Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Naše pare

30. 07. 2016.

Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93

Šta se dobija javnim raspravama?

Javne rasprave o budžetu u prethodnim godinama nisu bitno uticale na sam budžet i projekte koji se tokom godine preko njega realizuju.

Pokušali smo da sagledajmo iskustva pojedinih opština i gradova kada je u pitanju proces izrade budžeta i uključivanja društvene zajednice u odlučivanje.

Opština Veliko Gradište je od pojedinih međunarodnih organizacija, kakav je recimo nemački GIZ, prepoznata kao primer dobre prakse u pristupu planiranja budžeta.

Šta je to uradila opština Veliko Gradište?

Načelnik odeljenja za finansije Jelena Pantić kaže da su uspeli da na javnu rapravu o budžetu koja je održana odmah po izradi nacrta dokumenta gde ima prostora za planiranje konkretnih projekata.

Iako je postignut cilj da se odazove veći broj ljudi, zanimljivo je da se većina, da tako kažemo, želja građana odnosila na asfaltiranje ulica što je i ušlo u budžet.

Kako objašnjavaju Jelena Pantić i načelnik odeljenja za LER-lokalni ekonomski razvoj Jasmina Petrović, do konkretnih projekata došlo se i anketiranjem građana gde su im ponuđeni konkretni odgovori i mogućnost da sami dopišu predloge. Opština nije imala dovoljno novca za njihovu realizaciju i zbog toga je odlučila da uzme kredit.

 

Petrovac na Mlavi je prethodnih godina na zanimljiv način uključio građane u planiranje investicija u budžetu.

Građani od kojih je značajan broj na privremenom radu u inostranstvu predloži opštini koja raspolaže skromnim budžetom projekte koje bi hteli da rade u svojim mesnim zajednicama. Mahom je to asfaltiranje ulica. Pravilo je da se polovinu sredstava sakupe ljudi iz zajednice, a polovinu da budžet. Na ovaj način afaltirano je destine kilometara puteva po selima u ovoj opštini. 

I Veliko gradište uspostavlja odnose sa ljudima na privremenom radu u inostranstvu koji mogu da finansijskim učešćem, ali i konkretnim idejama doprinesu razvoju zajednice. Novac koji se pored poluraspadnute putne infrastrukture trošio u izgradnju vila i masovnih kapija polako počinje da se preusmerava na konkretna ulaganja od kojih većina ljudi ima korist.

 

Kakva su inostrana iskustva sa učešćem građana u kreiranju budžetu i razvoju lokalne zajednice?

Dragan Dobrašinović iz Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava prenosi iskustva iz Švedske u kojoj se za konkretne projekte konsultuje najšira društvena zajednica, pa čak i deca koja učestvuju u kreativnim radionicama.

Jednom prilikom, Svetlana Milutinović koja je osimislila uličnu dekoraciju za Požarevac tokom novogodišnjih praznika, otkrila je Boom 93 u čemu je bio ključ njenog uspeha i odličan prijem nove dekoracije kod građana Požarevca.

Ona je objasnila da je u Francuskoj gde je radila slične projekte najvažnije da pitate građane šta žele da vide ili dobiju u svom gradu. Takve studije uređenja manjih površina ili čitavih kvartova rade se minimum mesec dana, a osoba koja realizuje projekat mora da bude na terenu sa građanima i da sa njima razgovara. Sve se snima i zapisuje. Kada se sakupi, pazite sad, oko 1.000 intervjua sve se uklađuje i oblikuje. Dobijate projekat koji u sebi sublimira želje i zahteve najvećeg broja ljudi koji žive na tom prostoru.

Milutinović je prilikom dolaska u Požarevac procenila da je osnovni problem sa načinom na koji je Požarevac ranije uređivao i ukrašavao delove grada - nemarnost, odnosno to što se ne slušaju građani.

 

Tekst je deo projekta „Gde idu naše pare“ koji je finansijski podržao Grad Požarevac u okviru sufinansiranje projekata medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2016. godini.

Nema komentara.

Ostavi komentar