ingenieria. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija Boom93 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.

uto

06.10.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 09:49

Da

Lekari koji rade kod drzave imaju i privatne ordincaije to je sve namestaljka da bi oni punili svoje dzepove !

Odgovori
uto

06.10.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 09:48

Lista

Ma kakve liste cekanja to su izmislili da bi nas poslali kod privatnih lekara ...

Odgovori
pon

05.10.

2015.

Milja [neregistrovani] u 15:35

Da se ne lazemo

Meni niko nije hteo da dozvoli ni da se porodim normalno u ovom gradu, a lekara bas briga za tebe dok god ne odes kod njega privatno. Mogao bi ti da čekaš 15 godina dok god ne odeš privatno i platiš. E onda te pomere na listi i mozda dobijes to sto ti treba...

Odgovori
pon

05.10.

2015.

mile [neregistrovani] u 15:31

snajka

Aleksandar Matic kaze da u pozarevackom zdravstvu nema slucajeva ucene. hahahahahahaha da nije tuzno stvarno bih umro od smeha

Odgovori
pon

05.10.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 15:29

nece moci

Ma opustite se, na listama čekanja čekamo samo mi paori, ovi bogataši ne čekaju nigde niti ima potrebe kad imaju para

Odgovori
pon

05.10.

2015.

Wolf [neregistrovani] u 12:24

Prioriteti

Prioriteti na tim listama su oni sa dubljim džepom, ja da vam kažem...

Odgovori

Ostavi komentar