Radio Boom93 :: Projekti http://www.boom93.com/projekti/rss.html sr http://www.boom93.com/img/logo.png Radio Boom93 :: Projekti http://www.boom93.com/projekti/rss.html Inkluzija osoba i obrazovanje osoba sa invaliditetom http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/42512/inkluzija-osoba-i-obrazovanje-osoba-sa-invaliditetom.html Po definiciji UNESCO-a, inkluzivno obrazovanje se odnosi na mogućnost škole da obezbedi kvalitetno obrazovanje svoj deci, bez obzira na njihove različitosti. Inkluzija se definiše kao proces prepoznavanja i odgovaranja na različite potrebe dece kroz povećavanje učešća u učenju, kulturnom životu i životu zajednice, kao i kroz smanjivanje isključivanja iz školovanja. ]]>

Škola treba da bude otvorena za sve učenike, uz posebno usmeravanje pažnje na decu sa smetnjama u razvoju i decu iz marginalizovanih grupa. Sva deca treba da budu deo školske zajednice bez obzira na njihove snage i slabosti u pojedinim oblastima. Prava svakog deteta moraju da budu uvažena i poštovana, a na državama je da obezbede jednake uslove za svu decu da se obrazuju.

Poslednjih godina u Srbiji pitanje kvalitetnog obrazovanja za svu decu pokreće brojne rasprave, istraživanja, promene zakona i reformu obrazovnog sistema u celini. Posebnu pažnju usmerićemo na obrazovanje dece sa teškoćama u razvoju.

Osnovno obrazovanje dece je univerzalno pravo za čiju je zaštitu i ostvarenje odgovorna država.Ključni problem je kako izgraditi obrazovni sistem koji će uvažavati individualne razlike učenika sa teškoćama u razvoju a istovremeno obezbediti što je moguće više njihovu inkluziju u skladu sa našim uslovima i mogućnostima.

Radiša Đorđević, član nacionalne mreže podrške inkliuzivnom obrazovanju je odmah nakon donošenja zakona učestvovao u vođenju edukacija osposobljavanja za inkluzivno obrazovanje.

“Kada poredimo našu zemlju sa drugoim zemljama u Evropi mi jesmo u tome kasnili. 2009. godine je donet zakon, a 2010 je bila priprema i edukacija. Ja sam bio voditelj ti seminara i edukacija za osposobljavanje ljudi za inkluzivno obrazovanje. I to je bila obaveza da svaka škola ima određene ljude koji će to proći.Ono što je specifično je što smo mi do tad imali specijalizovana odeljenja pri osnovnim školama gde je bilo potrebe da se za takvu decu organizuje edukacija i osposobljavanje u posebnim zajednicama.”

Pomoć i dodatnu podršku učenicima, u skladu sa njihovim potrebama treba da pruža pedagoški asistent koji sarađuje i sa nastavnicima. Pedagoških asistenata nema u školama, a nastavnici i u čitelji su prepušteni i ostavljeni da se sami snalaze.

Đorđević smatra da ni približno nije urađeno prema potrebi i bez ikakve pomoći prosvetnih radnika koji su rade u redovnoj nastavi. Seminare koje su nastavnici prošli za pružanje dodatne podrške deci u redovnoj nastavi su nedovoljni.Edukacija prosvetnih radnika za inkluziju nije nastavljena.“Specijalna odeljenja po školama su ukinuta, defektolozi prestali rade”, kaže Đorđević.

Šta je IOP odnosno individualni obrazovni plan?

(IOP) je osnovni instrument i dokument kojim se reguliše i obezbeđuje prilagođavanje škole i nastave obrazovnim potrebama dece i učenika koji (iz bilo kog razloga) nisu mogli da se uklope u postojeći vaspitno-obrazovni proces ili školski program. U užem smislu, IOP predstavlja pisani dokument ustanove, koji definiše i sadrži sve komponente koje su potrebne za kvalitetno obrazovanje deteta ili učenika. IOP u ustanovi donosi pedagoški kolegijum na predlog stručnog tima za inkluzivno obrazovanje, odnosno tima za pružanje dodatne podrške detetu/učeniku tim. Roditelj, odnosno staratelj učestvuje u izradi IOP-a i daje saglasnost za sprovođenje IOP-a. U prvoj godini upisa u ustanovu, IOP se donosi i vrednuje tromesečno, a u svim narednim godinama na kraju ili početku svakog polugodišta ili radne godine.

Pedagoški asistent

Pedagoški asistent pruža pomoć i dodatnu podršku deci, u skladu sa njihovim potrebama, sarađuje sa vaspitačima i stručnim saradnicima, roditeljima, odnosno starateljima, a zajedno sa direktorom sarađuje sa nadležnim ustanovama, organizacijam i udruženjima i jedinicom lokalne samouprave i obavlja druge poslove, u skladu sa Zakonom.

Suočavanje sa ovim problemima i intencija da se oni reše jedan je od puteva ka razvoju i demokratizaciji našeg društva. Aktuelnost ovog problema potvrđuje i činjenica da se u svim međunarodnim pravnim dokumentima, koje je i naša zemlja potpisala, promoviše ideja inkluzivnog obrazovanja. Iz tog razloga, stvaranje uslova za jednako i kvalitetno obrazovanje dece sa teškoćama u razvoju predstavlja obavezu našeg društva.

Reformom školstva, specijalne škole su postale integralni deo školskog sistema, tako što su se od specijalnih odeljenja pri redovnim školama formirale specijalne škole. Međutim u Požarevcu su ostala specijalna odeljenja u dve osnove škole “Dositej Obradović” i Sveti Sava” i sa tom decom u manjim grupama rade defektolozi. Slavica Ivković defektolog.oligofrenolog koja vodi specijalno odeljenje u OŠ Dositej Obradović” smatra da je od samog početka uvođenja inkluzivnog obrazovanja do danas malo toga urađeno, te da ne vidi nikakvu korist od ovakvog uvođenja inkluzije.

“Kada je donešen zakon 2009.godine glasilo je da svako dete ima pravo na obrazovanje. Međutim, vidim da se od toga odustalo i vidim da to više nije obrazovanje za sve, samo socijalna inkluzija, jer se verovatno negde shvatilo da ne mogu baš svi da se obrazuju, da nisusvi za obrazovni sistem.”, smatra Slavica Ivković, defektolog osnovne škole “Dositej Obradović” koaj radi sa decom sa posebnim potrebama u specijalnom odeljenju.

“Te 2009.godine nas defektologe niko nije hteo da sluša, jer smo mi od početka tvrdili da to baš ne može tako. Prvo što ništa nije urađeno po pitanju podrške toj deci koja su u redovnoj nastavi.Staviti samo dete u redovnu nastavu sa  ostalom decom je ok, ali to mora da bude sa nekom podrškom. Učitelj ne može pored 30 učenika, jednostavnone stigne da vidi to dete, jer u odeljenju redovne nastave vi imate dete sa posebnim potrebama, imate dete prosečne intelignecije i imate decu koja su natprosečno inteligentna. I to je neizvodljivo.”, dodaje Ivković.

Ivković tvrdi da ovakav način rada ne postoji nigde.“Ako postoji inkluzija u Evropi, onda je to potpuno drugačije urađeno.Ovako kao kod nas, nema nigde.”

“Moja ideja je da imamo neke zajedničke aktivnosti sa decom iz redovne nastave. VIše sam za tu vrstu inkluzije, da imamo likovne, muzičke radionice.Ja tako zamišljam inkluziju. Mislim da bi obostrano dobili svi.Ako ništa drugo da se uče toleranciji i uvažavanje drugih”.

Ivković smatra da su na dosadašnji način rada deca “gurnuta” u redovnu nastavu da im se napiše IOP i bez obzira što ima taj Individualni obrazovni plan, sa potpuno izmenjenim sadržajima, prilagođeno detetu, to nije dovoljno.

“To dete uglavnom nesamostalno radi, jer ne možete da mu date nešto da radi, i odmaknete se u redovnoj nastavi.Da bi ono nešto uradilo potrebna mu je podrška jedan na jedan, gde će neko da ga usmerava non stop da bude pored, da mu objašnjava, pomaže i fizički i u svakom drugom smislu. Za to je potreban pedagoški aisstent.”Ivković kaže da mnogi ne znaju razliku između  ličnogi pedagoškog asistenta.

“Sistem kao da ne želi da nas prepozna.Učitelji stalno traže savete, jer ne znau kako da se snađu. Oni nisu na svojim fakultetima naučili, jer nije dovoljan jedan predmet na fakultetu koji je opšteg tipa, to nije ni blizu dovoljnog na rad sa takvom decom. Oni ne znaju koji je to nivo potreban da počnu da rade sa decom.”, navodi Ivković.

U razvojnim savetovalištu pri Domu zdravlja nema defektologa, koji je nekad postojao. Nekada su bila dva logopeda i jedan defektolog. Sada ima samo jedan logoped, što je apsolutno nedovoljno, a sve je više dece sa problemima u govoru. Ivković kaže da ima dece koja tek sa pet šest godina počinju da razvijaju govor, te je mnogo posla za logopede. Pritom, jedan logoped ne može da postigne sve, a ako. zakaže detetu na dve nedelje to nije dovoljno.

Članica mreže za inkluzivno obrazovanje na teritoriji školske uprave, Nataša Nikolić Gajić slaže da nedostaju defektolozi, odnosno dodatna podrška deci u inkluzivnom obrazovanju. Napravljen je mali pomak angažovanjem ličnih pratilaca koji će olakšati kako roditeljima, tako i nastavnicima i učiteljima. “Aktivnosti ličnog pratioca deteta, planiraju se i realizuju u skladu sa individualnim potrebama deteta u oblasti kretanja i ostale tehničke podrške”, kaže Gajić.

“Lični pratilac mogu da budu svi oni koji imaju osnovnu i srednju školu, nije potrebna odgovarajuća stručna sprema neke određene škole, jer su lični pratioci tehnička podrška detetu,a ne obrazovna podrška.A kada je obrazovna podrška u pitanju to su pedagoški asistenti koje mi nažalost nemamo, au Srbiji retko ko da ima P. asistente, jer nije postavljen ni pravilnika. Inače ministarstvo porsvete treba da finansira i nisu napravili pravilnik. Sada je u izradi i nadamo se da će od sledeće godine krenuti i oni.

Lične pratioce finansira lokalna samouprava. Lični pratioci dobijaju odgovarajuću nadoknadu i po prvi put su u Požarevcu od septembra meseca, po projektu koji je lokalna samouprava raspisala.

Član gradskog veća grada Požarevca, Dejan Krstić kaže da se radi na tome da se projekat nastavi, te se nada da će u finansiranje ovog projekta biti uključeno i  Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pokušati finansiranje iz budžeta Republike Srbije.

Uključivanje dece sa teškoćama u razvoju u redovne škole trebalo bi da bude predmet daljih istraživanja u našoj sredini, imajući u vidu aktuelnost ovog problema i promene u sistemu obrazovanja, od kojih su mnoge usmerene na stvaranje uslova za kvalitetno obrazovanje ove dece. Osim ispitivanja stavova prema deci sa teškoćama u razvoju  i njihovom uključivanju u redovne škole,  potrebno je usmeriti pažnju i na ispitivanje ostalih uslova u školama: nastavni proces, kompetencije i znanja nastavnika, postignuća dece sa teškoćama u razvoju i njihovih vršnjaka, socijalne interakcije dece sa teškoćama u razvoju i ostale dece, saradnja sa roditeljima, tehnički uslovi u školama, socijalna klima u školi i slično.

]]>
Tue, 21 Nov 2017 12:59:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/42512/inkluzija-osoba-i-obrazovanje-osoba-sa-invaliditetom.html
Život osoba sa invaliditetom – šta se promenilo? http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/42159/zivot-osoba-sa-invaliditetom-%E2%80%93-sta-se-promenilo.html Kakav je život osoba sa invaliditetom i šta se promenilo donošenjem novih zakona? Ako se sagleda realna slika sadašnjeg statusa osoba sa invaliditetom po mišljenjima naših sagovornika, stvari se pokreću, menjaju, ali to ide veoma sporo. ]]>

U Srbiji živi oko 800 hiljada osoba sa invaliditetom . Potrebno je srušiti sve barijere koje otežavaju socijalni, ekonomski i politički život osobama sa invaliditetom. I pored dobrih zakona, osobe sa invaliditetom nisu zaštićene.

Osobe sa invaliditetom su jedna od najugroženijih i najdiskriminisanijih društvenih grupa u svim oblastima javnog i privatnog života, posebno u oblasti obrazovanja i stručnog usavršavanja i prilikom pružanja javnih usluga ili pri korišćenju objekata i površina , rada i zapošljavanja.

Prema prošlogodišnjem  izveštaju poverenice za zaštitu ravnopravnosti, Brankice Janković  najviše pritužbi podneto je zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta, 12,9%.

To ukazuje da su u Srbiji diksriminaciji najviše izložene osobe sa invaliditetom.

Janković je  na okruglom stolu „Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom put ka jednakosti osoba sa invaliditetom“ u ogranizaciji Centra za tranziciju i lјudska prava „Spektar“ ukazala na nedovolјnu primenu već postojećeg, inače dobrog zakonskog okvira, ali i na potrebu da se određena zakonska rešenja izmene i usklade sa međunarodnim standardima kao što su ona koja se odnose na pitanje lišavanja poslovne sposobnosti.

Vladana Jović zamenica zaštitnika građana za prava osoba sa invalidiitetom, koja je takođe učestvovala u radu okruglog stola rekla da je najveća prepreka u unapređenju prava položaja osoba sa invaliditetom nedovoljna društvena svest o njihovom položaju.

Kada bi zakone gledali u teoriji stekao bi se utisak da je mnogo toga urađeno i uređeno  za bolji položaj osoba sa invaliditetom. Da je primena zakona u praksi problem slaže se i Jelena Stojanović, slepa osoba,  samostalni stručni saradnik za socijalnu politiku i zdravstvenu zaštitu u gradskoj upravi u Smederevu.

„Ono na čemu organizacije koje okupljaju osobe sa invaliditetom pa samim tim i savez slepih Srbije treba da rade i rade godinama unazad jeste da se svi zakoni koji su usvojeni primenjuju u praksi onako kako treba“, kaže Stojanović.

U svakodnevnom životu, osobe sa invaliditetom koje zbog svoje prirode svog invaliditeta telesnih ili senzornih oštećenja ili bolesti nisu u mogućnosti da se svojeručno potpišu. Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, sa izmenama i dopunama tog zakona, predviđa da osoba sa invaliditetom može da se potpisuje uz pomoć faksimila. To znači da se osobi sa invaliditetom koja ima trajne posledice telesnog ili senzornog oštećenja ili bolesti, pored potpisivanja isprava na način uređen posebnim propisom, omogući potpisivanje isprava uz pomoć pečata koji sadrži podatke o ličnom identitetu ili uz pomoć pečata sa ugraviranim potpisom. Takav potpis se ugravira na pečat i koristi u konkretnim situacijama.

Stojanović navodi primer neprimene zakona u praksi.Ona kaže da ovim zakonom nije ništa rešeno I da ima previše nejasnoća.Ona smatra da treba menjati i Zakon o javnom beležništvu kako bi se rešilo i pitanje potpisa uz pomoć faksimila.

„To je zakonom tako regulisano da bukvalno kada uzmeš da primenjuješ taj propis ispada da ništa nije rešeno u smislu da je mnogo toga još uvek nejasno. Tu poseban problem imamo sa bankama, sa poštom...Uzmemo da konkurišemo za neki kredit, onda ne možemo da koristimo faksimil kao potpis, nego nam traće da voalstimo drugo lice koje će umesto nas potpisivati raznorazne ugovore, menice...Tako da pored toga što bi trebalo raditi na izmenama zakona o javnom beležništvu i samog zakona o sprečavanju diskriminacije,gde je taj faksimil uveden kao sredstvo za potpisivanje slepih osoba kao i osoba koji ne mogu da se samostalno potpišu, trebalo bi raditi i na donošenju nekih novih zakona“, zaključuje Stojanović.

Jedna od preporuka poverenice za zaštitu ravnopravnosti, Brankice Janković  je upravo i preduzimanje mera  za unapređivanje pravnog okvira kako bi se omogućilo osobama sa invaliditetom da efikasno i bez diskriminacije koriste pečat koji sadrži podatke o ličnom identitetu ili pečat sa ugraviranim potpisom prilikom ostvarivanaj prava i korišćenja usluga. Janković je to naznačila u izveštaju od prošle godine.

Da se zakoni brže donose nego što se primenjuju, slaže se predsednik Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Milan Stošić, koji je podsetio da u Srbiji ima od 600.000 do 800.000 invalida. Kao predsednik Saveza slepih Srbije Stošić kaže da se u poslednjih deset godina mnogo više govori o osobama sa invaliditetom, ali se većina stvari ne primenjuje.

On kaže da je potrebno doneti neke nove zakone, između ostalih i zakon kojim se reguliše status udruženja osoba sa invaliditetom.

 “Ne može se isto gledati na udruženja koje  godinama ozbiljno rade i imaju svoje programske aktivnosti i neka hobistička udruženja”, smatra Stošić. On rešenje vidi u izdvajanju udruženja iz sektora klasičnih nevladinih organizacija i promene statusa udruženja u sistem države.

Zakon o državnoj upravi i lokalnoj samoupravi treba menjati, jer je zakon  udruženjima naneo veliku štetu zbog isključivo projektnog finansiranja.

Stefana Miladinović, poslanica Narodne Skupštine kaže da je u poslednjih nekoliko godina godina usvojeno par zakona koji se direktno tiču osoba sa invaliditetom..  Usvojen je i Zakon o psima vodičima, ali još uvek nema centra. Ona smatra da je napravljen pomak.

“Činjenica je da kada vi usvojite neki zakon potrebno je vreme da bi se sve implementiralo, pa tako imamo situaciju, bez obzira na to  što  imamo važeći zakon o psima vodičima, mi još uvek nemamo centar, razvijen centar. POstoje različite lokacije, jedna od njih je u Pančevu. POstoji psi, za sada samo jedan uvežen, ali je činjeica da je napravljen pomak.”

Novinarka Vesna Nestorović, predsednica Saveza udruženja za samostalno kretanje i obuku pasa za osobe sa invaliditetom „Beli štap”, i njen labrador Astor napravili su istorijski korak kada su 5. oktobra 2015. samostalno prvi put prošetali beogradskim ulicama. Ali, Vesna još nije uspela da načini jedan ogroman korak koji je i pre kupovine Astora zacrtala. To je školovanje prvog instruktora za obuku pasa za osobe sa invaliditetom, čime bi još poneka slepa i slabovida osoba u Srbiji dobila mogućnost da uz čovekovog najboljeg prijatelja prošeta gradom.

“ Novac za kupovinu prvog psa i školovanje instruktora počeli smo da prikupljamo 2013. godine. Zahvaljujući donacijama građana i medijskoj podršci savez je dobio Astora koji je prvi pas vodič slepih u Srbiji,” rekla je Nestorović početkom godine za list Politika.

Arhitektonske barijere, socijalna isključenost, nedovoljno inkluzivno obrazovanje, siromaštvo, problem zapošljavanja u Požarevcu su problemi koji su i dalje prisutni, a tiču se osoba sa invaliditetom.  Član gradskog veća zadužen za nevladine organizacije, kulturu i medije , Dejan Krstić kaže da problema za funkcionisanje osoba sa invaliditetom  ima u svim oblastima. Potrebno je raditi na  uklanjanju svih vrsta barijera koje osobama sa invaliditetom otežavaju pristup javnim objekatima i površinama, prevozu, komunikacijama, uslugama.

Da je život osoba sa invaliditetom i dalje težak govori i to da su nedavno postavljeni novi semafori u gradu, ali bez zvučnih za slepa i slabovida lica. Zvučnih  semafora nema već 20 godina.

Božidar Bojković, predsednik Saveza slepih i slabovidih u Požarevcu rekao je ranije da je Savez slepih je pre 12 godina nabavio osam zvučnih semafora koji su u centralnim gradskim ulicama bili ozvučeni, ali su brzo prestali da rade jer ih je tadašnja Direkcija za izgradnju nije servisirala.

“Slepa i slabovida lica su tu zaista oštećena i značilo bi nam kada bi ti semafori ponovo proradili”, rekao je Bojković i dodao da je kretanje osoba sa invaliditetom otežano.

U zakonu o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom stoji da su jedinice lokalne samouprave dužne da preduzmu mere sa ciljem da se, između ostalog,  javne površine i okruženje  učine pristupačnim osobama sa invaliditetom. Zabranjena je diskriminacija na osnovu invalidnosti u pogledu pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim površinama, u šta spadaju trgovi, ulice, pešački prelazi i druge javne saobraćajnice.

Inkluzija kao ideja je ušla u Zakon o obrazovanju još 2009.god.Medjutim, njen ulazak u sve nivoe obrazovanja ide sporo. U Požarevcu u školama do sada nije bilo ličnih pratilaca i pedagoških asistenata, iako su neophodni kako bi inkluzija imala smisla.

Brankica Janković u svom izveštaju za zaštitu ravnopravnosti navodi i da je potrebno je da nadležni državni organi preduzmu sve neophodne radnje i mere iz svoje nadležnosti kojima će obezbediti angažovanje pedagoškog asistenta za decu i učenika kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju i nastaviti rad na razvoju inkluzivnog obrazovanja, u skladu sa principima jednakosti i dostupnosti u obrazovanju na svim nivoima.

U Požarevcu nema pedagoških asistenata, ali je je počela realizacija pilot projekta usluge ličnih pratilaca za decu. Edukacija je nedavno završena, te je trodnevnu obuku za pružanje podrške deci sa smetnjama u razvoju završilo je 24 kandidata. Udruženju za negovanje zdravih stilova života “ Veritas” Požarevac dodeljena su sredstva od oko 2 miliona dinara za realizaciju usluge ličnog pratioca. Ova sredstva su namenjena za obuku kandidata i stručnih lica za realizaciju usluga i praćenje aktivnosti.

Obuka je realizovana programu autora iz Ivanjice “Lični pratilac deteta Korak po korak”, a program je akreditovan kod Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.

Na 15.zasedanju Komiteta za prava osoba sa invaliditetom, 5. i 6. aprila 2016. godine u Ženevi, državna delegacija Republike Srbije je predstavila Inicijalni izveštaj o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom.Posebnu zabrinutost komitet je zamerio zbog nepostojanja nacionalne strategije obezbeđivanja pristupačnosti i zakonskih propisa koji bi sadržavali delotvorne sankcije za nepoštovanje propisa, te niskog stepena mogućnosti pritupa javnim objektima, institucijama i uslugama. Preporuka komiteta je da Srbija razvije svaobuhvatan plan za obezbeđivanje pristupačnosti uz efikasan nadzor i mapu puta koja će postaviti polazne tačke za ukljanjanje postojećih prepreka, te da promoviše univerzalni dizajn za sve zgrade, javne servise i javni transport, kao i pristupačnost informacija i medija.

]]>
Wed, 8 Nov 2017 14:03:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/42159/zivot-osoba-sa-invaliditetom-%E2%80%93-sta-se-promenilo.html
Međunarodna drinska regata za osobe sa invaliditetom http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/40061/medjunarodna-drinska-regata-za-osobe-sa-invaliditetom.html Međunarodna drinska regata za osobe sa invaliditetom koja se održava 29. i 30. jula, okupiće naše najuspešnije paraolimpijce kao i učesnike iz Hrvatske, Makedonije, BiH, Republike Srpske, Švedske, Grčke, Rusije. ]]>  

"Cilj ove manifestacije je afirmacija ravnopravnosti i tolerancije među ljudima, podsticaj turizma i za osobe sa invaliditetom i međunarodne saradnje, stvaranje jednakih mogućnosti i zdravih stilova života, kao i kvalitetan način provođenja slobodnog vremena u prirodi", navodi u saopštenju predsednica Udruženja "Sve je moguće" Milada Lazić.

Manifestaciju organizuje Udruženje "Sve je moguće" u saradnji sa opštinama Ljubovijom i Bratunac, Etno selom-Vrhpolje, TV.StudioB., Turističkom organizacijom Ljubovija, T.O.Bratunac, Rafting klubom“Drinska regata“, Srpskim Spasilačkim Timom i Srpsko-ruskim humanitarnim centrom iz Niša i Nacionalnim timom Crvenog krsta Srbije za delovanje u nesrećama.

Prvi dan manifestacije pored kampovanja u prirodi predviđene su i brojne sportsko - rekreativne aktivnosti i kulturno zabavni sadržaji u Etno selu Vrhpolje. Drugi dan u 10 časova (30.07.) predviđen je spust u čamcima, od Etno sela Vrhpolje-do leve obale Drine-Rajske plaže, Opština Bratunac (Republika Srpska).

]]>
Wed, 26 Jul 2017 12:45:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/40061/medjunarodna-drinska-regata-za-osobe-sa-invaliditetom.html
Hoću da znam - Kontrola imovine i prihoda javnih funkcionera (AUDIO) http://www.boom93.com/projekti/javnost-i-odgovornost/39574/hocu-da-znam---kontrola-imovine-i-prihoda-javnih-funkcionera-audio.html Agencija za borbu protiv korupcije nedavno je saopštila da je od januara 2013. do kraja juna 2016. godine, pokrenula ukupno 1.377 postupka protiv visokih javnih funkcionera i onih na nižim funkcijama, a povodom sumnji da su prekršili odredbe Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Funkcioneri su najčešće kršili odredbe zakona tako što su izbegavali da prijave poklone koje su primali, ali i zato što su kasnili ili nisu uopštne prijavili stupanje na funkciju ili prestanak funkcije licima angažovanim u organima javne vlasti kojima upravljaju. ]]>

]]>
Fri, 28 Apr 2017 19:28:00 +0100 Javnost i odgovornost http://www.boom93.com/projekti/javnost-i-odgovornost/39574/hocu-da-znam---kontrola-imovine-i-prihoda-javnih-funkcionera-audio.html
Novac na zabavu i rekreaciju http://www.boom93.com/projekti/javnost-i-odgovornost/38771/novac-na-zabavu-i-rekreaciju.html Planom nabavki za ovu godinu Grad Požarevac namerava da izdvoji do 8,4 miliona dinara za završetak trim staze na prostoru ergele Ljubičevo, postavljanje takozvanog “Zabavnog mini-avantura parka” i izgradnju lavirinta. ]]>

Ove investicije predstavnici lokalne uprave najavljivali su krajem leta prošle godine.

Izgradnja trim staze započeta je 2016. a u radove je prošle godine, prema zvaničnim izjavama uloženo oko 600.000 dinara.

Do sada je završeno trasiranje kružne staze duge 350 metara. Urađena je drenaža terena i iskop, a staza je do visine okolnog terena nasuta drobljenim kamenom i crvenom šljakom.

Do završetka radova trebalo bi da se izradi ivičnjak i završni sloj od malča. U centralnom delu kružne  staze bi trebalo da budu trasirane po dužini četiri manje staze, jedna atletska i tri sa spravama za vežbanje i preprekama. Procenjeno je da bi završetak sa pripremnim radovima trebalo da košta do 3 miliona dinara.

Približno isto bi trebalo da košta i izgradnja lavirinta – do 3 miliona dinara.  Postavljanje mini zabavnog parka sa izradom projekta trebalo bi da košta najviše oko 2,4 miliona dinara.

 

Prošle godine zvaničnici lokalne samouprave govorili su da imaju velike planove sa ergelom Ljubičevo koju su pored Viminacija označili kao glavni oslonce lokalne turističke ponude. Prošle godine je pored započete trim staze, uređena trofejna sala i manjež, obnovljena fasada centralnog objekta, kao i padoci za konje.

Za ovu godinu je najavljivan početak izgradnje biciklističke staze kojom bi moglo da se obiđe čitavo područje ergele i rekonstrukcija starog pojilišta pored velike štale.

 

Inače, izgradnja trim staze u Ljubičevu naišla je na kritike jednog dela rekreativaca koji smatraju da je lokacija suviše udaljena od grada i da ne postoji niti šetna, niti biciklistička staza koja povezuje ergelu sa gradom.

Ove godine u planu nabavki predviđeno je da se izradi projekat pešačko-biciklističke staze između Požarevca i Ljubičeva, a grad je za tu namenu izdvojio pola miliona dinara u budžetu.

]]>
Thu, 27 Apr 2017 13:23:00 +0100 Javnost i odgovornost http://www.boom93.com/projekti/javnost-i-odgovornost/38771/novac-na-zabavu-i-rekreaciju.html
Hoću da znam - Uloga civilnog društva (AUDIO) http://www.boom93.com/projekti/javnost-i-odgovornost/39576/hocu-da-znam---uloga-civilnog-drustva-audio.html Civilno društvo je autonomna sfera javne i privatne delatnosti koju ne nadzire država. To je oblast vaninstitucionalnih aktivnosti koje se izražavaju posredstvom decentralizacije, samouprave, širenja lokalne i regionalne autonomije. Uslov za postojanje civilnog društva je otvoreno društvo zasnovano na vladavini prava, socijalnoj pokretljivosti, komunikacijama, društvu tolerancije i slobode kretanja ideja i ljudi. U tom smislu civilno društvo može se definisati kao agregatni pojam kojim se označava specifičan skup društvenih komunikacija i socijalnih veza, socijalnih institucija i društvenih vrednosti, čija je polazna tačka i glavni akter ličnost kao građanin. ]]>

]]>
Wed, 26 Apr 2017 19:48:00 +0100 Javnost i odgovornost http://www.boom93.com/projekti/javnost-i-odgovornost/39576/hocu-da-znam---uloga-civilnog-drustva-audio.html
Kontrola imovine i prihoda javnih funkcionera i finansiranje političkih stranaka (Emisija) http://www.boom93.com/projekti/javnost-i-odgovornost/39569/kontrola-imovine-i-prihoda-javnih-funkcionera-i-finansiranje-politickih-stranaka-emisija.html Agencija za borbu protiv korupcije nedavno je saopštila da je od januara 2013. do kraja juna 2016. godine, pokrenula ukupno 1.377 postupka protiv visokih javnih funkcionera i onih na nižim funkcijama, a povodom sumnji da su prekršili odredbe Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Funkcioneri su najčešće kršili odredbe zakona tako što su izbegavali da prijave poklone koje su primali, ali i zato što su kasnili ili nisu uopštne prijavili stupanje na funkciju ili prestanak funkcije licima angažovanim u organima javne vlasti kojima upravljaju. ]]>

Postupci su pokrenuti i protiv funkcionerima koji nisu dostavili Agenciji izveštaj o imovini i prihodima po stupanju na funkciju i nakon prestanka.

Zbog imovine i prihoda po stupanju na dužnost doneto je najviše mera, 60 odsto, a zbog neprijavljivanja ili kasnjenja po prestanku funkcije mere su donete u 35 odsto slučajeva, pri čemu je Agencija u 88 odsto slučajeva izrekla mere upozorenja.

Najvise postupaka je vođeno protiv lokalnih funkcionera oko 60 odsto.

U Agenciji za borbu protivkorupcije obavljaja se provera tačnosti i potpunosti podataka iz izveštaja, praćenje imovinskog stanja funkcionera i utvrđivanje razloga nesaglasnosti između podataka iz Izveštaja i stvarnog stanja ili između uvećane vrednosti imovine funkcionera i njegovih zakonitih i prijavljenih prihoda.

Zorana Kepnik Hinić, načelnica odeljenja za vodjenje registara i posebnih evidencija objašnjava šta sve potpada pod prihode i kontrolu javne imovine funkcionera i kakve su njihove obaveze.

 “Funkcioneri su dužni da prijave sve prihode koje ostvaruju i svu imovinu koja je u njihovom vlasništvu. Međutim, ne samo oni, nego i povezana lica za koje oni podnose izveštaj. Dakle, to su bračni ili vanbračni partner i maloletna deca ukoliko žive u istom porodičnom domaćinstvu. Funkcioner je dužan da 30 dana po imenovanju podnese taj izveštaj sa stanjem na dan kada je stupio na tu funkciju. Tu istu obavezu ima i 30 dana po prestanku funkcije. To upravo zbog toga da bi moglo da se upoređuje stanje na početku i na kraju vršenja funkcije”.

Ona objašnjava i na koji način se proveravaju izveštaji.

“Agencija ima redovnu godišnju proveru. Određuje se kategorija koja bi trebalo da se proverava i vodi se računa da to uvek bude neki vrh, pa tako svake godine imamo ili narodne poslanike, ministre, njihove pomoćnike, državne sekretare. Tu se i te neke rizične kategorije, a to su direktori i članovi nadzornih i izvršnih odbora javnih preduzeća gde je država osnivač ili član”.

Nekadašnji  člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, Zoran Stojiljković objašnjava značaj provere imovine dunkcionera. On smatra da je pod zakonom prevelik broj osoba koje se vode kao javni funkcioneri, kao i da je potrebno bolje zakonski urediti zakonske odredbe koje se odnose na povezana lica.

Pretpostavka nečije samostalnosti u politici je rešeno pitanje imovine, objašnjava Stojiljković. Takođe, ona otkriva da li se i u kojoj meri naplaćuju usluge u vlasti. Procedure provere nečje imovine su često komplikovane, a to možda najbolje opisuje slučaj imovine gradonačelnika Beograda, Siniše Malog, ističe Stojiljković.

Kompletan uvid u imovinu funkcionera biće moguć te nakon donošenja Zakona o poreklu imovine, smatra Stojiljković. U trenutnoj situaciji javnost ne može da stekne jasnu sliku o tome čime raspolažu nosioci javnih funkcija.

Inače, kod funkcionera koji ne dostavi ili pruži lažne podatke o svojoj imovini, ova povreda se tumači kao krivično delo isključivo kada se dokaže namera, navodi Zorana Kepnik-Hinić iz Agencije za borbu protiv korupcije.

 “Kazna je zatvor od 6 meseci do 5 godina. Pravna posledica je da mu prestaje funkcija po sili zakona i da u narednih 10 godina ne može da stekne novu funkciju. Međutim, ono što je kod tog krivičnog dela karakteristično jeste da je potrebno dokazati da je imao nameru da orikrije ili pruži lažne podatke o imovini”.

Kepnik Hinić govori i o najčešćim zloupotrebama prilikom prijavljivanja imovine.

 “Osim neblagovremenosti koja je karakteristična prilikom dostavljanja izveštaja, bilo je primera da se ne prijavljuju neke nekretnine ili prihodi. Njihova najčešća odbrana je da su zaboravili, smetnuli s uma, čime je odmah i namera teško dokaziva”.

U Braničevskom i Podunavskom okrugu, od 2013. do danas Agencija za borbu protiv korupcije vodila je nekoliko desetina postupaka protiv funkcionera za neprijavljivanje imovine.

Ono što funkcioneri najčešće rade nakon što se utvrdi da ne postupaju po zakonu o agenciji za borbu protiv korupcije je da se pozivaju na neznanje kada je reč o obavezama prema agenciji, ističe Jasmina Ćirković, viši savetnik odeljenja za rešavanje o sukobu interesa.

Zanimljivo je i kako funkcionšu predstavke i prijave prema funkcionerima, ističu naše sagovornice iz Agencije za borbu protiv korupcije.

Jasmina Ćirković kaže da u Braničevskom okrugu postoji osoba koja je “desetkovala” Žabari. Od 2013.godine redovno obaveštava ko je na kojoj funkciji.  Kada pokrenemo postupak redovno se dešava da se funkcioneri u izjašnjenjima žale na druge funkcionere koji nisu obuhvaćeni.

Ćirković navodi i da su neke povrede zakona za Agenciju nevidljive. Takođe, ističe i najveće probleme u funkcionisanju.

Ono što funkcioneri najčešće rade nakon što se utvrdi da ne postupaju po zakonu o agenciji za borbu protiv korupcije je da se pozivaju na neznanje kada je reč o obavezama prema agenciji, ističe Jasmina Ćirković.

Zorana Kepnik Hinić objašnjava šta spada pod poklon i zbog čega je bitna evidencija poklona koju objavljuje Agencija za borbu protiv korupcije.

“Poklon je stvar i iusluga koja je učinjena funkcioneru u vezi sa vršenjem njegove javne funkcije. Dakle, ukoliko funkcioner pravisvadbu i dobije kovertu, to nije poklon u smislu zakona. Ovo je ono što je dobio u vezi sa vršenjem svoje javne funkcije. Protokolarni pokloni su svi pokloni koje funkcioner dobije od predstvnika strane države ili međunarodne organizacije. Prigodni pokloni su oni koje dobija u određenim situacijama i susretima sa ostalim fukcionerima ili građanima”.

U proteklim godinama bilo je zaista neobičnih poklona i slučajeva zbog kojih je agencija sprovodila postupke protiv funkcionera. Jedan se tiče i Dragana Markovića Palme iz Jagodine i točka sa bolida vozača Formule 1 Mihaela Šumahera.

Zanimljivo je da nijedan pojedinac iz lokalne samouprave u Požarevcu ili bilo kojoj drugoj lokalnoj samoupravi i instituciji u Braničevskom okrugu nije prijavio poklon Agenciji za borbu protiv korupcije tokom prethodne dve godine.

Primera radi, Gradonačelnik Kruševca Dragi Nestorović je za 2015.godinu prijavio čak 16 poklona od kojih su samo tri zavedena kao javna svojina. Ovaj funkcioner prijavljivao je predmete, od značaka, olovki i rokovnika do flaša vina, monografija i reprodukcija slika.  Ništa impozantno. Međutim, njegov kolega iz Užica, Tihomir Petković dobijao je tamburice, bronzane mačeve u mermeru, bakroreze za likovima svetaca, ali je sve ostavio kao javnu svojinu.

Zvuči gotovo neverovatno da prema podacima na sajtu agencije nijedan funkcioner u Požarevcu i drugim opštinama Braničevskog okruga nije dobio makar i hemijsku olovku na prijemima za razne delegacije koje su dolazile u posete, a da je to navedeno u listama.

Međutim, Kepnik Hinić navodi da je saradnja sa Požarevcom dobra, iako se generalno vrlo retko  prijavljuju pokloni na lokalnom nivou.

Problem sa poklonima je što postupanje u ovoj materiji nije u potpunosti regulisano.

Šta se dešava kada agencija zakaže?

Agencija za borbu protiv korupcije proglasila je javne podatke o vanrednoj kontroli imovine i prihoda gradonačelnika Beograda Siniše Malog „strogo poverljivim“ i tako odbila da ih dostavi Povereniku za informacije od javnog značaja. Prema poslednjim informacijama, Agencija je uslovila poverenika Rodoljuba Šabića da mora lično da dođe u prostorije Agencije i tako ostvari uvid u dokumenta, ali i da se prethodno najavi.

Urednik portala Pištaljka, Vladimir Radomirović kaže da je u dužem vremenskom periodu agencija odbijala da postupi po njihovom zahtevu i da je pitanje zbog čega se to dešava.

Na pitanje zbog čega izostaje odgovornost nosilaca javnih funkcija u postupanjima sa javnim novcem, Radomirović odgovara da je osnovni problem rad institucija. On to ilustruje kroz slučaj Lidera DS-a Dragana Šutanovca koji je nakon sudskog postupka oslobođen optužbi za aferu "Pašnjak", odnosno sumnje da nije prijavio imovinu u stambeno-poslovnom kompleksu na Vračaru u Beogradu.

Zoran Stojiljković kaže da su procedure provere imovine komplikovane, ali da je u situaciji kada nema jakog pritiska široke javnosti, prisutno  i posustajanje, zbog čega postoji utisak da u poslednjem periodu, između ostalog i u slučaju Siniša Mali,  Agencija se stavlja u poziciju da štiti funkcionere, umesto da strogo vrši kontrolu i svoja saznanja po prosleđivanju tužilaštvu obelodanjuje javnosti. To je preduslov za poverenje u nezavisan rad, kako kontrolnih institucija, tako i političkih struktura.

U tom smislu, neizostavan je uticaj političkih struktura na rad nezavisnih kontrolnih tela, naglašava Stojiljković. Problem je, kako on tvrdi, daleko širi i u osnovi leži na potpuno pogrešnom načinu izbora organa vlasti.

Zbog tek održanih predsedničkih izbora i nemogućnosti da sagledamo u dovoljnoj meri izveštaje političkih partija o finansiranju tokom 2016.godine, u ovom segmentu emisije ukazaćemo pre svega na važnost kontrole finansiranja političkih stranaka u Srbiji i monitoring izbornih aktivnosti stranka.

Organizacija Transparentnost Srbija nedavno je saopštila da su godišnji finansijski izveštaji političkih stranaka važni jer će se u njima naći ne samo prihodi i rashodi koje su stranke imale za redovne troškove prošle godine, već i prihodi i troškovi koji se odnose na izbornu kampanju.

S obzirom na to da su prošle godine održani parlamentarni, pokrajinski i mnogi lokalni izbori, u izveštajima koji su dostavljani Agenciji za borbu protiv korupcije naći će se i podaci o prihodima i troškovima tih izbornih kampanja, za koje su podneti i posebni izveštaji krajem maja 2016, navela je Transparentnost.

Prema Transprentnosti, korist od tog duplog izveštavanja o istoj stvari leži u tome što su izveštaji o finansiranju kampanje pokazali da značajan deo troškova nije bio plaćen iz realnih izvora.

Ova organizacija navodi da se u okviru prošlogodišnjeg izveštaja o monitoringu finansiranja izborne kampanje pokazalo da je čak 287 miliona dinara troškova kampanje za parlamentarne izbore bilo finansirano iz kredita, a 254 miliona dinara troškova jednostavno nije bilo plaćeno dobavljačima.

Transparentnost  je navela da godišnji finansijski izveštaji treba da pokažu da li su ti troškovi izmireni do kraja 2016. godine i iz kojih izvora, a da će građani moći da saznaju i u kojoj meri oni sami finansiraju parlamentarne političke stranke iznad stvarnih partijskih potreba.

Izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, usvojene krajem 2014. godine, omogućile su da stranke kojima ostane višak novca koji su iz budžeta dobile za finansiranje svojih redovnih aktivnosti, mogu da taj novac upotrebe za potpuno drugu namenu - finansiranje izborne kampanje, iako za to dobijaju novac sa posebne budžetske linije.

Neizbornu 2015. godinu, prema finansijskim izveštajima parlamentarne stranke završile sa viškom od oko 500 miliona dinara, što se u najvećem delu odnosi na SNS (425 miliona) i PUPS (65 miliona). Značajan deo tih sredstava, smatra Transparentnost, iskorišćen je za potonju izbornu kampanju ("sopstvena sredstva" navedena su kao izvor prihoda za koaliciju oko SNS na parlamentarnim izborima u iznosu od 351 miliona dinara, a kod svih stranaka 389 miliona dinara.

Sopstvena sredstva se pojavljuju u izveštajima o troškovima kampanje za lokalne izbore u Požarevcu od 390.000 dinara. Pored SNS, sopstvena sredstva prijavila je samo JS i to 8.000 dinara kao jedini prihod tokom izborne kampanje.

Pojedinačno najveće javne prihode iz lokalnog budžeta imala je SNS 560,000 dinara, uz napomenu da je kako je navedeno sav novac utrošen.  S druge strane SPS je imala 254.000 dinara javnih prihoda, a utrošila svega 28.000 dinara.

Zanimljivo je da SNS nije imala priloge fizičkih i pravnih lica, dok je DS prijavila čak 460.000 dinara kao prihod od fizičkih lica.

GG - Iskorak dr Zvonko Blagojevic imala je finansijere među pravnim licima od 245.000 dinara. Od 4 firme, samo jedna je bila iz Požarevca u kome su se izbori održavali.

 

Tokom prošle godine su pored lokalnih, održani republički i pokrajinski izbori. Agencija za borbu protiv korupcije sprovela je monitoring izbornih aktivnosti. Monitoringom je bilo obuhvaćeno osam političkih subjekata koji su imali najvišeaktivnosti na terenu i koji su ostvarili najbolji rezultat na republičkim, pokrajinskim i lokalnim izborima.

Tokom   monitoringa u izbornoj kampanji  2016.godine SNS je imala 63% svih zakupljenih bilborda u Srbiji. Sa skoro pet puta manje sledi je DS, a zatim SPS, DSS-Dveri i SDS.

Organizacija lekarskih pregleda, davanje pravnih saveta, pripreme đaka za polaganje prijemnih ispita za srednje škole,  razgovori lidera sa građanima i sl. evidentirani su 499 puta.

 U organizovanju ovih aktivnosti isticali su se: SNS, SPS, DS i DSS-Dveri.

SNS je najčešće organizovala oftalmološke preglede i merenje pritiska i nivoa šećera u krvi, čak 17 puta, dok je SPS organizovala preglede u dva navrata.

Novinu u kampanji predstavljali su izleti, uglavnom za penzionere, koje je SNS-a organizovala 10 puta. Jedan takav izlet organizovala je SNS u Požarevc. Reč je o jednodnevnom izletu za članove penzionerskih udruženja sa teritoriji Braničevskog i Podunavskog okruga. Manastire Fruške gore oblizailo je 9 punih autobusa sa oko 450 penzionera.

Agencija je u vreme izborne kampanje upozoravala poličke subjekte da se humanitarne

aktivnosti   kao:   pomoć   materijalno   ugroženim   građanima,   dobrovoljno   davanje   krvi,

humanitarne žurke, koncerti i sl. ne mogu okarakterisati kao političke aktivnosti.

Osim toga, monitoringom je uočeno i deljenje bonova, sa lotoipom SNS-a, kojima se poljoprivrednicima daje 5% popusta na ulja, maziva i sl., ali samo ako se iskoriste na određenim benzinskim pumpama.

 

Projekat “Hoću da znam”  (Transparentnost javnih finansija i odgovornost vrsilaca  Javnih funkcija) finansira Evropska unija u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj i stavovi izneti u emisiji su isključiva odgovornost Boom93 i ne odražavaju mišljenja i stavove Evropske unije.

]]>
Wed, 26 Apr 2017 19:45:00 +0100 Javnost i odgovornost http://www.boom93.com/projekti/javnost-i-odgovornost/39569/kontrola-imovine-i-prihoda-javnih-funkcionera-i-finansiranje-politickih-stranaka-emisija.html
Kontrola prihoda i imovine i položaj uzbunjivača http://www.boom93.com/projekti/javnost-i-odgovornost/38791/kontrola-prihoda-i-imovine-i-polozaj-uzbunjivaca.html Kontrolne institucije u Srbiji suočavaju se sa nedostatkom autonomije i integriteta. U vlasti ne postoji volja da se uhvati u koštac sa sistemskom korupcijom. Uzbunjivači su u nezavidnoj situaciji, iako je ostvaren napredak na polju njihove zaštite. Problem je nepostojanje svesti o njihovom značaju i nedostatak široke podrške u društvu. ]]>

Boom 93 je u utorak organizovao javnu debatu na kojoj se govorilo o  kontroli prihoda i imovine  funkcionera i statusu uzbunjivača u Srbiji. Učesnici su bili Zoran Stojiljković, nekadašnji član Agencije za borbu protiv korupcije i Vladimir Radomirović, glavni i odgovorni urednik portala "Pištaljka".

Stojiljković je na debati istakao važnost utvrđivanja imovine funkcionera, naglasivši da uvidom u kretanje imovnog stanja mogu da se kontrolišu prihodi koji se ostvaruju.

„Kada je u pitanju slučaj Siniše Malog, vidite da se tu imovina širi na inostranstvo, ofšor zone, posredovanje...Da se Agencija u jednom trenutku bavila autentičnošću potpisa. Pretpostavka da čovek bude samostalan i slobodan u politici je da ste rešili taj problem imovine. Da znate čime raspolaže i koliko je to legalno, kao i da li se pojavljuje i u kom okviru neki višak prihoda“, rekao je on.

Međutim, problem je što se podaci funkcionera ne kompletiraju, niti se ide ka tome da se obaveze prošire na sve članove porodice. Takođe, ne donosi se Zakon o poreklu imovine koji je ključan u ovoj oblasti, smatra Stojiljković.

„Ako poreska administracija nije uspela unakrsnim ispitivanjem imovine da završi posao, vama jedino preostaje da donosite takve zakone. Kad vidite da je zakon donet i da se politika sklonila iz uticaja na izbor odbora i direktora Agencije i kad vidite jedan korektan zakon donet na javnoj raspravi, onda možete da kažete da je borba protiv korupcije i uvid u imovinu funkcionera jedan realan proces. Pre toga, sve je samo demagogija i retoričke figure“, rekao je on.

Stojiljković je podsetio da je upravo aktuelnoj vlasti skočio rejting na priči o borbi portiv korupcije pre pet godina , kao i javnim poslovima koje obavljaju funkcioneri.

O imovini gradonačelnika Beograda Siniše Malog, u više navrata je pisao portal Pištaljka. Urednik portala Vladimir Radomirović je na debati izneo činjenice koje su novinari utvrdili u istraživanju, kao i odnos Agencije za privatizaciju od koje su zatražen izveštaj.

„Portal KRIK je prvi objavio da je Mali kupio 24 stana na bugarskom primorju. Odmah posle tog teksta Agencija je počela kontrolu imovine i prihoda. Mi smo u decembru prošle godine tražili od Agencije dokumentaciju šta je uradila u toku tog postupka. Pošto je postojala saglasnost supružnika, zatraženo nam je da pribavimo saglasnost Marije Mali. Rečeno nam je bilo da je dovoljna usmena saglasnost. Marija Mali je pozvala Agenciju i rekla da imaju njenu saglasnost da nam daju te podatke. Međutim, Agencija je potom rekla da je ipak potrebna pisana i overena izjava. Ona je i to uradila i predala Agenciji. Onda je Agencija rekla da ni to nije dovoljno i odbila naš zahtev. Nakon što smo poslali žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja i njegovog naređenja da nam se dostavi kompletna dokumentacija, Agencija je ponovo nalazila izgovore da to ne uradi. Na kraju nam mejlom šalje dokumentaciju, ispostaviće se nekompletnu. Ono što je najzanimljivije, veći deo te dokumentacije je bio zatamnjen. Dakle, iako je njima Poverenik rekao da moraju da zatamne lične podatke, kao što su JMBG, adresa, imena dece, oni su zatamnili i vrstu krivičnih dela za koje je Siniša Mali osumnjičen, iznose transakcija koje su stizale na njegov privatni račun sa Britanskih devičanskih ostrva, kvadraturu nekretnina koje su prijavili on i njegova supruga. Uporedo s mejlom, na sajtu Agencije je objavljen isti taj izveštaj. Zatražili smo ponovo od Poverenika da nam se dostavi kompletna dokumentacija gde će se videti šta je to Siniša Mali uradio i zbog čega je predmet kontrole. Onda je nastao mali rat saopštenjima između Rodoljuba Šabića i Agencije, gde je s punim pravom on optužio Agenciju da ne poštuje zakon. Krajem prošle nedelje, konačno, dobijamo dokumentaciju u kojoj se vidi nešto više podataka. Tu saznajemo da je Siniša Mali 2009.godine prodao firmu preko Britanskih devičanskih ostrva, faktički samom sebi za 525.000 EUR. Ta firma je imala samo jednog zaposlenog i beznačajan priliv novca. Sa Britanskih devičanskih ostrva ta transakcija je išla preko švajcarske banke UBS, koja je poznata po tome da skriva račune bogataša i omogućava im faktički da utaje porez. Ispostavlja se da je Siniša Mali veći deo tog novca iskoristio za kupovinu jednog stana u Bugarskoj i u luksuznom stambenom kompleksu 'Oaza' u Beogradu. Ono što je pozadina svega toga je da je kompleks izgrađen na privatizovanoj fabrici 'Ineks partizanka' koja je prodata Petru Matiću ispod cene u vreme kad je Siniša Mali radio u Agenciji za privatizaciju. Broj od 29 nekretnina je u posedu Siniše Malog, Marije Mali, ali u to ulaze i nekretnine koje je ona dobila nasledstvom. Zapravo, većina tih nekretnina vezana je za Sinišu Malog i njegovo poslovanje. Sad se vidi da je osim tih nekretnina, bivši supružnici imaju automobile, ali i tri pištolja poznatih marki“, ispričao je on.

Ono što je javnost saznala je i da je postupak protiv Malog, Agencija vodila u dužem vremenskom periodu.  Stojiljković kaže da i pored toga što predstavlja nadzor, Agencija je državni organ i da mora u znatnoj meri da postupa konzervativno. Takođe tu je i problem autonomije i integriteta.

„U poslednjih šest meseci do godinu dana, Agencija pokušava naglašeno da brani poziciju funkcionera, umesto da otvori javni prostor“.

Stojiljković je ocenio da ne postoji volja u vrhu države da se uhvati u koštac sa sistemskom korupcijom.

Na koji način činjenja u vezi imovine na javnim funkcijama mogu da utiču na javne finansije? Vladimir Radomirović iz Pištaljke kaže da su u slučaju imovine gradonačelnika Beograda, osim Agencije zakazale i mnoge druge institucije.

 

Status uzbunjivača u Srbiji

 

Zoran Stojiljković smatra da su uzbunjivači u nezavidnom položaju i da u društvu preovladava mišljenje da je nezahvalno ukazivati na korupciju i zloupotrebe.

Vladimir Radomirović je ocenio da sudovi koji su zaduženi za zaštitu uzbunjivača brzo reaguju. Međutim, nužna je i reakcija društva kako bi se uzbunjivači zaštitili, smatra on.

Zoran Stojiljković je podsetio na važnost prijavljivanja poklona koje dobijaju funkcioneri, ali i potrebe za donošenjem planova integriteta u institucijama.

 

Debata je organizovana u okviru projekta “Hoću da znam - Transparentnost javnih finansija i odgovornost nosilaca javnih funkcija", koji realizuje Boom 93.

 

Projekat "Hoću da znam"  finansira Evropska unija u okviru Medijskog programa 2014.

 

Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu isključiva odgovornost Boom93 i ne odražavaju mišljenja i stavove Evropske unije.

]]>
Wed, 26 Apr 2017 09:46:00 +0100 Javnost i odgovornost http://www.boom93.com/projekti/javnost-i-odgovornost/38791/kontrola-prihoda-i-imovine-i-polozaj-uzbunjivaca.html
Uloga civilnog društva u povećanju lokalne transparentnosti i odgovornosti (Emisija) http://www.boom93.com/projekti/javnost-i-odgovornost/39567/uloga-civilnog-drustva-u-povec%CC%81anju-lokalne-transparentnosti-i-odgovornosti-emisija.html Civilno društvo je autonomna sfera javne i privatne delatnosti koju ne nadzire država. To je oblast vaninstitucionalnih aktivnosti koje se izražavaju posredstvom decentralizacije, samouprave, širenja lokalne i regionalne autonomije. Uslov za postojanje civilnog društva je otvoreno društvo zasnovano na vladavini prava, socijalnoj pokretljivosti, komunikacijama, društvu tolerancije i slobode kretanja ideja i ljudi. U tom smislu civilno društvo može se definisati kao agregatni pojam kojim se označava specifičan skup društvenih komunikacija i socijalnih veza, socijalnih institucija i društvenih vrednosti, čija je polazna tačka i glavni akter ličnost kao građanin. ]]>

Civilno društvo, kao jedan od tri društvena sektora, predstavlja najveći stožer ideja, mehanizama i konkretnih oblika suočavanja sa pojavama korupcije i drugih zloupotreba na lokalnom nivou. 

Aktivizam   civilnog   društva   ogleda se u velikom broju inicijativa, jasnih akcija i različitih vidova  protesta  kojima se jasno  ukazuje na nepravilan rad organa lokalne samouprave.   

Kompleksna borba za transparentan i odgovoran rad lokalne samouprave nije samo suočavanje sa  nekoliko pojedinaca iz lokalnih organa koji su primili mito. Borba  protiv  korupcije  je svako ukazivanje,  istraživanje i kažnjavanje svih kršenja zakonskih obaveza: nepoštovanje postojećih propisa, blokiranje donošenja kvalitetnih propisa od opšteg interesa, donošenje odluka iza zatvorenih vrata i sistematsko isključivanje građanske volje iz procesa donošenja odluka.  

Učešće građana  u  procesu  donošenja  odluka  na  lokalnom nivou, preduslov je odgovornog i transparentnog  rada lokalne samouprave.

Najprepoznatljiviji lokalni građanski pokret u prethodnom periodu bila je inicijativa Ne davimo Beograd.

Ova posebna vrste građanske, nestranačke i gotovo spontano nastale koalicije okupila se oko samo  jednog zahteva – odgovornosti političara za bahato uništavanje imovine i ugrožavanje slobode ljudi.

Robert Kozma iz inicijative objašnjava šta zapravo predstavlja Ne davimo Beograd.

“Inicijativa okuplja pojedince, ali u tom smislu da bi se pre svega oduprli pokušaju da se sprovede urbanistički projekat Beograd na vodi.  Iz prostog razloga što smatramo da je on urbanistički i ekonomski štetan, ne samo za Beograd, već i Srbiju, s obzirom da se i novac građana Srbije koristi za izgradnju jednog privatnog projekta. Ne samo to. S jedne strane se kao nacionalni interes proglašava izgradnja jednog zatvorenog luksuznog naselja i tržnog centra, a s druge strane imate gradove u kojima voda nije za piće i da to traje decenijama. Onda je ovaj projekat apsolutno oličenje pogrešnih ekonomija, tako i politika upravljanja gradom”.

Kozma objašnjava kako je nastala inicijativa i napominje da su inicijatori odlučili da deluju institucionalno, ali pre svega kao građani.

“Mi smo na neki način počeli da se organizujemo pre 2,5 godine kada je prvi put spomenuto da bi se promenom urbanističkog plana Beograda, započelo sprovođenje ovog projekta. Više nas se kroz različite kolektivne inicijative, bavilo time da građani učestvuju na jedan direktan način u promišljanju kako se grad razvija i oblikuje. Tako da se kroz zajednički dijalog definišu potrebe građana, a samim tim grad prilagođava svoje politike potrebama građana. Grupa od nas 20-ak je pre 2,5 godine kao jedan vid reakcije na predlog da se izmeni Generalni urbanistički plan Beograda kojim bi se omogućilo da se u centru gradi luksuzno naselje, kako su predstavili najveći tržni centar na Balkanu, mi smo se organizovali da delujemo institucionalno kao građani. Napravili smo okupljanje gde smo pozvali građane, stručnjake u oblastima urbanizma, prava, ekonomije i zajednički smo napisali na desetine amandmana na predlog GUP-a. Zatim smo pozvali građane koji se s tim slažu da ih podnesu komisiji koja je bila zadužena za promenu plana. Tada ste imali preko 2.500 građana koji su došli i na portirnicu predali te amandmane. To je bilo bitno da bismo pokazali da se ne slažemo sa takvom politikom i da verujemo u institucije kroz koje bi trebalo da se vodi dijalog između predstavnika vlasti i građana. Komisija je sve amandmane odbacila sa obrazloženjem da se predlog odbija, nakon što je osam sati na sednici slušala izlaganja građana o svakom amandmanu ponaosob”.  

Nakon neuspešnog pokušaja da amandmanima utiče na urbanističko uređenje, inicijativa se opredelila za vaninstitucionalno delovanje.

“Na taj način se davao legitimitet samim promenama urbanističkih planova i procedura kojima se omogućila izgradnja Beograda na vodi. Tada smo odlučili da napravimo jedan vid građanske inicijative koja će težiti da prikupi sve informacije o štetnosti tog projekta, što nije bilo nimalo lako jer nadležne gradske vlasti nisu želele da pruže informacije. Nakon što smo uvideli razmere štetnosti i nakon što je pod pristiskom javnosti objavljen ugovor, krenuli smo u otvorene proteste”.

Kozma kaže da je važno da građani budu uključeni u političke procese i da samim tim utiču na donošenje odluka.

On objašnjava kako Ne davimo Beograd namerava da deluje u budućnosti sa jedinim ciljem da podstakne dijalog vlasti sa građanima.

“Pokušavamo da se organizujemo kako bi omogućili uključivanje većeg broja ljudi i u tom smislu uključivanje u nešto što bi imalo oblik platforme sa fokusom na gradske politike. Pokušali bi da se bavimo, pre svega, načinom da se u različitim delovima Beograda podrže lokalne borbe građana koji imaju neke svoje Beograde na vodi”.

 

Jedan požarevački primer građanske inicijative verovatno je jedinstven u Srbiji.  Neformalna grupa građana ne nalikuje nijednoj poznatoj jer nema lidere, često konfrontira stavove od politike do potpuno beznačajnih stvari, ali ukazju na anomalije, probleme i štetne odluke vlasti.  Kada je potrebna pomoć ili angažovanje većeg broja ljudi, podržavaju se i rade odgovorno u interesu zajednice.

Grupu „Požarevac na FB“ je početkom decenije osnovala je Milada Stojković koja živi u Americi. Prvobitno, grupa je bila odraz njene želje da ostane u vezi sa Požarevljanima. Grupa je mesecima imala pedesetak članova i ni po čemu se nije razlikovala od ostalih grupa sličnog karaktera. Sentimentalne objave, muzika, fotografije, sećanja, a onda se jednim događajem potpuno promenio karakter ove zajednice, kaže jedan od administratora Saša Tomić.

“Preko grupe sam pozvala građane da pomognu višečlanoj požarevačkoj porodici koja nije imala osnovne uslove za život. Dogodilo se nešto neverovatno, za svega par sati ljudi su počeli da reaguju i prikupljaju pomoć. Šporet, drva za ogrev, vrata, prozori, kese s hranom. Posle dva dana dobili smo poziv od Crvenog krsta da im se ne mešamo u posao“.

Članovi su ubrzo shvatili da je ovo dobar način da pokrenu i ostale aktivnosti u lokalnoj zajednici.

Tokom poplava 2014. godine, grupa je sa 500 narasla na 5.000 članova, a preko grupe su ljudi delili informacije o stanju na različitim područjima i organizovali se za prikupljanje pomoći i konkretne akcije.

Zanimljivo je da „Požarevac na FB“, i pored više pokušaja, nikada nije uspeo da preraste u formalno udruženje građana.

Prvi neuspešan pokušaj bilo je formiranje NVO nakon zagađenja vode za piće u Požarevcu i novog cenovnika za grejanje, krajem 2015. godine, kada se kao jedan od lidera nametnuo dr Ivica Zdravković.  Grupa je počela javno da istupa, ali su se ljudi brzo razmimoišli u stavovima i svako je otišao na svoju stranu.

Drugi pokušaj bili su lokalni izbori 2016. godine, kada je „Požarevac na FB“ imao svoju listu, ali nije ušao u lokalni parlament. Sasa Mitić i Jovica Živanović smatraju da je bilo potrebno da se oformi jedna takva lista jer su na kraju imali više glasova od pojedinih tada parlamentarnih stranaka.

Postoje ljudi kojima smeta postojanje „Požarevca na FB“. Prevashodno, to su oni koji ne žele da informacije nekontrolisano cure.

Ljudi šalju sporne račune, sudske presude, ukazuju na probleme koje imaju sa ostvarivanjem svojih prava. Ranije su institucije reagovale i direktno pružale odgovore. Javljali su se nosioci javnih funkcija i davali objašnjenja.

Međutim, problem sa kojim se u novije vreme suočavaju mediji dogodio se i „Požarevcu na FB“. Institucije su se potpuno zatvorile, a s funkcionerima je moguće komunicirati jedino u slučajevima kad je to u korist njihove lične promocije.

Iako Jovica i Saša kažu da svoju stranicu vide kao mesto gde ljudi mogu otvoreno da kažu šta ih muči i šta misle, pojedi građani su imali i posledice zbog svojih aktivnosti na stranici „Požarevac na FB“.

“Jednom radniku javnog preduzeća je prećeno do te mere da mu se pretilo da će ga staviti u gepek i odvesti na Moravu”, Kaže Tomić.

“O svemu je obaveštena policija, ali nemamo informaciju šta se dalje dešavalo i da li je pokrenut postupak. To što je on izneo u javnost nema veze sa politikom, već kriminalnim radnjama pojedinaca u preduzeću”, objasnio je Živanović.

Saša i Jovica kažu da nemaju nikakvu finansijsku korist od postojanja grupe. Bilo je ponuda da se za novac otkupi čitava grupa, ali je jasno da ona nema cenu.

 

Osnovno opredeljenje Lokalnog fronta iz Kraljeva je promocija i uvođenja elemenata participativne demokratije u politički život Kraljeva. Osnovni cilj svih aktivnosti je stvaranje mehanizma koji će omogućiti učestvovanje svih zainteresovanih i relevantnih društvenih subjekata i organizacija u donošenju što kvalitetnijih odluka i njihovom efikasnom i kontrolisanom sprovođenju.

Lokalni front još jedna je civilna organizacija u Srbiji, ali specifična po tome što se odlučila za delovanje u okviru institucija, objašnjava Predrag Voštinić.

“Mi smo prijatelji i poznanici koji volimo svoj grad i u jednom trenutku smo odlučili da prestanemo da ćutimo. Napravili smo udruženje i jedni drugima se obavezali da ćemo sugrađanima biti predstavnici i njihov glas u zemlji i gradu u kome su ga oni izgubili. Odnosno, izgubili su suverenitet nad sopstvenim pravima koja su im garantovana Ustavom. Bili smo svedoci kako funkcioniše država gde partija i partijski ljudi upravljaju i mnogo manje se rukovode interesima građana i razmatraju kolektivne interese koji se zasnivaju na partijskim. Rekli smo, ako je to model po kojem funkcioniše država, onda je najbolje da se organizujemo u političku strukturu i pojavimo se u instituciji odakle bi bilo moguće da menjamo sistem”.

Lokalni front je uspeo što mnogim organizacijama nije, a to je da osvoje dovoljan broj glasova i imaju svoje predstavnike u lokalnom parlamentu.

Voštinić objašnjava da su u jednom trenutku prelomili da je efikasnije da budu u sistemu i menjaju ga iznutra, a evo i zašto.

“Bolje je u institucijama javno reći sistemu da ne valja, ako treba i izlaziti iz njega kad nešto prevrši meru, i što je najbitnije tako doći do onih ljudi koji nemaju priliku da vas vide zbog opšte blokade medija”.  

Voštinić kaže da su organizacije civilnog sektora bitne zbog opšteg urušavanja građanskih i moralnih vrednosti. Na prvi pogled bi se reklo da je njihov uticaj slab i da gotovo i da ne postoje, međutim, on kaže da ih ima u gotovo svim sredinama i da u Požarevcu deluje nekoliko takvih organizacija koje promovišu iste vrednosti kao Lokalni front i zalažu se za učešće građana u odlučivanju u svojim zajednicama.

Važnost građanskih iinicijativa, odnosno  organizacija civilnog sektora koje zagovaraju učešće građana u odlučivanju ogleda se i u samoj borbi protiv korupcije koja je, kako kaže Zoran Gavrilović iz organizacije BIRODI najvažnija na lokalnom nivou.

“Borba protiv korupcije nije samo na lokalu, ona je u gradovima gde se dešava najveći deo života građana. Tamo su institucije od životnog značaja za građane, zdravstvo, školstvo, lokalna administracija. Generalno veliki problem u borbi protiv korupcije je u tome što u korupciji dominira mala korupcija koja krši ljudska prava, a koja je posledica odsustva reformi. Tako da priča o borbi protiv korupcije zahteva konsenzus, da bude dostupna svakom građaninu i da oni koji se bore protiv korupcije ne budu dokaz da se ne treba boriti protiv korupcije”.

S druge strane, Zorica Miladinović iz niškog Lokalnog antikorupcijskog foruma ukazuje na to da se civilni sektor korupcijom bavi po potrebi, odnosno kada u tome ima određeni finansijski interes. I ona, međutim, ukazuje da postoje udruženja koja svojim delovanjem izlaze iz ovih okvira, poput udruženja slobodnih stanara.

“To je udruženje koje pokušava da se izbori za pravilnost u javnom sektoru i na svaki način pokušava da se bori protiv nezakonitosti. Oni su održavali tribine, podnosili krivične prijave i tužbe i to su podneli protiv 17 gradskih funkcionera uz obrazloženje da je komunalna politika suviše ozbiljna stvar da bi se njom bavila samo vlast”.

Jedan od postulata udruženja slobodnih stanara je i da je zadatak građana da kontrolišu vlast koja ume da se odvoji od građana i postane neodgovorna.

Ovo je posebno važno kada postoji situacija da su nezavisne institucije poput Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja pod pritiskom, kada podela vlasti ne funkcioniše, a politička kontrola opozicije slabi.

 

Projekat “Hoću da znam”  (Transparentnost javnih finansija i odgovornost vrsilaca  Javnih funkcija) finansira Evropska unija u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj i stavovi izneti u emisiji su isključiva odgovornost Boom93 i ne odražavaju mišljenja i stavove Evropske unije.

]]>
Mon, 24 Apr 2017 19:27:00 +0100 Javnost i odgovornost http://www.boom93.com/projekti/javnost-i-odgovornost/39567/uloga-civilnog-drustva-u-povec%CC%81anju-lokalne-transparentnosti-i-odgovornosti-emisija.html
Prihodi i imovina funkcionera – status uzbunjivača http://www.boom93.com/projekti/javnost-i-odgovornost/38678/prihodi-i-imovina-funkcionera-%E2%80%93-status-uzbunjivaca.html Javna debata “Prihodi i imovina funkcionera - status uzbunjivača”, biće održana u utorak, 25.aprila na prvom spratu Radio cafea - Boom 93, od 18 časova. ]]>

Učesnici su:

-Zoran Stojiljković, predsednik sindikata Nezavisnost i profesor na Fakultetu političkih nauka

-Vladimir Radomirović, glavni i odgovorni urednik "Pištaljke".

 

Zoran Stojiljković predaje političku sociologiju i političku sociologiju suvremenog društva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Tamo su ga studenti, po kvalitetu predavanja i rada sa njima, ocenili visokom ocenom - 4,11. Autor je brojnih radova i nekoliko knjiga, kao što su "Rečnik demokratije", "Partijski sistem Srbije", "Konflikt i/ili dijalog", "Srbija u lavirintima tranzicije" i "Država i korupcija" "Uloga sindikata u tranziciji". Donedavno je obavljao funkciju člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije

Vladimir Radomirović je glavni urednik “Pistaljke” koja je osnovana 2010. godine sa ciljem da izveštava o raširenoj  korupciji i nepotizmu u Srbiji, kao i da se zalaže za zaštitu lica koja prijavljuju korupciju. Ranije je bio glavni urednik nedeljnika “Reporter”, urednik na TV B92 i zamenik urednika dnevnog lista “Politika”.Dobitnik je nagrada za građansku hrabrost i priznanja "Verica Barać" za lični doprinos borbi protiv korupcije.

Portal “Pištaljka”: Naš zadatak je da istražujemo korupciju i druge zloupotrebe u vlasti, privatnim i javnim preduzećima i drugim institucijama i da štitimo prava uzbunjivača. Ako sumnjate ili imate dokaze da u Vašoj okolini neko koristi zajedničku imovinu ili svoju funkciju da bi uzeo novac ili dobio neku drugu korist, javite nam preko ovog sajta. Pištaljka će zaštititi Vaš identitet.

Debata se organizuje u okviru projekta “Hoću da znam - Transparentnost javnih finansija i odgovornost nosilaca javnih funkcija", koji realizuje Boom 93.

Kroz serijal radijskih emisija i javnih debata, projekat ima za cilj da ukaže na značaj transparentnosti planiranja i trošenja javnih finansija, odgovornost nosilaca javnih funkcija, vladavine prava i zakona. Takođe, tekstovi na web portalu Boom 93, emisije i javni razgovori bi trebalo da ohrabre građane da se aktivnije uključe u planiranje i kontrolu lokalnih budžeta.

Projekat "Hoću da znam"  finansira Evropska unija u okviru Medijskog programa 2014.

]]>
Sat, 22 Apr 2017 18:53:00 +0100 Javnost i odgovornost http://www.boom93.com/projekti/javnost-i-odgovornost/38678/prihodi-i-imovina-funkcionera-%E2%80%93-status-uzbunjivaca.html
Hoću da znam - Sprečavanje sukoba interesa u vršenju javnih funkcija (AUDIO) http://www.boom93.com/projekti/javnost-i-odgovornost/39578/hocu-da-znam---sprecavanje-sukoba-interesa-u-vrsenju-javnih-funkcija-audio.html Sukob interesa je star koliko i državna uprava. Danas je upravljanje sukobom interesa u javnom i privatnom sektoru postalo jedno od najvažnijih problema vlasti širom sveta. ]]>

]]>
Fri, 21 Apr 2017 20:01:00 +0100 Javnost i odgovornost http://www.boom93.com/projekti/javnost-i-odgovornost/39578/hocu-da-znam---sprecavanje-sukoba-interesa-u-vrsenju-javnih-funkcija-audio.html
Novinari: Gradonačelnica Smedereva diskirminiše medije http://www.boom93.com/projekti/javnost-i-odgovornost/38653/novinari-gradonacelnica-smedereva-diskirminise-medije.html Dopisnici beogradskih redakcija iz Smedereva saopštili su danas da vlast u tom gradu nastavlja ustaljenu praksu diskriminacije novinara i kršenje Zakona o javnom informisanju, pozivanjem samo "odabranih" medija na konferencije i događaje koje organizuje lokalna samouprava. ]]>

"Vrhunac bahatosti nosioca najvažnije javne funkcije u gradu dostignuta je povodom obeležavanje gradske slave, drugog dana Uskrsa, događaj na koji su ranijih godina novinari prestoničkih medija i agencija bili pozivani, dok je ove, 2017. izostao čak i poziv za to", navodi se u saopštenju koje je potpisalo šest novinara.

Dopisnici Danasa, Blica, Politike, Novosti, Informera i Bete naveli su da je to posledica selektivnog informisanja, preko "odabranih" medija, koje favorizuje gradonačelica Smedereva Jasna Avramović.

"Uprkos brojnim upozorenjima UNS-a i reagovanjima strukovnih udruženja, vlast u Smederevu nastavlja da novinarima prestoničkih redakcija uskraćuje pravo na informacije od značaja za javnost u vezi sa radom organa lokalne samouprave, javnih preduzeća, organizacija i ustanova", piše u saopštenju.

Novinari su upitali i po kom osnovu nosilac javne funkcije daje sebi za pravo da vrši selekciju medija i uskraćuje pravo javnosti da zna, kao i kada će novinari biti tretirani u skladu sa Ustavom i zakonima Srbije kako bi mogli da u skladu sa zakonima i standardima profesije obavljaju svoj posao.

]]>
Fri, 21 Apr 2017 09:26:00 +0100 Javnost i odgovornost http://www.boom93.com/projekti/javnost-i-odgovornost/38653/novinari-gradonacelnica-smedereva-diskirminise-medije.html
Pitanje transparentnosti je da svi znaju kako je i da li je pravilno potrošen novac http://www.boom93.com/projekti/javnost-i-odgovornost/38638/pitanje-transparentnosti-je-da-svi-znaju-kako-je-i-da-li-je-pravilno-potrosen-novac.html Da bi budžet bio transparentan, građani bi morali da znaju kako se planira i na šta se troši novac. Međutim, vrlo je važno da bude jasno da je novac potrošen za dobrobit zajednice, jedan je od zaključaka javne debate koju je sinoć organizovao Boom 93. ]]>

Učesnici debate, Predrag Voštinić iz „Lokalnog fronta“ Kraljevo i Robert Kozma iz inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“ ilustrativno su predstavili važnost aktivnog učešća građana u nadzoru budžeta i potrebi njihovog ukljičavanja u odlučivanje o trošenju javnih sredstava.  

 

Lokalni front je na prethodnim izborima uspeo da uđe u lokalni parlament u Kraljevu. Predrag Voštinić kaže da su se zavetovali da će biti predstavnici građana u parlamentu i da će na njima razumljiv jezik prevoditi sve ono što se tamo dešava.

“Kad kažete budžet, vrlo mali broj ljudi zna o čemu se tu radi. Postoji još jedan veći problem kad je javno finansiranje u pitanju. Ljudi misle da to nisu njihove pare. Dan danas kad nešto ide iz budžeta, ljudi kažu: ' Dobro da ja ne plaćam'. Svaki pojedinačni dinar iz gradskog ili bilo kog drugog javnog budžeta predstavlja naš novac. Mi smo obećali našim građanima da ćemo se zalagati da trošenje budžeta bude po njihovim prioritetima”.

On navodi da to nije posao koji je moguće da se završi u kratkom periodu.  

“Mi smo ga počeli, a mislim da ćemo ga doživotno raditi. Nemojte da budete obeshrabreni. Najpre ćemo reći ljudima da je novac u budžetu njihov i pitaćemo kako žele da ga potrošimo. Nije izbor stranke na izborima ili izbor lokalnih funkcionera izbor kako ćete trošiti novac. Vas neko mora da pita za šta želite da se odvoji novac i šta su prioriteti. Da li je to pumpa sa pretakalicom ili dom zdravlja sa vrtićem. U tom slučaju je očigledno, ali biće i ozbiljnijih pitanja, recimo između vrtića i bolnice”, kaže Voštinić.

Zakon predviđa kako se pravi budžet i postoji kalendar budžeta, a jedini problem je što to niko ne poštuje tvrdi on.

“Nijedan budžet u ovoj budžetskoj godini nije donet po zakonu. Republički budžet je donet van zakonskog roka. Njime se definišu transferi i nijedan lokalni nije mogao da bude usvojen pre donošenja republičkog. Kad je usvojen državni, svi ovi niži su bili van roka. Nezakonito kratkog roka za uvid je bilo. Ništo nismo mogli da menjamo. Gde je onaj period u kome će građani reći: 'Nemojte asfaltirati slepu ulicu u kojoj ima 3 kuće, kad do te ulice ne možemo da prođemo od rupa'? Ili, gde je taj neko ko će reći da se napravi centralna kuhinja za vrtiće da ne bismo više išli na tendere?”

Od pre nešto više od dve godine postoji obaveza pravljenja programskih, a ne linijskih budžete. Ova vrsta budžeta omogućava bolji uvid u  sredstva koja se usmeravaju za konkretna ulaganja.  

“Budžet čine sopstvena sredstva od poreza i lokalnih taksi, ustupljena sredstva i transferi sa viših nivoa vlasti. Nije budžet nikakva nauka koju ne može da savlada običan čovek. Problem je što se od nas krije i predstavlja kao nešto komplikovano. Oko 30 odsto budžeta nose namenski i nenamenski transferi , što znači da skoro trećina otpada na drugarstvo između lokalne družine na vlasti i državne vlasti. To je prostor za ucenjivanje. Da li ćete vi odlučivati o trošenju novca je pitanje transparentnosti budžeta. Transparentnost bi značila da pojednostavljenim dokumentima, napisanim jednostavnim jezikom,  dobijete šta je potrošeno i šta ste time ostvarili.  To je programski budžet.  Do sada ste imali liniju prihoda i liniju rashoda, pa vam se upali crvena lampica kad nemate više novca. Sada je veoma važno, ne samo da znate za šta je potrošeno, već  da li je pravilno potrošeno. Šta ste postigli time što ste asfaltirali deo grada ili otvorili vrtić. Odnosno, da li ste time smanjili redove ispred predškolske ustanove ili stranke da bi vam dete pošlo u vrtić”, navodi Voštinić.

On je upozorio da je veoma opasno što se građani uvlače u koruptivne radnje bez kojih često nije moguće preživljavanje.

“Kad mi je prvo dete kretalo u vrtić, uputili su me u G17plus. Oni vas tako nateruju da učestvujete u nezakonitim radnjama. Niko nema pravo da se nakon ovoliko godina prema drugom članu društva ponaša naivno i nevino jer je u nečemu učestvovao. Ne kažem da je bio voljan da učestvuje u korupciji, već da je najčešće bio nateran. Posle izvesnog vremena učestvovanja u korupciji doćićete u društvo očajnika od kojih jedan kaže: 'Čoveče, ukrao si 10 miliona građevinskog zemljišta'. On će tebi odgovoriti: 'Ni ti nisi čekao u redu kad je trebalo da vadiš krv. Tebi je majka, koliko se sećam, glavna sestra na odeljenju.' Ali, čekaj, građevinsko zemljište? On će na to tebi: 'Polako, svi smo u ovome.' To je taj koruptivni vrtlog iz koga nema šanse da se izvučeš jer moraš da živiš u njemu. U jednom trenutku, umesto časno, pošteno, moralno, vaspitano, stid, uvodi se minimum lošeg u ophođenju i minimum korupcije za preživljavanje. To se sada zove – normalno”, upozorio je Voštinić.

 

Robert Kozma iz “Ne da(vi)mo Beograd” objasnio je šta su građani okupljeni oko ove inicijative uspeli da saznaju o projektu “Beograd na vodi” koji je javnosti bio potpuna nepoznanica.

“Zamislite da vam neko kaže da ćemo iz budžeta u narednih nekoliko godina da se obavežemo da ćemo dati zemljište u centru grada na poklon, a vrednost tog zemljišta je procenjena na 1.000.000.000 evra. Zatim, da ćemo potrošiti još 1.000.000.000 evra u narednih nekoliko godina iz budžeta za eksproprijaciju i pripremu terena da izgradimo saobraćaj, komunalnu infrastrukturu i ostalo sve do teritorije samog projekta. Za to će da nam ode još 1.000.000.000 zato što ćemo morati da izmestimo glavnu autobusku stanicu, glavnu železničku stanicu i da platimo vlasnicima koji tamo imaju objekte. Zatim ćemo na čitavoj toj trasi zgrade, kao što je zgrada Geozavoda, Pošte, Železničke stanice, da damo na korišćenje navodnom investitoru ukoliko on simulira njihovo renoviranje. Onda ćemo na teritoriji samog projekta da se odreknemo upravljanja javnim prostorom, gde će sam investitor koji je osnovao firmu 'Beograd na vodi', u kojoj ima većinsko vlasništvo od 68 odsto, ubirati takse od izdavanja javnog prostora gde biste želeli da postavite štand za prodaju viršli, na primer. Mi ćemo za nekoliko godina dati iz budžeta minimum 2.000.000.000 evra, a navodni investitor će da uloži 20.000.000 evra. Može, po ugovoru, da uloži do 150.000.000 evra, ali nije obavezan. Daje nam kredit, tom preduzeću, 150.000.000 koje će grad da vrati i daje 130.000.000 za eksproprijaciju. Eto, prosto da ne ispadne da on ne radi ništa. S druge strane, građanima kažemo da u budžetu više nema para za podršku penzionerima za javni transport, nema više para za negu u kući, za pomoć slepim i slabovidim licima, nema više para za sve dodatne socijalne usluge koje su u nadležnosti grada. Ti ljudi nek se snađu kako umeju. Međutim, zato će se u narednim godinama dati jedna velika subvencija investitoru, koji sve dobija na izvolte i džabe i ništa ne mora da uradi. Kako bude gradio zgradu po zgradu, istu može da proda bez toga da plati građevinsko zemljište na kome se ta zgrada nalazi”, ispričao je on.

Kozma kaže da su sve to saznali insistirajući godinu dana da se ugovor o “Beogradu na vodi” objavi.

“On nije bio objavljen, a onda je kao većina naših dokumenata obelodenjen s time da je nešto sakriveno, a neke stvari su takve da je potrebno izvesno vreme proučavanja da bi se razumele.  Čak i kada nateraš vlast da bude transparentna, tebi će biti potrebno određeno vreme da bi mogao da uđeš u srž problema. Oni to znaju i tako se ponašaju. Imaš neko osmočasovno ili desetočasovno radno vreme, pa se posle toga zanimaj time. Tako si uvek korak iza njih. U međuvremenu ti muzičku fontanu prikažu kao vrhunac. Kada govorimo o svim ovim stvarima, jasno vidimo da ova vlast ima stavove koji svakako nisu za dobrobit njihovih građana”, istakao je Kozma.

 

Lokalni front se predstavlja kao široka asocijacija slobodnomislećih građana i građanki Kraljeva okupljenih oko zajedničke ideje i borbe za dekorupciju društva, strogo poštovanje zakona i procedura u radu svih organa lokalne uprave, javnih preduzeća i institucija grada.

Oni se zalažu za apsolutnu transparentnost i dostupnost informacija predviđenih zakonom, kako o načinu odlučivanja pri realizaciji konkursa za zapošljavanje, tendera, javnih nabavki i i svih drugih informacija od javnog značaja.

 

Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd okuplja organizacije i pojedince zainteresovane za urbane i kulturne politike, održivi razvoj grada, pravično korišćenje zajedničkih resursa i uključivanje građana u razvoj svog okruženja.

Debata “Nadzor planiranja i trošenja budžeta, mehanizmi efikasnije kontrole nad javnim sredstvima” je organizovana u okviru projekta “Hoću da znam - Transparentnost javnih finansija i odgovornost nosilaca javnih funkcija", koji realizuje Boom 93.

Kroz serijal radijskih emisija i javnih debata, projekat ima za cilj da ukaže na značaj transparentnosti planiranja i trošenja javnih finansija, odgovornost nosilaca javnih funkcija, vladavine prava i zakona. Takođe, tekstovi na veb portalu Boom 93, emisije i javni razgovori bi trebalo da ohrabre građane da se aktivnije uključe u planiranje i kontrolu lokalnih budžeta.

 

Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu isključiva odgovornost Boom93 i ne odražavaju mišljenja i stavove Evropske unije.

]]>
Thu, 20 Apr 2017 13:12:00 +0100 Javnost i odgovornost http://www.boom93.com/projekti/javnost-i-odgovornost/38638/pitanje-transparentnosti-je-da-svi-znaju-kako-je-i-da-li-je-pravilno-potrosen-novac.html
Sprečavanje sukoba interesa u vršenju javnih funkcija (Emisija) http://www.boom93.com/projekti/javnost-i-odgovornost/39563/sprecavanje-sukoba-interesa-u-vrsenju-javnih-funkcija-emisija.html Sukob interesa je star koliko i državna uprava. Danas je upravljanje sukobom interesa u javnom i privatnom sektoru postalo jedno od najvažnijih problema vlasti širom sveta. ]]>

Savet Evrope definiše sukob interesa kao situaciju u kojoj funkcioner ima neki privatan interes koji je u takve prirode da utiče, ili postoji pretpostavka da utiče na njegovo savesno obavljanje službene dužnosti.

Sukob interesa ne mora obavezno da bude korupcija ili prevara. Međutim, ova pojava predstavlja potencijalno nepravično ponašanje.

Jasmina Ćirkovic je viši savetnik odeljenja za rešavanje o sukobu interesa u Agenciji za borbu protiv korupcije. Ona za Boom 93 šire objašnjava pojam sukoba interesa.

“Sukob interesa je situacija u kojoj postoji privatni interes koji može da utiče na postupanje funkcionera u vršenju javne funkcije na način da ugrozi javni interes. Praktično, sukob interesa je svaka situacija u kojoj funkcioner u vršenju javne funkcije dođe u situaciju da odlučuje o pravima i obavezama povezanog lica ili svojim, na uštrb javnog interesa. Naprimer, ako je žena odbornik, a glasa za svog supruga da bude član gradskog veća. Na primer to je ako direktor javnog preduzeća u postupku javnih nabavki zaključuje ugovor sa preduzećem njegovog sina. Najčešći primeri nepotizma su kada funkcioneri u radni odnos primaju svoje srodnike”.

Kakav je odnos sukoba interesa u odnosu na javne finansije? Ćirković to slikovito objašnjava.

“Postupak za prijem u radni odnos u predškolskoj ustanovi. Od nekoliko kandidata, funkcioner izabere da se uradni odnos primi njegovo dete. On nije na taj način oštetio budžet, ali je na uštrb nekog sa kvalifikacijama svom detetu obezbedio materijalnu egzistenciju”.

Za učinjen sukob interesa ne postoji direktna sankcija Agencije za borbu protiv korupcije koja samo može da preporuči razrešenje sa funkcije određenog funkcionera, objašnjava Jasmina Ćirković.

Primeri i ishod prijava najbolje govore o tome kako prolaze funkcioneri koji se nađu u sukobu interesa.

“Konkretno, imali smo jednog predsednika opštine koji je troškove prezentacije za opštinu i javne službe obavljao u svom ugostiteljskom objektu. Drugi je takođe bio funkcioner u lokalu, a gorivo je nabavljao od svog brata. U jednom od ova dva slučaja obavešteni smo od tužilaštva da nema elemenata za zloupotrebu službenog položaja i za vođenje krivičnog postupka”.

Agencija za borbu protiv korupcije u slučajevima koji se odnose na sukob interesa izriče dve mere: javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije i javnog objavljivanja odluke o povredi Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. U prvostepenom postupku rešenja donosi direktor agencije, po žalbama postupa odbor agencije na čija konačna rešenja može pokrenuti upravni spor tužbom pred Upravnim sudom.

Od 2012. do danas, Agencija je javno objavila rešenja za 13 funkcionera sa područja Braničevskog i Podunavskog okruga. Lokalni Mediji se rešenjima nisu bavili, verovatno i zbog toga što se registar vodi po azbučnom redu prezimena funkcionera, a ne institucija u kojima im je poverena javna funkcija.

Ovo su neka od javno objavljenih rešenja.

 

MERE JAVNOG OBJAVLJIVANJA PREPORUKE ZA RAZREŠENJE SA JAVNE FUNKCIJE

 

U septembru 2013.godine, direktor Agencije za borbu protiv korupcije donosi rešenje kojim se Snežani  Rančić, načelniku opštinske uprave Kučevo, izriče mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa funkcije. Utvrđeno je da je Rančić  učestvovala u postupku prijema u radni odnos svoje ćerke Marine Rančić, donošenjem rešenja u novembru 2012.godine, kao i prebacivanjem ovlašćenja na rukovodioca odeljenja za privredu i imovinsko-pravne poslove Gordanu Marić koja je u januaru 2013.godine potpisala rešenje kojim je Marina Rančić primljena u radni odnos u odeljenju za privredu i imovinsko-pravne poslove. Na taj način je interesno pogodovala povezanom licu i dovela u sumnju poverenje građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije, a da o sumnji u postojanje sukoba interesa nije pismeno obavestila neposredno pretpostavljenog i Agenciju za borbu protiv korupcije. Ovo rešenje je konačno sa odlukom odbora agencije kao drugostepenog organa.

Snežana Rančić i dalje je načelnik opštinske uprave u Kučevu.

 

Direktor Agencije za borbu protiv korupcije je maja 2015.godine doneo rešenje kojim se utvrđuje da je Milan Lukić, član gradskog veća Smedereva postupio suprotno zakonu o agenciji tako što je na sednici gradskog veća u februaru 2014.godine glasao za donošenje odluke o dodeli novca za javno informisanje građana od lokalnog značaja. Tom odlukom su Radio televiziji Smederevo čiji je suvlasnik njegov sin, Marko Lukić, iz budžeta dodeljena sredstva od 6.960.000 dinara. Stariji Lukić nije pismeno obavestio Skupštinu grada Smedereva i Agenciju o sukobu interesa koji je imao u navedenoj situaciji.

Milan Lukić koji je u to vreme bio lider grupe građana „Koalicija za bolje Smederevo“, napravio je u decembru 2015.godine nesvakidašnji čin jer je ostavku podneo iz Dubaija,  objavljujući je na Fejsbuku.

- Tačno je, podneo sam ostavku na Fejsbuku, a poslao sam im i imejl. Učinio sam to jer je Komisija za korupciju donela rešenje, koje je, doduše, u formi preporuke, da sam praktično u sukobu interesa. Radio-televizija Smederevo, čiji je vlasnik moj sin, nastavila je da prima subvencije iz budžeta grada, kao što je, uostalom, primala i poslednjih 20 godina, i ovo je moj moralni čin – potvrdio je tada medijima Lukić odricanje od funkcije koju je obavljao.

 

Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije je 12.aprila 2017.godine donela rešenje da je Aleksandar Stojanović, direktor privrednog društva Poljoprivredna savtodavna i stručna služba Požarevac, postupio suprotno zakonu o agenciji time što je kao direktor ove službe potpisao ugovore o radu u aprilu 2014, aprilu 2015, kao i aneks u aprila 2016.godine, na osnovu kojih je njegova supruga Milena Zafirović Stojanović zasnovala radni odnos u ovom privrednom društvu, radi obavljanja poslova savetodavca za voćarstvo u odeljenju sa savetodavne poslove, na određeno vreme. Pritom, Stojanović o sukobu interesa nije pisanim putem obavestio Agenciju.

Zbog toga mu je izrečena mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije.

Podsećamo da je Stojanović od kraja maja do sredine februara ove godine uporedo sa funkcijom direktora poljoprivredno savetodavne i stručne službe, obavljao funkciju člana gradskog veća zaduženog za poljoprivredu. Na toj funkciji prijavio je neto mesečni prihod od 25.000 dinara.

Od Agencije za borbu protiv korupcije saznajemo i da li je moguće obavljati funkciju većnika i direktora istovremeno. Gradski većnik ne mora nužno biti u sukobu interesa ako obavlja i drugu funkciju, napisala je  Agencija u odgovoru za Boom93.

 

MERE JAVNOG OBJAVLJIVANJA ODLUKE O POVREDI ZAKONA O AGENCIJI ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

 

Odbor Agencije za borbu protiv korupcije, kao drugostepeni organ je 8.marta 2017.godine doneo rešenje kojim se odbija žalba Momira Blagojevića, odbornika SO Žabari, izjavljena protiv rešenja direktorke agencije za borbu protiv korupcije. Rešenjem iz decembra 2016.godine utvrđeno je da je Blagojević postupio suprotno zakonu o agenciji i ranijem rešenju od juna 2015. kojim mu je naloženo da prestane sa obavljanjem posla savetnika za razvoj i unapređenje infrastrukture u opštini Žabari.

On je od 13.7.2015. zaključno sa 22.6.2016. zaključio više ugovora sa predsednikom opštine Žabari na osnovu kojih je za pomenute poslove primao mesečnu naknadu od 30.000 i nadoknadu putnih troškova.

 

Direktor Agencije za borbu protiv korupcije je u septembru 2014.godine doneo rešenje kojim se utvrđuje da je Dragan Nikolić, raniji direktor PU Ljubica Vrebalov u Požarevcu postupio suprotno odredbama zakona o agenciji tako što je tokom vršenja ove funkcije u septembru 2012.godine doneo odluku kojom je svog brata, Ivana Nikolića izabrao za prijem u radni odnos u ustanovi na neodređeno vreme na mesto ekonoma. S njim je u oktobru 2012. zaključio ugovor o radu čime je interesno pogodovao povezanom licu i doveo u sumnju poverenje građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije. O sukobu interesa nije pisanim putem obavestio upravni odbor ustanove, ni agenciju.   

Na konkurs za mesto ekonoma prijavilo se 17 kandidata. Nikolić je agenciji naveo da je konkursna komisija obavila razgovore i testiranja i odlučila da se na radno mesto primi upravo Ivan Nikolić. Naveo je da se na odluku od kandidata niko nije žalio, kao i da je pre zaključenja ugovora obavestio člana gradskog veća Radomira Mihajlovića, predsednika upravnog odbora ustanove Ljubodraga Marjanovića, kao i da od gradonačelnika Miomira Ilića nije dobio zabranu za prijem u radni odnos svog brata. On se, takođe, branio da nije znao da je u sukobu interesa.

 

Utvrđeno je i da je narodni poslanik Veroljub Arsić postupio suprotno Zakonu o agenciji, tako što je od 31.5.2012. do 13.3 2013.godine istovremeno vršio javnu funkciju narodnog poslanika na stalnom radu i funkciju direktora privrednog društva “Vecko” iz Požarevca.

 

Direktor Agencije za borbu protiv korupcije je juna 2013.godine doneo rešenje kojim se utvrđuje da je Branislavka Šulović, odbornik u skupštini opštine Veliko Gradište, koja je do januara 2013. vršila funkciju predsednika skupštine, postupila suprotno zakonu o agenciji zbog toga što opštinu i agenciju za borbu protiv koupcije nije pismeno obavestila o sumnji u postojanje sukoba interesa zbog donošenja rešenja predsednika opštine iz juna 2012.godine kojim je njen suprug Zlatko Šulović angažovan za saradnika predsednika opštine Dragana Milića za oblast infrastrukture i puteva, urbanizma i komunalno stambenih odnosa u opštini Veliko Gradište. Na taj način ona je ugrozila poverenje građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije.

U obrazloženju je navedeno da to što je Branislavka razrešena sa funkcije nije od uticaja na donošenje drugačije odluke, s obzirom da je ona u tom trenutku i dalje bila odbornik u skupštini. 

U aktuelnoj vlasti u gradištu, Branislavka Šulović je predsednica Skupštine opštine Veliko Gradište. Prema raspoloživim informacijama, njen suprug Zlatko Šulović je od aprila 2015.godine predsednik opštinskog odbora SNS u Velikom Gradištu.

 

Iz Velikog Gradišta dolazi i priča o uzbunjivaču Zorici Dragutinović koja je bila pritvoru zbog navodne zloupotrebe položaja i tokom kojeg je kao svedok protiv nje saslušan funkcioner koga je ranije prijavila za korupciju.

Dragutinović je bila pritvorena 11. decembra 2014.godine, svega dve nedelje pošto je skupština usvojila Zakon o zaštiti uzbunjivača. Ona nije imala izabranog branioca jer su advokati bili u štrajku, ali to nije sprečilo policiju da je sasluša i sudiju za prethodni postupak posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu da joj odredi pritvor. Određivanje pritvora nije sprečila ni činjenica da je Zorica Dragutinović u to vreme bila pod zaštitom Agencije za borbu protiv korupcije, koja je procenila da je ona postupala u dobroj veri kad je prijavila zloupotrebe u opštini Veliko Gradište i da nema nameru da ostvari neki nezakonit ili neetički cilj.

Zorici Dragutinović se na teret stavlja da je izdavanjem neistinite građevinske dozvole pomogla preduzeću „Mili mlin“ da izgradi silos u kojem je trebalo da bude državna pšenica. Međutim, uvidom u podatke iz katastra, vidi se da je na spornoj parceli izgrađen objekat koji nema upotrebnu dozvolu, pa nije jasno kako su nadležni iz robnih rezervi mogli da odobre skladištenje pšenice u zgradi koja nema dozvolu.

Ono što je u ovom slučaju ipak mnogo čudnije je što je upravo Zorica Dragutinović od 2012.godine nekoliko puta raznim državnim organima prijavljivala korupciju i što je u svim prijavama kao jednog od organizatora pominjala tadašnjeg načelnika opštinske uprave Novicu Ilića.

U pismu koje u oktobru 2012. poslala predsedniku Tomislavu Nikoliću, premijeru Ivici Dačiću, prvom potpredsedniku Vlade Aleksandru Vučiću, ministru pravde Nikoli Selakoviću i zaštitniku građana Saši Jankoviću, Zorica Dragutinović je navela da je Ilić omogućavao nezakonite izmene granica parcela, uključujući i one oko Srebrnog jezera, da je zemljište davao ljudima koji na njega nisu imali nikakvo pravo i da je manipulisao cenom zakupa poljoprivrednog zemljišta. Ona je u pismu, između ostalog, za korupciju osumnjičila i predsednika opštine Dragana Milića i predsednicu skupštine opštine Branislavku Šulović. Umesto u tužilaštvu, njeno pismo završava u rukama upravo onih koje je prijavila, a deo se pojavljuje i u nedeljniku „Tabloid“, čiji glavni urednik Milovan Brkić kasnije tvrdi da ga je dobio iz kabineta predsednika.

Zorica Dragutinović je u pismu navela da je i sama „nesvesno, pod neprijatnim i otežavajućim okolnostima učinila par propusta u radu ali bez značajnih posledica po opštinu ili nekog pojedinca“ i „sigurno bez lične imovinske, materijalne ili bilo koje druge koristi“. Napisala je i da se zbog suprotstavljanja nezakonitom postupanju funkcionera suočila s odmazdom i hajkom u kojoj „veoma drsko i nedostojno učestvuje vrh, odnosno rukovodeća struktura lokalne vlasti, sudstva i policije“.

U rešenjima za određivanje i produženje pritvora u poslednja tri meseca, sud je nalazio da bi ona mogla da ponovi krivično delo iako na radnom mestu u prijemnoj kancelariji, bez kompjutera i bilo kakvog ovlašćenja, ne bi mogla da izda bilo kakvu dozvolu.

Ni danas postupak protiv Dragutinović nema epilog. Ona je Boom 93 rekla da je njen predmet iz specijalnog tužilaštva prosleđen višem javnom tužilaštvu, ali da su zbog manjkavosti u tri navrata predlozi za podizanje optužnice odbijeni. Ona se nije vratila u javnu upravu, niti je bilo ko iz javne uprave odgovarao.

Priču o Zorici Dragutinović pokrenuo je portal Pištaljka koji, prema rečima urednika Vladimira Radomirovića, pored objavljivanja tekstova o korupciji ima misiju zaštite uzbunjivača.

Radomirović ističe i da je zakon zaživeo u praksi, ali da je najveći problem što neke sudije, verovatno zbog pritisaka ili straha, odbijaju da pruže zaštitu uzbunjivačima.

On ističe da je nužno da se institucije budu pod stalnim nadzprom javnosti kada su u pitanju postupanja sa uzbunjivačima i zbog toga je ključna uloga u takvom procesu pre svega na medijima.

]]>
Wed, 19 Apr 2017 18:13:00 +0100 Javnost i odgovornost http://www.boom93.com/projekti/javnost-i-odgovornost/39563/sprecavanje-sukoba-interesa-u-vrsenju-javnih-funkcija-emisija.html
Za javni interes manje novca nego za usluge praćenja rada vlasti http://www.boom93.com/projekti/javnost-i-odgovornost/38613/za-javni-interes-manje-novca-nego-za-usluge-pracenja-rada-vlasti.html Grad Požarevac raspisao je konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja za ostvarivanje javnog interesa na teritoriji lokalne samouprave u 2017.godini. Opredeljena su sredstva od 3.420.000 dinara. U isto vreme grad namerava da preko javnih nabavki za medijsko praćenje rada lokalne samouprave plasira više od 4,4 miliona dinara, bez usluga prenosa skupštinskih sednica. ]]>

Sredstva se odobravaju za realizaciju projekata uvođenja, poboljšanja ili proširenja medijskih sadržaja u novinama, radiju ili elektronskim medijima koji su upisani u registar medija, a koji se distribuiraju ili emituju na teritoriji Grada i od posebnog su značaja za javno informisanje građana na teritoriji Grada Požarevca.

Poziv za podnošenje projekata objavljen je danas na zvaničnoj strani lokalne samouprave.

Programski prioriteti su očuvanje srpskog nacionalnog i kulturnog identiteta i jezika, natalitet, programi namenjeni deci, unapređenje položaja i ravnopravnosti određenih društvenih grupa (ekonomski i socijalno ugroženih društvenih grupa, žena, starih, pripadnika LGBT populacije,  itd.), evropske integracije, zaštita životne sredine, korupcija, siromaštvo, govor mržnje, migrantska kriza, unapređenje medijske pismenosti i rodna ravnopravnost.

Prijave na konkurs podnose se u roku od 30 dana od dana objavljivanja u listu „Reč Naroda“.

Grad je pozivao novinarska i medijska udruženja, registrovana najmanje 3 godine pre datuma raspisivanja konkursa, da predlože članove konkursne komisije. Pozivani se i medijski stručnjaci zainteresovani za učešće u radu komisije da se pisanim putem obrate Gradskom veću Grada Požarevca.

Rešenje Gradskog veća o raspodeli sredstava po raspisanom konkursu, biće objavljeno na zvaničnoj internet prezentaciji Grada Požarevca.

Grad Požarevac je ranije neuporedivo viša sredstva opredelio za medijsko praćenje rada lokalne samouprave, raspisivanjem dve javne nabavke u ukupnoj vrednosti od oko 5.000.000 dinara. Deo nabavke su i usluge prenosa sednica skupštine.

Za praćenje aktivnosti lokalne samouprave od strane lokalnog radija javnom nabavkom je opredeljeno 666.666 dinara. Za istu uslugu od strane internet radija sa sajtom 416.666 dinara, a od televizije sa regionalnim pokrivanjem čak 3.333.333 dinara. Usluga prenosa skupštine procenjena je na 583.333 dinara.

Koalicija novinarskih i medijskih udruženja (ANEM, NUNS, UNS, NDNV i Lokal pres) je ranije u nekoliko navrata do sada pozivala gradske vlasti Požarevca da povuku javne pozive za podnošenje ponuda za učešće u javnim nabavkama za medijsko praćenje rada lokalne samouprave i da odustanu od dodeljivanja sredstava na način koji nije u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Inače, stav koalicije je da mediji ne mogu da budu kanali za distribuciju PR kampanja lokalnih vlasti, kao i da su oni potpuno autonomni u određivanju svoje uređivačke politike, koja mora da bude nezavisna i oslobođena od uticaja svih centara moći, uključujući tu i organe vlasti.

]]>
Wed, 19 Apr 2017 14:06:00 +0100 Javnost i odgovornost http://www.boom93.com/projekti/javnost-i-odgovornost/38613/za-javni-interes-manje-novca-nego-za-usluge-pracenja-rada-vlasti.html
Grad Požarevac formirao internu reviziju http://www.boom93.com/projekti/javnost-i-odgovornost/38611/grad-pozarevac-formirao-internu-reviziju-.html Gradonačelnik Požarevca Bane Spasović i Šef službe interne revizije Slavica Vukašinović potpisali su Povelju interne revizije Grada Požarevca i Etički kodeks kojima su bliže regulisana dužnosti i odgovornosti nove službe, saopštio je Grad Požarevac. ]]>

Uvođenje interne revizije je obaveza jedinica lokalne samouprave. Inače, nova služba je funkcionalno i organizaciono nezavisna  od delatnosti koju revidira, a u svom radu odgovara neposredno gradonačelniku.

Pod lupom interne revizije su direktni i indirektni korisnici budžeta, kao i javna preduzeća i drugi korisnici.

Potpisivanje povelje i etičkog kodeksa učinjeno je bez prisustva javnosti.

Poveljom interne revizije bliže je određena  uloga i cilj interne revizije, status službe, delokrug rada interne revizije, odgovornost, prava i obaveze šefa službe, prava, dužnosti i ovlašćenja internog revizora, planiranje i sprovođenje postupka revizije i način izveštavanja, kao i saradnja sa drugim telima.

Etički kodeks internih revizora sadrži načela i pravila kojih su se dužni pridržavati interni revizori kako bi u obavljanju svojih zadataka bili nezavisni, objektivni i pošteni, navodi se u objavi na sajtu lokalne samouprave.

 

foto: Grad Požarevac

]]>
Wed, 19 Apr 2017 13:20:00 +0100 Javnost i odgovornost http://www.boom93.com/projekti/javnost-i-odgovornost/38611/grad-pozarevac-formirao-internu-reviziju-.html
Lokalni front i Ne da(vi)mo Beograd na debati u Boom 93 http://www.boom93.com/projekti/javnost-i-odgovornost/38591/lokalni-front-i-ne-davimo-beograd-na-debati-u-boom-93.html Javna debata “Nadzor planiranja i trošenja budžeta, mehanizmi efikasnije kontrole nad javnim sredstvima”, biće održana u sredu, 19.aprila na prvom spratu Radio cafea - Boom 93, od 18 časova. ]]>

Učesnici su Predrag Voštinić iz Lokalnog fronta Kraljevo i Robert Kozma iz Inicijative Ne da(vi)mo Beograd.

Voditelj debate je novinar, Uroš Urošević.

Lokalni front se predstavlja kao široka asocijacija slobodnomislećih građana i građanki Kraljeva okupljenih oko zajedničke ideje i borbe za dekorupciju društva, strogo poštovanje zakona i procedura u radu svih organa lokalne uprave, javnih preduzeća i institucija grada.

Oni se zalažu za apsolutnu transparentnost i dostupnost informacija predviđenih zakonom, kako o načinu odlučivanja pri realizaciji konkursa za zapošljavanje, tendera, javnih nabavki i i svih drugih informacija od javnog značaja.

Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd okuplja organizacije i pojedince zainteresovane za urbane i kulturne politike, održivi razvoj grada, pravično korišćenje zajedničkih resursa i uključivanje građana u razvoj svog okruženja.

Debata se organizuje u okviru projekta “Hoću da znam - Transparentnost javnih finansija i odgovornost nosilaca javnih funkcija", koji realizuje Boom 93.

Kroz serijal radijskih emisija i javnih debata, projekat ima za cilj da ukaže na značaj transparentnosti planiranja i trošenja javnih finansija, odgovornost nosilaca javnih funkcija, vladavine prava i zakona. Takođe, tekstovi na web portalu Boom 93, emisije i javni razgovori bi trebalo da ohrabre građane da se aktivnije uključe u planiranje i kontrolu lokalnih budžeta.

]]>
Tue, 18 Apr 2017 15:20:00 +0100 Javnost i odgovornost http://www.boom93.com/projekti/javnost-i-odgovornost/38591/lokalni-front-i-ne-davimo-beograd-na-debati-u-boom-93.html
Upravljanje javnim novcem: Niska tranparentnost, manjak ideja i nestručnost http://www.boom93.com/projekti/javnost-i-odgovornost/38522/upravljanje-javnim-novcem-niska-tranparentnost-manjak-ideja-i-nestrucnost.html Problem sa kojima se suočavamo u lokalu je netransparentno upravljanje javnim novcem, nedostatak kvalitetnih ideja, kao i nestručan kadar, ocenili su nekadašnji nosici javne vlasti na javnoj debati Boom 93 koja je održana u utorak. ]]>

Nekadašnji čelni ljudi Požarevca i visoki funkcioneri u lokalnoj upravi, Miodrag Milosavljević, Zvonimir Blagojević i Slavoljub Matić ocenili su da postoji dužnost nosilaca javnih funkcija da budžete približe građanima i svim akterima u javnosti, kao i da dobijaju povratne informacije šta je građanima i zajednici  potrebno.

Na javnu debatu je pozvan i gradonačelnik Požarevca Bane Spasović, ali nam je ranije rekao da je sprečen da učestvuje, između ostalog, i zbog nagomilanih obaveza.    

 

„Bitno je da postoji transparentnost i javnost u radu službi koje su odgovorne za donošenje i realizaciju samog budžeta. To ne može bez medija i mogu da konstatujem da je medijska scena u Srbiji danas u mraku. U Srbiji preko 1.800 medija deli skromna sredstva iz budžeta, što omogućava onima koji imaju zle namere, a to su oni koji ne žele transparentnost u sopstvenom vršenju vlasti, da manipilišu tom malom i da onemogućavaju da mediji budu produktivni na način na koji to nalaže naša stvarnost“, ocenio je nekadašnji predsednik SO Požarevac, Slavoljub Matić.

 

Određeni napredak u transparentnosti je ostvaren kroz programske budžete, smatra nekadašnji predsednik opštinskog izvršnog veća i aktuelni odbornik, Zvonimir Blagojević.

„Pitanje je koliko koji predstavnik vlasti prepoznaje potrebe građana i potrebe za izmenama u budžetu, ali na način da ne napravi njegov disbalans. Pitanje ko je koliko spreman i sposoban da brani ono što želi da postigne. U svakom slučaju, najmanje problema biće ukoliko se održavaju javne rasprave i čuje mišljenje građana“, rekao je on.

 

Javne debate gde sede predstavnici različitih uverenja su najbolji način da se opipa puls zajednice, rekao je Matić i dodao da Požarevac, kao lokalna uprava sa jednim od najjačih budžeta u zemlji, ne može da dozvoli sebi da budžetske godine završava sa neutrošenim sredstvima.

„Nažalost, dopustili smo našim čelnicima da iz godine u godinu prenose sredstva. Koliko nenamesnski trošite novac, toliko je štetno da ga ne potrošite već da vam stoji u budžetu. Ta lažna štednja koju promoviše i premijer je besmislica i ne ide u korist u građana, već pre svega u marketinške svrhe. Iza toga se krije ili korupcija ili neznanje. Korupcija jer sarađujete sa poslovnim bankama koje obožavaju taj depozitni novac koji se kamati sa njim imate jednu sivu zonu sa kojom možete da baratate kako hoćete. S druge strane je neznanje. Narod vam je poverio 3 milijarde dinara, vi to ne umete da potrošite, a imate škole, infrastrukturu zapuštenu, loš vodovod, ne širi se dovoljno toplifikacija ili imate onaj haos na prostoru pored muzeja i elektromorave gde korača 20.000 ljudi, a grad ne može da ga uredi“, kazao je on i ocenio da je ono čime se bavi lokalna vlast u Požarevcu, puki marketing.

 

Nekadašnji gradonačelnik, Miodrag Milosavljević je primetio da interkacija između vlasti i građanskog sektora u Požarevcu nikada nije bila kvalitetna.

„Nemamo ideje koje građanske incijative bi trebalo da daju“.  

Milosavljević je rekao da su razlozi za neutrošena sredstva u budžetu nerad, nezanjanje i nedostatak projekata, kao najbitniji.

 

Blagojević je naveo da su odbornici ti koji su spona između građana i vlasti trebalo bi da budu bolje upućeni u planiranje i trošenje novca u budžetu.

„Međutim, prateći skupštine vidimo da se sve manje odbornika uključuje u diskusije. Odbornici su postali politički predstavnici stranaka. Sve je lošiji i odabir članova gradskog veća. Kulminacija je danas, uz neke časne izuzetke. Gradsko veće bi trebalo da prati oblasti i usmerava. Sami sebe nazivaju lokalnim ministrima. Oni bi trebalo da imaju određene planove i programe, ali i periodične izveštaje šta su uradili u prethodnom periodu. Naši „ministri“ nisu ti koji mogu da odgovore tom zadatku u potpunosti, pritom mislim i na neke prethodne. Ne može jedan čovek da bude stručnjak za sve, to vidimo i na nivou države, a tako i u lokalu. Koliko god da imamo sposobnog gradonačelnika, njegovog zamenika ili nekog od njih, to nije dovoljno. Moramo da imamo timove i sposobne ljude na svakom mestu“, zaključio je Blagojević.

 

Politička isključivost dovodi do toga da nema dovoljno ideja, istakao je Matić.  

„Kad u Srbiji imate jednu diktaturu, a trenutno imamo diktaturu Aleksandra Vučića, to je svima jasno. Čovek drži mesto predsednika, premijera, predsednika saveta za nacionalnu bezbednost, predsednika najmoćnije stranke koja broji gotovo 800.000 članova. To je armija ljudi. Kad imate genezu sa takve pozicije, nije ni čudo što se ovi dole ovako ponašaju. Dolazi do političke isključivosti i onda brojni pametni ljudi koji ne pripadaju tom soju politički podobnih, isključeni su iz svih pora i ne postoji mogućnost razmene ideja, niti ukljičivanje u projekte koji bi omogućili trošenje budžeta na jedan celishodan način“, naglasio je on.

 

Javna debata održana je u okviru projekta „Hoću da znam“ koji realizuje Boom 93.

]]>
Wed, 12 Apr 2017 13:33:00 +0100 Javnost i odgovornost http://www.boom93.com/projekti/javnost-i-odgovornost/38522/upravljanje-javnim-novcem-niska-tranparentnost-manjak-ideja-i-nestrucnost.html
Hoću da znam - Uloga medija u kontroli javnih finansija (AUDIO) http://www.boom93.com/projekti/javnost-i-odgovornost/39577/hocu-da-znam---uloga-medija-u-kontroli-javnih-finansija-audio.html Sloboda u medijima je od izuzetnog značaja jer bez dobro informisane javnosti nema ni dobrih odluka u društvu i ono je bez toga osuđeno na propast. Situacija u novinarstvu u Srbiji danas je loša i čest je slučaj da se informacije koje su od javnog interesa ne objavljuju u medijima. ]]>

]]>
Sun, 9 Apr 2017 19:56:00 +0100 Javnost i odgovornost http://www.boom93.com/projekti/javnost-i-odgovornost/39577/hocu-da-znam---uloga-medija-u-kontroli-javnih-finansija-audio.html
Uloga medija u kontroli javnih finansija (Emisija) http://www.boom93.com/projekti/javnost-i-odgovornost/39558/uloga-medija-u-kontroli-javnih-finansija-emisija.html Sloboda u medijima je od izuzetnog značaja jer bez dobro informisane javnosti nema ni dobrih odluka u društvu i ono je bez toga osuđeno na propast. Situacija u novinarstvu u Srbiji danas je loša i čest je slučaj da se informacije koje su od javnog interesa ne objavljuju u medijima. ]]>

S jedne strane postoji finansijski pritisak koji vlast vrši na nezavisne medije, a s druge njen direktan upliv u uređivačku politiku velikog broja medija na tržištu Srbije.

U situaciji kada su zatrpani informacijama, koje uglavnom nemaju upotrebnu vrednost, građani imaju problem da izdvoje one vesti koje su značajne za njih. Primer Požarevca gde postoji 18 medija možda i najbolje oslikava informativnu džunglu u kojoj je teško razabrati šta je politička propaganda, a šta informacija od javnog značaja. Građani nedovoljno znaju kako se troši njihov  novac u lokalnim budžetima jer mediji o tome nerado izveštavaju ili ne žele da se konfrontiraju sa predstavnicima vlasti koji takve informacije pokušavaju da sakriju.

Branko Čečen iz Centra za istraživačko novinarstvo Srbije koji se bavi istraživanjima i lokalnih budžeta kaže da su mediji uglavnom zatvoreni za njihove istraživačke priče, da se one teško probijaju do korisnika, ali i da dokazi koje nude javnosti završavaju bez epiloga i pozivanja na odgovornost funkcionera koji su vršili zloupotrebe.

“Javnim finansijama i konkretno budžetima smo se bavili na više različitih načina, iako smo radili na ukupnim budžetima nekih lokalnih samouprava, kao kad smo dokazali da je Novi Pazar u jednoj godini 45 odsto svog budžeta potrošio nezakonito. Jedna trećina je otišla samo na jedan fudbalski stadion. Svaki dinar je potrošen protivzakonito. To je prošlo i nema veze što su objavljeni dokazi. Gradonačelnik je izašao i malo vikao na konferenciji za štampu i to je bilo to. Međutim, kada su lokalne pare u pitanju, mi tražimo šta je neko ukrao. Nekada su to pare lokalne uprave i to ima veze s budžetom. Nekada nema, ali je povezano sa životom lokalnih stanovnika. To je primer kruševačke toplane koja radi na ugalj. Ona mora da nabavi ugalj i svake godine raspisuje jednu odromnu javnu nabavku strahovito vrednu. Svih 5 javnih nabavki u 5 godina je oboreno. Zato što je svih 5 javnih nabavki dobila ista firma. Kada su oborene te javne nabavke, onda je blokiran račun, a Kruševljani su ostali bez grejanja. Rešenje je bilo da ministarka energetike dopusti toplani da nabavlja ugalj bez javnih nabavki. Ona po zakonu to ima pravo, ali je tragedija što je to uradila da bi ljudi mogli da se greju. Naš posao je da idemo za parama i da nađemo dokaz, da ga objavimo i da se suočimo sa posledicama. Nažalost, ljudi, organizacije ili grupe za koje dokažemo da su uradili tako nešto, gotovo nikad ne dožive posledice, iako bi to po automatizmu moralo da se desi”.

Čečen kaže da građani mogu da shvate osnovne stvari kada je u pitanju trošenje javnog novca. Iluzorno je očekivati od njih da ulažu dodatne napore u društvenoj situaciji koja više od dve decenije nije dobra.

“Ni iz daleka nemam utisak da građani ne razumeju šta se događa. Mislim da osnovne računice o budžetu zna svako ko pokušava da sastavi kućni budžet. Međutim, mi smo u krizi 20 godina. Šta da očekujemo od naših građana? Ljudi se bave time šta će da jedu. Ne bih ja od građana očekivao ništa što ne očekujem od sebe. Činjenica je da će morati nešto strašno da se desi pa da ljudima padne klapna, kao što se desilo 5.oktobra.  Činjenica je da imamo političku klasu koja se sistematski odupire promenama u pogledu transparentnosti i borbe protiv korupcije. To važi za sve prethodne vlade”.

Međutim, Slobodan Georgijev iz Balkanske istraživačke mreže kaže da su zbog toga tu mediji koji bi trebalo da im približe i objasne procese i razotkrivaju kako se novac troši.

“Pravo novinarstvo se uvek bavi teškim stvarima. Istina po pravilu nije lepa. Ne znam da li će građani hteti više da čitaju to što mi pišemo, ali znam da je Srbija zemlja koja se poprilično urušava. Kad pogledate statistike, gotovo da ne postoje opštine i gradovi u zemlji koji su u 10 godina uvećali broj stanovnika. Ako ljudi koji su ostali da žive ne žele da se uključe u to kako će izgledati život sledeće godine,  da pitamo ljude na vlasti šta rade i kako možemo da poboljšamo stvari, ako to ne možemo da uradimo, niko to neće uraditi. Na tom nivou je odgovornost svih odraslih ljudi”.

Branko Čečen smatra da mediji moraju da vrše svoju funkciju i da se isto odnosi i na novinare koji rade u njima. Odustajanje od ozbiljnog pristupa novinarstvu zbog nedovoljnih finansijskih sredstava ili izostanka posledica za one koji bi trebalo da odgovaraju nije opravdanje, smatra on.

“Nedostatak posledica je velika frustracija istraživačkih novinara. Da je to razlog ovog čime se bavim, odavno bih prestao. Posledica nikad nije ni bilo, adekvatnih. Ja to radim jer me je majka vspitala da to ne sme da se radi što oni rade. Drugi razlog je što sam shvatio da ne mogu da ćutim. Ne mogu da odem u Blic i da radim za 3.000 evra, ali da mi glavni i odgovorni urednik Blica kaže, kao što je rekao, postrojio čitavu redakciju koja se malo pobunila što su praktično radili za Demokratsku stranku u izbornoj kampanji, da su oni naši strateški partneri. Kome se to ne sviđa, eno su vrata tamo. Nemam savete za druge, ali imam ljude koji isto razmišljaju u CINS-u. Prosečna plata u CINS-u je u fiskalnoj 2015.godini bila 30.000 dinara. Radimo zato što mislimo da treba i moram da kažem da to donosi izvesna zadovoljstva. Nemam nameru da prestanem dok mogu da hodam, plaćam moje ljude i dok neko nešto ne preduzme u vezi raznih pretnji koje primamo”.

Čečen objašnjava i na koji način vlast finansijski pritiska medije preko novca koji se sliva od marketinga.

“Ko god dođe na vlast, prva stav koju urade je da odu kod velikih kompanija i kažu kod kojih marketinških agencija će se reklamirati. Ako odbiju, prvo što im se desi, pošto su svi uvoznici jer se ovde ništa ne pravi, jeste da će da im dođe carina, pa prva inspekcija, druga inspekcija, onda će da vam uhapse jednog direktora jer uvek ima za šta da se hapsi. Vi ćete vrlo brzo da prebacite pare u tu agenciju, ako ste dovoljno budala da uopšte razmišljate o tome. Onda, na ovom tržištu gde ima 1.400 medija, što je 10 puta više nego što je potrebno ovoj zemlji i što ima para na tržištu, oni se otimaju o te mrvice. Naročito televizije sa nacionalnim frekvencijama jer one samo od toga žive. Kada vam se desi da slučajno krenete protiv vlasti, kao što se to desilo Kuriru, onda izgubite sve svoje reklame za jedan jedini dan”.  

Jedan od načina da se ublaži takav pritisak je projektno sufinansiranje medijskih sadržaja. Ovaj proces koji je trebalo da novac iz lokalnih budžeta usmeri za informisanje od javnog značaja, u prve dve godine pokazao je niz manjkavosti posebno u lokalnim sredinama. Jedno od istraživanja CINS-a koje se odnosilo na televiziju Sremska, dovelo je do saznanja kako se novac iz lokalnih budžeta trošio u konkursima.

“Ta telvizija je dobila jedan pristojan projekat. Međutim, mi smo tamo istraživali organizovani kriminal. Jedan krak jednog beogradskog ganga je imao nekoliko moćnih ljudi tamo i koristili su neke agencije za pranje novca. Primetili smo dve agencije koje su vrlo sličnih imena kao agencije kroz koje se prao novac od heroina, ali su u isto vreme registrovane na istim kućnim adresama kao te agencije. Vlasnik TV Sremska, vrlo blizak SNS-u, oni su kao PINK, samo što su regionalna propagandna mašinerija. Oni su osnovali gomilu malih produkcijskih agencija koje su se onda sve prijavile na te konkurse. Osnovali su i 3-4 novinarska društva, pa udruženja televizijskih profesionalaca, neke sociološke nevladine organizacije. Onda su ljude iz tih fiktivnih udruženja kandidovali za članove komisija. Naravno, u dogovoru sa lokalnim vlastima su izabrali te ljude tamo. Sve te produkcije su dobile pare i one prave program samo za Sremsku. Tako su uzeli ne sve pare iz Sremske Mitrovice, nego iz 4 susedna grada. To je toliko smešno i providno kada počnete da gledate sve te iste adrese, ovde sam direktor-tamo sam vlasnik i obrnuto. To nije protivzakonito. Taj zakon je bio dovoljno površan i banalan da ne predvidi ništa slično. Da sam vlasnik trafike i da nabavljam žvake valjda bih predvideo takvu situaciju. Mi imamo zemlju u kojoj je 50 odasto stanovniko toliko nepismeno da ne može da ponovi sadržinu pasusa koji pročitaju ili su nepismeniji od toga. Kriterijum ponavljanja sadržine pasusa se zove funkcionalnom pismenošću ili funkcionalnom čitačkom memorijom, zbog toga što je potrebna da popunite formular za plaćanje poreza. Tada se smatra da ste funkcionalan građanin. To je najkomplikovanija birokratska radnja koju treba da izvedete kao građanin Srbije. U zemlji koja je toliko nepismena, televizije sa nacionalnom frekvencijom imaju presudan uticaj na građenje stavova o bilo čemu. Vi kroz tržište reklama potpuno kontrolišete televizije sa nacionalnom frekvencijom, a na ni jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom nećete čuti ni jednu jedinu reč kritičku o vlasti”.   

Kroz projektno finansiranje medijskih sadržaja, zapravo bi trebalo da se finansira javni interes u izveštavanju. Medijski ekspert Dušan Mašić ističe da mediji koji slede javni interes gotovo i ne postoje i da ne postoji kontinuirano izveštavanje u javnom interesu.

“Mi gotovo i da nemamo medije više. To je tragedija svih nas koji se već više od 20 godina bavimo medijima. Još veća tragedija je za sve koji bi želeli da oni odigraju svoju ulogu. Bez toga nema ni kontrole finansija, ni vlasti, ni bilo čega. Nema nikoga ko će postavljati pitanja i tražiti odgovore koje građane zanimaju. Nalazimo se u situaciji kada se svaka kritika doživljava kao izdajnička delatnost. Situacija sa medijima je teško, a za to su zaslužni i sami mediji i novinari. Najveće žrtve su građani”.

Mašić kaže da je obaveza medija da izveštavaju u javnom interesu i da je pravo građana da to od njih zahtevaju.

Prema njegovom mišljenju, tržište neće urediti situaciju u medijima jer je politički kontrolisano i postoji kao privid.

Uvidom u medijsku scenu u Požarevcu, prva stvar koja se primećuje je prevelik broj aktivnih medija. U 2016,godini u Požarevcu je radilo i do 20 medija. Više od polovine je obljavljivalo neke informativne sadržaje. Pored njih aktivna su i dopisništva, kao i dopisnici listova sa republičkim pokrivanjem.

Svega nekoliko medija u Požarevcu ima informativni sadržaj koji proizvodi, dok se veći broj zadovoljava prenošenjem tuđih vesti. Često se prenose saopštenja lokalnih uprava u Požarevcu i okruženju i to bez novinarskih intervencija, dok se izjave gradskih funkcionera emituju ili prekucavaju u celini.

Mediji uglavnom izveštavaju sa pseudo događaja koje organizuju same lokalne uprave i javna preduzeća koja pozivaju medije da ih prate.

Požarevac je jedan od gradova koji ne poštuje medijske zakone i raspisuje javne nabavke za usluge informisanja. Uočljiva je i disproporcija kad je reč o dodeljenjim sredstvima za praćenje rada funkcionera u odnosu na novac za projektno sufinansiranje sadržaja od javnog interesa. U 2015. godini je za projekte izdvojeno nešto manje od 1,8 miliona dinara, dok su sklopljeni ugovori po javnim nabavkama iznosili više od 5 miliona dinara. U 2016. godini, su konkursom podržani projekti od 3,4 miliona dinara, dok je vrednost javnih nabavki prevazišla iznos od 6.2 miliona dinara.

Potrebno je napomenuti da medijski sadržaj realizovanih projekta nije vidljiv ili se teško nalazi na internetu.

Na tako ustrojenoj medijskoj sceni informativni sadržaj je gotovo identičan kod najvećeg broja medija, a kritičkog izveštavanja nema.

Vladimir Radomirović, urednik portala Pištaljka koja je za 7 godina postojanja objavila nekoliko stotina istraživačkih tekstova o korupciji, gde značajno mesto zauzimaju tekstovi o korupciji na lokalnom nivou, smatra da se ozbiljno istraživanje o javnim finasijama i otkrivanju korupcije danas povuklo sa velikih medija, kao i da je nužno da se napravi dodatni napor javnosti i da se mediji otvore kako bi vlast postala odgovorna prema građanima.

“U velikim medijima ne postoji sistemski napor da se istražuju javne finansije, imovina i prihodi javnih funkcionera. Postoje sajtovi koji se time bave, između ostalih i Pištaljka. Potrebno je da javnost napravi dodatni korak da se veliki mediji otvore i počnu da istražuju. Samo onda ćemo imati vlast koja se ponaša odgovorno prema građanima i ne uskraćuje informacije. Imamo zabrinjavajući trend u poslednje vreme, da institucije, čak i one koje bi trebalo da se bore protiv korupcije štite funkcionere i kriju informacije o tim funkcionerima”.

Radomirović kaže i da je u lokalnim sredinama trenutno najveći problem upravo nedostatak medija koji se bave postupcima lokalnih vlasti i trošenjem novca.

Međutim, Dušan Mašić ocenjuje da su današnji mediji posledica nespremnosti svih vlasti u proteklih deceniju i po da promene sistem u kojem mediji funkcionišu.

Predsednik asocijalcije medija i vlasnik agencije Fonet, Zoran Sekulić koji smatra da su mediji prihvatili ulogu pukog sredstva za kreiranje realnosti u društvu.

“Pristajemo kao profesija da kreiramo paralelnu realnost. Nije bitno ono što zaista jeste, nego kako to javnost vidi. Zato ćemo danas da skrenemo pažnju sa onog što su ključni problemi na kreiranje percepcije da su problemi neki drugi. Po potrebi ćemo da podižemo tenziju u javnosti i da stvaramo konfuziju, da će građanin da bude potpuno sluđen i da ništa ne razume šta se događa, a da postoji jedna velika tenzija i nervoza na javnoj sceni koja društveni i politički ambijent predstavlja potpuno neregularnim. Sutra ćemo, kao da duvamo mehurove od sapunice, da proizvedemo novu percepciju. To je metoda političke zloupotrebe u kojoj su mediji saučesnici”.

On kaže i da se moraju razlikovati novinari od onih koji sami sebe tako nazivaju.

“Prosečno obrazovan, zainteresovan i pismen čovek može relativno brzo da savlada osnovna pravila zanata. Postoje dve stvari koje ne pišu ni u jednom udžbeniku i neama definicije za njih, a koje razlikuju novinara od zapisničara. To je osećaj za razlikovanje bitnog od nebitnog i osećaj za kompoziciju. Svi imaju pravo da budu obavešteni blagovremeno, nepristrasno i sveobuhvatno. Svi imaju pravo da im se stručno objasni šta to znači, a nek sami zauzimaju stavove i donose zaključke”.

Na građanima, ali i medijima je da prepoznaju kvalitetno i istinito inforimisanje. Pravo građana je da o onom e što ih interesuje i tiče se njihovoh novca pitaju  i vlast i medije koji neretko zaboravljaju da je njihova uloga da rade za građane i štite njihove interese.

 

Projekat “Hoću da znam”  (Transparentnost javnih finansija i odgovornost vrsilaca  Javnih funkcija) finansira Evropska unija u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj i stavovi izneti u emisiji su isključiva odgovornost Boom93 i ne odražavaju mišljenja i stavove Evropske unije.

]]>
Fri, 7 Apr 2017 22:05:00 +0100 Javnost i odgovornost http://www.boom93.com/projekti/javnost-i-odgovornost/39558/uloga-medija-u-kontroli-javnih-finansija-emisija.html