Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Naše pare

28. 09. 2016.

Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93

Informacije od javnog značaja

Širom sveta 28. septembar se obeležava kao Međunarodni dan slobodnog pristupa informacijama. Pravo na dostupnost informacija smatra se jednim od osnovnih ljudskih prava u svim demokratskim zemljama i garantovano je svim relevantnim međunarodnim dokumentima koji propisuju osnovna ljudska prava.

Šta je to - pravo na slobodan pristup informacijama?

 

Pravo na slobodan pristup informacijama predstavlja osnovno pravo svakog građanina da od javnih institucija zahtijeva informacije od javnog značaja, odnosno sve informacije koje su u posedu javnih organa. Ono predstavlja osnov demokratije, jer da biste učestvovali kao građanin u donošenju odluka, morate raspolagati informacijama. Na kraju krajeva, javne institucije, raspolažu sredstvima građana, donose odluke čije posledice trpe građani i pružaju usluge građanima, a građani moraju imati mehanizam putem kojeg će pratiti šta institucije rade.

 

U suštini garantovanje ovog prava građanima trebalo bi da im omogućava da vrše nadzor nad radom institucija, da saznaju na koji način se troše sredstva poreskih obveznika, da prate odluke koje se tiču građana i da omogući generalno transparentnost rada svih institucija.

 

Ovo pravo ima svaki građanin koji može uputiti svim javnim institucijama, na svim nivoima, zahtjev za bilo koju informaciju koja je u posedu tih institucija i one su dužne da u roku od 15 dana istu i dostave.

 

Kada postoji opravdan interes javnosti da zna?

 

Prema Zakonu, opravdan interes javnosti da zna postoji u pogledu svih informacija kojima raspolažu organi javne vlasti. Postoji dakle zakonska pretpostavka, u korist tražioca, o postojanju opravdanog interesa javnosti da zna, pa tražilac ne treba da dokazuje da ima interes za određenu informaciju, niti da dokazuje da je ovaj njegov interes opravdan, jer se po zakonu to pretpostavlja. Organ vlasti ne sme da zahteva od tražioca navođenje razloga za podnošenje zahteva.

 

Ako organ vlasti uskrati pristup određenim informacijama, obavezan je da dokaže da bi odavanjem informacija tražiocu, odnosno javnosti, mogao biti ozbiljno ugrožen neki drugi pretežniji takođe legitiman interes, poput interesa bezbednosti zemlje ili privatnosti drugih.

 

U pogledu tzv.privilegovanih informacija koje se tiču ugrožavanja i zaštite zdravlja ljudi i životne sredine, organu vlasti nije dopušteno da dokazuje da javnost nema opravdan interes da za njih zna.

 

 

Kako se pokreće postupak?

 

Postupak za ostvarivanje ovog prava se pokreće podnošenjem zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja organu vlasti.

 

Zahtev se može podneti u pismenom ili u usmenom obliku. Organ vlasti može propisati obrazac za podnošenje zahteva, ali mora razmotriti i zahtev koji nije sačinjen na tom obrascu. Kada se informacija traži usmeno, zahtev se saopštava u zapisnik koji vodi ovlašćeno lice organa javne vlasti za pristup informacijama.

 

Tražilac u zahtevu navodi:

 

    naziv organa vlasti,

    svoje ime, prezime i adresu, odnosno sedište ako je tražilac pravno lice,

    opis informacija koje se traže i

    druge podatke koji olakšavaju pronalaženje informacija.

 

 

Od koga se informacije mogu tražiti?

 

Informacije se mogu tražiti od bilo kog organa javne vlasti u smislu ovog zakona, koji bi po saznanju tražioca, obzirom na delokrug, trebalo da ima te informacije. Organi javne vlasti su:

 

    svi državni organi ( npr. Narodna skupština, Vlada, ministarstva, sudovi, tužilaštva i dr.)

    organi teritorijalne autonomije i organi lokalne samouprave ( npr. Pokrajinsko veće AP Vojvodina, pokrajinski sekretarijati,  gradonačenici, predsednici opština, opštinski organi uprave idr.)

    organizacije kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja ( npr. agencije za poslove privatizacije,telekomunikacije, životne sredine i dr, fakulteti i dr.ustanove, javna preduzeća)

    pravna lica koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu neki od napred navedenih  organa (npr.  ustanove u oblasti kulture, zdravstvene ustanove, državni fondovi itd.).

 

Grad Požarevac

 

U dosadašnjoj praksi ovog ovlašćenog lica, najviše zahteva je bilo vezano za pitanja iz rada

Gradske uprave Grada Požarevca.

Najčešće tražene informacije od javnog značaja su bile vezane za plate zaposlenih i druga

primanja, izdvajanja u budžetu Grada za pojedine namene, informacije vezane za pojedine predmete u

nadležnosti Gradske uprave Grada Požarevca, najčešće Odeljenja za inspekcijske poslove,

informacije vezane za zaštitu životne sredine i dr.

Nema nijednog zahteva na koji do sada nije odgovoreno, izuzev ako je zahtev morao biti odbijen

zbog zakonskih ograničenja. Do sada je bilo samo nekoliko takvih zahteva (dostavljanje podataka o

licima upisanim u birački spisak jedne manjine, dostavljanje podataka o visini poreza na imovinu

nekih lica i dostavljanje podatka o procenjenoj vrednosti jedne nabavke u toku njenog sprovođenja).

 

Tekst je deo projekta „Gde idu naše pare“ koji je finansijski podržao Grad Požarevac u okviru sufinansiranje projekata medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2016. godini.

Nema komentara.

Ostavi komentar