Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Naše pare

26. 07. 2016.

Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93

Javne rasprave o budžetu

Iako su programski budžeti zaživeli u lokalnim samoupravama u Srbiji, utisak je da građani nemaju na raspolaganju dovoljno mogućnosti da utiču na njihovu pripremu i predlože konkretne projekte koji bi trebalo da se realizuju.

Na nivou države učešće građana u kreiranju budžeta je ništavno i pojedinci koji umeju da čitaju budžete mogu samo da vide krajnji ishod onoga što su Ministarstvo finansija, Vlada i poslanici odobrili budžetskim korisnicima. Javne rasprave nisu predviđene, a država često probija rokove koji su predviđeni budžetskim kalendarom što stvara dodatne probleme i lokalnim upravama koje moraju da se povinuju uslovima koji se propisuju na višem nivou.

Za razliku od republike, statuti nekih gradova i opština predviđaju organizovanje skupova građana gde se raspravlja o budžetu. Problem je što se to čini najčešće u završnoj fazi izrade budžeta, kada je već sve u pogledu investicija ugrađeno u dokument i malo toga može da se promeni.

Pojedine lokalne samouprave organizuju ankete o budžetu. Bilo je više pokušaja da slična praksa zaživi i u opštinama Braničevskog i Podunavskog okruga, ali one nisu donele konkretne rezultate niti povećale interesovanje građana da uzmu aktivniju ulogu u kreiranju budžeta.

Budžetske ankete svakako su lep način da se sazna šta bi građani želeli da se finansira iz lokalnog budžeta i da se zainteresuju za vođenje javnih poslova. Pitanje je koliko su podaci iz anketa, kakve se sada vrše, upotrebljivi. Najveći deo budžetskih rashoda se realno ne može menjati voljom građana ili opštinskih odbornika, već je unapred određen zatečenim stanjem - brojem zaposlenih u administraciji koje treba platiti, dugovima koji dospevaju u određenoj godini i sličnim obavezama. Zbog toga bi pred građane trebalo izaći prvo sa jasnim podacima o tome koji deo planiranog budžeta uopšte podleže raspravi. Na drugom koraku, treba im predočiti varijante za odlučivanje, takođe sa preliminarnom kalkulacijom troškova i da se, kao na nekom mini-referendumu, opredele za ono što je moguće izvesti u toku budžetske godine.

To može biti asfaltiranje određenih puteva, izgradnja kanalizacije, projekti izgradnje vrtića, azila za pse lutalice, uređenje manjih urbanističkih celina u gradovima i slično.

 

Dragan Dobrašinović iz Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava kaže da je nejasno zbog čega lokalne samouprave u Srbiji propuštaju prilike da od građana dobiju konkretne predloge za investicije koje bi mogle da se rade u lokalnoj zajednici. Čak i tamo gde postoje inicijative, pojedinci i udruženja nailaze na zid ćutanja zbog čega postaju obeshrabreni, a krajnji ishod je nezainteresovanost građana da učestvuju u bilo kakvom procesu u kome bi trebalo da se čuje njihovo mišljenje. On kaže da bi građani u čitavom postupku izrade budžeta trebalo da budu uključeni u samom početku, kada javna preduzeća i ustanove lokalnim uprava dostavljaju predloge i planove za narednu godinu, odnosno u avgustu mesecu.

Dobrašinović kaže da se ne može govoriti o strahu građana da se aktiviraju, već gotovo uvek o osećaju da njihovo angažovanje neće doneti konkretne rezultate.

 

Projekat "Participativno budžetiranje", koji je 2015.godine sproveo BIRN - Balkanska istraživačka mreža u Srbiji pokušao je da podigne nivo transparentnosti budžeta u nekoliko lokalnih samouprava, ovaj dokument učini dostupnijim građanima i istovremeno poveća stepen njihovog učešća u planiranju investicija u lokalnim zajednicama. BIRN je i ranijih godina imao slične inicijative po Srbiji.

Programski koordinator BIRN-a Slobodan Georgiev kaže da je namera bila da se građani uključe u samom početku planiranja budžeta, a projekat je predviđao i edukaciju o budžetu pojedinaca, udruženja i medija. Krajnji rezultat bili su konkretni predlozi koje je lokalna samouprava mogla da na vreme implementira u programe za narednu godinu.

Građani se nisu kandidovali infrastrukturne projekte koji su se već našli u planovima komunalnih preduzeća, poput asfaltiranja ulica ili izgradnje kanalizacione mreže, kao ni projekte u domenu velikih kapitalih ulaganja, već su bili usmereni da predlože manje projekte od kojih će korist imati svi  građani. Na taj način su građane zainteresovali da prate izvršenje svojih predloga i nametnuli odgovornost vlastima da konkretne predloge sprovedu u delo, objašnjava Georgijev.

Uključivanje građana kroz rasprave i radionce realno ne košta dodatno lokalne samouprave, ostvaruje se obostrana korist jer se biraju predlozi koji su u interesu većine. Čak i ukoliko opštine samo pitaju građane koje projekte od već planiranih u dužem vremenskom periodu žele da vide u svom gradu, na taj način prave pomak ka većoj transparentnosti budžeta i aktivnijem uključivanju građana u planiranje na godišnjem nivou.

Šta je BIRN postigao? U Pančevu su recimo, građani izglasali da se kupi turistički brodić za vožnju Tamišom, u Sremskoj Mitrovici je izglasan azil za pse lutalice, u Novom Pazaru opremanje Narodne kuhinje. U beogradskoj opštini Vračar građani su odabrali projekte gerentodomaćica kao pomoć najstarijim sugrađanima, nabavke računara za sve učenike trećeg razreda u vračarskim osnovnim školama i komunalna uređenja malih delova i površina.

 

Kada je u pitanju Grad Požarevac, on se po načinu na koji se održavaju javne rasprave ne razlikuje mnogo od proseka karakterističnog za čitavu Srbiju. Javne rasprave sazivaju se u formi obaveštenja, nakon donošenja nacrta i vrlo mali broj građana iskazuje interesovanje da se pojavi i iskaže svoje predloge za projekte koji bi trebalo da se realizuju.

 

Tekst je deo projekta „Gde idu naše pare“ koji je finansijski podržao Grad Požarevac u okviru sufinansiranje projekata medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2016. godini.

 

Nema komentara.

Ostavi komentar