Radio Boom93 :: Projekti http://www.boom93.com/projekti/rss.html sr http://www.boom93.com/img/logo.png Radio Boom93 :: Projekti http://www.boom93.com/projekti/rss.html Korisnici Dnevnog boravka posetili Galeriju savremene umetnosti http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/54120/korisnici-dnevnog-boravka-posetili-galeriju-savremene-umetnosti.html Udruženje likovnih stvaralaca "Milena Pavlović Barili" Požarevac u saradnji sa Centrom za socijalni rad Požarevac i Centrom za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju, 21.januara, organizovali su posetu Galeriji savremene umetnosti, gde je u toku trajanje "Novogodišnje Izložbe". ]]>

U toku druženja, članovi ULIS-a "M.P.Barili" su gostima poklonili oko četrdeset minijatura posebno izrađenih u znak zahvalnosti, nastavak prijateljskih odnosa i divne saradnje. Ovom prilikom umetnost je ulepšala još nekoliko životnih trenutaka a osmesi na licima su neprocenljive vrednosti.  

 



 





]]>
Wed, 23 Jan 2019 12:56:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/54120/korisnici-dnevnog-boravka-posetili-galeriju-savremene-umetnosti.html
Srbija ka EU: Šta donosi Medijska strategija? http://www.boom93.com/projekti/ka-evropi/53818/srbija-ka-eu-sta-donosi-medijska-strategija.html Donošenje medijske strategije je izuzetno važno za novinare, medije, ali i za gradjane. Ovaj dokument treba da definiše, odredi i trasira put za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja i unapređenje položaja medija, položaja i zaštite novinara, unapređenje novinarskih udruženja, informisanje na jezicima nacionalnih manjina, uređenje medija na novim tehnološkim platformama, stvaranje uslova za funkcionisanje tržišta, stvaranja uslova za samoodrživost medija, jačanje medijske i informatičke pismenosti. ]]>

Radna grupa za izradu medijske strategije predala je Vladi Srbije radni tekst medijske strategije, a u januaru bi trebalo da počne javna rasprava o tom dokumentu. Prema članovima radne grupe, cilj je da najviši standardi medijskih sloboda i medijske scene u Srbiji budu usaglašeni sa najboljom međunarodnom praksom i standardima. Pod tim se podrazumeva postojanje medijskog pluralizma i uvažavanje različitih mišljenja, poštovanje različitosti, poštovanje kodeksa, negovanje profesionalizma i odgovornosti, uz garantovanje bezbednosti novinara što je ključni preduslov za slobodno informisanje

Da će posebna pažnja biti posvećena izradi medijske strategije, nagovestio je još predsednik Vučić prilikom susreta sa predstavnikom OEBS-a za slobodu medija Arlem Dezirom pre par meseci. “Važno je da radimo u skladu sa primerima iz evropskih demokratija kako bi stvorili drugačiju atmosferu u društvu. Medijska strategija je od ključne važnosti, jer bi taj dokument trebalo da osigura pluralizam medija u Srbiji”, istakao je predsednik Vučić. On je tom prilikom pozdravio spremnost Misije OEBS da učestvuje u izradi medijske strategije i naglasio da je važno sarađivati sa Misijom OEBS čija su iskustva dragocena za unapređenje reformskih procesa u Srbiji.

Da li je usvajanje Medijske strategije garancija da će se stanje u medijima popraviti? Odgovor je vrlo predvidiv!

U godini koja je za nama lokalne samouprave, Ministarstvo kulture i informisanja (MKI) i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicima raspisali su ukupno 161 konkurs za sufinansiranje medijskih projekata na kojima je dodeljeno 1.343.094.709 dinara, prema podacima sajta finansiranjemedija.rs, koji je pokrenulo Udruženje novinara Srbije (UNS). Isto udruženje je utvrdilo da ove godine 35 opština i Grad Kragujevac nisu raspisali konkurs za sufinansiranje medijskih projekata. Inače, u Srbiji ima 26 gradskih opština, koje nemaju obavezu raspisivanja konkursa za sufinansiranje medijskih projekata. Način raspodele sredstava, kriterijum ocenjivanja, izbori komisija i samovolja pojedinih lokalnih šerifa su za svaku osudu I retko koju pohvalu. Tako da sve to ne daje mnogo razloga za optimizam. Ako se tome pridoda otvoreno nepokazivanje političke volje da predstavnici vlasti prestanu da prozivaju, vređaju, omalovažavaju i diskriminišu novinare, medije, novinarska i medijska udruženja, ugrožavaju njihovu bezbednost i proglašavaju ih za neprijatelje društva, „strane agente“ i „izdajnike“, a o  prebijanju, paljenju kuće i pokušaj ubistva novinara da I ne govorimo. Sasvim je jasno situacija u medijima veoma teška, a neki tvrde i nikad gora! 

 

Medijska koalicija (koju čine NUNS, NDNV, ANEM, AOM I Lokal Press) je upravo saopštila da je Vladi Srbije predat draft Medijske strategije. U saopštenju se navodi  da su u izradi aktivno učestvovali predstavnici udruženja, te da sam tekst sadrži, u ogromnoj većini, predloge i rešenja za koje se već duže vreme zalaže Medijska koalicija.

 

Medijska koalicija upozorava da se, situacija na medijskoj sceni iz dana u dan pogoršava, a da vlast ne samo da ne ispunjava obećanja da će aktivno raditi na rešavanju nagomilanih medijskih problema nego – nasuprot – skoro svakodnevno do nas pristižu informacije o ugroženoj bezbednosti novinara, kršenju zakona, političkim pritiscima, dramatičnoj zloupotrebi medija, kršenju novinarskih i etičkih normi i ukidanju prava na javni dijalog i drugačije mišljenje. 

 

U uverenju da je dokument Medijske strategije važan i da u budućnosti može da veoma da utiče na medijsku scenu, Medijska koalicija najavljuje da će aktivno učestvovati u procesu javnih rasprava i nadgledati ovaj proces do kraja, jer smatra da kroz javne rasprave kao i političkim odlukama, neki delovi ovog dokumenta mogu biti u manjoj ili većoj meri izmenjeni, i to u korist onih rešenja koja dodatno unazađuju našu ionako devastiranu medijsku scenu.

 

Naravno, da ukoliko ovaj dokument bude usvojen u zadovoljavajućem obliku, tek promenama zakona on može imati primenu u stvarnosti, tako da je ovaj process veoma neizvestan, s obzirom na ozbiljne probleme u vladavini prava u našoj zemlji.

 

Važno je podseti da je Medijska koalicija započela dijalog sa predstavnicima Koordinacionog tela Vlade Srbije za saradnju sa medijima radi poboljšanja stanja u medijskoj sferi, ali I rešavanju brojnih nagomilanih problema u oblasti medija. Do danas nijedan od konkretnih i oročenih zahteva novinarskih i medijskih udruženja nije ispunjen, a istovremeno se situacija na medijskoj sceni iz dana u dan pogoršava.

Novinarska i medijska udruženja ušla su u dijalog sa predstavnicima vlasti posle više puta ponovljenog obećanja premijerke Ane Brnabić da Vlada Srbije želi zajedno sa asocijacijama i međunarodnim organizacijama da radi na pronalaženju rešenja za akutne probleme medijske scene.

U dijalog smo ušli oprezno, uz brojne ograde, ali ipak u nadi da će rezultati našeg rada biti vidljivi u relativno kratkom vremenskom periodu, pogotovo zbog aktivnog učešća međunarodnih organizacija i institucija u njemu. Iz tih razloga novinarska i medijska udruženja su 16. avgusta 2018. dostavila Koordinacionom telu 13 zahteva za poboljšanje stanja u sferi medija i medijskih sloboda, ali  adekvatni odgovori I rešenje problema su izostali, izuzev rešavanja problema oko PDV-a da se na sredstva dobijena na konkursima za produkciju I izradu medijskih sadržaja ne plaća porez.

 

Podsećamo da je pored ovog problema, zahtevano da se, u skladu sa preporukama novinarskih i medijskih udruženja, izradi i usvoji novi pravilnik o sufinansiranju javog interesa u sferi javnog informisanja, kao i da se u skladu sa našim preporukama izradi i usvoji uputstvo za bliže definisanje novčanih davanja koje javni sektor dodeljuje medijima I da se izradi i usvoji uputstvo o tome koji podaci moraju da budu javno dostupni u Registru medija.

Među specifikovanim zahtevima nalazi se i dopis koji je Vlada Srbije trebalo da pošalje lokalnim samoupravama i podseti ih na obavezu dostavljanja podataka Registratoru.

Novinarska i medijska udruženja su zahtevala i da se napokon razreši ko je nadležan za sprovođenje Zakona o javnom informisanju i medijima na lokalnom nivou, i da nadležni organ uputi dopis – koji će biti urađen u saradnji sa novinarskim i medijskim udruženjima – lokalnim samouparavama u kojem će ih pozvati na poštovanje zakonskih odredaba i napuštanje dosadašnje katastrofalne prakse konkursnog sufinansiranja.

Na kraju, udruženja su tražila da državni organi postupe po rešenjima Poverenika za informacije od javnog značaja i novinarima dostave podatke koje su zahtevali po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Malo li je problema?

 

Ostaje da se vidi da li će i kako, najvažniji medijski dokument - Medijska strategija biti usvojen i kakva sudbina čeka medije, novinare i medijsku zajednicu u 2019.godini?

Tekst je nastao u okviru projekta „Ka Evropi - Požarevac i Evropski put Srbije“ portala Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa.Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 

]]>
Mon, 31 Dec 2018 12:33:00 +0100 Ka Evropi http://www.boom93.com/projekti/ka-evropi/53818/srbija-ka-eu-sta-donosi-medijska-strategija.html
Srbija ka EU: Bolnica za novi milenijum sredstvima EU http://www.boom93.com/projekti/ka-evropi/53801/srbija-ka-eu-bolnica-za-novi-milenijum-sredstvima-eu-.html U okviru IPA programa prekogranične saradnje u naredne tri godine biće završena preostala tri sprata “nove” bolničke zgrade Grada Požarevca. Oko 5 miliona evra biće upravo uloženo u požarevačku bolnicu, a lokalna samouprava se obavezala da u naredne tri godine iz budžeta obezbedi 700.000 evra. ]]>

Evropska unija je najveći donator u Republici Srbiji.  Od 2001. godine, EU je kroz nekoliko različitih instrumenata i fondova obezbedila više od tri milijarde evra bespovratnih sredstava Republici Srbiji kako bi lakše sprovodila reforme i postala uređenije društvo, što je nužan uslov da postane članica Unije.

Pored podrške iz EU fondova koja je namenjena pravnim, institucionalnim, administrativnim, ekonomskim i društvenim reformama na putu ka EU u različitim oblastima - od pravosuđa, javne uprave, javnih finansija do obrazovanja, zapošljavanja, saobraćaja, poljoprivrede i zaštite životne sredine, ova podrška doprinosi i razvoju lokalnih ekonomija, smanjenju razlika u razvijenosti različitih oblasti, pružanju mogućnosti za zapošljavanje, obrazovanje i rešavanje ključnih izazova u društvu/državi, ali i u lokalnoj sredini. Jedan od gradova u koji već godinama EU ulaže sredstva je i Požarevac. Za poslednjih osamnaest godina grad je na ovaj način rešio neke goruće problem od zamene azbestnih cevi glavnog vodovoda do zamene stolarije u školama, opreme i vozila namenjenih zdravstvenim ustanovama. Nije izostala ni podrška razvoju privatnog preduzetničkog sektora, ali i podrška Privrednoj komori  i regionalnoj razvojnoj agenciji.

 

Jedan od najvažnijih projekata koji se realizuju u okviru IPA programa prekogranične saradnje jeste završetak preostala tri sprata “nove” bolničke zgrade Grada Požarevca. Ovaj projekat dobijen je u okviru projekta prekogranične saradnje “Rumunsko- srpska zajednička inicijativa u borbi protiv kancera u pograničnom regionu” i trebalo bi pomogne da se potpuno osposobi „nova“ bolnička zgrada Grad Požarevac. Čitav projekat biće ukupno finansiran sa blizu 11,7 miliona evra. Rumunija i Srbija ovim prekograničnim projektom, od strateškog značaja za obe države, kreću u zajedničku borbu protiv raka i efikasnije lečenje kancerogenih oboljenja. Pored efikasnije prevencije raka i savremenog načina lečenja, najvrednija stvar koju će Požarevljani i građani u okrugu dobiti je kompletno završena nova bolnička zgrada Opšte bolnice. Oko 5 miliona evra biće upravo uloženo u požarevačku bolnicu, s tim što se lokalna samouprava obavezala da u naredne tri godine iz budžeta obezbedi 15 odsto učešća od ukupno 700.000 evra. Završetkom opremanja zgrade bolnica bi 2021.godine trebalo da dobije centralni operativni blok sa intenzivnom negom, kao i stacionarni deo odeljenja ginekologije sa akušerstvom, urologije i hirurgije.

 

     Direktor Opšte bolnice dr Danko Nikolić je nakon potpisivanja ugovora o sufinansiranju istakao da je projekat  značajan ne samo za Požarevac i Braničevski okrug, već i za ostatak Srbije jer će bolnica dobiti moderne prostorije i nove operacione sale. Realizacija projekta doneće unapređenje u lečenju   onkoloških pacijenata, čiji broj se stalno uvećava.

Nikolić je istakao da radovi koji bi trebalo da počnu već početkom sledeće godine neće uticati na rad ostalih službi u zgradi. Formiran je nadzorni organ koji će vršiti nadzor nad radovima, a u toku je tender za građevinske radove. Ostaje da se nadamo da će sve teći po planu I da će 2021.godine Požarevac imati jednu od najsavremenijih zgrada u ovom delu Srbije. 

 

     Nedavno je prilikom posete požarevačkoj bolnici Ministar zdravlja, Zlatibor Lončar naveo je da je vrlo važno da se na vreme povede računa o stručnom medicinskom kadru koji će za tri godine raditi sa pacijentima. „Da na vreme primimo te ljude, da se oni nauče i obuče, ako treba da odu i u inostranstvo na specijalizaciju. Nemamo nikakav problem da ih spremimo“.

On je najavio da će u Opštoj bolnici biti novih zaposlenja jer je namera da se otvaranje novih odeljenja dočeka spremno.

Lončar kaže da su opremljena tri sprata nove bolničke zgrade, novih 4.000 kvadrata za službe bolnice u Požarevcu i da je potrebna ozbiljnost da bi se ovaj projekat realizovao u predviđenom roku. Svi partneri na projektu dobiće modernu opremu za lečenje pacijenata sa rakom, a u Požarevcu će biti osnovan Regionalni centar za prevenciju, rano otkrivanje i kontrolu malignih bolesti. Na kraju realizacije projekta ukupno 15 bolnica i institucija u Srbiji i Rumuniji biće umreženo i koristiće standardizovane procedure u lečenju malignih bolesti, a biće uspostavljanjeni i hospisi za zbrinjavanje pacijenata u terminalnoj fazi bolesti. U Požarevcu bi trebalo da se uspostavi hospis sa kapacitetom od 80 kreveta, naveo je ministar zdravlja.

 

       Opšti cilj projekta je promovisanje saradnje u oblasti onkologije između medicinskih ustanova sa obe  strane granice, kako bi se omogućio pristup savremenim i efikasnim zdravstvenim uslugama za sve onkološke pacijente koji žive u regionu.

 

       Dr Karmen Panaitesku iz Centar za genetsku i ćelijsku terapiju u lečenju raka „OncoGen“ iz Rumunije je napomenula “da je vrlo važno što će po završetku projekta bolnice u Srbiji i Rumuniji biti umrežene i što će moći da se razmenjuju iskustva i prate rezultati”... Ona je istakla da ova ustanova ima 20-godišnje iskustvo u istraživanju kancera, što će znatno doprineti efikasnosti u prevenciji, dijagnosticiranju i lečenju raka. Panaitesku je izrazila očekivanje da je ovo samo jedan od projekata koji će u oblati zdravstva Srbija i Rumunija raditi zajedno.

 

        Konkretne aktivnosti, pored uspostavljanja mreže između bolnica, biće usmerene i na nadogradnju postojeće IT opreme i izradu softverskog alata koji će pomoći onkolozima da izaberu bolju terapijsku strategiju za čvrste tumore (dojke, kolena, pluća), jer da bi se postigao željeni rezultat neophodno je poboljšati medicinsku i tehničku ekspertizu medicinskog osoblja svih bolnica koji su obuhvaćeni projektom.

 

        Opšta bolnica Požarevac je vodeći partner u ovom projektu, a ostali partneri su Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Urgentna županijska bolnica „Pius Branzeu“ iz Temišvara, Centar za genetsku i ćelijsku terapiju u lečenju raka „OncoGen“ i Urgentna bolnica županije Karaš-Severin u Rešici. Pored njih, 12 bolnica koje uzimaju učešća u projektu su: Bolnice Smederevo, Bor, Pančevo, Petrovac na Mlavi, Negotin, Smederevska Palanka, Kikinda, Senta, Vršac, Opšta bolnica Dr Đorđe Jovanović iz Zrenjanina, Specijalna bolnica za plućne bolesti iz Zrenjanina i Bolnica Dr “Budislav Babić” iz  Bele Crkve.

 

     Ovaj projekat pokazuje kako sjajno mogu da se koriste programi prekogranične i transnacionalne saradnje, jer podstiču saradnju pograničnih teritorija susednih država (prekogranična saradnja) ili celih država (transnacionalna saradnja) na rešavanju pitanja od zajedničkog interesa.  Upravo zbog toga, Evriopska Unija je za sprovođenje prekogranične saradnje u našoj zemlji opredelila 260 miliona evra. Programi Unije predstavljaju značajan izvor finansiranja inicijativa u različitim oblastima, inovativnih rešenja, ulaganja u ljudske resurse i podsticanje mobilnosti mladih ljudi. Njihova prednost je i u tome što omogućavaju saradnju pravnih i fizičkih lica iz država članica Evropske unije i država u procesu pristupanja na konkretnim projektima i na taj način usvajanje i primenu dokazano najboljih iskustava. Republika Srbija učestvuje u 11 programa Unije.

 

Tekst je nastao u okviru projekta „Ka Evropi - Požarevac i Evropski put Srbije“ portala Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa.Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 

]]>
Sun, 30 Dec 2018 13:35:00 +0100 Ka Evropi http://www.boom93.com/projekti/ka-evropi/53801/srbija-ka-eu-bolnica-za-novi-milenijum-sredstvima-eu-.html
Nasilje: Deca u medijima http://www.boom93.com/projekti/napad-na-nasilje/53668/nasilje-deca-u-medijima.html Često se kaže da ono što mediji nisu objavili kao da se nije ni dogodilo, dok je s druge strane izveštavanje medija ključno za formiranje javnog mnjenja o društvenim pojavama. Kako mediji mogu da utiču na prevenciju od pojave nasilja, na koji način plasiraju neprihvatljive i nasilne modele ponašanja i na koji način prate slučajeve nasilja koji se dešavaju u društvu? ]]>

Sociolog, Tatjana Rajić za Boom 93 smatra da od devedesetih godina prošlog veka postoji trend plasiranja sadržaja preko medija koji promovišu nasilne modele ponašanja kao poželjne.

„Nažalost, svedoci smo da od devedesetih godina kreće to propagiranje i protežiranje nekakvog vredonosnog sistema koje ponajviše ide preko medijskih kuća . Tako danas imamo mnoge sadržaje koji su neprimereni statusu odraslih lica, a kamoli dečjeg, budu ti koji se svakodnevno konzumiraju. Mislim na rijaliti programe, na sadržaje prepune nasilja, na sve ono što jednoj posebno osetljivoj dečjoj psihi negde uliva takve modele kao uobičajene. S druge strane, kada postoji jedan veliki broj ljudi koji konzumira takve sadržaje, onda imamo situaciju da se u medijima nasilje propagira kao jedan poželjan modela ponašanja.

Da bi razumeli uticaj medija na pojavu i ekspanziju nasilja, trebalo bi definisati i samo agresivno ponašanje koje je čini sa ciljem da se nanese povreda ili šteta osobi prema kojoj je usmereno. Prema svom obliku iskazivanja agresivno ponašanje može da bude fizičko i verbalno. Različiti oblici agresivnog ponašanja mogu da budu korišćeni da se počini nasilje kao ekstremni oblik agresivnog ponašanja, a koje se može javiti kao fizičko, psihičko i seksualno. Psihičko nasilje odnosi se na ponašanja u kojima se neko ponižava, vređa, zastrašuje, omalovažava, uhodi ili mu se preti. Postoji i nasilje prema predmetima, odnosno vandalizam. Možda najprikladnija definicija nasilnog ponašanja je da je ono usmereno ka korišćenju fizičke sile ili moći prema drugoj osobi, grupi ili društvenoj zajednici – kako u obliku pretnje, tako i u obliku primene – koje rezultira ili ima veliku verovatnoću da izazove povrede, smrt, psihičku patnju ili narušen emotivni razvoj.

Negativnom uticaju nasilja iz medija podložnija su deca koja se u većoj meri poistovjećuju s agresivnim likovima, a to su obično muška deca i deca koja su u proseku agresivnija. Međutim, najveća razlika u osetljivosti je između dece različitog uzrasta. Zbog slabije razvijenog logičkog mišljenja, nemogućnosti razumevanja tuđe perspektive, kao i  nerazvijenih mehanizama suočavanja sa stresom, predškolska deca i deca u nižim razredima osnovnih škola su osjetljivija na nasilje u medijima od starije dece.

Mediji u Srbiji veoma retko izveštavaju o deci, a kada to čine najčešće su to prilozi sa negativnom konotacijom, izraženim senzacionalizmom, rezultati su istraživanja "Medijska slika dece u Srbiji 2018", koje je sproveo Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM).

Istaživanje sprovedeno u periodu od 20. jula do 1. oktobra 2018. godine i obuhvatilo je televizije sa nacionalnom frekvencijom, kao i sedam dnevnih novina.

Predsednik Centra za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM) Marko Nedeljković rekao je na javnoj prezentaciji ovog istraživanja da na dnevnom  nivou sve novine i televizije imaju manje od po jedne objave dnevno koja se tiče dece.

„Posebno, kada stavite taj podatka u kontekst nekih drugih tema, zapravo dolazite do slike koliko su mediji zapravo nezainteresovani za samu decu kao društvenu grupu i za teme koje se odnose na decu. Čak i površno posmatranje štampanih medija i televizije otkriva da su rijaliti programi i rijaliti zvezde daleko zastupljeniji u medijima nego deca.“

U ovom istraživanju pokušaj je bio i da se odgovori na pitanje u kakvoj konotaciji mediji izveštavaju o deci.

„Mi smo napravili podelu na tri kategorije. To su objave sa pozitivnom konotacijom, objave sa afirmativnim sadržajem po samu decu i priče u kojima su deca stavljena u pozitivan kontekst. Tipični primeri toga su uspesi dece, razne stipendije, razne odluke koje soprinose položaju dece. Negativna konotacija podrazumeva sve one sadržaje gde su deca stavljena u neki negativan kontekst i tipični primeri takvih objava su slučajevi nasilja ili zlostavljanja dece. Neutralne objave su one gde mediji primarno, faktografski izveštavaju, odnosno prenose određene vesti, kao što je početak školske godine, razne manifestacije namenjene deci. Period ispitivanja je zahvatio početak školske godine što je uticalo i da mediji intenzivnije izveštavaju o deci, tako da su ovi  rezultati bolji nego što bi bili u nekom drugom periodu.“

Zbirni rezultat za televizije i dnevnu štampu pokazuju poražavajući podatak da su deca predstavljena u negativnom kontekstu u čak 47 odsto objava, rekao je Nedeljković. Posebno zabrinjava to što su zlostavljanje dece, nesreće, nasilje i narkomanija teme u čak 56 odsto objava o deci.

„Ono što je bitno ako uporedite ove nalaze šta su dominantne teme i na koji način po pitanju konteksta izveštavaju mediji, to je da možemo da dođemo do zaključka da mediji načinom izveštavanja negativ no utiču na samu decu i percepciju dece u javnosti. Neuporedivo je veća šansa da dete dospe u medije ako je akter neke tuče, nesrećnog događaja ili zlostavljanja, odnosno najnegativnijih događaja koji mogu da se dogode, nego ako je postiglo neke zapažene rezultate na takmičenjima, u školi ili ako je pokrenulo društveno korisne akcije.“  

Drugi bitni pokazatelj je percepcija javnosti o deci, ističe Nedeljković.

„Često se iznose stavovi da su današnja deca nestašnija, nemirnija, nego deca u nekim ranijim generacijama, što je jedna krajnje subjektivna procena i doprinosi stvaranju nezdrave medijske slike u javnosti.“

Konačno, gotovo je nestvaran podatak da se u svakom desetom tekstu u dnevnim novinama krše etički principi i Kodeks novinara Srbije prilikom izveštavanja o deci. Važno je napomenuti da istraživanje nije uključivalo rijaliti programe.

„U našim analizama nismo detektovali nijedan prilog koji je emitovan na televizijama, a u kome je prekršen kodeks novinara Srbije. Imali smo četiri slučaja koje smo analizirali. Reč je o graničnim slučajevima i nekih elemenata je bilo, kao što je otkrivanje identiteta deteta, ali je na kraju naša procena bila da nije bilo kršenja kodeksa. Međutim, jedan od najalarmantnijih podataka do kojih smo došli jesu štampani mediji. Istraživanje pokazuje da se u svakom desetom tekstu prekrši kodeks. Najčešći prekršaji su otkrivanje identiteta deteta (40%). Ugrožavanje prava i dostojanstva deteta (34%) i korišćenje neprimerenih pornografskih i drugih sadržaja koji imaju negativan uticaj na decu (26%). U većem broju tekstova kodeks je prekršen po više osnova“.

Zaključak ovog istraživanja je da Srbija, čak i bez analize rijaliti programa ima veoma nezdravu medijsku klimu  kada su u pitanju deca. 

Profesor Veselin Kljajić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, kaže da je 10 godina unazad koliko se rade istraživanja o ovoj temi primetna tendencija porasta negativnog izveštavanja o deci, što s jedne strane kod ljudi izaziva povećanje praga tolerancije kada su u pitanju razni oblici nasilja, zlostavljanja i nesreća u kojima su prisutna ili direktno pogođena deca.

„To, pak, znači da se empatija smanjuje. Dalje, to znači da smo na neki način oguglali na te sadržaje i više ih ne doživljavamo tako dramatično“.

Kljajić procenjuje da bi ovakva istraživanja pokazala daleko negativnije rezultate da su u njih uključene prezentacije štampanih medija na internetu i društvenim mrežama.

„Govor mržnje ne dostiže zabrinjavajuće razmere. To je sada konstanta koja je svakodnevna i svakominutna“.

Sociolog i direktor Centra za socijalni rad u Požarevcu, Tatjana Rajić kaže da se senzacionalistički pristup koji mediji imaju kada informišu javnost o slučajevima nasilja u najvećoj meri odmaže  žrtvama nasilja, kao i institucijama koje sa njima rade.

„Imali smo problema, zapravo đrtve su imale problema u nekoliko situacija kada je došlo do otkrivanja identeta. Onda nam se u medijima pravdaju kako su recimo objavili samo inicijale, ali to je uzalud kada se pored toga navodi i naziv sela ili se pomene ko je ujak, teča, tetka, fotografiše kuća, deda. Sve to odmaže svima nama.“  

Ona navodi da je edukacija medija odnosno novinara o izveštavanju o slučajevima nasilja vrlo bitna, kao i uključenost medija u akcije i strategije koje imaju za cilj suzbijanje nasilja u društvu.

Medijsko eksponiranje porodica u slučajevima porodičnog nasilja direktno utiče na žrtve, posebno ako su u pitanju deca, ističe Aleksandra Stojković, psiholog u Centru za socijalni rad u Požarevcu.

„To izaziva reakciju čitave sredine koja je nepovoljna i po porodicu i po dete kome otežava prolazak kroz čitavu situaciju. Bila bih zadovoljna kada bi novinari prošli edukaciju po ovom pitanju, kako bi shvatili konkretno kakve posledice to ostavlja na decu.“

Savet za štampu se vrlo retko susreće se slučаjevimа rаzmаtrаnjа žаlbi po osnovu potencijаlnog kršenjа Kodeksа novinara Srbije u vezi sа izveštаvаnjem štаmpe o nasilju u porodici.

Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu ističe da ono što napišu i objave mediji trajno ostaje i da deci obeleži čitav život.

„Ne mogu da zamislim kako će izgledati život devojčice ubijene pevačice, sa svim onim što je objavljeno o njoj. Primer koji često navodim kada obučavamo novinare o poštovanju kodeksa vezan je za medij koji nije tabloid. Pre oko 5 godina je objavljen tekst o devojčici kojoj je majka umrla, a otac se nakon toga ubio. Svi detalji su bili objavljeni, ime oca, gde živi, kako se zove devojčica, detalji oproštajnog pisma. Dete je tada imalo pet godina i otišlo u hraniteljsku porodicu na selu. Pet godina nakon toga, ona ukuca svoje ime na Guglu i pronađe sve to. Hranitelji su nam se obratili i medij je pristao da se ukloni tekst. Međutim, šteta je već načinjena. Oni su rekli da su shvatili šta su učinili. Međutim, u trenutku (objavljivanja teksta) niko nije razmišljao o mogućim posledicama. Htela bih da naglasim i da tabloidna politika medija ne podrazumeva neizostavno kršenje kodeksa novinara.“

Edukacija novinara i profesionalizacija su nužni kada su u pitanju medijski sadržaji koji se tiču dece,kažeNedeljković, a Novaković navodi  da je neophodno edukovati i konzumente tih sadržaja.

 

Tekst je nastao u okviru projekta „Jasno i glasno- Napad na nasilje“ radija Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa.Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

]]>
Fri, 28 Dec 2018 19:19:00 +0100 Napad na nasilje http://www.boom93.com/projekti/napad-na-nasilje/53668/nasilje-deca-u-medijima.html
Priredba i druženje sa članovima udruženja Osmi dan http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/53676/priredba-i-druzenje-sa-clanovima-udruzenja-osmi-dan.html Novogodišnjom priredbom i radionicom, učenici Medicinske škole u Požarevcu izmamili osmehe mališana iz udruženja Osmi dan. ]]>

Učenici su nakon predstave deci podelili novogodišnje paketiće.

]]>
Fri, 28 Dec 2018 15:29:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/53676/priredba-i-druzenje-sa-clanovima-udruzenja-osmi-dan.html
Srbija ka EU: Požarevac i okrug imaju velike koristi od EU programa http://www.boom93.com/projekti/ka-evropi/53744/srbija-ka-eu-pozarevac-i-okrug-imaju-velike-koristi-od-eu-programa.html Evropska unija je najveći donator u Republici Srbiji. Od 2001. godine, EU je kroz nekoliko različitih instrumenata i fondova obezbedila više od tri milijarde evra bespovratnih sredstava Republici Srbiji za podršku reformama. ]]>

Evropska unija je najveći donator bespovratne pomoći Srbiji. U proteklih 18 godina iz fondova Evropske unije naša zemlja dobila je više od tri milijarde evra bespovratnih sredstava kako bi lakše sprovodila reforme i postala uređenije društvo, što je nužan uslov da postane članica Unije. U isto vreme, od SAD smo dobili oko 700 miliona, od Nemačke 350, a od Kine nešto manje od deset miliona evra, ali su donacije Rusije i dalje nepoznanica. Iako je uvreženo mišljenje među građanima Srbije da je Rusija među najvećim donatorima, sitaucija nije baš takva, a iznos donacija Rusija nije nikada dostavljala ili je možda takav da ga ne treba ni pominjati.

S druge strane, podrška iz EU fondova namenjena je neophodnim pravnim, institucionalnim, administrativnim, ekonomskim i društvenim reformama na putu ka EU u različitim oblastima - od pravosuđa, javne uprave, javnih finansija do obrazovanja, zapošljavanja, saobraćaja, poljoprivrede i zaštite životne sredine. Podrška doprinosi i razvoju lokalnih ekonomija, smanjenju razlika u razvijenosti različitih oblasti, pružanju mogućnosti za zapošljavanje, obrazovanje i rešavanje ključnih izazova u društvu/državi, ali I u lokalnoj sredini.

Neki od najznačajnijih projekata koji se realizuju sredstvima Evropske Unije u Požarevcu i okrugu:

- U okviru grant šeme Programa Exchange 5 odobreno je sprovođenje 18 projekata u oblasti upravljanja imovinom na lokalnom nivou. Među odobrenim projektima je i Efikasno upravljanje imovinom za uspešnije lokalne samouprave, koji realizuje grad Požarevac, u saradnji sa opštinama Petrovac na Mlavi, Kučevo, Velika Plana, Veliko Gradište, Golubac i Žagubica. Prosečna vrednost pojedinačnog granta je oko 165.000 evra, a predviđeno trajanje projekata je 12-18  meseci. Ceremonija svečanog potpisivanja ugovora, kojim će biti obeležen početak realizacije projekata biće organizovana u drugoj polovini januara 2019. godine.

- EU PRO dodelila sredstva lokalnim samoupravama Kučevo, Veliko Gradište i Smederevo koji će realizovati projekte izrade tehničke i planske dokumentacije kao i projekata poslovne infrastrukture. Projekat “Pouzdano i sigurno vodosnabdevanje za stanovništvo Kučeva” odobreno je 150.000 evra, s tim da Opština učestvuje sa 27 hiljada evra. Ovim projektom je predviđena zamena 850 metara azbestnih cevi primarne vodovodne mreže, čime će biti obezbeđeno kontinuirani vodosnabdevanje stanovništva i preduzeća.  U okviru drugog projekta “Uređenje plana detaljne regulacije industrijske zone Kučeva”, planirana je izmena plana detaljne regulacije industrijeske zone. Evropska Unija je za ovaj projekat odvojila 14.170 evra, dok će opština dati 1.845 evra.  Za treći projekat “Izrada tehničke dokumentacije za Biznis inkubator centar” izdvojeno je 20.466 evra, a Opština daje 3.330 evra. Biznis incubator centar biće na usluzi nezaposlenima da kalše započnu svoj biznis.

- izgradnja 195 stanova  u devet opština, u okviri petog potprojekta Regionalnog stambenog programa. Stanovi koji su namenjeni izbeglim licima iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine gradiće se i u Požarevcu , Malom Crniću i Žabarima. U Požarevcu je planirano da se izgradi 20 stambenih jedinica, u Žabarima 12 dok će u opštini Malo Crniće biti izgrađeno 6 stambenih jedinica. Ukupna vrednost potpisanih ugovora iznosi 3.983.000 evra bez PDV, dodaje se u saopštenju.  Regionalni stambeni program sprovodi se uz podršku OEBS i UNHCR, a finansiran je sredstvima Evropske unije, koja je najveći donator, kao i Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Italije, Norveške, Švajcarske, Danske, Turske, Luksemburga, Kipra, Rumunije, Češke, Slovačke i Mađarske.

- Program EU PRO koji finansira Evropska unija podržava projektr za nabavku opreme i uvođenje usluga za preduzetnike, mikro i mala preduzeća. Ukupan budžet za dodelu bespovratne pomoći preduzetnicima, mikro i malim preduzećima je 4,5 miliona evra. Uz podršku Evropske unije u Žabarima će biti rekonstruisan Centar za socijalni rad, a u Žagubici Dom zdravlja. 

- Poljoprivredna škola sa domom učenika „Sonja Marinković“ponovo je u projektu Evropske unije, jer  je na konkursu koji je objavila Nacionalna organizacija „Tempus“ u februaru školske 2017/18. godine dobila bespovratna sredstva za oganizaciju „Obuke učenika za organsko voćarstvo“.  Projekat u okviru programa Erazumu+finansiran od strane Evropske unije organizuje se u partnerstvu sa organizacijom PROBIO iz Makedonije. Projekat traje do maja 2019. godine, a mobilnost 12 učenika i 3 nastavnika planirana je u periodu od 10. do 24. septembra 2018. godine. 

-  Balon hala u okviru Sportskog centra Požarevac dobijena je u okviru projekta „Kultura bez granica“ koji se sufinasira  sredstvima iz IPA programa prekogranične saradnje između Srbije i Rumunije. U sklopu ovog projekta nabavljena je bina za kulturna dešavanja koja je u grad pristigla u oktobru. Projektom je predviđeno održavanje kulturno-sportskih manifestacija u Požarevcu i Anini (udruženja likovnih kolonija, folklorni ansambli, horovi, ples, turnir u malom fudbalu za veterane), kao i održavanje sajma starih zanata i proizvođača poljoprivrednih proizvoda.  Ukupna vrednost projekta je 502.000 evra, od čega je gradu Požarevcu pripalo 277.000 evra.

- projekat „Vatrogasci i upravljanje vanrednim situacijama Rekaš – Žagubica“ realizuje se u okviru programa Prekogranične saradnje Srbija Rumunija, koji je finansiran od strane Evropske unije, u okviru instrumenata za predpristupnu pomoć (IPA II) Realizacije projekta započeta je u junu 2017.godine i trajaće do novembra 2018.godine. Ukupan budžet projekta je 1.415.219,40 eura od čega Evropska unija finansira 1.202.936,49 eura.

- U krugu Kazneno-popravnog zavoda za žene u Požarevcu, gradi se novi objekat, površine 2.200 kvadrata. Gradnja ovog objekta predstavlja prvu fazu projekta "Poboljšanje životnih uslova u KPZ za žene u Požarevcu", dok će druga obuhvatiti rekonstrukciju zgrade iz 1874. godine. Obe faze ovog projekta, koje treba da se završe do maja 2019. godine, koštaće 336 miliona dinara. Od toga, IPA fondovi obezbeđuju 85, a Republika Srbija 15 odsto. Kapacitet postojećih zatvorskih objekata iznosi 250 osuđenica, a njih sada ima oko 300, zbog čega je neophodno proširenje kapaciteta. 

U ženskom zatvoru planira se i izgradnja spoljašnje infrastrukture, koja će se u potpunosti finansirati iz republičkog budžeta, u iznosu od 95,5 miliona dinara. U muškom zatvoru "Zabela" u toku je rekonstrukcija sedmog paviljona, a gradi se i novi, kapaciteta 216 osuđenika. Ove godine gradiće se još dva paviljona, čiji će kapacitet biti 448 lica.

- Na Golubačkoj tvrđavi od 2014. godine izvode se kompleksni konzervatorsko-restauratorski radovi uporedo sa arheološkim istraživanjima. Revitalizaciju Golubačke tvrđave finansira EU, a sprovodi i sufinansira Austrijska razvojna agencija. Maksimović kaže da će kompletna tvrđava za posetioce biti otvorena 2019. godine. Ugovor o obnovi tvrđave Golubac, vredan 6,6 miliona evra.

- Ugovor o izgradnji sistema za vodosnabdevanje na Srebrnom jezeru kod Velikog Gradišta, vredan 4,4 miliona evra, koji se takođe finansira iz fondova EU.

- u okviru projektu prekogranične saradnje “Rumunsko- srpska zajednička inicijativa u borbi protiv kancera u pograničnom regionu” trebalo bi da se potpuno osposobi „nova“ bolnička zgrada Grad Požarevac. Čitav projekat koji se realizuje u okviru IPA programa prekogranične saradnje u naredne tri godine biće ukupno finansiran sa blizu 11,7 miliona evra. U okviru ovog projekta EU biće završena preostala tri sprata nove bolnice u Požarevcu. Rumunija i Srbija ovim prekograničnim projektom od strateškog značaja za obe države kreću u zajedničku borbu protiv raka i efikasnije lečenje kancerogenih oboljenja. Pored efikasnije prevencije raka i savremenog načina lečenja, najvrednija stvar koju će Požarevljani i građani u okolini dobiti je kompletno završena nova bolnička zgrada Opšte bolnice. Oko 5 miliona evra biće upravo uloženo u požarevačku bolnicu, s tim što se lokalna samouprava obavezala da u naredne tri godine iz budžeta obezbedi 15 odsto učešća od ukupno 700.000 evra. Završetkom opremanja zgrade bolnica bi 2021.godine trebalo da dobije centralni operativni blok sa intenzivnom negom, kao i stacionarni deo odeljenja ginekologije sa akušerstvom, urologije i hirurgije.

Programi prekogranične i transnacionalne saradnje podstiču saradnju pograničnih teritorija susednih država (prekogranična saradnja) ili saradnju delova ili celih država (transnacionalna saradnja) na rešavanju pitanja od zajedničkog interesa EU je za sprovođenje prekogranične saradnje u našoj zemlji opredelila 260 miliona evra. Programi Unije predstavljaju značajan izvor finansiranja inicijativa u različitim oblastima, inovativnih rešenja, ulaganja u ljudske resurse i podsticanje mobilnosti mladih ljudi. Njihova prednost je i u tome što omogućavaju saradnju pravnih i fizičkih lica iz država članica Evropske unije i država u procesu pristupanja na konkretnim projektima i na taj način usvajanje i primenu dokazano najboljih iskustava. Republika Srbija učestvuje u 11 programa Unije.

 

Tekst je nastao u okviru projekta „Ka Evropi - Požarevac i Evropski put Srbije“ portala Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa.Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 

]]>
Fri, 28 Dec 2018 10:03:00 +0100 Ka Evropi http://www.boom93.com/projekti/ka-evropi/53744/srbija-ka-eu-pozarevac-i-okrug-imaju-velike-koristi-od-eu-programa.html
Bajkeri u službi Deda Mraza http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/53425/bajkeri-u-sluzbi-deda-mraza.html Članovi moto kluba “Vatreni” sedum godinu zaredom obučeni u kostime Deda Mraza obišli su Dnevni boravak za decu i omladinu ometenu u razvoju i deci podelili novogodišnje paketiće. ]]>

Veliki broj bajkera moto kluba “Vatreni”, u kostimima Deda Mraza, posetili su Centar za dnevni boravak dece i omladine ometenih u razvoju i deci podelili novogodišnje paketiće. Paketiće je uručilo i Udruženje “Kolo srpskih sestara”.

Rukovodilac Dnevnog centra za decu i omladinu ometenu u razvoju, Jasmina Turudić zahvalila se svima na ovoj tradicionalnoj humanoj akciji.

“Kada dodju naši drugari bajkeri uvek donesu posebnu radost i unesu toplu atmosferu. I želela bih da se zahvalim svima koji su sa nama godinama unazad i podržavaju ovu akciju”, istakla je Turudić.

Deca iz Dnevnog boravka su pripremila kratku priredbu za prisutne nakon čega je nastavljeno druženje i slikanje sa Deda Mrazovima.

Bajkeri su pre odlaska u Dnevni boravak, obišli centar grada gde su se družili i fotografisali sa sugrađanima.

]]>
Thu, 27 Dec 2018 14:16:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/53425/bajkeri-u-sluzbi-deda-mraza.html
Šta je postigao Zakon o sprečavanju nasilja u porodici? http://www.boom93.com/projekti/napad-na-nasilje/53489/sta-je-postigao-zakon-o-sprecavanju-nasilja-u-porodici.html Trideset žena ubijeno je ove godine u porodičnom nasilju, a u proteklih deset godina od nasilja je stradalo više od 350 žena u Srbiji. Svaka treća žena u Srbiji pretučena ili je doživela neki od osnovnih oblika nasilja. Takođe, skoro 95 odsto ubijenih žena nije se obratilo za pomoć institucijama. ]]> Od početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici razmatrano je 64.000 slučajeva nasilja, a izrađeno je više od 16.000 individualnih planova zaštite, izjavila je nedavno ministarka pravde Nela Kuburović. Ona je kazala da broj prijavljenih slučajeva pokazuje da je veliki broj nasilja u porodici, ali i da je taj zakon ohrabrio žene da nasilje prijavljuju i da traže institucionalnu zaštitu.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović naveo je nedavno da je zbog nasilja u porodici ove godine ukupno izrečeno 23.118 hitnih mera, od čega je oko 7.000 privremenog udaljenja počinioca iz stana. Dodao je da je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici omogućio da se u kratkom roku reaguje i pomogne žrtvama.

Direktorka Centra za socijalni rad u Požarevcu, sociolog Tatjana Rajić kaže da je ključna promena koju je zakon doneo  upravo udaljenje nasilnika, a ne žrtve iz porodice.

„Ono što je ključna promena i ono za šta smo se zalagali desetinama godina unazad jeste da u situacijama nasilja više nije žena ta koja se izmešta iz kuće iz stana u kome živi u trenutku trpljenja ili eskalacije nekakavog sukoba, već je to sada nasilnik. Dobro je da sigurne kuće postoje. One imaju veliku ulogu u zaštiti ovih žrtava, a takođe i u preveniranju nekih budućih događaja, ali je ovo bilo od ključne važnosti. Konačno smo došli do društvenog konsenzusa da je potrebno da nasilnik bude taj koji se udaljava, a da žena sa decom ostaje u svojoj kući i to je ključna stvar bila“.

Rukovodilac internog tima za zaštitu od nasilja u porodici Centra za socijalni rad u Požarevcu, Gordana Mihajlović kaže da je uloga ove ustanove da prepozna slučajeve nasilja, ali i da na razne druge načine osnaži žrtve.

„Organ starateljstva daje materijalnu podršku žrtvama nasilja koje su uglavnom žene bez osnovnih sredstava za život i koje iz tih razloga trpe nasilje. Materijalna podrška se daje kroz jednokratne novčane pomoći. Zatim, organ starateljstva daje pravnu podršku žrtvi nasilja. Priprema je za sudske i  druge postupke, piše tužbe i žalbe besplatno. Što je najbitnije, to je osnaživanje, psihosocijalna podrška žrtvi da istraje u tom postupku i da ojača. Tu smo mi da je podržimo kada ona odluči da prekine izlazak iz krizne situacije u kojoj se nalazi.“

Mihajlović objašnjava i zašto se dešava da se žrtva vraća nasilniku.

„Vraća se zato što nema podršku okoline. Vraća se nasilniku zato što smatra da je sramota da ona prijavi da trpi nasilje. Vraća se zato što je ekonomski ugrožena i što se plaši za decu da li će joj biti poverena. Ona se plaši i kakav će da bude ishod sudskih postupaka jer oni ponekad isuviše dugo traju. Vrlo je bitno da je mi u tom početku osnažimo i da joj damo podršku da ona kaže ’stop’, ’kraj’, ’nasilja više nema’.“

Ona objašnjava i koliko je u tome doprineo Zakon o sprečavanju nasilja u porodici.

„Žrtve su se osnažile. Mnogo češće se prijavljuje nasilje. Međutim, zakon nije sprečio moguće nasilnike da prestanu da vrše nasilje jer oni koji su i ranije vršili, uglavnom nastavljaju i po izlasku iz zatvora i po prestanku izrečenih mera nastavlja se sa nasiljem. Problem je, po meni, slaba kaznena politika. Uglavnom se izriču kazne u okviru minimuma koji je propisan. Ako je predviđena kazna od 2 do 8 godina, izriče se kazna 2 godine ili se utvrđuje zatvorska kazna, a izriče se uslov.“

Mihajlović objašnjava i kako je zakon regulisao postupanje prema onima koji su mogući učinioci nasilja.

„Njima se daje upozorenje. Upoznajemo ih prvo sa propisima o nasilju, da nasilje nije dozvoljeno, da u društvu postoji nulta tolerancija na nasilje, da je svako nasilje kažnjivo prekršajno i krivično, kao i da se u parničnim postupcima mogu doneti mere zaštite koje mogu da traju godinu dana i eventualno da se produže. Zavisi od problema. Ako je u pitanju alkoholičar, nudimo mu pomoć da krene sa lečenjem ili neki drugi vid pomoći u okviru naših nadležnosti.“

Problem je što ne postoje posebni programi i tretmani prema osobama koje vrše nasilje, ocenjuje Tatjana Rajić.

„Kojim bi potencijalni nasilnici učili da ne primenjuju taj način rešavanja sukoba. U pitanju je jedan terapeutski pristup koji se nažalost u ovom trenutku sprovodi samo u nekim lokalnim zajednicama, ali nije sistemski rešen. Dakle, ne postoji utvrđena nadležnost, ko bi to radio direktno sa njima, niti kakav program tretmana bi bio i koliko bi trajao.“

Postoji i problem kada su mogući učinioci nasilja osobe koje se bave privrednom delatnošću u okviru domaćinstva, kaže Gordana Mihajlović.

„Recimo, dobije udaljenje od kuće mesec dana, onda je problem egzistencija porodice i tada se čak i žrtve javljaju sa molbom da im pomognemo da se sada suprug vrati kući jer one nemaju od čega da izdržavaju ni sebe, ni decu.“

Jedan od problema koji nije predvideo zakon svakako je to što osobe koje su pod sumnjom da su učinile nasilje nemaju gde da odu kada im se izrekne mera udaljenja. Ovakve slučajeve zabeležili su u Prekršajnom sudu. Predsednik suda Slavica Petrović objašnjava i da postoje slučajevi kada potencijalni učinioci nisu ni svesni ozbiljnosti takve mere.

„Dešavalo nam se da nakon obilaska ljudi iz CZSR i policijskih službenika, ta lica koja su dobila hitnu meru, nisu izlazila iz zajedničkog prostora, iz prostog razloga jer nisu imala gde. Radilo se o osobama koje su na ivici egzistencije. S druge strane, neko nije shvatao ozbiljnost izrečenih mera, misleći da je izricanje dovoljno po sebi i da njega niko neće da obilazi. Oni nisu bili upoznati sa činjenicom da su radnici CZSR i policijski službenici nakon izricanja tih mera dužni da obilaze takve porodice.“

Novina koju je uveo Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, a koje smo se već dotakli  su hitne mere. Šta ova odredba podrazumeva objašnjava sudija za prethodni postupak Osnovnog suda u Požarevcu, Dragana Jevremovic Todorović.

„Zakon daje ovlašćenom policijskom službeniku mogućnost da izda naređenje kojom izriče hitnu meru mogućem učiniocu nasilja. Procena policijskog službenika je osnov za dalju aktivaciju ostalih učesnika u postupku sprečavanja nasilja, kao što su sud, tužilaštvo, CZSR. Procena rizika je obavezna da bi se utvrdilo da li su hitne mere odgovarajuća intervencija. Dešava se da neko prijavi nasilje da bi sebi pribavio bolju procesnu poziciju u drugom postupku, te se tu mora voditi računa, mora se prepoznati simulacija, odnosno prava priroda podnošenja te prijave. Mogu se izreči dve mere. Mera privremenog udaljenja počinioca iz stana i mera privremene zabrane mogućem učiniocu da kontaktira žrtvu i da joj prilazi. Uvek se izriču obe mere, osim ako ne žive u istom stanu mogući počinilac i potencijalna žrtva. Mere koje izriče policijski službenik traju 48 sati i protiv tog naređenja policijskog službenika se ne može izjaviti žalba, a mere važe i ako mogući počinilac odbije prijem rešenja. Nakon toga, specijalizovani zamenik javnog tužioca može predložiti sudu produženje hitnih mera hitne zaštite na 30 dana, o čemu sud odlučuje u roku od 24 sata bez prisustva potencijalne žrtve i mogućeg učinioca. Protiv rešenja suda dozvoljena je žalba Višem sudu u roku od tri dana od dana prijema, ali ta žalba ne odlaže izvršenje. Značajno je spomenuti da kršenje ovih mera predstavlja prekršaj za koji je predviđena kazna zatvora do 60 dana. Zakon je predvideo i disciplinsku odgovornost za nepostupanje u propisanim rokovima.“

Zamenik osnovnog javnog tužioca u Požarevcu Dragana Kostić kaže da je svrha zakona pre svega prevencija nasilja, zatim zaštita žrtve i njeno osnaživanje i pomoć da dalje nastavi sa životom.

Zakon promoviše nultu toleranciju na nasilje.

„Takođe, dobra strana zakona je što je detaljno regulisao, pre svega, vrste nasilja. Dakle, osim fizičkog nasilja koje je bilo nesporno i ranije, imamo psihičko nasilje koje se i ranije donekle tretiralo, mada ne toliko efikasno. Ovde se sada pocrtava seksualno nasilje i uvodi kategorija ekonomskog nasilja koja do sada nije postojala. Svako je dužan da prijavi nasilje i na svako nasilje se reaguje. Ovaj zakon je precizno definisao i sve kategorije lica na koje se ovo odnosi. Bitno je da se zakon ne primenjuje i mere ne izriču prema maloletnim učiniocima, ali se zato navodi precizno krug lica koja su obuhvaćena i na koja se to odnosi. To su, pre svega, bračni drugovi, vanbračni drugovi, partneri, krvni rodnici u pravoj liniji bez obzira na stepen, zatim imamo srodstvo u bočnoj liniji do drugog stepena, srodstvo po tazbini do drugog stepena, zatim se tu konstatuju usvojenik i usvojilac, hranjenik i hranilac, kao i sva ostala lica sa kojim žrtva ili učinilac žive ili su nekada živeli u zajedničkom domaćinstvu.“   

Kostić kaže da je uporednim analizama uočeno odstupanje u radu tužilaštava i sudova u Srbiji. To međutim nije slučaj u Požarevcu.

„Kod nas je veoma veliko poklapanje u shvatanju šta se zapravo smatra nasiljem u porodici i imamo veoma mali broj negativnih rešenja od strane suda, manji broj žalbi, a isto tako mislim da su žalbe uglavnom odbijene. Sve to, međutim, verovatno postoji u nekim situacijama gde ima pravnih praznina, pa smo morali da protumačimo zakon, kao kod onih slučajeva gde učinilac ima određene psihičke probleme. Mi i barem je to stav našeg suda, svi se rukovodimo načelom prvenstvene zaštite žrtve gledajući da se taj mogući učinilac ne ošteti, odnosno da se njegova prava ne ugroze, tj. da ukoliko moraju biti ograničena po slovu zakona, da budu u što je manjoj mogućoj meri.“

Dragana Jevremović navodi da postoji hitnost, kako u predmetima koje pokreće tužilaštvo, tako i u parničnim postupcima po tužbama za nasilje.

„Kada se radi o parničnom postupku po tužbi za nasilje u porodici i po porodičnom zakonu, taj postupak je naročito hitan. Prvo ročište mora da se zakaže u roku od osam dana. Vrlo brzo se donose odluke i kratak je rok za odlučivanje drugostepenog suda. Još jedna vrlo značajna stvar je da nepoštovanje i kršenje je inkriminisano kao krivično delo iz člana 194 stav 5 Krivičnog zakona. Mi smo imali jedan takav slučaj da je baš zbog toga bio određen pritvor počiniocu jer je prekršio te mere određenje rešenjem suda, a po odredbama porodičnog zakona. Tako i da su te mere efikasne jer traju godinu dana.“  

Kada je u pitanju apsolutan broj prijavljenih slučajeva nasilja u porodici Požarevac je odmah iza Beograda i Novog Sada. Međutim, kada se broj izrečenih mera uporedi sa brojem stanovnika, Požarevac je prema nekim procenama prvi u Srbiji.

Od početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, juna prošle do oktobra 2018.godine, CZSR u Požarevcu je evidentirao 641 prijavu nasilja u porodici, navodi Gordana Mihajlović.

„Uglavnom su sve prijave stigle od Policijske uprave. Od te 641 prijave, u krivičnom postupku Osnovni sud u Požarevcu doneo je 12 presuda. Uglavnom se utvrđuju kazne zatvora i izriču uslovne osude. Mere zaštite od nasilja u porodici u trajanju od 1 do 3 godine koje se donose u parničnom postupku, doneto je 10 presuda i uglavnom je to zabrana prilaska i uznemiravanja i imali smo dva udaljenja iz porodice. U prekršajnom postupku doneto je 50 odluka kojima je utvrđena kazna zatvora, uglavnom u trajanju od 30 dana u situacijama kada se prekrše hitne mere.“

Ona objašnjava i šta ovi podaci znače.

„To znači da institucije rade, sada daleko bolje nego što je to bilo u prethodnom periodu. Međutim to ne znači da se nasilje smanjilo. To znači da su sve institucije uzele učešće, da su uloge jasno definisane i iskoordinirane na jednom višem nivou nego što je do nedavno to bio slučaj.“

Tatjana Rajić smatra da statistika ne pokazuje realno stanje i da su pre zakona mnogi slučajevi bili nevidljivi, a da su se žrtve sada ohrabrile da zatraže pomoć i zaštitu.

„Potpuno sam sigurna da se danas žene mnogo lakše opredeljuju da prijave nasilje. Takođe, komšije, rodbina, čini mi se da se u društvu promenila klima s tim u vezi. Ranije se smatralo da je to pojedinačni problem neke porodice. Danas, to baš i nije tako. Mislim da zakon jeste doprineo da se smanji broj izvršenih nasilničkih akata u okviru porodice.“

Zamenik osnovnog javnog tužioca u Požarevcu, Dragana Kostić kaže da je ova pojava u praksi vidljiva i da se polako menja svest ljudi o tome šta nasilje zapravo jeste.

„Nekada se smatralo da muž vrši nasilje nad ženom samo ako je istuče tako da ona ima vidljive povrede ili dođe do nekog preloma. Tako da sada imamo u praksi da šamar ni žrtva, ni nasilnik ne smatraju nasiljem. U tom smislu bi trebalo podići sves da je svaka fizička sila u određenom kontekstu predstavlja fizičko nasilje. Isto tako mislim da se sada ozbiljnije shvata psihičko nasilje. Sada ljudi mnogo više prijavljuju nasilje i to je dobro. Od primene zakona u 2017.godini, zakon se primenjivao od 1.juna. Podaci do 31.decembra 2017.godine pokazuju da smo imali formiranih 255 predmeta. To je za sedam meseci. Za period od 1.januara do 31.oktobra 2018.godine imali smo 546 predmeta, što je negde duplo više, a period koji se posmatra nije duplo duži, već svega za tri meseca. Znači da se to mnogo više prijavljuje i nadamo se da je to rezultat toga što i pored ostalog mi se čini da je država donošenjem zakona i mehanizmima za primenu tog zakona ipak stvorila neku svest kod naroda da se ipak nešto preduzima.“

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković rekla je da bi se doprinelo smanjenju nasilja nad ženama, “neophodno je da se svi nadležni, intelektualci i stručna javnost iz različitih društvenih oblasti, ali i političari i pojedinci iz javnog života, aktivno zalažu za promenu društvene klime i patrijarhalnih obrazaca u kojima je žena u potčinjenom položaju i u kojima se nasilje često relativizuje”.

Ona je pre mesec dana u pisanoj izjavi povodom 25. novembra, Medjunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, navela da je nasilje nad ženama neprihvatljivo i da za njega nema nikakvog opravdanja, kao i da je potrebna puna primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i svih raspoloživih mera za prevenciju i zaštitu žena, uz poseban akcenat na jačanju kapaciteta centara za socijalni rad.

Ukazala je da žene, ali i svi koji imaju saznanja o slučajevima nasilja, moraju biti ohrabreni da prijavljuju nasilnike i dodala da je na nadležnim službama da te prijave "ispitaju sa krajnjom ozbiljnošću i pravovremeno reaguju kako bi sprečili fatalne ishode koji nažalost nisu retki".

 

Tekst je nastao u okviru projekta „Jasno i glasno- Napad na nasilje“ radija Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa.Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

]]>
Wed, 26 Dec 2018 18:56:00 +0100 Napad na nasilje http://www.boom93.com/projekti/napad-na-nasilje/53489/sta-je-postigao-zakon-o-sprecavanju-nasilja-u-porodici.html
Savet za rodnu ravnopravnost podelio paketiće deci sa posebnim potrebama http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/53386/savet-za-rodnu-ravnopravnost-podelio-paketice-deci-sa-posebnim-potrebama.html Članovi Saveta za rodnu ravnopravnost juče su podelili novogodišnje paketiće udruženju “Osmi dan”, Društvu za cerebralnu i dečiju paralizu i Međuopštinskoj organizaciji slepih i slabovidih Požarevac. Ova Organizacija je danas takođe podelila paketiće deci sa posebnim potrebama koja pohađaju Osnovnu školu Dositej Obradović. ]]>

Ovom prilikom Jelena Nikolić iz Saveta je rekla da su u pitanju slatki paketi i da se nada da će ovim darivanjem još više izmamiti osmehe dece.

]]>
Wed, 26 Dec 2018 11:59:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/53386/savet-za-rodnu-ravnopravnost-podelio-paketice-deci-sa-posebnim-potrebama.html
Odobreni projekti u okviru grant šeme Programa Exchange 5 http://www.boom93.com/projekti/ka-evropi/53786/odobreni-projekti-u-okviru-grant-seme-programa-exchange-5.html U okviru grant šeme Programa Exchange 5 odobreno je sprovođenje 18 projekata u oblasti upravljanja imovinom na lokalnom nivou. Među odobrenim projektima je i Efikasno upravljanje imovinom za uspešnije lokalne samouprave, koji realizuje grad Požarevac, u saradnji sa opštinama Petrovac na Mlavi, Kučevo, Velika Plana, Veliko Gradište, Golubac i Žagubica. ]]>

Projekti će biti realizovani u okviru Komponente 1 Programa, a biće obuhvaćeno 48 jedinica lokalne samouprave (18 koordinatora i 30 partnera) kao i nekolicina drugih korisnika (JKP, razvojne agencije, OCD).

Ukupna vrednost ugovorenih projekata iznosi preko 3,5 miliona evra, od čega donacija Evropske unije iznosi oko 3 miliona evra, a ostatak predstavlja sufinansiranje od strane korisnika. Prosečna vrednost pojedinačnog granta je oko 165.000 evra, a predviđeno trajanje projekata je 12-18  meseci.

Program Exchange 5 finansira Evropska unija iz sredstava IPA 2014. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je korisnik u smislu indirektnog upravljanja sredstvima, ugovaračko telo je Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU pri Ministarstvu finansija dok je Stalna konferencija gradova i opština implementacioni partner. Suštinski korisnici Programa, unapređenog upravljanja imovinom i pružanja odnosnih usluga od strane lokalne uprave - jesu lokalne samouprave u Srbiji i građani/lokalne zajednice.

Odobreni projekti iz Braničevskog i Podunavskog okruga su:

Efikasno upravljanje imovinom za uspešnije lokalne samouprave, koji realizuje grad Požarevac, u saradnji sa opštinama Petrovac na Mlavi, Kučevo, Velika Plana, Veliko Gradište, Golubac i Žagubica, kao i Upravljanje imovinom u korist budućnosti, koji realizuje grad Smederevo u saradnji sa opštinama Žabari i Malo Crniće.

Ceremonija svečanog potpisivanja ugovora, kojim će biti obeležen početak realizacije projekata biće organizovana u drugoj polovini januara 2019. godine.

Tekst je nastao u okviru projekta „Ka Evropi - Požarevac i Evropski put Srbije“ portala Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa.Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

]]>
Wed, 26 Dec 2018 11:21:00 +0100 Ka Evropi http://www.boom93.com/projekti/ka-evropi/53786/odobreni-projekti-u-okviru-grant-seme-programa-exchange-5.html
Višebojci podelili paketiće deci u Dnevnom boravku http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/53311/visebojci-podelili-paketice-deci-u-dnevnom-boravku-.html Višebojci konjičkog društva “Knez Mihajlo” posetili su Centar za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju i podelili novogodišnje paketiće deci. ]]>

Konjičko društvo treću godinu zaredom organizuje akciju podele novogodišnjih paketića korisnicima Centra za dnevni boravak, a višebojci su inicijatori ove akcije.

]]>
Mon, 24 Dec 2018 12:16:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/53311/visebojci-podelili-paketice-deci-u-dnevnom-boravku-.html
Kako da se stane na put vršnjačkom nasilju? http://www.boom93.com/projekti/napad-na-nasilje/53487/kako-da-se-stane-na-put-vrsnjackom-nasilju-.html Neke statistike pokazuju da je svako četvrto dete nekada bilo žrtva vršnjačkog nasilja. Vršnjačko nasilje u sebe uključuje i psihičko i fizičko nasilje, a u nekim starijim razredima čak i seksualno. nova kategorija je i sajber nasilje, koje se dešava pre svega na društvenim mrežama na internetu. Iako je teško izmeriti koliko je nasilja među decom i tinejdžerima, ono je često prisutno i predstavlja problem u savremenom društvu. ]]>

Vršnjačko Javlja se u sve mlađem uzrastu, karakerišu ga tuče, vređanja, verbalna i psihička maltretiranja, poniženja na društvenim mrežama. Dešava se u školama i može trajno da ošteti ili uništi život deteta. Svi smo svesni da ono postoji i da poprima sve brutalnije razmere, ali kako ga preduprediti, kako se boriti sa njim?

Podaci Grupe za zaštitu od nasilja i diskriminacije pri Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pokazuju da je najzastupljenije verbalno nasilje – vređanje, spletkarenje, davanje pogrdnih imena, ismevanje, ogovaranje, širenje laži, ali je prisutno i udaranje, otimanje, seksualno uznemiravanje, snimanje bez nečijeg pristanka i slanje uznemirujućih SMS poruka.

Kada je služba zaštitnika građana pre dve godine sprovela je anketu među đacima u Srbiji, rezultati su pokazali da je ukupno 88 odsto anketiranih osnovaca izjavilo da je imalo neposredno ili posredno iskustvo sa vršnjačkim nasiljem. To isto je izjavilo 60 odsto srednjoškolaca. Nije prijatno ni saznanje da je svaki četvrti srednjoškolac (26 odsto), a svaki peti osnovac (20 odsto) bio svedok nekog oblika nasilja nastavnika nad učenicima.

Možda je najfatalniji primer i epilog vršnjčkog nasilja u Srbiji slučaj četrnaestogodišnjeg dečaka iz Niša, Alekse Jankovića, koji je 2011. godine sebi oduzeo život nakon osam meseci maltretiranja koje je trpeo u školi. Roditelji tvrde da su školu obavestili o tome i tražili rešenje, ali da nije bilo razumevanja i prave reakcije.

Medijska pažnja posvećena ovom slučaju podstakla je i inicijativu o donošenju Aleksinog zakona, koji bi trebalo da efikasnije reguliše rad stručnih službi u školama, definiše strože kazne za nesavesno postupanje obrazovnog osoblja, psihologa, pedagoga  i direktora škola, kao i roditelja dece koja vrše nasilje. Ipak, da li je jedan zakon dovoljan da suzbije ovu pojavu i reši problem?

Psiholozi, pedagozi, oni koji se bave proučavanjem ljudskog ponašanja, karaktera, vaspitavanjem i učenjem smatraju da se protiv vršnjačkog nasilja najbolje bori neprestanom pričom o njemu, ukazivanjem i osvešćenjem ovog problema. Bitno je na vreme uočiti probleme, edukovati roditelje, kao i kadar koji direkno radi sa nasilnicima i žrtvama nasilja. Važno je i sankcionisanje nasilja, kako ne bi ispalo da je ono dopušteno ili čak poželjno.

Pedagog u Požarevačkoj gimnaziji, Živkica Đorđević kaže da se u ovoj obrazovnoj ustanovi trude da kod učenika probude svest o nasilju, ličnoj odgovornosti i posledicama.

„Ono na šta se mi kao škola usmerevamo je da kod pojedinca probudimo to što se zove lična odgovornost i mogućnost da upravlja svojim postupcima. Da prepoznaju različite modele agresivnosti, ono što je u njima i da donesu odluku šta će činiti. Neka deca to prepoznaju, druga ne, a sve zavisi od porodičnog konteksta u kome odrastaju. Mi smo tu da pripomognemo da shvate kroz kakav proces se prolazi ukoliko se nađu u tome. Da taj proces bude transparentan, ali ne sa idejom zastrašivanja drugih, već da i drugi shvate kroz šta će proći.“

Ona to objašnjava i na jednom primeru.

„Prošle godine imali smo fudbalski turnir i jednu presudu sudije na utakmici koju je učenik i igrač prepoznao kao nepravednu. Odgovorio je vrlo nasilno. U tom trenutku smo mi reagovali. Ne ulazim u to da li je on tako reagovao zbog svoje prirode, zato što je u domenu incidenta to za njega bilo toliko opasno, da li je porodično nasleđe da se tako reaguje ukoliko ti neku učini takvu vrstu nepravde. Sada mi kao škola dobijamo mogućnost da na neki način da pomognemo tom momku da prepozna šta je uradio, koje posledice to ima po njega i okruženje i da kroz proces savetovanja i rada vidimo šta može da se uradi. Mgu da kažem da sam bila zadovoljna što se vrlo brzo tu nešto postiglo, što je on sa merom da ne igra jednu utakmicu igrao narednu, vrlo uspešno završio našu školu i nastavio studije. Ako je to naša misija da se u trnutku kada se dešava vidljiva agresivnost ili dođe do nasilja, reagujemo, i ako imamo s kim da radimo, onda zaista dobijamo jedan izvanredan ishod. Dobijamo saradnika na kraju, osobu za koju mi reagujemo, a koja je na neki način podigla svoj stepen prepoznavanja i upravljanja sopstvenim postupcima.“

 Profesor psihologije, Marija Milivojević kaže da u efikasnoj borbi protiv nasilja u školama veliku ulogu ima i stav roditelja, odnosno ono što učenici donose iz kuće.

„Zato što postoji neki stav o tome i postoji vizija o tome koje su to vrednosti i koja su to znanja sa kojima oni treba da nastave kada izađu odavde. Tu vam je porodica jako bitan faktor. Stav prema instituciji, prema svima nama zavisi od onog stava koji postoji kod kuće. Mi možemo da budemo podrška i dopuna, ali ipak je baza dom. Dođe do preokreta, oni počnu da misle svojom glavom, otrgnu se, javi se adolecentni bunt, ali najbitniji saradnici su oni kod kuće.“

Đorđević kaže da negativni uticaji često nisu vidljivi, što je i slučaj sa mladalačkim buntom koji je karakterističan za uzrast kasnog tinejdžerskog doba i rane adolescencije, a koji se ispoljava na različite načine.

„Mi imamo veliku šansu kao profesori i nama je važno da je iskoristimo u tom uzrastu, da pomudimo drugačije modele. Na primer, ja sam prva koja reč ’kazna’ ne koristi za taj uzrast. Postoje neke vaspitno disciplinske mere. Za mene kazna ide tek posle 20.godine kada imaš određenu zrelost. Znači, da pokažemo da kad ti nešto promeniš kod sebe, ukoliko ti nešto učiniš i daš svoj doprinos promena može da se desi. Ima učenika koje kod kuće uče da za udarac uzvrate udarac. Mi ih učimo da može drugačije i da se oprosti. Pravu sliku dobijamo posle njihove 24. ili 25.godine. Neki se potpuno vraćaju na porodični model i mi tu kao da ništa nismo uradili, a neki budu vrlo dobar doprinos razvoju sopstvene porodice. Oni kao mladi ljudi unose novinu u svoju porodicu i napuštaju ono što je porodica smatrala za veliku vrednost do tada, ali im je napravila neku prepreku. Sada im je taj izazov u adolescentnom periodu doneo nešto novo. Ako porodica to prepozna, ona je dobila jedno veliko bogatstvo jer roditelj kada mu stiže mlad čovek dobija novu energiju novih životnih modela kako se ponašati. Ako porodica smatra i dalje da je najpametnija i kad dobije svršenog maturanta i kad dobije studenta, ona ostaje u velikom problemu za dalje iako ona smatra da neguje neke tradicionalne vrednosti koje su kočnica modernog razvoja.“

Profesor filozofije Miloš Jeremić kaže da je obaveza nastavnika da učenicima prenese sistem vrednosti.

„U filmu ’Hrabro srce’ Vilijam Valas kaže ’nemamo obavezu da pobedimo. Imamo obavezu da se borimo’. Naš narod ima običaj da kaže ’pa, nema ko drugi’. Možda i ima, ali ja sam u učionici. Ne postoji način da nastavnik ne unese svoj sistem vrednosti kada uđe. Ako neko misli da time što neće da priča o bolnim pitanjima je uneo neku vrednost, pa radi zadatke iz nekog predmeta, onda se unosi stav da je važno da se zna, a tvoji stavovi veštine i kakav si čovek to nije bitno. Nauči ti meni šta je rekao Hegel. Pogledajte koliko je to opasna stvar. Onda se stavovi nađu na nekom drugom mestu. Taj učenik kada dobije ’pet’, a nasilan je, on misli da je ispravno to što je nasilan.“

Živkica Đorđević kaže da se u Požarevačkoj gimnaziji posebna pažnja poklanja emotivnoj i socijalnoj sferi koja će se formirati među učenicima.

„Mi smo u naše godišnje planiranje od pre četiri godine uveli da osim ciljeva koji se odnose na kogniciju, postoje ciljevi koji se odnose na afektivnu sferu, odnosno na to šta ćete emotivno da razvijete. Na socijalnu sferu, kakvi će se odnosi u sredini formirati. To je taj takozvani moderni etos i kultura jedne škole koji postoji. Četvrti cilj se odnosi na psihomotorne veštine, a to je šta ti znaš da si poneo iz ove škole. To su naši ciljevi, da im otkrijemo sistem vrednosti, da imaju povećano samopouzdanje. To nije samopouzdanje koje stoji na staklenim nogama, već ono koje je utemeljeno i čvrsto, akoje daje veliku snagu mladom čoveku. Svaki mlad čovek koji sa samopouzdanjem prolazi kroz obrazovanje, bez kupljenih ocena, teže će ući u bilo koji vid nasilja ili agresivnosti, lakše će to prevazilaziti i bolje će odrastati. Za njega ti modeli koji stoje idu kroz moždani filter. On kaže ’biću takav’ ili ’neću biti takav’. Ljudsko biće se rađa sa velikim kapacitetom da odlučuje. Mala deca vrlo rano znaju da li će da budu kao neko ko šutira drugu decu ili neće. Samo je naše pokriće da li ćemo da budemo takvi“.

U Požarevačkoj gimnaziji postoje dokumenti o pravilima ponašanja učenika i disciplinskoj odgovornosti gde je regulisano postupanje škole u lakšim prekršajima. Pedagog Živkica Đorđević kaže da škola ima mogućnost uvođenja pojačanog vaspitnog rada, što je u mnogim slučajevima dalo pozitivne efekte.

„Kada učenik uradi nešto što ulazi u domen prekršaja, a govorim o težim prekršajima koji je propisalo ministarstvo, vi možete da uvedete pojačan vaspitni rad u trajanju od mesec dana i možete da napravite procenu da li je pojačan vaspitni rad dao dobre efekte i da ne morate da izričete meru. Proces prolaženja preko disciplinske komisije koja sledi pravni sistem je vrlo neprijatan za učenike, za roditelje koji prisustvu i za sve nas koji smo tu.“

Međutim, ovakav sistem rešavanja i prevencije nasilja ne pokazuje uvek pozitivne rezultate. Tako su prošle godine dva učenika napustila gimnaziju.

„Gde nismo uspeli kao kolektiv jer su đaci smatrali da doživljavaju nasilje u ovoj školi, a mi smo vodeći čitav proces praktično hteli njih da osnažimo da se s tim izbore. Međutim, oni su imali neka druga očekivanja koja mi nismo mogli da ispunimo. Njihova očekivanja su bila da se drugi menjaju bez jasnog definisanja šta je to nasilje nad njima. Nama to nije na čast, ali se dešavaju i neuspesi jer ne možete u grupi od 720 ljudi da zadovoljite baš svakog pojedinca“.

U gimaniziji ističu da su u procesima rešavanja slučajeva nasilja učenici nisu izopšteni već se sa njima razgovara o problemu i mogućnostima prevazilaženja njegovih uzroka.

Takođe, u svakom odeljenju postoje vršnjački medijatori koji mogu da reaguju unutar svoje vršnjačke grupe. Živkica Đorđević i Marija Milivojević kažu da je ovo način da se mnogi problemi nevidljivi nastavnicima reše pre eskalacije.

Relativno nova kategorija u nomenklaturi nasilja je i elektronsko nasilje, koje se dešava pre svega na društvenim mrežama na internetu.

Pod elektronskim nasiljem podrazumevamo sve slučajeve u kojima neko koristi elektronske urađaje

(mobilni telefon, tablet, računar, kameru  i internet da bi nekoga namerno uplašio, uvredio, ponizio ili ga na neki drugi način povredio. Najčešće podrazumeva tekstualne ili video poruke, fotografije i pozive kojima se druga osoba uznemirava, uhodi, vređa, provocira, preti i sl.

 Sa pojavom interneta, a pre svega sa pojavom i razvojem društvenih mreža, pojavljuje se i pojam

vršnjačkog elektronskog nasilja (cyberbullying). Najčešće je prisutno kod mladih između 10 i 19 godina, a donja granica u godinama se sve više spušta!

Neka istraživanja pokazuju da je 95% nasilja na internetu vršnjačko nasilje (cyberbullying), da je digitalno nasilje doživelo 66% srednjoškolaca, kao i da je 84% srednjoškolaca sebe izložilo nekom od rizika na internetu.

Ovaj vid nasilja je vrlo opasan i podmukao jer se uglavnom ne vidi. To potvrđuje i profesor filozofije u Požarevačkoj gimnaziji Miloš Jeremić.

„Nekad čujemo da se nešto desilo ili vidimo eventualno. To je relativno nova tema i nismo sigurni šta se dešava. To je recimo u programu ove školske godine. Istraživanje, strategije, odlazak na obuke, literatura. Moramo, ali ja nisam siguran da možemo s tim da izađemo na kraj.“

Digitalno nasilje se uglavnom dešava van škole, ali odnosi koji se naruše tokom digitalne komunikacije odražavaju se i na odnose u školi, nesporazumi se produbljuju, umnožavaju i često uključuju i decu koja nisu bila uključena u digitalno nasilje. Zbog toga je uloga škole u sprečavanju digitalnog nasilja veoma bitna.

Kroz jedno  iskustvo profesorI su na svojoj koži osetili koliko neprijatnosti  i uznemirenosti može da izazove ukoliko se vaše fotografije u određenom negativnom kontekstu pojave na internetu.

Pre nekoliko godina u Požarevačkoj gimnaziji pojavila se fejsbuk grupa „Dnevna doza Požarevačke gimnazije“. Gotovo u isto vreme u Karlovačkoj gimnaziji pojavila se slična strana koju su kreirali učenici, ali na instagramu, a koja je u negativnom svetlu predstavljala profesore. Dok je u Karlovcu ovaj slučaj eskalirao kroz izbacivanje jedne učenice iz škole i tekstove u medijima, u Požarevcu su na miran način sa učenicima uspeli da reše ovaj problem.

Pedagog Živkica Đorđević kaže da su pokretači stranice bili poznati, ali nikada interno ili javno prozvani.

Iako su neki protumačili da su u slučaju Požarevca proradile sujete kod nastavnika, u gimnaziji kažu da je reč o profesionalizmu.

Marija Milivojević zaključuje da uloga škole nije  u striktnom sprovođenju zakona i propisa i da se efikasnost, pa i u borbi protiv svakog oblika nasilja, pre svega ogleda u promeni stava i negovanju vrednosti kod učenika.

 

Tekst je nastao u okviru projekta „Jasno i glasno- Napad na nasilje“ radija Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa.Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

]]>
Fri, 21 Dec 2018 21:21:00 +0100 Napad na nasilje http://www.boom93.com/projekti/napad-na-nasilje/53487/kako-da-se-stane-na-put-vrsnjackom-nasilju-.html
Kako do novca i fondova za organizacije invalida – raspodela budžeta http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/53218/kako-do-novca-i-fondova-za-organizacije-invalida-%E2%80%93-raspodela-budzeta.html Prоgrаmi i mеrе kоје prеduzimајu јеdinicе lоkаlnе sаmоuprаvе sа cilјеm unаprеđеnjа pоlоžаја оsоbа sа invаliditеtоm i njihоvоg uklјučivаnjа u društvеnе tоkоvе prеtеžnо sе svоdе nа pružаnjе finаnsiјskе i mаtеriјаlnе pоdrškе udružеnjimа i оrgаnizаciјаmа kоје sе bаvе оvim pitаnjimа. Finansiranje udruženja osoba sa invaliditetom vrši se preko lokalnih budžeta. ]]>

Ivan Jović, član gradskog veća zadužen za socijalna pitanja kaže da je 2016. I 2017. godine kroz lokalni akcioni plan za udruženja osoba sa invaliditetom izdvojeno oko 6 miliona dinara, dok se preko nevladinih organizacija izdvaja još šest miliona za udruženja OSI. On takođe navodi da se finansiranje vrši uglavnom preko projekata.

“Prošle i pretprošle godine je u budžetu odvojeno 6 miliona dinara kroz LAP za osobe sa invaliditetom. Postoji pravilnik po kome se raspisuje konkurs i onda udruženja koja se bave osobama sa invaliditetom podnose projekte. Komisija za vrednovanje projekata sagledava projekte. Jedan od kriterijuma je da je to održivi projekat, da je projekat koji ima duži vek i održivost da bi se pomoglo osobama sa invaliditetom. Komisija zaseda, otvara projekte, pregleda i onda po projektima se dodeljuju sredstva”, ističe Jović.

On dodaje da po zakonu sva udruženja osoba sa invaliditetom imaju pravo na plaćenog sekretara, a takođe grad može da pokriva režije.

Jedan od projekata koje je grad finansirao je projekat “Lični pratilac deteta” koji se odnosi na na decu školskog i predškolskog uzrasta, a koji imaju pravo na uslugu lični pratilac deteta.

“Uveli smo ličnog pratioca deteta, za decu koja po rešenju interresorne komisije nisu u mogućnosti sama da odlaze u vrtić ili školu. U 2017 smo to krenuli kao pilot projekat. U 2016 je odvojeno 3 miliona dinara i imali smo manji broj korisnika. Zatim u 2017 se povećao broj dece koja su dobila rešenje, sada imamo 30 deteta koja koriste tu juslugu i iznos koji grad odvaja je 15 miliona na godišnjem nivou”, kaže Jović.

Ovo je usluga koja je lokalnog karaktera, odnosi se na decu koja pohađaju vrtić ili koja su u osnovnoj i srednjoj školi i koja imaju preporuku interesorne komisije za ovom vrstom usluge.

Jasmina Turudić, rukovodilac Centra za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju navosi da  je Lokalni akcioni plan za osobe sa invaliditetom  najviše realizovan u oblasti ostvarivanja usluge koja se odnosi na decu školskog i predškolskog uzrasta, a koji imaju pravo na uslugu lični pratilac deteta, jer je u periodu od septembra prošle godine do sada angažovano 35 ličnih pratioca. Ovo je usluga koja je lokalnog karaktera, odnosi se na decu koja pohađaju vrtić ili koja su u osnovnoj i srednjoj školi i koja imaju preporuku interesorne komisije za ovom vrstom usluge. Lični pratilac je osoba koja ima uspešno završen akreditovan seminar.

Ona ističe da je preko udruženja “Veritas” realizovane tri obuke i ima oko 60 ličnih pratioca koji su prošli ovu obuku i koji su sertifikovani.

Kad je u pitanju finansiranje udruženja I drugih organizacija civilnog društva iz javnih budžeta, mogućnost za takvo finansiranje postoji ukoliko program ili projekat izražava određeni javni interes propisan zakonom, to jest odgovara na definisane potrebe I interese građana.

Svi pravni akti koji regulišu finasiranje udruženja iz javnih budžeta izražavaju nekoliko istih zahteva u pogledu transparentnosti dodele I raspolaganja sredstvima dodeljenim iz budžeta Republike Srbije I jedinice lokalne samouprave. Taj osnovni okvir transparentnosti čine objavljivanje javnog konkursa za dodelu sredstava, komisijsko odlučivanje o dodeli sredstava, dodela sredstava zasnovana na procenjemnom kvalitetu programa ili projekta, finansijskim planovima, predlođenom budžetu projekta, zatim namensko trošenje sredstava I izveštavanje davaoca sredstava.

“Kada je rađen Lokalni akcioni plan rečeno je da u našem gradu ima osam Udruženja OSI koja su formirana kao pravna lica i to je trebalo tako da uđe u njega i da se sredstva odvoje za rad ovih organizacija, a da se posebna sredstva odvoje za druga udruženja koja se bave socijalnim pitanjima. Međutim, u početku je to tako išlo, određena su sredstva koja su deljena na ova udruženja i koja su se finansirala kroz projekte. Zadnjih godina se ta sredstva koja su određena  za udruženja OSI dele i na druga udruženja koja konkurišu sa projektima iz invalidske zaštite”, kaže Radmila Stjepović iz Društva za dečiju i cerebralnu paralizu.

Grad Požarevac je 2015 godine usvojio lokalni akcioni plan za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom za period 2015.-2020. On predstavlja srednjoročni plan aktivnosti svih društvenih aktera u gradu koji osnažuju temelj građanskog društva. Uspeh u realizaciji akcionog plana meriće se stepenom ispunjenja ciljeva koje on postavlja. Osnov za izradu akcionog plana predstavljaju rešenja proklamovana usvojenim domaćim i međunarodnim dokumentima, koja pitanja tretmana osoba sa invaliditeom ne postavljaju kao deo socijalne politike, već kao pitanje poštovanja ljudskih prava.

Akcioni plan sledi strategiju razvoja socijalne zaštite za područje grada Požarevca, u delu koji se odnosi na položaj osoba sa invaliditetom.

Najveći broj mera i aktovnosti planiranih u ovom akcionom planu su dugoročne i kontinuirane i prevazilaze vremenski okvir za koji je projektovan. Neke mere predstavljaju samo početne aktivnosti koje će prerasti u sistem ili neprekidni proces. Sve one treba da utiču na položaj osoba sa invaliditetom i pomeranje težišta od dugoročne zavisnosti i pasivne uloge ka aktiviranju potencijala i razvijanju kapaciteta osoba sa invaliditetom i cele lokalne zajednice u pravcu stvaranja mogućnosti da osobe sa invaliditetom postanu aktivni i produktivni članovi društva.

U gradu postoji šest organizacija za podršku osoba sa invaliditetom: Međuopštinsko udruženje gluvih i nagluvih Požarevac, međuopštinska organizacija slepih i slabovidih, društvo za cerebralnu paralizu, međuopštinsko udruženje civilnih invalida rata, društvo za pomoć nedovoljno nerazvijenim i autističnim licima i međuopštinsko udruženje za pomoć osobama sa L down sindromom 8. Dan.

Predstavnici ovih udruženja  učestvovali su u izradi lokalnog akcionog plana, kaže Jović i dodaje da je on rađen mesecima, temeljno i na osnovu analiza i predloga upravo lica iz udruženja, jer oni najbolje prepoznaju potrebe i neophodne mere za poboljšanje uslova  osoba sa invaliditetom u gradu.

U lokalnom akcionom planu, na čijoj  su izradi učestvovala sva udruženja koja se bave pitanjima osoba sa invaliditetom, stoji potreba, između ostalih, za ličnim pratiocem odnosno personalnim asistentom.

Problem ličnih pratilaca je donekle rešen kroz projekat koji je krenuo 2017. Godine i nastavio se i ove, ali problem personalnih asistenata je i dalje prisutan.

Stjepović ističe da usluga personalne asistencije je predviđena Lokalnim akcionim planom grada. Personalna asistencija kao usluga socijalne zaštite je potreba naše organizacije i prvi put smo za taj projekat aplicirali 2017. godine zajedno sa organizacjom iz Velike Plane “Volja za životom” koja ima licencu za obuku personalnih asistenata. Lokalna samouprava je odobrila ovaj projekat i obuka je odrađena za 17 personalnih asistenata.  2018. godine smo participirali da se pilot projekat nastavi i lokalna samouprava je odobrila za dva korisnika personalne asistente.

Pored projektnog finansiranja, udruženja se mogu finansirati i od donacija velikih kompanija, ali i privatnih firmi.

Zahvaljujući brojnim donacijama Centar za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju u toku ove godine opremio je senzornu sobu, ističe Jasmina Turudić, rukovodilac ovog Centra.

“Mnogo nam pomaže i to što nailazimo na humane ljude, koji hoće da finansijski pomognu da te ideje realizujemo. Ove godine smo imali srecu da su ljudi bili spremni da finansiraju rekonstrukciju tri pokretna elementa u našoj sali za rehabilitaciju. Taj sistem pre svega omogućava jednu vežbu propoceptivnih receptora koja se zasniva na osećaju stabilnosti i svih onih elemenata koji im pomažu da senzorne impulse ujedine i da budu na jednom nivou relaksirani. Takođe u toku ove godine smouspeli  da od donacija završimo senzornu sobu koja je dostupna našim korisnicima”, navodi ona.

U Međuopštinskog organizaciji gluvih i nagluvih ističu da donacija nema, jer nema ni potrebe za njima, zahvaljujući određenim lokalima koje udruženje poseduje i daje u zakup.

Oni kažu da se njihovo udruženje  finansira putem donacija dobijenim putem odobrenja različitih projekata od lokalne samouprave. Pošto su oni međuopštinsko udruženje,  finansiraju se i od četiri opštine dobijaju sredstva, Kučevo, Petrovac na Mlavi, Malo Crniće i Žabari. Drugi glavni donator, ali samo u domenu prevodilačkog servisa je Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja. Što se tiče donatora, ove godine nije bilo, ali zahvaljujući lokalima koje imaju u svom posedu i koje izdaju nisu morali da se obraćaju donatorima za pomoć.

Jedna od donacija velikih firmi je i praksa Elektrodistribucije, odnosno Površinskog kopa Drmno koja je do skoro postojala, a ticala se finansiranja udruženja “8. Dan”.

“LJudi su se dobrovoljno izjasnili da im se dva puta mesečno sa platnog spiska skida po pedeset dinara za naše udruženje, ali je posle nekog vremena i to prestalo, tako da je naš jedini način finansiranja preko projekata, jer je naše udruženje neprofitabilno. Ipak javljaju se neki manji donatori i firme koji svojom pomoći umnogome pomažu”, zaključuje Nevenka Gajić, iz ovog Udruženja.

Važna aktivnost gradske uprave u narednom periodu je podrška rada organizacija osoba sa invalidittetom koje su neposredno kroz svoje programske aktivnosti, servisi psihosocijalne podrške, prevodilački servis za znakovni jezik, dnevni boravci za decu i odrasle, klubovi, servisi personalnih asistenata, sport, rekreacija, angažovane na sveobuhvatnoj zaštiti osoba sa invaliditetom.

 

Ovaj tekst je deo projekta „Da se bolje razumemo “ koji je finansijski podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije na konkursu za sufinansiranje projekata medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja za 2018. godinu.  Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu isključiva su odgovornost Boom93 i ne odražavaju mišljenja i stavove Miniastarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

]]>
Wed, 19 Dec 2018 13:40:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/53218/kako-do-novca-i-fondova-za-organizacije-invalida-%E2%80%93-raspodela-budzeta.html
Ugovor za sufinansiranje projekta završetka nove bolnice http://www.boom93.com/projekti/ka-evropi/53778/ugovor-za-sufinansiranje-projekta-zavrsetka-nove-bolnice.html Predstavnici grada Požarevca i Opšte bolnice Požarevac potpisali su danas ugovor o finansiranju učešća grada u projektu prekogranične saradnje “Rumunsko- srpska zajednička inicijativa u borbi protiv kancera u pograničnom regionu”. U projektu kojim bi trebalo da se potpuno osposobi „nova“ bolnička zgrada Grad Požarevac obezbeđuje 42 miliona dinara u 2018., oko 24 miliona dinara u 2019. i 18 miliona dinara u 2020.godini. ]]>

Direktor Opšte bolnice dr Danko Nikolić je nakon potpisivanja ugovora o sufinansiranju istakao da je projekat  značajan ne samo za Požarevac i Braničevski okrug, već i za ostatak Srbije jer će bolnica dobiti moderne prostorije i nove operacione sale.

Realizacija projekta doneće unapređenje u lečenju   onkoloških pacijenata, čiji broj se stalno uvećava.

Nikolić je istakao da radovi koji bi trebalo da počnu već početkom sledeće godine neće uticati na rad ostalih službi u zgradi.

Formiran je nadzorni organ koji će vršiti nadzor nad radovima, a u toku je tender za građevinske radove. 

Inače čitav projekat koji se realizuje u okviru IPA programa prekogranične saradnje u naredne tri godine biće ukupno finansiran sa blizu 11,7 miliona evra. U okviru ovog projekta EU biće završena preostala tri sprata nove bolnice u Požarevcu

Rumunija i Srbija ovim prekograničnim projektom od strateškog značaja za obe države kreću u zajedničku borbu protiv raka i efikasnije lečenje kancerogenih oboljenja.

Pored efikasnije prevencije raka i savremenog načina lečenja, najvrednija stvar koju će Požarevljani i građani u okolini dobiti je kompletno završena nova bolnička zgrada Opšte bolnice.

Oko 5 miliona evra biće upravo uloženo u požarevačku bolnicu, s tim što se lokalna samouprava obavezala da u naredne tri godine iz budžeta obezbedi 15 odsto učešća od ukupno 700.000 evra.

Završetkom opremanja zgrade bolnica bi 2021.godine trebalo da dobije centralni operativni blok sa intenzivnom negom, kao i stacionarni deo odeljenja ginekologije sa akušerstvom, urologije i hirurgije.

Svi partneri na projektu dobiće modernu opremu za lečenje pacijenata sa rakom, a u Požarevcu će biti osnovan Regionalni centar za prevenciju, rano otkrivanje i kontrolu malignih bolesti.

Na kraju realizacije projekta ukupno 15 bolnica i institucija u Srbiji i Rumuniji biće umreženo i koristiće standardizovane procedure u lečenju malignih bolesti, a biće uspostavljanjeni i hospisi za zbrinjavanje pacijenata u terminalnoj fazi bolesti. U Požarevcu bi trebalo da se uspostavi I hospis sa kapacitetom od 80 kreveta.

Opšta bolnica Požarevac je vodeći partner u ovom projektu, a ostali partneri su Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Urgentna županijska bolnica „Pius Branzeu“ iz Temišvara, Centar za genetsku i ćelijsku terapiju u lečenju raka „OncoGen“ i Urgentna bolnica županije Karaš-Severin u Rešici.

Opšti cilj projekta je promovisanje saradnje u oblasti onkologije između medicinskih ustanova sa obe  strane granice, kako bi se omogućio pristup savremenim i efikasnim zdravstvenim uslugama za sve onkološke pacijente koji žive u regionu.

Tekst je nastao u okviru projekta „Ka Evropi - Požarevac i Evropski put Srbije“ portala Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa.Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

]]>
Wed, 19 Dec 2018 11:05:00 +0100 Ka Evropi http://www.boom93.com/projekti/ka-evropi/53778/ugovor-za-sufinansiranje-projekta-zavrsetka-nove-bolnice.html
Unapređenje prevencije i ostvarivanje prava deteta http://www.boom93.com/projekti/napad-na-nasilje/53486/unapredjenje-prevencije-i-ostvarivanje-prava-deteta.html Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević potpisao je nedavno Dokument o pristupanju globalnom partnerstvu za okončanje nasilja nad decom pod pokroviteljstvom UNICEF-a, kojim je Srbija dobila pristup dodatnim globalnim informacijama i razmeni znanja i iskustava sa ostalim zemljama sveta kao i globalnu vidljivost kada su u pitanju postignuti uspesi i napredak. ]]>

Ministar je rekao i da je u ovoj oblasti učinjen veći broj aktivnosti u prethodnom periodu, među kojima je i priprema Zakona o dečjem ombudsmanu koji je u završnici i uskoro će ući i u skupštinsku proceduru.

Potpisivanju dokumenta prisustvovala je direktorka UNICEF-a, Regina De Dominicis koja je istakla da se Vlada Srbije potpisivanjem ovog dokumenta pridružila globalnom partnerstvu koje će se boriti protiv nasilja nad decom. Ona je naglasila da istraživanja UNICEF-a pokazuju visok stepen nasilja prema deci u Srbiji, ali i drugim delovima sveta.

Međunarodni dan deteta koji je obeležen u novembru bila je prilika da se skrene pažnja javnosti na važnost prevencije nasilja nad decom i potrebu brze i efikasne intervencije nadležnih institucija kada se ono već dogodi.

Organizacija Prijatelji dece Srbije predstavila je rezultate kvalitativnog, nacionalnog istraživanja o nasilju nad decom, o tome koje vrste nasilja deca primećuju i trpe, koliko često su mu svedoci, šta vide kao rešenje, ali i kako bi reagovali i kome ga prijavili.

Istraživanje je obuhvatilo 78 srednjoškolaca uzrasta od 14 do 18 godina iz najvećih gradova u Srbiji, ali i manjih sredina poput: Šida,  Lapova, Topole, Batočine, Inđije....

Pri istraživanju korišćena je metoda anketiranja u vidu upitnika, uz principe informisanosti, dobrovoljnosti, anonimnosti i poverljivosti, a sam upitnik takođe su sastavila deca, uključena u rad Prijatelja dece.

Istraživanje je dalo zabrinjavajuće rezultate.

Gotovo dve petine ispitanika bili su svedoci fizičkog nasilja među odraslima, a njih čak 86% svedoci fizičkog nasilja među vršnjacima. Četiri od pet srednjoškolaca je preduzelo određene korake kada se u njihovoj okolini manifestovalo psihičko, fizičko i internet nasilje, a isto toliko njih je reagovalo kada se manifestovalo fizičko nasilje. Više od polovine ispitanika navelo je opciju prijavljivanja nasilja starijoj osobi kao najbezbedniji i najmudriji način po njih, a u cilju najboljeg pomaganja žrtvi koja je pretrpela nasilje. Polovina ispitanika navela je roditelje ili staratelje kao lica kojima bi prijavilo nasilje, dok se druga polovina opredelila za prijatelje i stručni kadar u obrazovnim ustanovama, poput pedagoga ili nastavnika. Tri od pet ispitanika navelo je roditelje kao glavne edukatore o prevenciji nasilja i načina kako reagovati kada se ono dogodi. Nešto više od polovine ispitanika vidi školu kao mesto gde je nasilje najzastupljenije, a kao sledeću “crnu tačku” navode ulicu, njih 30 %.

Zabrinjavajuće je i da više od četvrtine ispitanika nije znalo da u školama postoje timovi za borbu protiv nasilja.

Kada je reč o seksualnom uznemiravanju medju vršnjacima, ispitanici su gotovo ravnomerno zastupali tri stava: da je ono zastupljeno među vršnjacima, da je zastupljeno ali u manjoj meri i da ga nema.

Kao oblik nasilja koje odrasli najčešće ne primećuju i o njemu ne znaju dovoljno ispitanici su naveli digitalno nasilje, kao i činjenicu da odrasli nisu svesni posledica ovog vida nasilja.

Najviše ispitanika složilo se sa tvrdnjom da ako želimo da mladi i deca odrastaju uz što manje nasilja moramo raditi na edukaciji u cilju podizanja svesti o nasilju, ali i više razgovarati sa decom.

Kao posebno uznemirujuće nalaze istraživanja, Prijatelji dece Srbije naveli su činjenicu da  učesnici ankete pripadaju populaciji dece koja su prošla kroz razne obuke na ovu temu i aktivni su članovi učeničkih parlamenata u sredinama gde žive, ali da prepoznaju seksulano  nasilje samo u najtežim oblicima, i da imaju nedovoljno informacija o postojanju timova za borbu protiv nasilja u školama.

Više od 60% upitnika sačinjavala su pitanja otvorenog tipa, što je učesnicima dalo mogućnost da daju više odgovora, saveta, i prostora da izraze svoje mišljenje i doprinesu savetujući vršnjake i odrasle.

Značaj istraživanja ogleda se u prethodno prikazanim podacima i informacijama kao smernicama za nove akcije i korake koje kao društvo treba da preduzemo i daje podršku hitnom usvajanju Akcionog plana Nacionalne strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja.

Nataša Veljković, glavna sestra transfuzije i sekretar Udruženja zdravstvenih radnika Braničevskog okruga, rekla je na tribini koju je ta organizacija priredila u Požarevcu da je zlostavljanje dece i dalje tabu tema u društvu. U Srbiji se smatra da su dečaci zlostavljaniji od devojčica, što je uzročnik kasnijeg poremećaja u ponašanju jer zlostavljana deca najčešće postaju zlostavljači.

„Sve više se javlja problem zanemarivanja i zlostavljanja, kako dece, tako i mladih. Neprevaziđeni i nepremostivi jaz između obožavanja dece i detinjstva i mračne brojke o zlostavljanju i zanemarivanju dece je sve veći. Smatra se da je u svetu veliki broj dece zlostavljan  i to naročito dečaka. Prema kontekstu postoji pre svega nasilje u porodice, zatim nasilje u školi, nasilje u institucijama, nasilje u zajednici i nasilje u digitalnom prostoru. O zlostavljanju dece se vrlo malo priča. Smatra se da je to nešto što bi trebalo da ostane unutar porodice. Lično mislim da to nije tako i da svako zlostavljanje žena i dece  treba da bude obelodanjeno, javno i da se o tome više priča. Odrasli o tome ne vole da pričaju jer smatraju da ukoliko dete nije bilo dobro, pa ga malkice šljepnu, najčešće opravdanje je da nije bilo dobro ili da je to zaslužilo. Smatra se da je u svetu oko 40 miliona dece mlađe od 14 godina zlostavljano i u značajnom broju slučajeva bila je potrebna medicinska nega, što znači da se često radilo o teškim telesnim povredama. Najveći trag na deci ostavlja emocionalno zlostavljanje. Smatra se da su u Srbiji dečaci zlostavljaniji od devojčica i to je mahom uzrast od 12 do 14 godina. Sve to kasnije uzrokuje poremećaje u ponašanju. Ti dečaci, kasnije mladići, postaju osobe koje zlostavljaju.“

Postoji više oblika nasilja koja se primenjuju nad decom, objašnjava Veljković.

„Na prvom mestu je fizičko zlostavljanje, zatim emocionalno, seksualno, ekonomsko zlostavljanje, zanemarivanje i zapuštanje, prinudni brak i strukturno nasilje. I dalje postoji prinudni brak i dalje se devojčice rođenjem obećavaju, iako živimo u 21.veku.“

Postoje i oblici zlostavljanja koji se odnose na prekomernu upotrebu lekova ili navođenje na upotrebu alkohola. Ovi vidovi fizičkog nasilja predstavljaju oblik namernog izazivanja bolesti kod dece.

Seksualno zlostavljanje je jedan oblik nasilja kome su deca vrlo često izložena, ističe Veljković.

„To nije samo seksualni čin, već i izlaganje dece pogledima drugih, pravljenje i distribucija pornografskog materijala i navođenje deteta da se ponaša neprimereno za svoj uzrast. Seksualno zlostavljanje može biti u vidu pedofilije ili u vidu incesta. Sve ovo kasnije ostavlja veliki uticaj na psihu deteta. Nekada se kaže da emocionalno zlostavljanje ostavlja mnogo dublji trag od fizičkog jer se mnogo duže pamti nešto što se desilo protiv vaše volje.“

Veljković objašnjava da je glavni problem sa seksualnim zlostavljanjem taj što se ne prijavljuje.

„Majka je ta koja prva sazna za seksualno zlostavljanje, ali da li zbog osećaja krivice ili drugih pobuda ne želi da ga prijavi. Tako da seksualni slučajevi zlostavljanja vrlo često ostaju u krugu porodice. Pre nekoliko godina je bio slučaj u Aleksincu kada je očuh seksualno zlostavljao svoju hendikepiranu pastorku. Ono što su utvrdili službenici policije i zdravstveni radnici ne bih javno da podelim.“

Zanemarivanje deteta može imati posledice na psihičko i fizičko zdravlje deteta, a u nekim ekstreminim situacijama, može čak dovesti i do smrti deteta – pogotovo ako traje duže vreme i ako je započelo u prve tri godine deteta.  Upravo je zanemarivanje najteži i najčešći oblik zlostavljanja dece.

U prijavama za nasilje u porodici deca se najčešće pojavljuju kao sekundarne žrtve nasilja, na taj način što prisustvuju scenama nasilja, kaže Aleksandra Stojković, psiholog u Centru za socijalni rad u Požarevcu. Međutim, kada su deca u pitanju, najčešći problem je zanimarivanje brige o detetu.

„Bilo da je zanemarivanje brige o vaspitanju ili opštem razvoju. Zanemarena deca ulaze u sistem zaštite uglavnom po tom osnovu ili kao posredne žrtve nasilja u porodici.“

Merom korektivnog nadzora daje šansa roditeljima da poprave svoj odnos sa detetom, navodi Stojković.

„Korektivni nadzor se izriče kada roditelji učine ozbiljnije propuste. Dajemo šansu roditeljima da svoje greške isprave i nastave da se staraju o svojoj deci, a ova vrsta podrške se daje u ograničenom vremenskom trajanju.“

Međutim, u situacijama zanemarivanja najčešće se primenjuje institut izmeštanja deteta.

„Dete se izmešta u neku drugu sredinu dok te okolnosti traju. Pokrećemo postupke za oduzimanje roditeljskog prava i korektivni nadzor koji uglavnom ne daje baš neke dobre rezultate kao izmeštanje i lišavanje roditeljskog prava. Korektivni nadzor je samo utvrđivanje nedostataka u vršenju roditeljskog prava, a i daje se upozorenje roditeljima šta oni treba da promene. Svi te mere da se učini korekcija su mahom neuspešne i postupci se završavaju izmeštanjem deteta“.

Protokol o međusektorskoj saradnji je predvideo mehanizme u slučaju da postoji sumnja u nasilje nad decom, kaže Vesna Nikolić, socijalni radnik u Savetovalištu za mlade Doma zdravlja Požarevac.

„Što se tiče dece koja su žrtve nasilja u okviru porodičnog sistema, protokol utvrđuje algoritam postupanja i odmah se obaveštavaju nadležne institucije“.

Nikolić kaže da je kod dece mnogo lakše prepoznati kada su izložena nasilju.

„Recimo, škole imaju svoje timove koji se formiraju kada dete prijavi nasilje. Imaju svoje propise po kojima postupaju. Ukoliko ne mogu da dođu do rezultata, traže pomoć od drugih institucija i organizuju konferenciju slučaja kada pozivaju sve aktere, gde zajedno sa roditeljima, decom i ostalim institucijama, svako iz svog ugla iznosi mišljenje, odnosno radi sa žrtvom ili nasilnikom.“

Inače, odbijanje da dete primi MMR vakcinu oblik je zanemarivanja dece, ističe Nikolić.

Ono što je karakteristično kada je nasilje u porodici u pitanju je da se deca spominju najčešće kao žrtve uz jednog člana porodice.

Težak oblik zlostavljanja je seksualno nasilje. Javnost u Požarevcu ove godine potreslo je nekoliko slučajevima u kojima su se kao zlostavljači pojavljivali otac koji je primoravao svoju ćerku na odnos i stanodavac koji je vršio nedozvoljene polne radnje nad dvojicom dečaka.

Stručnjaci upozoravaju da je seksualno zlostavljanje teško identifikovati i otkriti zbog straha i stida koji preplavljuje dete i koje se zbog toga ustručava da prijavi zlostavljanje. 

Već smo spomenuli da se u Srbiji priprema zakon o zabrani telesnog kažnjavanja dece. Statistika pokazuje da se samo 19,6 odsto dece u Srbiji vaspitava nenasilnim metodama, a zabrana telesnog kažnjavanja dece unela je podele u stručnoj javnosti i među građanima.

Jedni smatraju da država i zakon ne smeju da propisuju pravila vaspitavanja dece, a drugi da fizičko kažnjavanje nema vaspitnu vrednost.

Fizičko kažnjavanje dece nije dopušteno u zemljama u okruženju, a ovu zabranu prihvatila je i većina zemalja u svetu. Iako istraživanja pokazuju da čak 93 odsto roditelja u Srbiji smatra da fizičko kažnjavanje nije potrebno primenjivati u vaspitanju dece, oko 43 odsto mališana ipak je doživelo takav vid kazne.

Većina telesnih kazni podrazumeva udaranje deteta (batine, šamaranje, udaranje po stražnjici) rukom ili štapom, kaišem, prutom, amože da uključi i drmusanje ili bacanje deteta, štipanje, šutiranje, šurenje, pečenje, čupanje za kosu, primoravanje deteta da stoji, kleči ili zauzima druge neprijatne i bolne položaje ili primoravanje deteta da silom guta (na primer, pranje usta deteta sapunom ili primoravanje deteta da guta ljute začine). Postoje i nefizički oblici kažnjavanja dece, koji su takođe okrutni i ponižavajući i predstavljaju grubo kršenje prava deteta, kao što su na primer, kažnjavanje kojim se dete omalovažava, ponižava, dovodi u situaciju da ispašta zbog tuđe krivice, ugrožava,  zastrašuje ili ismeva.

Istraživanja pokazuju da je ogroman broj dece širom sveta izložen telesnom kažnjavanju kao načinu vaspitavanja u porodici, u školi i/ili drugim institucijama. Globalna baza podataka UNICEF-a (2014) pokazuje veoma zabrinjavajuće rezultate uporedivih istraživanja sprovedenih u 62 države u periodu između 2005. i 2013. godine.  U proseku, četvoro od petoro dece uzrasta 2-14 godina doživelo je neki metod nasilnog disciplinovanja (fizičko kažnjavanje i/ili psihološku agresiju) u porodičnom okruženju, u mesecu koji je prethodio istraživanju. Psihološka agresija se javlja češće nego fizičko kažnjavanje, ali su oba načina nasilnog disciplinovanja široko rasprostranjena. U proseku, sedmoro od 10 dece izloženo je psihološkoj agresiji, dok je šestoro od 10 dece izloženo fizičkom kažnjavanju. Najčešće su deca izložena kombinaciji ova dva nasilna načina disciplinovanja, što im šteti i kratkoročno i dugoročno. Najteži oblici fizičkog kažnjavanja su manje zastupljeni, u proseku oko 17 odsto dece  doživelo je teške oblike fizičkog kažnjavanja (udaranje po glavi i licu, snažno i/ili često udaranje). Pored toga, podaci pokazuju da je veća verovatnoća da će deca sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom doživeti telesno kažnjavanje, odnosno, manja je verovatnoća da će biti vaspitavana isključivo nenasilnim metodama. Nenasilni načini disciplinovanja i vaspitavanja dece koriste se u kombinaciji sa nasilnim metodama, ali je veoma mali broj dece koja se disciplinuju isključivo nenasilnim metodama.

U Srbiji je fizičko kažnjavanje dece i dalje veoma rasprostranjeno, a određene patrijarhalne norme i vrednosti koje opstaju u našem društvu prouzrokuju da se telesno kažnjavanje i dalje smatra legitimnim načinom vaspitavanja dece (npr. postoje narodne izreke: Batina je iz raja izašla; Sačuvaj štap, pokvari dete i slično). Poslednjih godina se povećava svest u celom društvu o neprihvatljivosti nasilja nad decom, uključujući i svest o neprihvatljivosti telesnog kažnjavanja dece kao načina vaspitavanja i disciplinovanja, te većina stručnjaka prihvata i promoviše stav da je telesno kažnjavanje teška povreda prava deteta i da ga treba hitno i izričito zabraniti u svim okruženjima. Izrazito su malobrojni stručnjaci koji smatraju da je „razumno telesno kažnjavanje deo vaspitnih metoda“ i da ne treba da bude izjednačeno sa fizičkim nasiljem i zlostavljanjem, ali nažalost, pojedini od njih dobijaju prilično mnogo medijskog prostora.

 

Tekst je nastao u okviru projekta „Jasno i glasno- Napad na nasilje“ radija Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa.Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

]]>
Wed, 12 Dec 2018 19:22:00 +0100 Napad na nasilje http://www.boom93.com/projekti/napad-na-nasilje/53486/unapredjenje-prevencije-i-ostvarivanje-prava-deteta.html
Uloga porodice i značaj udruženja osoba sa invaliditetom http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/53009/uloga-porodice-i-znacaj-udruzenja-osoba-sa-invaliditetom-.html Značajnu ulogu u organizovanju osoba sa invaliditetom čine udruženja koja podstiču afirmaciju njihovih prava. Na taj način se osim konkretne podrške u ostvarivanju prava osoba sa invaliditetom, podstiče veća socijalizacija ove kategorije stanovništva, ali i produbljuje zajedništvo među porodicama. Od velike važnosti je da organizacije osoba sa invaliditetom preuzmu aktivniju ulogu u društvu i da budu inicijatori pozitivnih promena i promoter vrednosti koje snagom volje iskazuju osobe sa invaliditetom. ]]>

Dugoročna korist je osnaživanje nevladinih organizacija osoba sa invaliditetom da aktivnom borbom i angažovanošću doprinose poboljšanju svog položaja u društvu. Cilj je da se podrži i podstakne kreativnost, inicijativa, slobodna razmena misljenja, razvijanje komunikacija i ostalih potreba.

Veoma je značajno uključivanje, dostupnost i osnaživanje za ljude svih sposobnosti, kako bi se istaklo da osobe sa invaliditetom ne uživaju ravnopravnost u društvu, koja posebno uključuje područje zapošljavanja i obrazovanja, kao i društvenu i političku participaciju.

Građani sve više prepoznaju nevladine organizacije i udruženja kao efikasan mehanizam za artikulaciju i javno izražavanje mišljenjai interesa o bitnim pitanjima njihovog svakodnevnog života. Oni svojim delovanjem, predlozima, i inicijativama pokazuju da su značajan potencijalan izvor znanja i veština, neophodnih za ostvarenje osnovnih ciljeva društvenog i ekonomskog razvoja.

Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom Srbije (NOOIS) osnovana je 22. juna 2007. Godine.  Na taj način je Zajednica invalidskih organizacija Srbije, kao neformalna mreža republičkih organizacija osoba sa invaliditetom koja je postojala dugi niz godina pre toga, prerasla u NOOIS, kao formalnu mrežu sa pravnim statusom, sličnu mnogima u Evropi.

Ovo je „krovna“ organizacija koja predstavlja preko 8700.000 osoba sa invaliditetom i njihovih pravnih zastupnika uključenih u saveze organizacija osoba sa pojedinačnim vrstama invaliditeta, organizacije zakonskih zastupnika osoba sa invaliditetom i interesne organizacije koje okupljaju osobe sa različitim oblicima invaliditeta.

Osnovana je sa ciljem da predstavlja ujedinjeni pokret osoba sa invaliditetom Srbije, govori u ime većine osoba sa invaliditetom i njihovih pravnih zastupnika i predstavlja najvažniju političku snagu u zastupanju njihovih zajedničkih interesa i potreba. S tim u vezi, uloga Nacionalne organizacije nije da zameni pojedinačne organizacije osoba sa invaliditetom (Saveze i druge organizacije), već da se usredsredi na zajedničke akcije, inicijative i pitanja od opšteg interesa.

Milan Stošić, predsednik ove organizacije ističe da u Srbiji ima preko 800 hiljada invalida, koji zaslužuju da imaju više poštovanja. On kaže da je potrebno doneti poseban Zakon o udruženjima kako bi se udruženja OSI odvojila od drugih hobističkih organizacija.

On takođe navodi da ima pomaka, da su oni evidentni i da je saradnja sa Ministarstvom za rad, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja veoma uspešna.

U Požarevcu postoji više udruženja i saveza osoba sa invaliditetom koja osim invalida okupljaju i roditelje, hranitelje i staratelje dece.

Lokalna samouprava treba da podrži projekte organizacija koje se bave osobama sa invaliditetom i politikom namenjenoj njima, prenoseći poruku da su osobe sa invaliditetom građani sa istim pravima i obavezama kao i drugi. Takođe, treba više uključiti osobe sa invaliditetom, njihove porodice i organizacije u projekte i programe koji se bave problemima osoba sa invaliditetom.

Jedno od udruženja u Požarevcu je i Udruženje za negovanje zdravih stilova života “Veritas”. Udruženje je osnovano 2003. godine. U dosadašnjem radu Udruženja najviše se radilo na zagovaranju prava osetljivih grupa, a naročito osoba sa invaliditetom.

Udruženje uz finansijsku podršku grada Požarevca i u partnerstvu sa Centrom za socijalni rad Požarevac, od aprila sprovodi aktivnosti u cilju podrške odraslim osobama sa invaliditetom i dobijanja prostora za celodnevni boravak. Aktivnosti se odvijaju u popodnevnim časovima u prostoru Centra za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju. Aktivnosti su prožete druženjem, kreativnim radom i sportskim aktivnostima i usmerene sun a očuvanje i unapređenje kapaciteta odraslih osoba sa invaliditetom kao i njihovih porodica.

O proširenju usluge na starije od 30 godina govori se već duže vreme. Prostor od oko 150 kvadrata koji se nalazi uz Centar za dnevni boravak dece ometene u razvoju zadovolji bi potrebe za proširenjem centra. Socijalnom strategijom grada Požarevca iz 2008. Godine predviđeno je da se opremi novi centar, međutim usled finansijskih nemogućnosti i problema oko dozvola plan do danas nije sproveden.

“Grad prepoznaje da je prostor za odrasle osobe sa invaliditetom potreba, jer već godinama finansira projekte koji su namenjeni odraslim osobama sa invaliditetom. Koraci koji vode ka tome da se prostor dobije i adaptira su jako složeni, ali mi i dalje možemo da utičemo da se radi na dobijanju tog prostora i bilo bi idealno kada bi to bio prostor koji je u produžetku postojećeg Centra”, ističe Jasmina Turudić, rukovodilac Centra za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju.

Ivan Jović, član gradskog veća zadužen za socijalna pitanja kaže da bi sa realizacijom prostora za starije osobe sa invaliditetom trebalo početi u toku sledeće godine,nakon što se još neke zakonske regulative srede.

“Moramo da sačekamo usvajanje generalnog plana grada, jer je namena tog zemljišta neke druge vrste, pa nismo mogli da dobijemo sve potrebne dozvole za sanaciju i adaptaciju tog objekta. Nadam se da će to biti zaokruženo u toku sledeće godine, kako bi se otvorio klub za odrasle osobe sa invaliditetom”, kaže Jović.

Ideja udruženja je da se rampe ugrade u sve institucije i ustanove gde za to postoji potreba, bilo je predloga i određeni su prioritetni objekti. Na osnovu ove ideje je realizovana izgradnja i postavljanje rampe za osobe sa invaliditetom u Opštoj bolnici (zgrada neurologije) i u Domu zdravlja (opšta služba).

Jedan od prioritetnih objekata je i gradska uprava. Kako je navedeno jedan od problema je bio pribavljanje građevinskih dozvola. Ivan Jović ističe da su pribavljene dozvole i da se trenutno radi na postavljanju rampe u zgradi Načelstva.

“Budžetom za 2019. godinu ćemo predvideti da sve pristupe da ugradimo u budžet kako bi sledeće godine mogli da rešimo. Sada se u zgradi Načelstva radi rampa sa druge strane, jer je zgrada pod zaštitom pa nisu dozvolili da bude sa glavne strane. Na taj način će sve osobe sa invaliditetom moći da dodju do gradske uprave i završe nešto što im je neophodno”, kaže Jović.

Milena Stojanović iz udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim i autističnim licima je navela da se kroz brojne radionice koje Udruženje organizuje radi na poboljšanju kako motorike, tako i razvoju praktičnih veština za svakodnevni život.

Ona kaže da najveći problem nastaje kod lekarskih pregleda i da udruženje kroz radionicu “Sistematski pregled”, a u saradnji sa Domom zdravlja 012 organizuje preglede za decu iz udruženja. Pregledima će pored dece iz udruženja biti obuhvaćena i deca iz Centra za dnevni boravak i deca iz udruženja “8. Dan”.

Na ovaj način i roditeljima, a i deci biće olakšan kako pregled pedijatra tako i stomatološki pregledi.

U Savezu slepih i slabovidih ističu da je rana intervencija veoma bitna kako za samu osobu tako i za porodicu, kako bi se što pre savladao strah.

“Prva faza je rana intervencija do sedam godina, kada pokušavamo svu tu decu da uputimo kako najbolje i najbrže da dete se uklopi u porodicu i da roditelji savladaju taj strah koji nimalo nije lak, i tu savez čini sve. Savez ima organizovanu brigu o svom članstvu i svojim potrebama i to je ono što mi radimo u ovom savezu, jedan human i društvenokoristan rad koji može da pomogne građanima”, navodi Bojković.

U ovom savezu se maksimalno trude da svim članovima izađu u susret kako bi se što lakše i brže uklopili u svakodnevni društveni život.

“Mi pokušavamo da jednim delovanjem, primerom, psihoterapijom i da oni budu ovde sa nama u savezu da vide kako mi živimo i da onda na neki način ta njihova rehabilitacija ide mnogo brže i lakše. Tu je zvučna biblioteka koju mogu da koriste, dobijanje aparata za čitanje koje im omogućavamo, brajev sat i brajev štap, tako da te ljude zaista vraćamo u život i vraćamo ih i u porodicu, jer je naš cilj da edukujemo i porodicu kako bi i oni mogli da shvate da slep čovek nije bauk, da slepi ljudi mogu lepo da žive i stvaraju i da rade određene poslove”, dodaje Bojković .

Udruženja su neizostavni deo jedne zajednice  jer  su most između onih koji ukazuju na probleme i  osoba kojima je pomoć potrebna i njihovih porodica.

Veliku ulogu u životu osoba sa invaliditetom pre svega ima porodica koja je ključna kako u odrastanju dece tako i u kasnijem uključivanju u društveni život.

Nataša Nikolić Gajić, učiteljica u osnovnoj školi “Kralj Aleksandar I” i član mreže podrške inkluzivnom obrazovanju kaže da najviše od roditelja zavisi da li će dete biti uključeno u inkluzivno obrazovanje ili će ići u specijalnu školu.

“Roditelji odlučuju o tome da le će dete ići u redovnu školu ili u specijalno odeljenje, naravno uz preporuku interesorne komisije. Interesorna komisija zajedno sa roditeljima i školom donosi odluku gde će dete ići”, navodi ona.

Udruženje “8. Dan”, koje okuplja roditelje dece sa Daunovim sindromom postoji već pet godina. Glavni cilj Udruženja je briga o deci sa daunovim sindromom i unapređenje kvaliteta života, rad na osamostavljivanju i socijalna inkluzija.

Nevenka Gajić, predsednica Udruženja ističe da je jedan od najznačanijih ciljeva  podizanje svesti ljudi.

“Osnovni cilj zbog kog je Udruženje osnovano je da probudimo svest ljudi u Požarevcu, da osobe sa Daunovim sindromom postoje, da žive u njihovoj okolini i da jednostavno vredi na njih obratiti pažnju”, kaže Gajić.

Ona dodaje da je Udruženje veoma bitno, jer porodica kao jedinka ne može mnogo toga da uradi i promeni u društvu.

Pored pozitivnih stvari koje je udruženje uspelo, a to je da deca sa Daunovim sindromom budu prihvaćena od društva, Nevenka kaže da nije rešeno jedno od najbitnijih pitanja, a to je šta će biti sa njihovom decom kada roditelja više ne bude. Ovo je ključno pitanje koje je otvoreno, veoma teško, ali još uvek nije pronađeno rešenje za njega.

“Otvorili smo hrpu pitanja koja čekaju odgovore. Nažalost jedna nesreća nikada ne ide sama. Uz činjenicu da imate dete sa Daunovim sindromom, obično jedan roditelj ne može da radi, jer mora da ostane da brine o detetu i to odmah utiče i na finansijsku situaciju u porodici. Posao je sizifovski, pokrenuli smo taj kamen i mogu da garantujem da ćemo ga mi gurati dok smo živi, ali se uz to nadam da će naša zdrava deca kada nas ne bude nastaviti našu misiju da brinu o svojo braći i sestrama isto ili možda i bolje od nas”, zaključuje Gajić.

U društvu za cerebralnu i dečiju paralizu osnovni cilj ka kome se teži jeste pomoć kako osobama sa invaliditetom, tako i porodicama koje se suočavaju sa brojnim problemima. Jedan od načina da se pomogne kako deci tako i roditeljima, jeste kroz projekat personalnih asistenata. Ipak u ovom udruženju ističu da je ovaj projekat trajao do novembra i da do novog apliciranja za projekte, koji je u aprilu, personalni asistenti prestaju sa radom.

Da će problema tek biti ističe Momčilo Gardinović, roditelj deteta sa cerebralnom paralizom koji smatra da bi projekat trebalo da uđe u budžet grada i da se finansira tokom čitave godine, jer su personalni asistenti nešto što se pokazalo kao neophodna pomoć, kako osobama sa cerebralnom paralizom, da se na što bolji način uključe u društveni život, tako i porodicama.

“Deca se vežu za personalne asistente i nakon završetka projekta bude jako teško. Svaka vlast je činila ponešto, ali nijedna dovoljno. Mi predlažemo da finansiranje projekata ne bude više kroz projekte, već da uđe u budžet. Nažalost, ima mnogo dece i starih koji ne izlaze iz svojih domova, jer nema dovoljno personalnih asistenata”, ističe Gardinović.

Ovo potvrđuje i Verica Bosić, majka devojčice sa cerebralnom paralizom, koja kaže da je njena ćerka imala slabu koordinaciju pokreta, a da je sa personalnim asistentom počela da seče makazama, što je bilo nezamislivo. 

Dodaje da će biti jako teško kada se projekat završi i ostanu bez personalnog asistenta.

Brojne organizacije i udruženja osnovani su kako bi dali podršku onima kojima je potrebna, naročito u vezi sa određenim bolestima, ali i pitanjima od zajedničkog interesa. To doprinosi ne samo razvoju društva, već i ličnom razvoju pojedinaca. Utiče se na socijalnu integraciju, smanjenje siromaštva i zaposlenje.

Kako bi građani promenili svoju percepciju osoba s invaliditetom i način ophođenja s njima, moraju se promeniti i stavovi i percepcija samih osoba s invaliditetom. Treba poboljšati njihove socijalne veštine i kompetencije u svrhu lakše socijalne inkluzije i integracije, treba ih pripremiti i motivisati za aktivno učešće i ulogu jednakih građana u lokalnoj zajednici. Osobe sa invaliditetom se moraju osnažiti i izgraditi vlastite kapacitete kako bi postali jednaki članovi zajednice. To je posebno važno u manjim sredinama, gde su one potpuno demotivisane da budu aktivni članovi zajednice.

Potrebno je nastaviti sa osnaživanjem udruženja, organizacija i predstavnilkih grupa osoba sa invaliditetom u zastupanju njihovih interesa, jer oni poseduju kapacitete u višedecenijskom radu, prihvatanjem i finansijskom podrškom njihovih programa i projekata.

 

Ovaj tekst je deo projekta „Da se bolje razumemo “ koji je finansijski podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije na konkursu za sufinansiranje projekata medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja za 2018. godinu.  Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu isključiva su odgovornost Boom93 i ne odražavaju mišljenja i stavove Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

]]>
Wed, 12 Dec 2018 13:41:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/53009/uloga-porodice-i-znacaj-udruzenja-osoba-sa-invaliditetom-.html
Srbija i EU: Otvorena dva nova poglavlja http://www.boom93.com/projekti/ka-evropi/53752/srbija-i-eu-otvorena-dva-nova-poglavlja.html Srbija je danas napravila još dva važna koraka ka Evropskoj uniji, otvorivši dva nova poglavlja u pregovorima sa EU. Reč je o poglavljima 17 i 18 - odnosno monetarnoj i ekonomskoj politici i statistici. EU trenutno ne drži politiku proširenja visoko na svojoj listi prioriteta jer se spremaju evropski izbori sledeće godine ]]>

Iako je prema rečima Jadranke Joksimović “Srbija bila spremna za sedam”, danas otvara ipak samo dva poglavlja koja se odnose na ekonomsku i monetarnu uniju (17), odnosno statistiku (18), a na čekanju su ostala poglavlja 4 (sloboda kretanja kapitala), 1 (sloboda kretanja robe), 21 (transevropske mreže), 14 (transport) i 9 (finansijske usluge).  Srbija bi trebalo da bude zadovoljna, jer su mnoge članice Evropske unije, kako prenose diplomatski izvori, bile rešene da ne dozvole otvaranje nijednog poglavlja. Konačno, usaglašeno je otvaranje dva poglavlja kao podsticaj daljim evrointegracijama.

Od početka godine otvorena su dva, odnosno sa današnjim četiri poglavlja u pregovorima. Razloge za ovakvo stanje možda treba tražiti u ključnim zamerkama koje članice EU ističu već duže vreme, a to su nivo vladavine prava u našoj zemlji, borba protiv korupcije, sloboda medija i nezavisnost pravosuđa.

Osvrćući se na ono što je realno, odnosno otvaranje poglavlja 17 i 18, ministarka objašnjava da je poglavlje 17 jedno od najvažnijih ekonomskih poglavlja i da će njegovo otvaranje biti dodatna podrška “već dobro započetim ekonomskim reformama, posebno u domenu strukturnih reformi, makroekonomskih i fiskalnih projekcija”. To su odredbe koje pomažu zemlji da na neki način dodatno ojača mehanizme za fiskalni nadzor i za fiskalnu odgovornost, što znatno utiče i na raspon javnog duga, odnosno smanjivanje budžetskog deficita. Ta poglavlja pružaju konkretne i važne instrumente koji dodatno stabilizuju ekonomske reforme, navela je Joksimović.

Šta praktično donose dva nova poglavlja?

Poglavlja17 i 18 - odnosno monetarna i ekonomska politika i statistika ili .u najkraćem - korišćenju evra i usklađivanju statističkih metoda i obrade podataka sa evropskim standardima.

Poglavlje 17 - ekonomska i monetarna politika - zabranjuje privilegovan pristup javnog sektora finansijama, podrazumeva potpuno nezavisnu centralnu banku, zabranu da ona finansira javni sektor, kao i usvajanje evra i pristupanje evrozni.

Tako bi Srbija, nakon što postane članica EU, a to bi prema nekim najavama moglo da se dogodi u narednom krugu proširenja 2025. godine, u jednom trenutku trebalo da pređe na upotrebu evropske valute.

To ne znači da će dinar prestati da važi sa danom pristupanja zajednici, već će se to dogoditi kada država ispuni potrebne kriterijume. Evro danas nije zvanična valuta u svim državama članicama.

Poglavlje 18 – statistika. Ova oblast mora da se uskladi sa standardima. Morali bi precizno da znamo i objavljujemo kolike su plate u Srbiji u odnosu na neku od zemalja EU, koliko je život bolji ili gori makar u brojevima ili „koliko nam dobro ide". U EU je to moguće je proveriti uz nekoliko klikova - na sajtu Evropskog zavoda za statistiku - Evrostata. Evrostat funkcioniše tako što države prikupljaju statističke podatke koje analizira zvanična statistička institucija te države i prosleđuje ih Evrostatu.

Mnogi podaci iz Srbije već se nalaze na ovom sajtu, ali ispunjavanjem odredbi iz poglavlja pod rednim brojem 18 - prikupljanje, obrada, dostupnost i verodostojnost podataka biće kvalitetniji.

Gde smo sada?

Da podsetimo, Srbija je do sada  otvorila:

  • poglavlje 32 - finansijski nadzor (decembar 2015)
  • poglavlje 35 - ostalo - u slučaju Srbije o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine (decembar 2015)
  • poglavlje 23 - pravosuđe i osnovna prava (jul 2016)
  • poglavlje 24 - pravda, sloboda i bezbednost (jul 2016)
  • poglavlje 5 - javne nabavke (decembar 2016)
  • poglavlje 25 - nauka i istraživanje (decembar 2016)
  • poglavlje 20 - preduzetništvo i industrijska politika (februar 2017)
  • poglavlje 26 - obrazovanje i kultura (februar 2017)
  • poglavlje 7 - pravo intelektualne svojine (jun 2017)
  • poglavlje 29 - carinska unija (jun 2017)
  • poglavlje 6 - pravo privrednih društava (decembar 2017)
  • poglavlje 30 - ekonomski odnosi sa inostranstvom (decembar 2017)
  • poglavlje 13 - ribarstvo (jun 2018)
  • poglavlje 33 - finansijska i budžetska pitanja (jun 2018)
  • poglavlje 17 - monetarna i ekonomska politika (decembar 2018)
  • poglavnje 18 – statistika (decembar 2018)

Poglavlja 25 i 26, koja se tiču nauke i istraživanja i obrazovanja i kulture, zatvorena su istog dana kada su i otvorena, što znači da Evropska komisija smatra da nema potrebe za bilo kakvim izmenama u domaćem zakonodavstvu. Da bi poglavlje bilo zatvoreno, Srbija mora da ispuni sve mere iz akcionih planova i zakonodavstvo prilagodi pravilima EU.

 

Iako, se često pominje 2025. godina kao cilj za ulazak Srbije u EU, to znači da Beograd mora da završi pregovore do 2023. godine. U dosadašnjem toku pregovora, od ukupno 35, Srbija je za pet godina, koliko traje proces pregovora, do sada otvorila 16 i privremeno zatvorila dva poglavlja.

Tekst je nastao u okviru projekta „Ka Evropi - Požarevac i Evropski put Srbije“ portala Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa.Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

]]>
Mon, 10 Dec 2018 10:24:00 +0100 Ka Evropi http://www.boom93.com/projekti/ka-evropi/53752/srbija-i-eu-otvorena-dva-nova-poglavlja.html
Vaspitni nalozi za maloletne učinioce krvičnih dela http://www.boom93.com/projekti/napad-na-nasilje/52910/vaspitni-nalozi-za-maloletne-ucinioce-krvicnih-dela.html Grad Požarevac je jedna od lokalnih sredina koja ima priliku da radi na uspostavljanju i realizaciji vaspitnih naloga prema maloletnim učiniocima krivičnih dela, odnosno dece u riziku sukoba sa zakonom. U Gradu je na evidenciji Centra za socijalni rad (CZSR) oko 300 dece koja imaju zabeležen sukob sa zakonom ili su u riziku. ]]>

U prostorijama lokalne samouprave ove održan je okrugli sto na kome se razgovaralo o mogućnostima za realizaciju vaspitnih naloga za decu koja su u riziku ili u sukobu sa zakonom. Reč je o diverzionim merama koje su predviđene Zakonom o maloletnim učioniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica iz 2005.godine, a koje maloletnike skreću od procedura koje postoje u okviru pravosudnog sistema, objašnjava Tatjana Rajić iz CZSR Požarevac.

Mere se odnose na decu i mlade između 14 i 18 godina, a do sada nisu bili primenjivane u ovoj sredini. To se pre svega odnosi na realizaciju društveno-korisnog rada, ali i na  posredovanje između žrtve i počinioca, zatim na obavezno pohađanje škole ili vaspitno terapijski rad gde se individualno i grupno radi sa njima vezano za rehabilitaciju i reintegraciju.

„Pružajući im konkretne usluge na lokalnom nivou, deci i mladima se obezbeđuje rehabilitacija i integracija, ali i kompletna zajednica na taj način može da bude obeštećena u smislu povratka u pređašnje stanje“, navela je Rajić.

Početkom 2018.godine Grad Požarevac se odazvao pozivu UNICEF-a i Centra za socijalno preventivne aktivnosti GRiG iz Beograda za rad na unapređenju položaja dece i mladih u sistemu pravosuđa. Lokalna zajednica u Požarevcu je prepoznata kao jedna od naprednijih u smislu potencijalnih resusrsa i brige o ovoj ciljnoj grupi.     

Cilj organizovanja današnjeg stručnog skupa bio je da se razmotri mogućnost povezivanja različitih institucija, udruženja u sistem podrške za decu. Na taj način bi se obezbedilo sigurno okruženje koje preventivno deluje kada je bezbednost dece, ali i celokupne zajednice u pitanju.

U radu okruglog stola pored predstavnika Centra za socijalni rad, učestovovali su predstavnici policije, zdravstva, obrazovnih institucija, Višeg suda i tužilaštva, Crvenog krsta, lokalnih udruženja, gradske uprave i medija (Boom 93).

 

Tekst je nastao u okviru projekta „Jasno i glasno- Napad na nasilje“ radija Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa.Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

]]>
Sat, 8 Dec 2018 07:46:00 +0100 Napad na nasilje http://www.boom93.com/projekti/napad-na-nasilje/52910/vaspitni-nalozi-za-maloletne-ucinioce-krvicnih-dela.html
Zaštita dece od nasilja http://www.boom93.com/projekti/napad-na-nasilje/53475/zastita-dece-od-nasilja.html Nasilje je prisutno svuda – kod kuće, u školi, u ustanovama, na ulici. Ono ne nanosi štetu samo deci već uništava i samu srž društva i ima negativan uticaj na dobrobit porodica i zajednica. ]]>

Podaci UNICEF-a u Srbiji pokazuju da je 44% dečaka i 42% devojčica mlađih od 14 godina doživelo  telesno kažnjavanje kod kuće. U skoro polovini svih slučajeva nasilja u porodici žrtve su deca.

84% srednjoškolaca je bar jednom u toku prethodne godine izložilo sebe nekom od rizika na internetu. Oko 65% učenika i učenica je bar jednom doživelo nasilje, a 22% prijavljuje učestalo vršnjačko nasilje. 70% dečaka i 68% devojčica (od 6. do 8. razreda) doživelo je rodno zasnovano nasilje u školi.

U Srbiji se trećina pritužbi u oblasti prava deteta upućenih ombudsmanu odnosi na nasilje nad decom. Posebno zabrinjava činjenica da je pored psihičkog, fizičkog i seksualnog nasilja nad decom sve češća pojava vršnjačkog kao i rodno zasnovanog nasilja u školama.

Od septembra 2017. do januara 2018.godine u 20 opština i gradova u Srbiji realizovala se kampanja za poboljšanje odgovora na nasilje nad decom. Cilj ovih lokalnih zagovaračkih kampanja bio je unapređenje i usvajanje lokalnih međusektorskih protokola i saradnje na prevenciji i zaštiti dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Kampanju u Požarevcu sprovodila je organizacija „Prijatelji dece“ , kao članica Mreže organizacija za decu Srbije.

Nalazi sveobuhvatnog istraživanja sprovedenog 2016. godine čiji je cilj bio da se ispita da li postoji i u kojoj meri funkcioniše intersektorska saradnja u oblasti zaštite dece od nasilja, pomogli su da se identifikuju opštine i gradovi kojima je potrebna podrška za unapređenje primene protokola za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja.

Istraživanje je sprovedeno u dve faze, u periodu od maja do avgusta 2016. Godine, a glavna svrha istraživanja bila je mapiranje lokalnih protokola koji se odnose na zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja i procena trenutnog stanja u pogledu postojanja i funkcionalnosti intersektorske saradnje na uspostavljanju efikasne zaštite dece od nasilja na lokalnom nivou.

Požarevac je, inače, jedina lokalna sredina u Braničevskom okrugu u kojoj je sprovedena ova kampanja.

Prilikom pokretanja kampanje za donošenje Lokalnih međusektorskih protokola, Danka Đukić iz Mreže organizacija za decu Srbije istakla je kako je potrebno učiniti dodatan korak u odnosu na postojeće protokole kojima se reguliše saradnja institucija i bolje uvezati institucije, udruženja i medije kada je u pitanju prevencija nasilja nad decom.

Tokom kampanja koje su trajale zaključno sa januarom ove godine, radilo se na kreiranju teksta protokola sa predstavnicima iz relevantnih institucija i organizovane su raznorodne aktivnosti sa različitim ciljnim grupama, a čiji je cilj bio da podignu nivo svesti i informišu građane o važnosti postojanja i primene ovakvog dokumenta.

Pored aktivnosti u kojima su bila uključena deca, organizacije su organizovale i razne konsultativne sastanke, konferencije u kojima su učešće uzeli svi relevantni budući potpisnici protokola – predstavnici centara za socijalni rad, policije, pravosudnih organa, škole, zdravstva, organizacije civilnog društva i mediji.

Nasilje nad decom je u konstantnom porastu, javlja se u različitim oblicima i pronalazi najrazličitije kanale, naročito kada je reč o nasilju koje nije vidljivo na prvi pogled, kao što je vršnjačko nasilje u školama i zlostavljanje putem interneta tzv. “cyberbullinga” čega roditelji najčešće nisu ni svesni. Sa druge strane, poražavajuće je da podaci pokazuju da je dve trećine dece starosti od 2 do 14 godina iskusilo neku vrstu psihološkog ili fizičkog nasilja, dok se fizički kažnjava čak 67 % dece u „vaspitne svrhe“.

Čak i ovi oblici fizičkog kažnjavanja ugrožavaju zdravlje, integritet i dostojanstvo deteta – štetni su jer stvaraju i potkrepljuju uverenje da je nasilje prihvatljiv način za rešavanje problema. Preciznih objedinjenih podataka o obimu nasilja u našem društvu nema, a kada se uzme u obzir činjenica da se samo mali broj slučajeva nasilja otkrije, prijavi i procesuira, nažalost, postaje jasno da je realan broj ovakvih slučajeva daleko veći od zvaničnog. Ostaje i dalje neodređen broj prikrivenih oblika nasilja u porodici, u institucijama za smeštaj dece bez roditeljskog staranja, ili dece sa invaliditetom.

U skladu sa Konvencijom o pravima deteta koja je potpisana 1989. godine u Srbiji je usvojen veliki broj važnih zakona, a donete su i strategije i protokoli koji imaju za cilj poboljšanje poštovanja prava deteta u Srbiji. Međutim, poslednjih godina ukazala se potreba da u praksi funkcioniše efikasan sistem zaštite dece od svih oblika zlostavljanja i iskorišćavanja, uključujući one koji se dešavaju u kontekstu trgovine i eksploatacije, putem medija i dostupnošću štetnih informacija na Internetu.

Nakon donošenja Nacionalnog plana akcije za decu, tokom avgusta 2005.godine Vlada Republike Srbije usvojila je Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja koji je sastavila Radna grupa, formirana od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu

poliku.

Svrha donošenja ovog protokola bila je pružanje okvira za ostvarenje specifičnog cilja određenog u Nacionalnom planu akcije za decu koji se odnosi na uspostavljanje efikasne, operativne mulsektorske

mreže za zaštitu dece od zlostavljanja, zanemarivanja iskorišćavanja i nasilja. U skladu sa tim, jedna od smernica Opšteg protokola jeste i podsticanje sklapanja sporazuma na lokalnom nivou između ustanova i organizacija čija je saradnja neophodna za efikasno ostvarivanje i sprovođenje zašte

dece od zlostavljanja i zanemarivanja.

Međutim, kako bi se razumeo širi kontekst donošenja lokalnih protokola o nasilju nad decom, potrebno je imati u vidu i druge relevantne protokole koji se odnose na nasilje. Tokom 2011.

godine Vlada Republike Srbije usvojila je Opšti protokol o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima, kojim je fokus pomeren sa dece na žene žrtve nasilja.

Pored toga, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne polike Republike Srbije je marta 2013. godine donelo Posebni protokol o postupanju centara za socijalni rad – organa starateljstva u slučajevima nasilja u porodici i ženama u partnerskim odnosima, kojim je definisana obaveza centara za socijalni rad da u roku od godinu dana od njegovog usvajanja, pristupe usvajanju sporazuma o saradnji na lokalnom nivou između ustanova i drugih organizacija čija je saradnja neophodna za efikasno ostvarivanje i sprovođenje zaštite žrtava nasilja u porodici. U periodu koji je usledio usvojen je veliki

broj lokalnih sporazuma koji se odnose na međusektorsku saradnju u oblasti zaštite žrtava porodičnog nasilja i žena u partnerskim odnosima.

 

Požarevac je još 2012.godine usvojio Protokol o međusektorskoj saradnji u procesu zaštite žrtava nasilja u porodici na teritoriji grada Požarevca.

Telo, koje je formiran u cilju sprovođenja protokola imao je zadatak da uspostavi bolju saradnju između grada Požarevca, Policijske uprave, prosvete, sudstva i drugih relevantnih institucija u gradu radi sprešavanja nasilja u porodici i trgovini ljudima. U sastavu tela našli su se predstavnici grada, policijske uprave, Doma zdravlja, Centra za socijalni rad, prekršajnog, osnovnog i višeg suda, osnovnog javnog tužilaštva, predškolske ustanove, kao i svih osnovnih i srednjih škola.

Usvajanjem novog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici koji je počeo da se primenjuje sredinom prošle godine, koordinisan rad institucija u Požarevcu je nastavljen. Tako je koordinisanje radom tima sredinom prošle godine preuzelo Osnovno javno tužilaštvo u Požarevcu. Novoforimrana radna grupa peuzela je obavezu da razmotri svaki slučaj nasilja koji nije okončan pravosnažnom sudskom odlukom, da razmatra slučajeve u kojima je potrebno pružiti zaštitu i podršku žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela koja su navedena u Zakonu za sprečavanje nasilja. Radna grupa dobila je zadatak da izrađuje i individualne planove zaštite i podrške žrtvama i predlaže nadležnom javnom tužilaštvu mere za okončanje sudskih postupaka.

Na ovaj način samo unapređen koordinisani rad na suzbijanju nasilja u Požarevcu, ali je postojala potreba da se donošenjem posebnog protokola pojača i zaštita na prevenciji nasilja nad decom.

Protokol o međusektorskoj saradnji u procesu zaštite dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja koji je bio rezultat prethodno sprovedenih kampanja u Požarevcu je potpisan u februaru ove godine. Protokol definiše sve oblike nasilja, predviđa efikasnu koordinaciju, učešće svih relevantnih institucija i organizacija, propisuje procedure za efikasan odgovor na nasilje, a njegov cilj je da doprinese i povećanju broja otkrivenih slučajeva nasilja, kao i povećanju broja procesuiranih učinilaca nasilja nad decom.

U protokol koji je zaključen u Požarevcu uključeni su Grad Požarevac, Centar za socijalni rad, Dom zdravlja, Policijska Uprava, Osnovni sud, Osnovno javno tužilaštvo, Više javno tužilaštvo, Školska uprava, Predškolska ustanova, Osnovne i srednje škole, Crveni krst, Udruženja „Prijatelji dece opštine Požarevac”, “Društvo učitelja opštine Požarevac”, udruženje građana Šansa, udruženje za mlade Urban Stream, kao i mediji Reč naroda i Radio Boom 93.

Cilj pune primene ovog Protokola je da sva deca na teritoriji Grada Požarevca, bez diskriminacije, odnosno, bez obzira na uzrast, pol, nacionalno ili etničko poreklo, porodični status ili bilo koje druge socijalne ili individualne karakteristike deteta i njegove porodice, odrastaju u okruženju bezbednom od svake vrste nasilja, u kome se poštuju ličnost i dostojanstvo deteta, uvažavaju potrebe i razvojne mogućnosti deteta, i omogućavaju detetu da razvija toleranciju i koristi nenasilne vidove komunikacije.

Dokumentom je saradnja između potpisnika Protokola u cilju zaštite dece od nasilja, zlostavljanja i

zanemarivanja, bazirana na osnovnim principima Konvencije o pravima deteta kao i

Ustava Republike. To su pravo deteta na život, opstanak i razvoj, pravo na nediskriminaciju, pravo na najbolji interes deteta i pravo deteta na participaciju.

U cilju primene navedenih principa potpisnici Protokola su se obavezali na međusobno jednako uvažavanje stručnih i ovlašćenih lica koji učestvuju u zaštiti dece, hitno postupanje u skladu sa procenom ugroženosti deteta, poštovanje dostojanstva deteta- žrtve nasilja, poštovanje i obezbeđenje privatnosti deteta, potreba i stavova, tajnost i poverljivost podataka postupka zaštite.

Ovaj sporazum treba da zaštiti svu decu, bez diskriminacije, odnosno, bez obzira na lična svojstva: rasu, boju kože, državljanstvo, nacionalnu pripadnost ili etničko poreklo, jezik, versko ubeđenje, pol, rodni identitet, seksualnu orijentacija, imovno stanje, rođenje, genetske osobenosti, zdravstveno stanje, invaliditet, porodični status, osuđivanosti, starosnu doba, izgled, status roditelja ili zakonskih staratelja.

Najbolji interes deteta podrazumeva da interes deteta ima prednost nad interesom roditelja, odnosno staratelja, ustanove ili zajednice, u situacijama kada se ovi interesi razlikuju od interesa deteta.

Sporazumom je regulisano da se pravo deteta na participaciju obezbeđuje tako što deca treba da budu informisana, da dobiju primerene informacije, konsultovana i da im je omogućeno da slobodno izraze svoje želje, stavove i mišljenje o svim pitanjima koja ih se tiču i u svim fazama procesa prevencije i zaštite, i to na način koji odgovara njihovom uzrastu i razvojnim mogućnostima. Takođe, dete ima pravo na slobodno izražavanje svoga mišljenja i pravo da se njegovo mišljenje uzme u obzir u svim stvarima i postupcima koji ga se neposredno tiču u zavisnosti od uzrasta, kognitivnih, emocionalnih, socijalnih sposobnosti.

U okviru institucija kroz procese obuke i pripreme protokola za prevenciju nasilja nad decom, prepoznat je čitav niz oblika nasilja kojima su deca izložena, kaže Tatjana Rajić, direktor Centra za socijlani rad.

„Dobro je što smo u lokalnoj zajednici prepoznali da osim nasilja u porodici postoji više vrsta nasilja kojima su deca izložena i da vršnjačko nasilje može biti veoma ugrožavajuće za bezbednost, mentalni status i život bilo kog deteta. Protokol o saradnji na lokalnom nivou za zaštitu dece od nasilja praktično obuhvata sve oblike nasilja kojima su deca izložena, od internet nasilja, preko vršnjačkog, do nasilja u porodici.“

Protokolom su definisani Fizičko nasilje, telesno kažnjavanje deteta u cilju ispravljanja ili kontrole ponašanja, zatim eksploatacija deteta kroz Zloupotrebu deteta u trgovini decom, prostituciji i pornografiji,  Iskorišćavanje deteta za prostituciju i pornografiju, Zloupotreba dečjeg rada, Trgovina detetom radi usvojenja, Zloupotreba deteta u medicinske ili naučne svrhe, Socijalna eksploataciju deteta, Nasilje među decom, Rodno zasnovano nasilje, Prinudni ili dečji brak, Strukturno nasilje, Institucionalno nasilje i Digitalno nasilje.

U Požarevcu je nakon potpisivanja formiran koordinacioni odbor, a vodeću ulogu dobio je Centar za socijalni rad. Pedagog u Požarevačkoj gimnaziji, Živkica Đorđević objašnjava važnost čitavog procesa pripreme ovog dokumenta.

„Sam protokol koji smo napravili mislim da je dobar. Pravno je utemeljen. Za nas možda i bitan dokument da ga imamo. Ono što je značajno je čitav proces koji smo prolazili tokom godinu dana trajanja tog projekta. Obučavali smo se i sami organizovali, radili na protokolu. Sagledali smo koji su nivoi nasilja, koje su nadležnosti sudstva, tužilaštava, centra za socijalni rad, policije, zdravstvenih ustanova, pa smo dobili neku jasniju sliku šta da se radi. Postoje nivoi nasilja po kojima se reaguje. Imate taj prvi nivo gde se reaguje na nivou odeljenske zajednice. Na drugom nivou se uključuje škola sa timom za bezbednost. Uključuju se profesori i formira se tim za podršku osobama koje su na neki način pod nasiljem, bilo da su vinovnici nasilja, žrtve ili sami nasilnici. Treći nivo je kada dođe do takve situacije kada to prevazilazi nivo škole, uključuje se ta mreža koja podrazumeva Centar za socijalni rad u pogledu smeštanja učenika, zdravstvene ustanove ukoliko je došlo do povreda, uključuju se policija i tužilaštvo i pravi se mreža koja bi trebalo da zaštiti žrtvu. Planirase i rad sa nasilnicima, mladim osobama koje bi trebalo da prođu određen proces resocijalizacije kako bi uvideli šta su učinili.“

Vrednost dokumenta je pre svega u regulisanju Nadležnosti potpisnika Protokola u sistemu prevencije i zaštite dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Međutim, vrlo bitno je što u svakom trenutku predstavnici određene institucije znaju tačno kome mogu da se obrate u drugoj instituciji i što su mnogo bolje upoznati o zaduženjima svakog u timu, pojedinačno, kaže Đorđević.

Socijalni radnik u Savetovalištu za mlade Doma zdravlja Požarevac, Vesna Nikolić napominje da se pri sumnji u nasilje odmah usmenim putem obaveštavaju ostale nadležne institucije. Ona navodi da je protokolom uspostavljen jasan algoritam postupaka svih koji su uključeni u koordinisani rad.

„Kada je u pitanju porodično nasilje, ukoliko postoji sumnja u zlostavljanje dece, odmah se obaveštavaju Centar za socijalni rad i policija usmeno, a u roku od 24 sata i pisanim putem. Inače, mislim da je protokol vrlo dobar i da je zaštitio samu decu.“

Protokol o međusektorskoj saradnji u zaštiti dece od nasilja i zanemarivanja ima 28 potpisnika. Jedina institucija koja nije potpisala ovaj dokument, iako je učestvovala u njegovoj izradi je Policijska uprava u Požarevcu.  

Što se protokola o međusektorskoj saradnji tiče, Tatjana Rajić kaže da je nakon usvajanja dokumenta pokrenuta inicijativa da se on usaglasi sa verzijom koja je dostavljena od strane MUP-a jer bez te institucije kao potpisnice čitav timski rad na prevenciji nasilja nad decom nema smisla.

Uporedo sa pripremom protokola, u Požarevcu je izdata i brošura „Zaštita dece od nasilja kroz međusektorsku saradnju“ kroz koju svi koji su uključeni u procese prevencije nasilja nad decom mogu da dobiju smernice  u svom radu i budu podrška kolegama za stvaranje bezbednog okruženja za svu decu.

 

Tekst je nastao u okviru projekta „Jasno i glasno- Napad na nasilje“ radija Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa.Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

]]>
Fri, 7 Dec 2018 20:57:00 +0100 Napad na nasilje http://www.boom93.com/projekti/napad-na-nasilje/53475/zastita-dece-od-nasilja.html
Međunarodni dan osoba sa invaliditetom http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/52842/medjunarodni-dan-osoba-sa-invaliditetom-.html Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, širom sveta obeležava se 3. decembra. Ovaj dan je povod da se skrene pažnja na probleme sa kojima se osobe s invaliditetom suočavaju, a to su pre svega siromaštvo, visoka stopa nezaposlenosti i isključenost iz društva. ]]>

Ovaj dan ima za cilj da promoviše razumevanje problema invaliditeta i mobiliše podršku za dostojanstvo, prava i dobrobit osoba sa invaliditetom, kao i potpuno i jednako uživanje ljudskih prava i učešća u društvu osoba sa invaliditetom.

Procenjuje se da 10 odsto svetske populacije čine osobe sa invaliditetom, a da neki oblik invaliditeta ima od osam do deset odsto stanovništva Srbije, tj. između 560.000 i 700.000 ljudi.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije je danas saopštilo da je u prethodnih godinu dana obezbedilo 700 miliona dinara za zapošljavanje osoba sa invaliditetom u Srbiji, organizovalo 2.159 aktivnosti inkluzivnog karaktera i 29 sportskih takmičenja za osobe sa invaliditetom i postavilo zvučnu signalizaciju na 57 raskrsnica.

U saopštenju povodom Medjunarodnog dana osoba sa invaliditetom, Ministarstvo rada je navelo da je u tom periodu nabavilo Brajeve štampače, izvršilo rekonstrukciju i opremanje saveza i udruženja osoba sa invaliditetom, uradilo adaptaciju objekata za osobe sa fizičkim smetnjama, razvilo aplikaciju o pristupačnosti objekata, organizovalo obuku i finansiralo 43 kancelarije za znakovne prevodioce.

Ministar rada Zoran Djordjević kazao je da taj resor brine o osobama sa invaliditetom "svakog dana u godini, a ne samo danas".

Podsetio je da je pod geslom "JEDNAKI", Ministarstvo pokrenulo "kampanju s ciljem podizanja svesti gradjana" i pružanja podrške osobama sa invaliditetom.

"Ove godine organizovali smo sajam 'J=DNAKI' na Beogradskom sajmu, koji je prvi put od osnivanja prilagodjen osobama sa invaliditetom. Tom prilikom smo podelili značke koje se nose cele godine i simbolišu jednakost gradjana bez obzira na različitosti", naveo je ministar.

Nepristupačnost, nepostojanje usluga socijalne zaštite, nezaposlenost i nepostojanje svesti o teškoćama i problemima sa kojima se osobe sa invaliditetom susreću, potvrđuju da se prava osoba sa invliditetom u Srbiji i dalje krše i nedovoljno ostvaruju, poručio je zaštitnik građana Zoran Pašalić.

Upozorio je da su osobe sa invaliditetom u Srbiji u statusu marginalizovane društvene grupe koja se još uvek bori za pristupačnost i neometano kretanje, te da su jedna od najranjivijih i nevidiljivih društvenih grupa izložena stereotipima i predrasudama koje se sporo menjaju.

"U Srbiji i dalje u pojedinim mestima članovi porodice sakrivaju osobe sa invaliditetom iza kućnih vrata, čemu pogoduje i nezainteresovanost i nespremnost lokalne zajednice da im obezbedi dostojanstven život", naglasio je zaštitnik građana.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković saopštila je da je zaštita osoba sa invaliditetom jedan od najbitnijih elemenata razvojne, ekonomske i socijalne politike, a odnos prema ugroženim grupama oslikava dostignuti nivo poštovanja ljudskih prava i napretka svakog društva.

"Invaliditet je godinama među najčešćim osnovima diskriminacije u pritužbama koje građani podnose Povereniku i to u oblastima pružanja usluga ili korišćenja javnih površina, rada i zapošljavanja. U naročito nepovoljnom položaju nalaze se deca i žene sa invaliditetom, koji su neretko žrtve višestruke diskriminacije", navodi Janković.

Udruženje “Veritas” organizovalo je manifestaciju pod nazivom “U susret osobama sa invaliditetom – bez barijera”. Na tribini su predstavljeni dosadašnji rezultati projekata koje su udruženja osoba sa invaliditetom realizovala u protekloj godini.

Predstavnici udruženja, organizacija i roditelji  očekuju da će grad Požarevac u narednom periodu preduzeti mere za formiranje prostora i organizovanje dnevnog boravka za odrasle osobe sa invaliditetom.

“Ovo je dan kada se svi zajedno podsećamo na to šta smo radili u prethodnoj godini, koji su rezultati našeg rada i šta je to što planiramo u toku sledeće godine. Podrška pojedincu je najviše usmerena na porodicu, ali porodica mnogo toga me može sama da reši, potrebna je podrška i sire lokalne zajednice i lokalne samouprave”, ističe Jasmina Turudić, rukovodilac Centra za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju.

Ivan Jović, član gradskog veća zadužen za socijalna pitanja je rekao da se grad trudi da izađe u susret i odgovori na sve zahteve udruženja osoba sa invaliditetom i da će u narednoj godini nastaviti sa podrškom i projektima namenjenim ovoj grupaciji stanovništva.

Obeležavanje Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom ima za cilj osnaživanje osoba sa invaliditetom i osiguranje inkluzivnosti i jednakosti. Ovim danom se promoviše razumevanje problema koje nosi invalidnost, kao i podizanje svesti o dobrobiti integrisanja osoba sa invaliditetom u sve aspekte života i rada u lokalnoj zajednici.

Jasmina Turudić, iz Centra za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju ističe da su tokom prethodne godine imali preko 40 aktivnosti i radionica, a da se kroz njih razvijaju veštine, podstiče kreativnost, a članovima stvara pozitivna slika o njima, kao korisnim članovima društva, tako što kroz svoj rad sami doprinose da ih i drugi tako doživljavaju.

Ona ističe da je zahvaljujući brojnim aktivnostima i zalaganjima Centar dobio licencu od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Učenik 6. razreda Osnovne škole “Dositej Obradović”, Marko Lazić, dečak sa oštećenim vidom,recitovao je pesmu i na taj način pokazao da deca sa invaliditetom mogu mnogo više.

Predsednik Saveza slepih i slabovidih, Božidar Bojković je rekao da se kroz udruženja osobama sa invaliditetom pomaže da se uključe u društveni život, ali i naglasio probleme sa kojima se invalidi suočavaju, pre svega diskriminacija, nedovoljna pomoć porodicama invalida, kao i problem zapošljavanja teških invalida.

“Teško je biti invalid i smatram da naše organizacije invalida koje deluju čine život tih osoba mnogo lepšim, bogatijim i sadržajnijim. Međutim, tu su brojni problemi sa kojima se invalidi suočavaju pre svega nedovoljna pomoć porodicama invalida, a pre svega treba rešiti problem zapošljavanja teških invalida”, navodi Bojković.

Predsednica Udruženja 8. Dan, Nevenka Gajić je istakla da su kroz projekat šetnja u šarenim čarapama uspeli da probude svest pre svega kod zdravorazvojne dece.

“Deca se iz osnovnih i srednjih škola već javljaju, daju sugestije, i žele da učestvuju u organizovanju ovog veselog druženja”, rekla je Gajić.

Milena Stojanović iz Udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim i autističnim licima je navela da se kroz brojne radionice koje Udruženje organizuje radi na poboljšanju kako motorike, tako i razvoju praktičnih veština za svakodnevni život.

Ona dodaje da se najveći problem javljaju prilikom lekarskih pregleda.

“Mentalno nedovoljno razvijena lica imaju problem sa zdravstvenim pregledima zbog specifičnosti njihovog oboljevanja. Svaka njihova kontrola iziskuje veliki napor roditelja ili staratelja. Da bi se olakšao medicinski pregled udruženje je došlo na ideju da organizuje pregled u prostorijama Centra za dnevni boravak dece i na taj način je nastala radionica “sistematski pregled”. Pored korisnika Centra pregledom će biti obuhvaćene i osobe i deca iz Udruženja za dečiju i cerebralnu paralizu i deca iz Udruženja 8. Dan”, istakla je Stojanović.

Pored problema, Vlada Bošković, iz udruženja gluvih i nagluvih naglašava da ima pomaka i da je grad pomogao ovom udruženju kroz niz projekata

“Ove godine po prvi put obezbedili smo bolji rad prevodilačkog servisa, obezbedili smo dva prevodioca i jednog tumača. Ovo je glavni problem naših članova, ta komunikacija sa drugim ljudima i institucijama, pa s utu policija, bolnica, sud. Svaki da noni mogu da se obrate i potraže pomoć naših prevodioca. Takođe, obezbedili smo sredstva za obnovu Doma gluvih koji predstavlja drugi dom za naše članove”, navodi Bošković.

I dalje su prisutne prostorne prepreke, veliki broj javnih ustanova i institucija je nedostupan osobama u invalidskim kolicima ili koje se teško kreću. Nema prilaznih rampi, nema personalnih asistenata.

Unapređenje položaja osoba sa invaliditetom realizovaće se ispunjenjem ciljeva  lokalnog  akcionog plana za grad Požarevac  koji se odnosi na period od 2015. do 2020. godine.

Jedan od ciljeva je da se osobama sa invaliditetom osigura pristup izgrađenom okruženju, pristupačnom prevozu, informacijama, komunikacijama i usligama kroz uklanjnje barijera. Takođe, osiguranje adekvatnog standarda i socijalna sigurnost kao i razvijanje programa u oblasti obrazovanja, zapošljavanja, rada i stanovanja koji osobama sa invaliditetom pružaju jednake mogućnosti i podstiču samostalnost, lični razvoj i aktivan život u svim oblastima.

Dan posvećen osobama sa invaliditetom ustanovljen je 1992. godine, kada je Generalna skupština UN usvojila rezoluciju kojom se sve zemlje pozivaju da obeležavaju taj dan s ciljem da se unapredi i omogući osobama sa invaliditetom jednako uživanje ljudskih prava i ravnopravno ucešće u društvu.

 

Ovaj tekst je deo projekta „Da se bolje razumemo “ koji je finansijski podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije na konkursu za sufinansiranje projekata medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja za 2018. godinu.  Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu isključiva su odgovornost Boom93 i ne odražavaju mišljenja i stavove Miniastarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

 

 

]]>
Wed, 5 Dec 2018 14:36:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/52842/medjunarodni-dan-osoba-sa-invaliditetom-.html