Radio Boom93 :: Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/rss.html sr http://www.boom93.com/sw4i/thumbnail/02.jpg?thumbId=129473&fileSize=33712&contentType=image/jpeg&lastModified=1461514994000 Radio Boom93 :: Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/rss.html Kakve perspektive nudi domaće obrazovanje? http://www.boom93.com/projekti/mladi/36592/kakve-perspektive-nudi-domace-obrazovanje.html Srpsko obrazovanje se godinama unazad menja. U društvu se često postavlja pitanje da li su to promene ka boljem ili ka gorem obrazovnom sistemu. Društvena činjenica jeste i to da veliki broj mladih i dalje želi da ode iz zemlje po završenim školama i fakultetima. Kroz emisiju "Ovo je zemlja za nas" ispitujemo između ostalog zbog čega je to tako. ]]>

Poslednjih meseci priča se o uvođenju informatike kao obaveznog predmeta, uniformi u škole, a od mandata prethodnog ministra prosvete Srđana Verbića, sve češća tema u prosvetnim krugovima je i dualno obrazovanje. Mada je bilo izvesnih nesuglasica između Nacionalnog prosvetnog saveta i aktuelnog ministra Mladena Šarčevića, izvesne promene sistema se razmatraju.

Sve su ovo teme o kojima tek treba ozbiljno da se priča u bližoj ili daljoj budućnosti. Na drugoj strani imamo učenički i studentski standard kao dve stavke koje su deo svakodnevice srpskih i požarevačkih đaka i studenata. Prema rečima pomoćnika ministra prosvete iz Sektora za učenički i studentski standard mr Ljubiše Antonijevića, ovaj standard je u Srbiji na zavidnom nivou.

On dodaje da se za učenike i stipendije iz državnog budžeta izdvajaju velike svote novca. Određen deo sredstava izdvaja i grad Požarevac. Vesna Pejić je članica Gradskog veća zadužena za obrazovanje i ujedno prosvetni radnik u OŠ Dositej Obradović sa više od trideset godina staža.

Pejić kaže da grad svake godine izdvaja jedan deo svog budžeta na stipendiranje studenata na akademskim i strukovnim studijama. Na poslednjem konkursu opredeljen je novac za 51 stipendiju. Stipendija mesečno iznosi 10.000 dinara i isplaćuje se na deset rata. Osim toga, ona dodaje i da grad izdvaja i između 80 i 100 miliona dinara za obnovu i renoviranje fasada, stolarija i unutrašnjosti škola. Nedavno je novu stolariju dobila Požarevačka gimnazija, na školi Kralj Aleksandar I i Medicinskoj se radi fasada, sportska sala u Ekonomskoj ima novi parket kao privatnu donaciju, ali je manjim delom učestvovala i lokalna samouprava. Podloga je promenjena i u sali za fizičko Politehničke škole, uređuju se škole u Bradarcu i Kostolcu. Uslovi za učenje su svakako korektniji nego što su bili pre 5-10 godina.

Studenti imaju i mogućnost da konkurišu za državnu stipendiju koja je nešto više od 8.000 dinara, ali i da studiranje finansiraju iz budžeta republike. Cene domskog smeštaja relativno su niske uz solidan kvalitet smeštaja i ishrane u studentskim domovima.

Zbog navedenih benefita u prvi mah može začuditi činjenica da mnogi mladi po završetku škola i fakulteta ipak žele u inostranstvo. Mladi Požarevljani kroz anketu Boom93 odgovaraju zašto je to tako. Iako jedan broj njih još uvek tokom srednje škole nije siguran da li bi otišao van, taj postotak drastično raste kod onih koji su na studijama ili pri kraju studija.

Za njih nema dileme da je problem sistemske prirode. Sveprisutnost nezaposlenosti, nedostatak perspektive za napredak i sistemska korupcija su tri ključna problema mladih kada odlučuju da li bi išli ili ostali. Tužno je jer mnogi kažu da ostaju samo zato što ne vide sopstvenu mogućnost za odlazak. 

Antonijević kaže da je šteta kada država finansira dobrog studenta, koji po odlasku u inostranstvo stručnost i napore usmerava na razvoj neke druge ekonomije, nauke ili države.

Kada je reč o samom obrazovnom sistemu, modernizacija bi mu dobro došla, rekla je ranije za Boom93 Živkica Đorđević, pedagog Požarevačke gimnazije. Nastavni kadar treba da ima ulogu saradnika, a tradicionalne autoritativne uloge su prevaziđene. Zanimljivo je da slično kažu i učenici u anketi- od strogih nastavnika zaziru i njihove časove ne vole, a najproduktivniji su tamo gde su opušteniji.

Premda obrazovni sistem sam po sebi nije loš, mada je zahtevan, on kasnije ne nudi previše mogućnosti za traženje posla. Osim ako se kadrovi ne školuju za elektrotehniku, farmaceutsku industriju, geologiju ili neku od savremenih tehnologija, traženje posla može biti glavobolja.

Ono što mladima fali je praksa paralelno sa učenjem, saglasni su studenti. Dualno obrazovanje podrazumeva upravo tu komponentu prakse, po rečima Ljubiše Antonijevića. Mihajlo Jovanović je Požarevljanin koji je nedavno bio u poseti prijateljima u Švedskoj. Objašnjava da u Švedskoj još u srednjoj školi deca potpisuju prve ugovore o radnom odnosu. Mogu na primer da rade u Ikei i da pritom zarade pristojan džeparac.

Podrazumeva se da između škole i korporacije sa kojom mladi dogovor sklapaju, postoji usklađivanje u pogledu termina časova sa terminom radne smene.

Jedan od najinteligentnijih Srba, Uroš Petrović, razvio je u saradnji sa Rankom Rajovićem iz organizacije MENSA Srbija, NTC sistem učenja. Ovaj sistem bi mogao dopunjava naš tradicionalni obrazovni sistem, ali nema nameru niti mogućnost da ga zameni, objašnjava Petrović. On je i pisac za decu i mlade koji ih knjigama misterija stimuliše da razmišljaju i maksimalno aktiviraju svoje vijuge.

Time im proces učenja čini zanimljivijim kao što je činio i požarevačkim osnovcima u nekoliko navrata na promocijama svojih knjiga. On kao problem navodi i to što mi nemamo posebnu školu za darovitu decu, koja već od ranog uzrasta traže prečice u savladavanju gradiva. Deca su nam na PISA testovima kotirana loše u Evropi, a evropskih zemalja nema u vrhu na svetskom nivou.

Mnoga deca osvajaju značajna internacionalna priznanja iz matematike, menadžmenta, prava, nauke i drugih oblasti. Potencijala dakle u glavama ima. Međutim, političko-ekonomska situacija nije naklonjena prosvetarima, pa ne čudi kostatacija Vesne Pejić koja kaže da prosvetni radnici ne zarađuju dovoljno. Česti štrajkovi početkom svake školske godine nisu neuobičajena pojava, a ove godine bilo je samo štrajka upozorenja.

Uprkos pojedinim nedostacima koje naše obrazovanje ima, Uroš Petrović ne misli da je sistem loš. Međutim, za sistem se ne može reći da pruža značajne prednosti na tržištu rada. Naime, svakodnevno se priča o stranačkim knjižicama kao jedinom uslovu za zaposlenje, ali i o "moru" lažnih doktorata. U slučajevima kada se plagijat disertacije javnog funkcionera utvrdi, obesmišljava se obrazovni proces svake mlade osobe, koja u njega uloži i po 16, 18, 20 godina. Na stranu što nastavlja da uči do kraja života u materiji za koju se opredelila. 

Dok jedni smatraju da bi to trebalo promeniti od malih nogu kroz obrazovanje i značajno više građanskog vaspitanja nauštrb veronauke, drugi misle da su izbori i promene političke klime recept. Izvesno je jedino da promene treba da budu temeljne, kako bi lažnih doktorata i priča o njima bilo sve manje, a perspektiva za posao po završenim fakultetima- značajno više.

]]>
Wed, 28 Dec 2016 10:10:00 +0100 Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/36592/kakve-perspektive-nudi-domace-obrazovanje.html
Nije ih lako naterati da se "uključe" http://www.boom93.com/projekti/mladi/36588/nije-ih-lako-naterati-da-se-%22ukljuce%22.html Omladina nije dovoljno upoznata sa mogućnostima za volontiranje u Požarevcu. Neki su nezainteresovani, neki i ne znaju gde bi to mogli da rade. Oni treći, koji volontiraju, aktivni su članovi zajednice koji u volontiranju vide način da kvalitetno prekrate slobodno vreme i zbog osećaja da rade nešto dobro. ]]>

Mladi Požarevljani nisu dovoljno informisani o mogućnostima za volontiranje, pokazalo se u anketi, koju je za potrebe emisije "Ovo je zemlja za nas" sproveo radio Boom93. Oni uglavnom znaju za Omladinu JAZAS-a kao nevladinu organizaciju gde bi mogli da volontiraju, ali su im neke druge, novije organizacije nepoznanica. Osim JAZAS-a, prepoznaju i Crveni krst, gde je za pohvalu činjenica da se nekolicina sagovornika ankete i neposredno uključila u saniranje posledica poplava iz 2014. godine.

Loše je što stariji uglavnom ne prepozanju značaj volontiranja, pa volontere omladini neretko predstavljaju kao besplatnu radnu snagu, a volontiranje poistovećuju sa iskorišćavanjem.

Posledica nepoznavanja prilika za volontiranje, jeste da slobodno vreme mladih često bude utrošeno "u prazno", za kompjuterom, telefonom ili tabletom na nekoj društvenoj mreži. Nedostatak inicijative da se u slobodno vreme radi nešto korisno povezan sa nedostatkom neposrednog druženja, dovodi do ozbiljnih socijalnih problema kada je reč o formiranju mlade osobe, smatraju sociolozi. Upravo zbog toga, volontiranje može biti dobar način da se ovi problemi premoste.

JAZAS u Požarevcu funkcioniše već dvadesetak godina i taj vremenski period obezbedio mu je prepoznatljivost među omladinom. U međuvremenu, počeli su da se bave i drugim temama osim prevencije HIV/AIDS-a, pa su tako u novije vreme polja njihovog interesovanja postali i bezbednost na internetu i brojne druge teme.

Međutim, čak i JAZAS poslednjih godina ima poteškoća da održi korpus stalnijih volontera, na koje bi dugoročnije moglo da se računa. Manje ili novije organizacije u tom smislu mogu imati još i većih problema.

Maja Marić je na čelu jedne takve, novije organizacije- Urban Stream. Ona kaže da u svojim "redovima" imaju 15-20 volontera i oni se, osim što rade nešto dobro za svoje vršnjake i sebe, dobro i zabavljaju.

U oktobru su okončavali jedan od omladinskih projekata "Kaži i TI, jer TI smo MI" za koji Marić kaže da su sami volonteri realizovali od početka do kraja, dok je ona bila tu samo kao podrška. Reakcija volontera koji su radili na projektu izuzetno je pozitivna, a ohrabruje što su neki od njih bili angažovani po prvi put.

Organizacije se najčešće obraćaju srednjoškolskoj deci, saglasni su u Urban stream-u i JAZAS-u. Saradnja sa školama je dobra, ali je zanimljivo da dodatne aktivnosti traže deca koja su već negde aktivna, najčešće u školskim parlamentima, dok su ostali veoma često inertni i nezainteresovani.

Borisav Ilić iz JAZAS-a kaže da se omladinski rad deci može učiniti i napornim, jer posle školskog dana, volontiranje podrazumeva neko novo učenje i sticanje iskustva. Iako korist na kraju može biti neprocenjiva, na početku može odbiti učenike i učenice da se aktiviraju.

U Osnaživačkom centru, Filip Božilović smatra da mladi hoće i mogu da se aktiviraju, samo je potrebno animirati ih na pravi način, dok Maja Marić dodaje da za njihovo animiranje postoji više načina. Ona navodi primer kada su se volonteri pojavili u nekoj od škola u istovetnim majicama što je privuklo i druge đake da dođu i pitaju šta se to tu dešava.

Ilić kaže da među gradskim nevladinim organizacijama i udruženjima, volonteri ponekad "kruže", zanima ih sve pa se oprobaju u jednoj, drugoj ili trećoj priči. Zainteresovanost i volja su neke od važnijih osobina koje bi volonter trebalo da ima. Kristina Ilić, koja volontira već pet godina, deo vremena u JAZAS-u, a poslednjih godina i u neformalnom udruženju Mladi imaju reč, misli da idealan tip volontera ne postoji. Za svakoga se, kaže ona, može naći uloga.

Ta uloga će se teško održati kada nema dovoljno novca koji se ulaže u razvoj omladine. Pozitivno je što se iz gradske kase poslednjih meseci popravljaju fasade na nekim školama, ili njihovi enterijeri jer je i to ulaganje u kvalitetnije uslove obrazovanja mladih. Međutim, nije dobro što je Kancelarija za mlade neaktivna i što se ne ulaže dovoljno u projekte na kojima bi mladi i njihova kreativnost mogli da dođu do izražaja. Primera radi, u prethodnom krugu kada su dodeljivana sredstva za NVO, dato je 758.000 dinara iz budžeta, s tim što ta sredstva nisu nuđena samo organizacijama koje se bave mladima.

Usvojen je i novi Lokalni akcioni plan za mlade 2016-2020. godine, koji predstavnici NVO ocenjuju kao realniji u odnosu na prethodni. S druge strane, nije dobro što izostaje saradnja među organizacijama koje bi trebalo da "proizvode" društveno korisne omladince. Razgovora o različitim nivoima saradnje je bilo, ali se dalje od toga nije otišlo.

Božilović lokalnoj samoupravi zamera što još uvek ne prepoznaje dugotrajno održive projekte od interesa za mlade na najbolji način. Istovremeno joj priznaje i da je unapredila svoj rad na proceni projekata u odnosu na prethodne godine, kada je novac za NVO dodeljivan i fondacijama, iako ne bi trebalo.

Za neke stvari, zaključuje on, nije ni potreban novac. Vrlo je važno čak i samo razgovarati sa mladima o koristima volontiranja bar tokom srednje škole. U anketi se pokazalo da mladi Požarevljani žele da pomognu, ali još ne znaju gde sve to mogu, jer nisu posebno ni zainteresovani da saznaju.

Na omladinskim organizacijama je da ih za početak neposrednim kontatkom zainteresuju i time stvore uslove da mladi zaista počnu sa volontiranjem. Možda im se svidi, možda i ne, ali bar neće moći da kažu da nisu pokušali da urade nešto dobro.

 

Tekst je nastao u okviru projekta "Ovo je zemlja za nas" koji je podržao Grad Požarevac

]]>
Tue, 27 Dec 2016 11:18:00 +0100 Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/36588/nije-ih-lako-naterati-da-se-%22ukljuce%22.html
Preskači tabloidne vesti i bićeš medijski pismeniji http://www.boom93.com/projekti/mladi/36393/preskaci-tabloidne-vesti-i-bices-medijski-pismeniji.html Požarevac ali i ostali gradovi u Srbiji imaju određeni broj lokalnih medija. Uz one sa nacionalnom frekvencijom, ovi mediji kompletiraju medijsku scenu Srbije. Sadržaji koje emituju su više ili manje kvalitetni. Mlađa populacija ređe obraća pažnju na taj kvalitet, zbog čega je logično upitati se koliko je naša omladina medijski pismena. ]]>

Mladi medijsku pismenost tumače pogrešno. U anketi Boom93, uglavnom kažu da je to gramatička pismenost novinara, a ne sposobnost da se proberu kvalitetni novinarski sadržaji u medijskom prostoru u kome ima mnogo poluinformacija, trivijalnosti i tabloidnog „treša“.

Da bi bio kvalitetan, medijski sadržaj mora da informiše, edukuje, ili da zabavi. Novinari sve više „zabavljaju“ nauštrb informisanja i obrazovanja publike. Biraju teme i naslove koje im donose klikove, gledanost i slušanost, ali ne ispunjavaju svoj zadatak.

Koliko je to uočljivo i pojedinim omladincima, svedoči primer maturantkinje iz Požarevca, Ivane Jovanović, koja kaže da za nju dobri novinari nisu „plaćeni novinari, ili oni koji pišu o Staniji“. Ona iznosi i objektivnost novinara kao veoma važnu komponentu novinarskog posla, a mišljenje više strana u vestima vidi kao neophodnost. Razlika između nje i njenih vršnjaka je uglavnom što ona razmišlja o sadržajima koje sluša, gleda i čita. Zato N1, Insajder, Radio slobodna Evropu navodi kao primere ozbiljnijih medija i razdvaja ih od medija poput Pinka ili Informera. Dodaje da slična interesovanja imaju i njeni dobri prijatelji, ali sumnja da je tako sa ostatkom šireg okruženja. Jovanović inače namerava da upiše novinarstvo na Političkim naukama u Beogradu.

Njena nešto starija sugrađanka Sanja Đorđević, koja je upisala novinarstvo u Novom Sadu kaže da novinari služe da postavljaju pitanja i preispituju kuda ide novac građana. Uz to, njihova je obaveza da kritikuju rad političara i spreče ih ukoliko otkriju nepravilnosti ili nezakonitosti u njihovom radu.

Novinarstvo ju je privuklo jer je dinamična profesija, a njime je počela da se bavi kroz pisanje za portal Fanzini, ali i kroz omladinsku redakciju „Mladi imaju reč“ iz Požarevca. Đorđević kaže da ne bi mogla da sedi u kancelariji, ali nije sigurna da li bi i sama od početka mogla da se bavi ozbiljnim informativnim programom.

Aleksandra Marković nešto više od dve godine radi kao novinarka u požarevačkom dopisništvu Radio televizije Srbije. Jedna je od retkih koja je iz profesije PR-a prešla u novinarski posao. Kako su novinari stalno pritisnuti rokovima i malim platama, većina njih se obično opredeljuje da iz novinarstva ode put odnosa s javnošću.

Marković kaže da je na fakultetu učila o novinarstvu i komunikologiji, ali da je od trenutka kada je stupila u redakciju- počela praktično da uči od početka. Spektar tema kojima se RTS bavi je širok, a posebno su joj zanimljive one gde se sistem prikazuje iz ugla „običnog čoveka“. U dvominutnim prilozima nema mnogo prostora za podrobnije istraživanje, ali je odgovornost za svaku izgovorenu reč ogromna.

Ona dodaje da sintagma "javni servis" za nju ne predstavlja tek puki slogan, ali ne isključuje mogućnost da se jednog dana vrati poslu u kome je i započela karijeru.

Slično kao i većina mladih, informiše se uglavnom putem interneta, ali gleda i televiziju. RTS, N1, B92 ili Politika, neki su od medija koje prati.

I Ivana Jovanović navodi internet kao osnovni izvor informacija, koji svakome može da bude dragocen, ukoliko traži prave stvari. Smeta joj što se razvojem interneta svako počeo nazivati novinarom, jer novinarstvo ne doživljava kao zanat i olako Đorđević kaže da se „skrolovanje po njuzfidu“ ne može nazvati informisanjem, a za najveći broj mladih ali i onih starijih, informisanje se upravo tu završava.

Zbog toga često baratamo nebitnim podacima, poluinformacijama, a lako prenosimo i potpune neistine. U tom smislu, jedan od urednika RTS-a iz Beograda, Dragan Stojanović, društvene mreže smatra veoma lošom pojavom.

Iako veoma mlada, Jovanović je svesna nekih od pritisaka sa kojima se novinari suočavaju. Divi se autorki Insajdera, Brankici Stanković i istraživačko novinarstvo naročito ceni.

Novinarka RTS-a saglasna je da je istraživačko novinarstvo zanimljivo i napominje da se ozbiljnije novinarstvo tog tipa ne može smestiti u dvominutni dnevni prilog na televiziji. Ono se uglavnom bavi korupcijom, ili propustima sistema, čime se najveći broj dnevnih novinara ne bavi.

Urednik informativnog programa radija Boom93 Uroš Urošević navodi da dobar novinar mora pre svega da razmišlja, ali i da za njega ne postoji izričita definicija novinarskih tema. Novinarske teme su, jasan je Urošević, sve ono što je u javnom interesu. A javni interes je vrhovno načelo kojim bi svaki novinar trebalo da se vodi. Novinar neće imati novčanu satisfakciju, ali hoće profesionalnu, ističe urednik na Boom93.

Novinar mora da bude uporan i da „grize“ u ovom poslu, zaključio je on i objasnio da perspektiva novinarstva na lokalu nije dobra.

Pritisci i finansijska kriza u kojoj se nalaze mediji, uzrokuje njihovu zavisnost od budžeta, kaže Jovanović, što nužno vodi nedostatku slobode govora novinara- cenzuri i autocenzuri.

Pisanje trivijalnosti često se opisuje kao pokušaj „spinovanja“ i skretanja pažnje javnosti sa onoga što je zaista važno, čime novinari svesno krše kodekse profesije.

Recept za promenu takvog stanja leži pre svega u mladima, koji će svesno birati da ne pročitaju gde se danas fotografisala neka od starleta, nego koliko novca se iz budžeta izdvaja za opremanje omladinskog centra ili bolnice. Jedino tako će mediji početi da pišu o onome zbog čega i postoje, medijska pismenost će se poboljšati i stvoriće se jedan od neophodnih preduslova da počnemo da živimo u uređenijem sistemu i zemlji.

 

Tekst je nastao u okviru projekta "Ovo je zemlja za nas" koji podržava Grad Požarevac

]]>
Wed, 14 Dec 2016 13:57:00 +0100 Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/36393/preskaci-tabloidne-vesti-i-bices-medijski-pismeniji.html
Politikolozi: EU logičan put. Mladi: Možda ipak Rusija? http://www.boom93.com/projekti/mladi/36278/politikolozi-eu-logican-put.-mladi-mozda-ipak-rusija.html Mladi Požarevljani u zapaženoj meri su evroskeptični, a kao razlog za privrženost istoku navode etničke, "bratske" veze sa Rusijom. Na drugoj strani, stručnjaci tvrde da civilizacijski pripadamo zapadnoevropskim narodima, a EU vide kao strateški put Srbije i u dolazećim godinama. ]]>

Činjenica je da je Požarevac poslednjih godina dobijao više novca posredno ili neposredno od zemalja Evropske unije. Sa druge, istočne strane, kapital nije dolazio u naš grad. Interesno gledano, činjenica da mladi često pokazuju više sklonosti ka istoku, ne izgleda logično. U anketi Boom93 od mladih sugrađana saznajemo da manje ili više, ali samo delimično znaju šta je Evropska unija. Za evropske integracije su čuli uglavnom posredstvom televizije, ali nisu detaljnije upućeni u to šta čini proces pridruživanja Uniji, koja su poglavlja i slično.

Veljko Obradović iz Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj kaže da je Grad prethodnih godina realizovao više važnih projekata koje je finansirala EU, poput projekta rekonstrukcije vodovoda, novca za zbrinjavanje izbeglih i interno raseljenih lica, za brigu o starim licima i upravljanje imovinom.

Obradović kaže da je bilo i takozvanih "soft", manjih projekata poput projekta nemačke organizacije "Help" za samozapošljavanje, ali kaže da se ne seća da je poslednjih godina iz Rusije dolazio direktan kapital za razvoj grada.

Politikolozi Stefan Tomić i Mitar Nikolić iz Požarevca saglasni su u oceni da je uprkos manjkavostima, Evropska unija i dalje jedini logičan izbor strateške politike Srbije u dolazećim godinama.

Nikolić kaže da se nedavnim Bregzitom otvorila mogućnost za veće "zbijanje redova" među postojećim članicama Evropske unije, dok se ekonomski mora nadomestiti britansko tržište. Zbog toga smatra izlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz Unije kao dobru stvar za nas. Samu Evropsku uniju odabrao je na master studijama kao polje interesovanja.

Nikolić ističe da su njene dve glavne karakteristike solidarnost i saradnja, dok su neki od osnovnih principa EU vladavina prava, slobodno tržište i sloboda govora. Stefan Tomić negira da ovi postulati kod nas postoje, dok Mitar Nikolić saglasan je da svakako ima prostora za napredak u ovim oblastima.

U prilog tvrdnji da u Srbiji nema vladavine prava, Tomić iznosi tvrdnju da se pravila i zakoni suspenduju od slučaja do slučaja, pa navodi primere rušenja u Savamali i skorašnjeg slučaja nelegalne gradnje u Novom Pazaru.

Kada je reč o tržištu, Nikolić kaže da se u EU cene marljivost, kompetentnost i znanje. Tokom boravka u Švedskoj, Mihajlo Jovanović, devetnaestogodišnjak koji namerava da napusti Požarevac i otisne se put Skandinavije, potvrđuje ovu tvrdnju kao činjenicu. Smeta mu što u Srbiji nema mnogo mogućnosti za posao, ali i što i tamo gde je ima, obično nisu presudne tri navedene osobine radnika.

Osim toga, školski sistem je značajno napredniji od srpskog, ističe Jovanović. Nastava u školi je podeljena na dva dela u toku dana, a momci i devojke se u međuvremenu druže. Time se po njegovoj oceni značajno doprinosi i negovanju kulture tolerancije među osobama različite narodnosti, boje kože, kose i slično.

Veljko Obradović navodi da je u Požarevcu kultura uz književno izdavaštvo svetla tačka, a činjenicu da imamo tri glumačka festivala naveo je kao pozitivan primer kulturne baštine. Ekonomski i dalje kaskamo i kao grad i kao država. Sistemski takođe. Stefan Tomić kaže da je neverovatno da Evropska komisija nije odreagovala na spomenute slučajeve Savamale i Novog Pazara u svojim izveštajima.

Zbog toga i sam priznaje kod sebe porast skepse prema prijemu u EU, ali ne odustaje od ideje prihvatanja vrednosti koje nekadašnja evropska ekonomska zajednica zastupa. Ovaj entitet je od kraja četrdesetih i početka pedesetih godina prošlog veka narastao u super-državu od 500 miliona stanovnika. Mitar Nikolić kaže da i ovakva organizacija ima svoje probleme poput sporosti u odlučivanju i reagovanju na krizne situacije, što se pokazalo tokom ukrajinske i migrantske krize poslednjih godina.

Direktne benefite za mlade Požarevljane Nikolić vidi u njihovoj mobilnosti. Moći će da se susreću sa novim kulturama, mada se kod nas članstvo u EU tumači kao sigurna plata od 1.000 evra za svakog radnika. EU nudi samo bolje mogućnosti, ali ne garantuje ništa, podseća Nikolić.

Put evropskih integracija, omogućio je i medijima više slobode. Brojni projekti koji se finansiraju iz evropskih fondova bave se korupcijom nosilaca javnih funkcija i njihovom odgovornošću.

Na drugoj strani, Stefan Tomić ne misli da će se u Požarevcu bilo šta drastično promeniti kada Srbija uđe u Evropsku uniju, ako se ne promeni struktura nosilaca javnih funkcija u Požarevcu. On dodaje da bi zbog otvorenosti tržišta mnogi mladi odavde samo iskoristili priliku da odu u neku od razvijenijih zemalja. Veljko Obradović kaže da je moguće da se slobodno pristupi tržištu rada Unije tek sedam godina od pristupanja ovom entitetu. To znači da bi Srbija, ako se obistini projektovano priključenje 2021. godine, tek 2028. ostvarila pun protok i mobilnost ljudi ka drugim zemljama članicama.

Mitar Nikolić napominje da je kod procesa pristupanja EU ključno da EU bude sredstvo, a ne cilj. Nužno je da sami radimo na poboljšanju sistema, a ne da na ceo ovaj proces gledamo kao na prinudu koju nam neko "odozdo" nameće.

Iz Kancelarije za LER poručuju da su za sada projekti prekogranične saradnje sa Rumunijom bili odličan potez, da se sa lokalnom samoupravom u rumunskoj Rešici sarađuje odlično, ali da se još takvih poslova planira i u budućnosti.

Srbiju narednih dana očekuje moguće otvaranje tri nova poglavlja u procesu pregovora- o javnim nabavkama, nauci, obrazovanju i kulturi. Ukupno moramo da prođemo kroz 35 poglavlja.

Ako narednih godina i uspemo da pristupimo Uniji, to nam nužno ne obećava da ćemo moći odmah da se nazovemo građanima Evrope. Suština pristupa je, objašnjavaju politikolozi, u putu do trenutka pristupanja. Ako se država do pristupanja zaista uredi, onda je paraf na sporazum o priključivanju puka formalnost.

 

Tekst je nastao u okviru projekta "Ovo je zemlja za nas", koji podržava Grad Požarevac

]]>
Wed, 7 Dec 2016 14:28:00 +0100 Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/36278/politikolozi-eu-logican-put.-mladi-mozda-ipak-rusija.html
Kada loše navike postanu društvene norme http://www.boom93.com/projekti/mladi/36162/kada-lose-navike-postanu-drustvene-norme.html Mladi Požarevljani skloni su da se olako prepuste stereotipima i netoleranciji prema nekolicini društvenih grupa poput pripadnika LGBT zajednice ili Romima. Žene su tradicionalno u podređenom položaju, a od osoba sa invaliditetom se neretko okreće glava, da se njihov problem ne bi ni video. U takvom okruženju nije lako razviti empatiju ili stvoriti uslove za pomirljivost. ]]>

U Srbiji i Požarevcu nekoliko je grupa stanovništva koji su češće diskriminisani od ostalih. Žene, LGBT zajednica, Romi i invalidi. Prema ispitivanju Boom93, najviše netrpeljivosti vlada prema gej populaciji. NVO aktivistkinja Marija Đorić sugeriše da je veća verovatnoća da će nasilje biti ispoljeno prema homoseksualcima nego prema drugima. U tom smislu, ljudima najviše smetaju muški gej parovi.

Parada ponosa "bode oči", a prava homoseksualaca se ne posmatraju kroz prizmu "običnih" ljudskih prava koja Ustav garantuje svim građanima Srbije. Nemanja Jovanović je pripadnik LGBT populacije koji kaže da ga do sada niko nije fizički napadao zbog seksualne orijentacije. Svestan je da takvih neprijatnosti  inače ima. On dodaje da je stanje nešto bolje nego što je bilo ranije, te da je pristup borbe za prava LGBT do sada dao pozitivne pomake. Značajno je što borba za prava LGBT pokreće i pitanje ostvarivanja prava drugih marginalizovanih grupa. Zato nazivu LGBT, često dodaje "+".

Po njegovom mišljenju, važno je da se menjamo  zbog sebe samih i bolje klime u društvu, a ne zbog toga što nam neke nove norme nameće Evropska unija.

Koliko pojedine ustaljene norme mogu da budu pogrešne ističe Marija Đorić, kada navodi primer da poslodavci žene i dalje često pitaju o planovima za porodicu, rađanje i slično.

Iako su žene u svakodnevnom životu na ulici bezbednije nego gej parovi, njihova prava su u mnogim slučajevima zanemarena. Ženu na javnoj funkciji mnogi i dalje ne tolerišu ili uzimaju za ozbiljno.

Đorić kaže da žena često mora da bude bolja od muškarca da bi bila ista kao on, što je posledica “mačo” kulture koja kod nas vlada još uvek. Uprkos postojanju brojnih feminističkih pokreta tokom 20. veka, na pojedina prava žena i dalje se gleda neblagonaklono.

Zlatko Salihović je član Saveza slepih i od rođenja ima čulni nedostatak vida. On smatra da se naglašavanjem razlika ne postiže mnogo toga na razvijanju tolerancije. Za sebe kaže da je odrastao među decom koja vide normalno i da sa njima tokom odrastanja nije imao nikakvih problema. Više neprilika doživeo je od slepih ljudi, nego od onih koji ovaj nedostatak nemaju. Misli da je nenaglašavanje razlika najbolji način, na koji se i sam uklopio u društvo.

Kao posledica žustrijeg bunta za prava pojedinačnih grupa, očekuje se revolt većinskog društva, kaže Salihović. Previđaju se mnogo opštiji i veći problemi od prava nekih grupa. Jedan od takvih problema je nezaposlenost, odnosno teška ekonomska situacija u društvu.

Upravo ovde se može tražiti i deo razloga što ljudi ne obraćaju toliko pažnje na prava marginalizovanih grupa. Preča su egzistencijalna pitanja od toga da li se negde održava Parada ponosa ili protest žena zbog uslovljavanja od strane poslodavaca.

Jovanović kaže da su ljudi ravnodušniji prema pitanjima LGBT + osoba, ali i da je poslednjih godina više onih koji misle da nasilje nije način da se "razgovara" sa LGBT osobama.

Nužno je da se prihvati činjenica da 10 do 20 osoba na 100 ljudi pripada LGBT. Jovanović kaže da je to činjenično stanje u svakoj od država sveta, pa i kod nas. Ako se ima u vidu činjenica da ni ovo nije potpuno prihvaćeno u Srbiji, gej osobama je jasno da se empatija neće lako razviti.

Marija Đorić misli da se diskriminacija žena u mnogim slučajevima doživljava kao nešto uobičajeno, zbog čega se zamagljuje granica između poštovanja i kršenja njihovih prava.

Kada je reč o Romima, njihova marginalizovanost vezuje se za stereotipe poput lenjosti ili neobrazovanosti. Međutim, Jovanović kaže da i gej populacija ima etiketu brojnih stereotipa poput prozapadnih uverenja, specifičnog modela oblačenja, govora i gestikulacije. Ovo u praksi nije tačno, zbog čega se kao homoseksualci ili lezbejke ispostave oni za koje se nikad ne bi pomislilo.

Kultura tolerantnosti ne podržava taj vid prikrivanja orijentacije, dok se kod nas mnogi nerado izjašnjavaju kao Romi ili homoseksualci.

Jedan od važnih činilaca koji umeju da stvore lažnu sliku o spomenutim grupacijama društva su mediji. Osim medija, obrazovni sistem bi po mišljenju sagovornika trebalo ozbiljnije da se pozabavi razvijanjem kulture tolerancije.

Obrazovani Romi na primer razbijaju predrasudu i stereotip i time krče sebi put ka lakšem prihvatanju, smatra Đorić. Međutim, i jedni i drugi i treći još uvek moraju da pokažu inicijativu borbe za svoja prava. Kako je jasno da su mnogi "obični" građani apatični i nisu svesni svojih prava, taj put ka toleranciji mladih, može se činiti veoma teškim i mukotrpnim procesom.

 

Tekst je nastao u okviru projekta "Ovo je zemlja za nas" koji podržava Grad Požarevac

]]>
Wed, 30 Nov 2016 15:02:00 +0100 Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/36162/kada-lose-navike-postanu-drustvene-norme.html
Nasilje mladih u porastu, više tuča nego ranije http://www.boom93.com/projekti/mladi/36065/nasilje-mladih-u-porastu-vise-tuca-nego-ranije.html Na evidenciji Centra za socijalni rad nalazi se oko 300 maloletnika sa problemima u ponašanju. Kada dođu do evidencije Centra, već su počinili neko krivično delo, nakon čega može uslediti rehabilitacija u požarevačkom klubu za mlade „Šansa“. Ono što brine, jeste povećanje broja težih krivičnih dela prema čoveku, ali i nedostatak preventivnih programa. ]]>

Mladi se poslednjih godina više okreću nasilju prema čoveku, od nasilja prema stvarima ili imovini. Prema rečima direktorke Centra za socijalni rad, Tatjane Rajić, mladi Požarevljani su skloniji tučama poslednjih godina, dok su ranije više činili krađe. Krađe za posledicu barem nisu imale telesne posledice i povrede.

U anketi koju je sproveo Boom93, pokazalo se da se skoro svaki mladi Požarevljanin bar nekad potukao do srednje škole. Takve situacije se u srednjoškolskom periodu uglavnom dešavaju zbog sukoba tokom izlazaka, a u poslednje vreme i sukoba na društvenim mrežama.

Rajić, koja je i sama bila rukovodilac socio-rehabilitacionog kluba za mlade „Šansa“ smatra da ta vrsta usluge u zajednici jeste deo odgovora na problem. „Šansa“ može da pomogne u korigovanju ponašanja mladog čoveka kada do problema već dođe. Specijalni pedagog Biljana Ignjatović, smatra da bi nastanak problema trebalo preduprediti preventivnim delovanjem, kakvog kod nas nema dovoljno.

Ignjatović smatra da bi decu trebalo učiti kako da se suočavaju sa različitim vrstama konflikata, na nenasilan način. Ona dodaje da je ove godine na procesu rehabilitacije u „Šansi“ tridesetak mladih podeljenih u četiri grupe.

Kod veoma malog postotka rehabilitovanih ima ponovljenih nasilnih ispada i novih krivičnih dela. Rajić iz tog razloga misli da su agresivni ispadi najčešće jednokratni odgovor na frustracije sa kojima se suočavaju naši mladi sugrađani.

Sa time je saglasna i psiholog Politehničke škole iz Požarevca, Tanja Babejić. Ona da svako od nas prirodno ima agresivan impuls u sebi, ali on svakako ne predstavlja trajan obrazac ponašanja i delovanja kod najvećeg broja ljudi. U suprotnom, bila bi reč o ozbiljnom problemu. Škola u kojoj radi kao psiholog nekada je važila za jednu od onih u kojima se po pravilu dešava mnogo sukoba među decom. To stanje se uvođenjem pojedinih četvorogodišnjih smerova promenilo nabolje. Konflikata je znatno manje nego pre petnaestak godina kada je u školi počela da radi.

S druge strane, sukoba između devojčica ima više nego pre, a devojčice agresivnost pri fizičkom sukobu ispoljavaju jednakim, ako ne i većim intenzitetom nego dečaci.

Babejić je svesna da pojedini konflikti u školama prođu neprimećeno ili nekažnjeno, a slično misli i Biljana Ignjatović. Postoje primeri kada škole agresivne ispade svojih đaka pokušavaju da zadrže u okviru zidova škole, da se ne bi remetila njena reputacija.

Nasilje nad mladima

Uzročnika nasilja mladih ima više, a jedan od glavnih je nasilje nad mladima. Tatjana Rajić navodi loše ekonomsko stanje i uticaj vršnjačkog okruženja kao neke od razloga, dok Babejić navodi netrpeljivost kao povod za nasilno ponašanje.

Model iz porodice je jako bitan, kažu stručnjaci. Međutim, navode i da nije nužno da se dete, koje u porodici ima oca alkoholičara ili loše odnose između oca i majke, i samo kasnije okrene nasilju. Aleksandar je požarevački učenik koji ima prijatelja kome čak ni odličan uspeh u školi nije dovoljan da zadovolji „apetite“ roditelja. Oni na dete vrše pritisak i čine kako psihičko, tako i fizičko nasilje. Na pitanje zašto onaj ko trpi nasilje neće da sam govori o svom problemu i poveri se, Aleksandar kaže- strah. Misli da ga niko ne može zaštititi u njegova četiri zida, ako roditelji saznaju da je nekome rekao.

Biljana Ignjatović kaže da se i roditelji u procesu razvoda ponekad „razračunavaju“ preko deteta. Jedan roditelj govori loše o drugom i obrnuto, a jedino dete trpi.

U Centru za socijalni rad, sa nekoliko hiljada korisnika radi svega 8 voditelja programa. Centar ima odeljenje za nasilje u porodici, ali i odeljenje za rad sa decom. Kapaciteta da podmire samo mlade, nemaju, zato što se odeljenje za decu bavi znatno širim opsegom aktivnosti.

Biljana Ignjatović, koja sada obavlja funkciju rukovodioca „Šanse“, kaže da se mladima koji trpe nasilje u porodici, mora pristupiti postepeno. Potrebno je vreme da bi se dete „otvorilo“ jer je neophodno da stekne poverenje u nekoga.

Sajber nasilništvo

Internet nam gotovo izvesno garantuje anonimnost kada nekoga hoćemo da uznemiravamo. Osim u situacijama kada činimo krivično delo koje registruje Odeljenje za visokotehnološki kriminal, najčešće ostajemo „nevidljivi“. Kako je internet sveprisutan od početka dvehiljaditih godina, mnogi ga uzimaju „zdravo za gotovo“. Po sličnom rezonu, ni mladi Požarevljani nisu svesni koje ih sve opasnosti vrebaju na netu. Isto tako, putem tastature su znatno spremniji na sukob, koji se često sa tastature prenese u ukrštanje pesnica negde u gradu.

Vlada Bošković je asistent na projektu „Program bezbednosne kulture za mlade“ koji podržava misija OEBS-a. Projekat se sastoji iz 40 predavanja sa 13 tema, a cilj jeste preventivno delovanje i podizanje bezbednosne kulture mladih. Neke od tema se odnose i na nasilje i bezbedno ponašanje na internetu. Bošković kaže da za razliku od fizičkog nasilja, nasilje na internetu može da bude kontinuirano i da traje 24 sata. Bošković ističe da će programom bezbednosne kulture biti obuhvaćene i relevantne institucije poput škola, policije i drugih „odraslih“ grupa stanovništva.

Programi tog tipa, neophodni su po mišljenju Biljane Ignjatović, ali i direktorke Centra za socijalni rad. Rajić navodi podatak da svega 25 odsto roditelja zna da im dete ima profil na nekoj od društvenih mreža, a zanemarljiv postotak njih zna za aktivnosti deteta na „fejsu“.

Sagovornici sugerišu da i obrazovne institucije i roditelji moraju da steknu mnogo više poverenja dece, kako se ona ne bi priklanjala pogrešnim uzorima i stvarima. Umesto da se loptica odgovornosti za neadekvatno vaspitanje prebacuje sa roditelja na škole i obrnuto, i jedni i drugi na kvalitetnom vaspitanju moraju da porade znatno više, zaključak je stručnjaka.

Ako se to u budućnosti ne promeni, posledica može biti sve više težih slučajeva maloletničkog nasilja u arhivama Centra za socijalni rad i lokalnih sudova.

 

Tekst nastao u okviru projekta "Ovo je zemlja za nas", koji podržava Grad Požarevac

]]>
Thu, 24 Nov 2016 12:14:00 +0100 Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/36065/nasilje-mladih-u-porastu-vise-tuca-nego-ranije.html
Ne zanima ih politika- cena koju će sutra i sami plaćati http://www.boom93.com/projekti/mladi/35941/ne-zanima-ih-politika--cena-koju-ce-sutra-i-sami-placati.html Mlade Požarevljane politika i bavljenje njome ne zanima. Dok većina za ponekog političara poput Vučića, Nikolića, Dačića, Tadića ili Čedomira Jovanovića, gotovo niko ne zna nijednog političara iz Požarevca. Stručnjaci u oblasti političkih nauka tvrde da je loše kada se barem osnove politike i njenih procesa ne prate. ]]>

Tek sporadično, požarevački srednjoškolci spomenu ime aktuelnog gradonačelnika Baneta Spasovića. Ostali lokalni političari su im potpuna nepoznanica. Anketa Boom93 o zanimanju mladih za politiku sprovedena u dve srednje škole i na ulicama Požarevca, pokazala je da mladi ne pokazuju interesovanje za politička dešavanja u svom gradu.

Povremeno isprate ono što je "u ponudi" na većim televizijama, gde se najčešće pojavljuju imena Aleksandra Vučića, Tomislava Nikolića, Čedomira Jovanovića i poslednjih meseci Vojislava Šešelja.

Suprotno tome, Ivan Jović, koordinator omladine SNS u Požarevcu kaže da je politikom pre petnaestak godina počeo da se bavi baš zbog problema koje je uviđao u svojoj mesnoj zajednici, Sopot. Skoro deceniju i po kasnije postao je i član Gradskog veća i po prvi put je u prilici da nešto menja.

Mladi su politički apatični, a deo razloga, po sociološkom mišljenju Nikole Jankovića, leži u izneveravanju ideala 5. oktobra koji sa ove distance izgledaju kao "glupost".

Jović kaže da SNS svoje omladince postepeno uči da se bave politikom, da bi kasnije preuzeli neku od partijskih funkcija i funkcija u lokalnoj samoupravi ili preduzećima. Da seminara i obuka za mlade političare ima i Socijalistička partija Srbije, napominje Nikola Živković, predsednik omladine SPS-a u Požarevcu i član glavnog odbora partije u Beogradu.

Master političkih nauka, Marija Đorić sumnja u kvalitet političkog obrazovanja za mlade, jer je i među starijim članovima opštinskih odbora partija videla veliku količinu elementarnog nepoznavanja politike. Prisustvovala je sastancima nekoliko partija, gde je, kako kaže, potpuno zanemaren značaj programa partija, jer je akcenat stavljen na pridobijanje birača. U predizbornoj kampanji su čak, proletos neke od partija zahtevale od svojih centrala iz Beograda da im urade kampanju, otkriva Đorić.

S druge strane, uloga mladih je svedena na lepo lice stranke u kampanji, gde su mladi izbačeni u "izlog", da bi partije pokazale kako imaju mlade ljude na koje računaju. Praksa, kaže Đorić govori sasvim drugačije. Mladih nije bilo kao aktivnih učesnika na tribinama, a njihovo mišljenje nije se moglo čuti gotovo nigde. Pre i posle kampanje, mladi se dakle vraćaju u "magacin".

Živković kaže da SPS omladinu priprema za sprovođenje politike partije i dodaje da je zadovoljan jer je formirao čvrstu mrežu omladine u okrugu. Aktivni članovi, kako kaže, moraju da budu obrazovani, dinamični i da imaju dobre menadžerske sposobnosti.

Sve ovo podrazumeva i veliku količinu volje, a upravo volja za bavljenje politikom nedostaje mladim Požarevljanima. Zato je i omladinac SPS-a svestan da neće svi mladi članovi biti aktivni. Neki su stranci pristupili i samo zbog toga što im je neko iz porodice stari član SPS-a, ali i iz drugih razloga.

Prema rečima Ivana Jovića, omladina SNS-a čini 60 odsto od ukupnog članstva u Požarevcu, gde "naprednjaci" imaju više od 9.000 članova. Od toga je 200-300 omladinaca aktivno. SPS ima oko 200-300 omladinaca, a 35 njih čini odbor. Članstvo partija se tokom prethodnih godina osipalo, dok se u SNS-u broj članova drastično povećao. Mladi politikolog i politički aktivista Demokratske stranke, Stefan Tomić, kaže da zbog toga morate dobro da razmislite kome ćete verovati, jer veliki broj ljudi biva član jedne, a već sutradan neke druge stranke.

Marija Đorić to vidi kao očekivan proces, jer je trenutno SNS dominantna politička snaga u Srbiji i Požarevcu. Međutim, problem je napominje ona, što veliki broj mladih traži posao posredstvom članstva u partiji. Niko ili gotovo niko ko je član partije neće priznati da toga ima u njegovoj stranci, iako su slučajevi "kadriranja" posle svakih izbora više nego evidentni.

I Ivan Jović i Nikola Živković kažu da nažalost u svakoj stranci ima slučajeva gde novi članovi dođu i direktno kažu- Čuo sam da možete da me zaposlite. Stefan Tomić, parafrazirajući Karla Marksa, kaže da je preduslov za slobodu- ekonomska nezavisnost. U situaciji gde je mnogo ljudi siromašno i nezaposleno, a mnogo mladih i sa 30 godina živi kod roditelja, takva nezavisnost ne može se očekivati. Jasno je, ističe Tomić, zašto mnogo mladih posao traži preko partije.

Dvojica članova SNS i SPS, saglasni su i da se stoga moraju stvoriti uslovi da mladi ljudi ostaju u Požarevcu, a ne da idu van grada ili van zemlje. Jedna od ideja je potenciranje preduzetništva za mlade. Jović kaže da će budžetom za 2017. godinu, ovaj vid preduzetništva biti finansiran znatno ozbiljnije nego do sada.

Još jedan od izazova jeste i kako animirati mlade Požarevljane da se bave politikom da bi nešto menjali. Jasno je da se kroz takvo delovanje donose vitalne odluke, kako za grad, tako i za zemlju.

Đorić zato naglašava da je nužno da se više mladih uključi u političke procese, makar posredno. Jedan od dobrih načina je učenje politike kroz nevladine organizacije, smatra Stefan Tomić. Obrazlaže to činjenicom da su motivi u NVO, iskreniji.

Politikolozi zaključuju da će se politika baviti nama čak iako se mi njome ne bavimo. Na povećanje cena akciza na gorivo ili promene poreza na bebi opremu i tehničke aparate mnogi samo klimaju glavom i negoduju sami za sebe. To su samo neki od svakodnevnih primera gde se politika bavi nama nezavisno od naših prohteva.

Dok se mladi više ne uključe u učenje politike, kada odrastu postaju podložniji spinovima političara. Dok se ne nauče, neće imati kontrolu nad donošenjem zakona i sklapanjem velikih, tajnih, a štetnih ugovora sa stranim kompanijama i zemljama. Krajnju cenu će sutra platiti isti oni mladi ljudi, koje politika danas nije zanimala.

 

Tekst je nastao u okviru projekta "Ovo je zemlja za nas" koji podržava Grad Požarevac

]]>
Thu, 17 Nov 2016 10:05:00 +0100 Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/35941/ne-zanima-ih-politika--cena-koju-ce-sutra-i-sami-placati.html
Otišao na Maltu zbog politike i ekonomije http://www.boom93.com/projekti/mladi/35923/otisao-na-maltu-zbog-politike-i-ekonomije.html Politička i ekonomska situacija, kako u Srbiji, tako i u Požarevcu, nije na zavidnom nivou. Miljan Dobričić je jedan od požarevačkih mladića koji sa time nije mogao više da se miri, zbog čega je otišao da radi u inostranstvo. ]]>

Dobričić je radio u Beogradu kao zdravstveni radnik pet godina. Školu je završio u Požarevcu i radio, kako kaže, human posao. Politika ga nije nikada zanimala, da se njome aktivno bavi. To je počelo da se menja kada je na poslu počeo da trpi pritisak da iz jedne stranke pređe u drugu da bi zadržao zaposlenje.

"Kad sam dobijao ultimatume bilo mi je stvarno teško. Na takve stvari nisam imao odgovor", žali se Miljan.

Razočaran rezultatima izbora u aprilu, po prvi put je počeo da razmišlja o odlasku iz zemlje. Početkom avgusta otišao je na Maltu, gde su kako kaže sve same "obale i kamen" ali se bar bolje živi.

"Otišao sam tamo u potrazi za nekim pristojnijim životom, u potrazi za time da više ne budem blokiran, da više ne budem kočen, da ne doživljavam čak ponekad i mobing na poslu." kaže Dobričić.

Problem po njegovom mišljenju nisu samo trenutna vladajuća politička garnitura i ekonomska situacija, već i činjenica da su mladi u velikoj meri podeljeni. Pojedini drugovi iz srednje škole više mu se ni ne javljaju jer znaju da podržava drugačiju političku opciju od njih. Mladi se ne identifikuju svojom starosnom grupom već po stranci čiji su simpatizeri ili aktivisti.

Član Gradskog veća i koordinator omladine Srpske napredne stranke Ivan Jović kaže da je neophodno stvoriti uslove da mladi Požarevljani ne odlaze u inostranstvo, sa čime je saglasan i predsednik omladine Socijalističke partije Srbije, Nikola Živković.

Jović smatra da se kod mladih mora pospešiti privatno preduzetništvo, ali dodaje da je to dug i mukotrpan proces. Kada je reč o političkoj kulturi, sagovornici konstatuju da je mladima neophodna politička edukacija kako bi i dugoročni efekat bio demokratičnije društvo.

]]>
Wed, 16 Nov 2016 15:03:00 +0100 Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/35923/otisao-na-maltu-zbog-politike-i-ekonomije.html
Srednjoškolci će učiti osnovce o bezbednosti na internetu http://www.boom93.com/projekti/mladi/35824/srednjoskolci-ce-uciti-osnovce-o-bezbednosti-na-internetu.html Od 12. do 14. novembra organizuje se trodnevna obuka za srednjoškolce u oblasti bezbednosti na internetu. Ideja je da srednjoškolci to znanje prenesu svojim mlađim drugovima iz osnovnih škola i upoznaju ih sa posledicama nebezbednog surfovanja. U planu i tribine za roditelje. ]]>

Obuku drže treneri iz Timočkog omladinskog centra u okviru projekta "Za bezbedan klik" koji sprovodi Omladina JAZAS-a. Zoran Jović iz JAZAS-a kaže da će obuka trajati tri dana. Prevencija nasilja, bezbedno korišćenje interneta i veštine komunikacije su teme koje će srednjoškolcima biti prikazane tokom vikenda.

Nakon toga, od njih se očekuje da stečeno znanje prenesu požarevačkim osnovcima. Osim spomenutih tema, mladima će biti prikazani i primeri iz Srbije, šta može da se desi ako se ne surfuje bezbedno. Uvrede i nasilje putem društvenih mreža, pa i pedofilija, otmice ili distribucija nagih fotografija maloletnika, neki su od ozbiljnijih problema, koji mogu naškoditi formiranju mlade osobe.

To su sve one stvari koje mladi previđaju kada idu na internet. Jović poručuje da se nikad ne zna ko je sa druge strane ekrana, ma koliko na fejsbuku stoji fotografija. O tome svedoče i brojni primeri krađe ili izmišljanja identiteta koje navode inspektori iz Odeljenja za visokotehnološki kriminal.

Zoran Jović kaže da će biti održana i tribina za roditelje o opasnostima na internetu i društvenim mrežama. Prema njegovim rečima, važno je da se roditelji uključe u tu problematiku jer nisu dovoljno informisani o aktivnostima svoje dece "onlajn". Previše su zaokupirani zaradom i pitanjem kako da dođu do novca, da bi se bavili i time. Pozivi će biti poslati kroz školske savete ali i neposredno, pa neće biti opravdanja za nedolazak.

Ključni nedostatak dece na internetu može da bude lakovernost, činjenica da olako daju svoje privatne podatke nepoznatima. Razmišljanje "Ma neće to mene", bilo da je reč o nasilju, seksualnom zlostavljanju, pedofiliji ili krađi identiteta, takođe se olako shvata. Iskustvo govori drugačije, a nasilje ili neki od štetnih uticaja interneta i društvenih mreža, ne zaobilazi nikoga.

 

Tekst je nastao u okviru projekta "Ovo je zemlja za nas", koji je podržao Grad Požarevac

]]>
Thu, 10 Nov 2016 09:15:00 +0100 Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/35824/srednjoskolci-ce-uciti-osnovce-o-bezbednosti-na-internetu.html
Prijatelja sve više, druženja sve manje http://www.boom93.com/projekti/mladi/35820/prijatelja-sve-vise-druzenja-sve-manje.html Boravak na društvenim mrežama ubrzava komunikaciju, ali ima i mnoge negativne posledice, smatraju sociolozi. Veliki broj mladih je i pored mreža usamljen, sve je više pojedinaca, ali i cepanja tradicionalnih oblika društvenih grupa. ]]>

Sociolog Jadranka Vasić smatra da komunikacija putem interneta osiromašuje rečnik, jezik se menja, ali i kvalitet društvenih odnosa. Mladi se sve manje druže neposredno, dok na fejsbuku broj prijatelja samo raste, objašnjava ona.

Vasić navodi da je i sama prisutna na fejsbuku, ali tek pošto su joj učenici kojima je u Medicinskoj školi razredni starešina, kreirali profil. Kaže da je pristala uz uverenje da to neće ići dalje od potreba komunikacije u odeljenju. Svesna je, dodaje, da taj vid međusobne komunikacije nije dobar jer mladi o njemu ne promišljaju na isti način kao i stariji. Lično sa mrežama ima i pozitivno iskustvo jer je sa jednim svojim rođakom stupila u kontakt posle 20 godina.

Dok mladi ne biraju koga će da dodaju za prijatelja, ima i onih koji fejsbuk aktiviraju zbog pritiska okoline, da ne bi bili "autsajderi", tek najmanje je onih koji se tome opiru zbog mogućih bezbednosnih problema. Vasić kaže da društvene nauke danas ne mogu da stignu da isprate tehnologiju u svom razvoju.

Učenici Medicinske škole su pre nekoliko godina sproveli istraživanje o navikama na internetu. Istraživanje je pokazalo da više njih traži nova poznanstva nego da stupi u kontakt sa prijateljima koje već poznaje. Od onih koje imaju među prijateljima, ne poznaju u proseku 60% ljudi, a ni sa većinom ostalih ne komuniciraju redovno. Istraživanje je pokazalo i da više ličnih podataka otkrivaju devojke nego momci. Dok 27% dečaka zanemaruje i svoje svakodnevne obaveze zbog prisustva na društvenim mrežama, to čini 22% devojčica.

Društvene grupe se rasipaju, postoji sve više pojedinaca, a jedna od socijalnih posledica je usamljenost, ističe Vasić. Društvene mreže po njenom mišljenju nisu uspele u svojoj misiji, baš iz razloga što proizvode usamljenost, umesto da je suzbijaju.

"Da bi neko postao prijatelj, komunikacija mora da se produbi, da bude licem u lice. Danas imamo situaciju u kojoj ljudi imaju potrebu da međusobno komuniciraju, ali je paradoks to da ne žele uložiti napor na uspostavijanju što kvalitetnije komunikacije. Samim tim smo siromašniji i dolazi do međusobnog otuđenja", zaključuje Jadranka Vasić.

Krajnja sociološka posledica je razaranje društvenih odnosa i grupa kakve smo poznavali pre dvadesetak ili tridesetak godina, a društvo se sve više seli u računar, žicu i internet.

 

Tekst je nastao u okviru projekta "Ovo je zemlja za nas" koji podržava Grad Požarevac

]]>
Wed, 9 Nov 2016 12:36:00 +0100 Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/35820/prijatelja-sve-vise-druzenja-sve-manje.html
Alkohol kod nas deo kulture od malih nogu http://www.boom93.com/projekti/mladi/35710/alkohol-kod-nas-deo-kulture-od-malih-nogu.html Većina adolescenata u Požarevcu alkohol prepoznaje kao problem i porok. Malo njih konzumiranje alkohola razmatra kritički i uglavnom se povinuje društvu, smatra psiholog Marija Milivojević. ]]>

Milivojević kaže da je konzumiranje alkohola "deo folklora" od ranog uzrasta. Mladi su mu previše izloženi, iako je zakonski zabranjena njegova distribucija maloletnicima. Ni to na najbolji način nije zakonski rešeno s obzirom na to da lične isprave mogu tražiti samo ovlašćena lica. U anketi koju je sproveo Boom93, požarevački momci i devojke prepoznaju alkohol kao porok, ali retko mare za tu činjenicu.

Međutim, veći problem je što se granica prve svesne konzumacije alkohola pomera nadole. Filip Božilović iz Osnaživačkog centra ranije je rekao za Boom93 da primarna zaštita mladih ne postoji, baš iz razloga što se edukacije o alkoholu i alkoholizmu sprovode sa srednjoškolcima koji su pre toga svesno probali alkoholna pića.

Samim tim, nema ni prevencije. Milivojević dodaje da se odgovornost za ovakvo stanje često prebacuje sa porodice na školu, iako ulogu u vaspitanju dece bez alkohola treba da imaju i jedni i drugi. Kao roditelj, Marija je svesna da ne postoji mogućnost stalne kontrole dece i svakog njihovog postupka. Smatra da to nije ni dobro, ali sa decom treba razgovarati o štetnim posledicama bilo koje psihoaktivne supstance.

Mada u vrlo ranom uzrastu svesno probaju alkohol po prvi put, ne barataju činjenicama o dugoročnim i kratkoročnim posledicama koje alkohol proizvodi. Zato učenici često ostaju zatečeni kada im profesorka psihologije nacrta krivulju nastanka alkoholizma. Taj efekat je uglavnom kratkog daha, jer ključnu ulogu na razvoj tinejdžera tokom srednje škole imaju vršnjačke grupe, koje uzimanje alkohola stimulišu.

Kada se sa tim spoji činjenica da mladi vrlo malo kritički razmišljaju o mogućim posledicama uzimanja alkohola, otvara se čitav niz rizika za bezbednost momaka i devojaka, zaključuje Milivojević.

Saobraćajne nezgode, sukobi, tuče i nezaštićeni seksualni odnosi, samo su neki od mogućih bezbednosnih problema kada se povinujemo kulturi u kojoj je alkohol sveprisutan od malih nogu. Bolest alkoholizma, može se javiti na kraju kao teška psihička i fiziološka zavisnost.

Tekst je nastao u okviru projekta "Ovo je zemlja za nas". Projekat podržao Grad Požarevac.

]]>
Wed, 2 Nov 2016 13:28:00 +0100 Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/35710/alkohol-kod-nas-deo-kulture-od-malih-nogu.html
Mladi Požarevljani rizična grupa vozača http://www.boom93.com/projekti/mladi/35709/mladi-pozarevljani-rizicna-grupa-vozaca.html Mladi koji do 5 godina imaju dozvolu, najrizičnija su grupa vozača u saobraćaju. Uz njih, to su i stariji od 65 godina. Alkohol i brzina najčešći poroci mladih za volanom. ]]>

U Požarevcu se od početka godine zbog alkohola dogodila 31 saobraćajna nezgoda u kojoj su učestvovali mladi do 30 godina. U proteklom periodu, poginulo je 7 osoba i još 56 je teško povređeno u saobraćajkama. Najskoriji slučaj u našoj okolini dogodio se prošle nedelje na putu za Požarevac iz Petrovca na Mlavi kada su poginula dva mladića iz Petrovca. Pored alkohola, brzina je drugi veliki porok mladih vozača. Saobraćajni inspektor Slobodan Jovanović kaže da alkohol "vuče" i brzinu.

Zbog alkohola je u 2016.  poslato i 118 zahteva za podnošenje prekršajnih prijava, a 36 vozača je zadržano na trežnjenju. Načelnik saobraćajne policije u Požarevcu Dragan Lazarević kaže da je više puta razgovarao sa mladima koji su doživeli saobraćajku zbog alkohola. Kaže da uglavnom uviđaju grešku jer je to jak psihološki udar na čoveka. Međutim, dodaje da ima i situacija kada ne uviđaju svoju grešku i krive druge za svoje postupke.

Dve najrizičnije grupe vozača u Požarevcu su oni koji imaju dozvolu do pet godina i građani sa više od 65 godina starosti. Saobraćajna policija navodi i neiskustvo mladih kao jedan od bitnih uzroka saobraćajnih prekršaja. Ovi prekršaji vrlo lako postaju nezgode sa fatalnim ishodom, kada se na neiskustvo nadovežu alkohol i brzina.

Jelena Milenković, profesor saobraćajnih predmeta u Politehničkoj školi u Požarevcu kaže da je potrebno delovati i edukacijom od ranog uzrasta, kada su deca još uvek pešaci i biciklisti, jer će kasnije postati i vozači automobila. Iako su teorijski časovi sada deo obuke u auto-školama, i dalje ima mnogo onih koji u društvu nakon provoda, rado sednu za volan.

Jovanović u takvim situacijama naziva "opasnim oružjem" koje može da ubije i sebe i drugoga vrlo lako. Dok iz policije savetuju da nema potrebe za "dokazivanjem" vožnjom u pijanom stanju, Jovanović dodaje da je neophodno i više kampanja u gradu, koje se bave bezbednošću mladih. Savet za bezbednost saobraćaja je, kako kaže, opredelio novac za te vrste kampanja, ali nema koja organizacija da ih sprovede.

Iako policija svakog septembra motri na vozače u blizini osnovnih škola, efekat ove i sličnih kampanja namenjenih srednjoškolcima je uglavnom privremen. Sagovornici su saglasni da se učenju mladih mora posvetiti više pažnje, kako bi se oni što manje drugima dokazivali za volanom automobila.

Tekst je nastao u okviru projekta "Ovo je zemlja za nas". Projekat podržao Grad Požarevac.

]]>
Wed, 2 Nov 2016 12:37:00 +0100 Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/35709/mladi-pozarevljani-rizicna-grupa-vozaca.html
Politika hrani kulturu "treša" već 25 godina http://www.boom93.com/projekti/mladi/35471/politika-hrani-kulturu-%22tresa%22-vec-25-godina.html Požarevljanima se nedavno po prvi put predstavio orkestar Gvardija. U pojedinim klubovima nastupaju stari rok i pank bendovi, ali oni ne bude interesovanje šireg kruga publike. Mnogo više mladih i dalje se okreće "mejnstrim" kulturnim modelima gde dominira turbo-folk. Kroz projekat "Ovo je zemlja za nas" otkrivamo zašto je to tako. ]]>

U nedelju uveče u jednom požarevačkom klubu je nastupao pank bend Goblini koji postoji od 1992. godine. Nastup je pratilo dvestotinak ljudi koji su pevali i skakali u ritmu hitova koje su Goblini iznedrili od prve svirke do danas. Nekada se za nastupe pank-rok bendova tražilo više mesta, pošto su koncerti i tezge bili rasprodati. Danas to nije slučaj. Frontmen benda Goblini, Branko Golubović kaže da se mnogo šta promenilo u kulturi od devedesetih godina naovamo.

Prema njegovim rečima, bendovi su se oslanjali na mejnstrim medije, televiziju, radio i novine gde je bilo mnogo više tematskih emisija, posvećenih rok kulturi. Beogradska turneja, nekada je trajala dve nedelje, gde se trčalo sa jedne na drugu televiziju ili radio, da bi se stiglo na gostovanje kod svih. Golubović kaže da je žalosno što je tokom tih godina poznatih po ratovima, sankcijama i izolaciji, za alternativne bendove zapravo bilo mnogo više prostora da se izraze.

Muzikolog Marija Veljković, citirajući Platona, kaže da "kakva je muzika, takva je i država". Mladi u Požarevcu navode Cecu Ražnatović, Đanija i Draganu Mirković kao popularne izvođače koje vole da slušaju. Muzički poznavaoci pesme navedenih autora nazivaju kičom i šundom. Sociolog Nikola Janković objašnjava kič i šund kao imitacije umetnosti koje ne moraju nužno da imaju negativne efekte. Mogu, kako kaže, da posluže da bi oslikale i pravu umetnost i razdvojile "treš" od kvalitetnog stvaralaštva.

Osim turbo-folka, rijaliti programi su takođe od 2005. godine počeli da preplavljuju Srbiju. Iako je bilo mnogo reči o tome kako bi Farmu, Parove i druge rijalitije trebalo ukinuti, to začudo ne smatra Branko Golubović. On kaže da će se takvi programi ukinuti sami od sebe i da neće imati uticaja na mlade, onog momenta kada mladi počnu da razmišljaju svojom glavom. On je međutim vrlo skeptičan po pitanju društvenog odjeka i pomaka koji mogu da ostvare mladi socijalno i politički angažovani rok bendovi. Opisuje to kao filozofiju "hleba i igara" koju vlast podržava više od 25 godina, jer "nikome ne trebaju Goblini i drugi bendovi koji će sistem dovoditi u pitanje". Poklonici onoga što je danas popularno, a samo se nategnuto može nazvati kulturom, ne pitaju se ništa, pa kao takvi, odgovaraju i vlasti i sistemu. Golubović kaže da narodnjaci za to vreme stavljaju novac u džep i bogate se, zbog čega ironično dodaje- "svi srećni". 

U Požarevcu je uoči 53. Ljubičevskih konjičkih igara prvi nastup imao simfonijski orkestar Gvardija. Teodora Dimitrijević, Požarevljanka koja je došla na ideju formiranja orkestra, poput Golubovića smatra da kič i šund ne mogu samo da se ukinu. Ona kaže da su članovi orkestra pred prvi nastup bili vrlo skeptični u pogledu reakcija publike. Kako je reakcija publike bila vrlo pozitivna i muzičari Gvardije su bili prijatno iznenađeni. Dimitrijević kaže da je interesovanje publike pobudila sviranjem klasične muzike koja je prošla kroz proces komercijalizacije. Program je podrazumevao orkestarsko izvođenje numera iz filmova, crtanih filmova i kompozicija koje su svi mogli da čuju negde. Međutim, ona dodaje i da je potrebno održavati sveže ideje kako bi se ljudi održali zainteresovanim za klasiku i Gvardiju. Sličan pristup kombinovanja popa i džeza sa ozbiljnom muzikom ima i operska diva Gabrijela Ubavić na koncertima koji su namenjeni masi.

Komercijalna isplativost diktira pristup tržištu, zbog čega Marija Veljković ističe da mnoge supkulture tržištu ne mogu ni da priđu. Mladima se nude elektronski mediji, ali se oni koriste da bi se na primer na youtube-u videlo nešto "što se već zna".

"Nigde Vi nećete više da vidite da neko uzme i posluša celu kasetu od A1 do A4, pa onda okrene i sluša drugu stranu od B1 do B4. Danas se ide na youtube i nekom bendu se posvećuje 30 sekundi pažnje. U tih trideset sekundi on mora da kaže sve, a to je problem" kaže Branko. Porazno je što danas jednog Caneta iz Partibrejkersa ne prepoznaju, dok se deca na ulici fotografišu i traže autograme od Zmaja do Šipova, dodaje frontmen Goblina.

Svake godine se kod Požarevca održava Ljubičevska gitarijada početkom maja, u Kostolcu odnedavno postoji festival Korok, a imamo i skejtere, strip crtače i druge supkulture. Skejteri imaju rampe kod hale sportova Kulturno-sportskog centra, ali ovaj vid izražavanja nije dovoljno definisan u gradu. Kada je reč o muzičarima, između dve navedene muzičke manifestacije uglavnom su nevidljivi u toku godine.

Ne zna se kada će takvo stanje da se promeni. Nije jasno da li treba i na koji način se boriti sa "trešom". Izvesno je da mladi moraju da počnu da menjaju pravce svog razmišljanja i da mediji to moraju da podrže.

U suprotnom, skepsa Branka Golubovića da će se stanje stvari sa pop kulturom, supkulturnim modelima, a potom i u državi poboljšati, dobiće svoje utemeljenje i u realnosti narednih decenija.

 

Projekat "Ovo je zemlja za nas" podržao Grad Požarevac

]]>
Wed, 19 Oct 2016 15:37:00 +0100 Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/35471/politika-hrani-kulturu-%22tresa%22-vec-25-godina.html
Jesu li izbor mladih tabloidi ili ozbiljni mediji? http://www.boom93.com/projekti/mladi/32197/jesu-li-izbor-mladih-tabloidi-ili-ozbiljni-mediji.html Nove tehnologije i internet novinarstvo poslednjih godina postavljaju tradicionalne novinare pred sve veći profesionalni izazov. Tabloidizacija je široko rasprostranjena. Kroz emisiju "Ovo je zemlja za nas" između ostalog saznajemo kakve vesti mladi Požarevljani najviše prate i putem kojih medija. U krajnjoj liniji saznajemo i koliko su medijski pismeni. ]]>

Na pitanje šta je medijska pismenost, mladi Požarevljani obično nemaju precizan odgovor. Obično se medijskom pismenošću smatraju gramatička znanja novinara i medijskih profesionalaca. Retko ko od mladih sa sigurnošću tvrdi da je medijska pismenost osobina primaoca informacije.

Dugogodišnja novinarka Radio televizije Srbije Svetlana Zrilić, kao i urednik aktuelno-dokumentarnog programa RTS-a Dragan Stojanović objašnjavaju da je medijska pismenost svojstvena publici. Ona se odnosi na izbore koje publika pravi onog momenta kada uključi tv prijemnik, kompjuter, radio aparat ili otvori dnevnu štampu. Ljudi koji biraju tabloidne sadržaje ne smatraju se medijski pismenima, jer se "žutom štampom" udovoljava komercijalnim interesima i najnižem ukusu publike.

Norveški pisac Henrik Ibzen navodi da loša publika želi loše novine i dodaje da je narod bez pouzdanih vesti, narod bez temelja i slobode. Zanimljivo je da, dok se na novinarskom smeru Fakulteta političkih nauka, novinari uče da su četvrti stub društva (uz zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast), pas čuvar slobode i demokratije, ostatak kolega ih naziva kursadžijama.

Novinari ovakvu "etiketu" nose upravo zbog sve većeg prisustva "kvazi novinara" u medijskoj sferi. Vrlo bitan deo te sfere među mladim Požarevljanima predstavlja internet kao sredstvo putem koga se četiri petine njih primarno informiše. Novinarstvo, koje bi trebalo da ispunjava informativnu, edukativnu i zabavnu funkciju, na internetu uglavnom podređuje sve "lovom" na klikove i posete sajtu. Zato se često informativna i edukativna funkcija zanemaruju, a neregulisano polje interneta postaje plodno tlo za plasiranje ma kakvih sadržaja u skladu sa voljom autora. Svetlana Zrilić ističe da toga nema na televiziji. Ona kaže da jednom trominutnom televizijskom prilogu, pre emitovanja često prethode sati istraživanja i provera.

Godinama unazad postoje uvek aktuelne polemike o pravim novinarskim kvalitetima i izazovima sa kojima se novinari suočavaju. Načina da se ozbiljno novinarstvo u interesu javnosti suprotstavi tabloidnom novinarstvu, sve je manje. Internet i društvene mreže dodatno degradiraju tradicionalne novinarske kvalitete, jer se razvojem "blogosfere" svako može nazvati novinarem. Za Stojanovića su društvene mreže bezlične, a današnji uzori se lociraju na pogrešnim mestima – rijaliti programima i turbo folk kulturi.

Iznenađujuće, anketirani požarevački srednjoškolci, često crnu hroniku spominju kao rubriku koju prate. Spominju se i video igrice, na sajtove se ide ciljano, ali i preusmereno preko društvenih mreža. Ozbiljnih sadržaja ima malo, a politika praktično nikoga ne zanima. Zbog obilja informacija kojima su izloženi na internetu, pažnja mladih koji nisu formirali svoje medijske apetite do kraja, posebno je ugrožena.

Prema istraživanjima, oni internet koriste u tri četvrtine slučajeva prevashodno zbog društvenih mreža, pa u njima vide svoj bitan izvor informacija. Argo govor, reklame i medijski sadržaji sa seksualnom konotacijom česta su pojava čak i u nekim mejnstrim medijima. Stojanović kaže da je jedan od metoda kojima bi se suprotstavilo tom trendu jeste promovisanje kulturnih institucija i sadržaja istim kanalima informisanja kroz koje se puštaju i loše informacije. Oko dva sata prosečno provedenog na internetu, omladinci uglavnom "vise na fejsu" što ih dovodi do otuđenja. Ovo pomera i fokus medija sa interesa društva ka pojedincu i njiegovom ličnom uživanju. Prema rečima urednika RTS-a, posledica je sve više "treša" u etru.

Još jedan važan aspekt na koji treba skrenuti pažnju jesu i plate novinara i medijskih radnika uopšte. Visoka stopa nezaposlenosti u Srbiji "tera" medijske radnike da svoja radna mesta zadržavaju po svaku cenu. Tako se dolazi do situacije da prihvataju izrazito niske plate spram odgovornosti i stresa koji podnose, a istovremeno u etar plasiraju ono što je prethodno opisano kao treš.

Urednici i vlasnici medija prirodno se za komercijalni interes zanimaju barem jednako kao i za javni interes kome bi trebalo da služe. Ovo je još jedan od izvora nesigurnosti onih koji bi da se bave ozbiljnim novinarstvom – pitanje je gde će naći novac i podršku za priče na kojima bi radili.

Uroš Urošević, urednik informativnog programa radija Boom93 kaže da se od novinarstva nije obogatio za dvadeset godina karijere u novinarskom poslu. Profesiju je samo tokom prethodne godine samoinicijativno napustilo 900 novinara u Srbiji, a plate iznad 50.000 dinara se smatraju izuzetno visokim i retkim u ovom poslu. Kada se to ima u vidu, jasno je da se novinarska satisfakcija mora potražiti drugde.

Urošević sugeriše da ni novinari ne mogu sami da utiču na podizanje medijske kulture i pismenosti stanovništva. To moraju da žele i sami ljudi, bilo kojih starosnih kategorija. Porodica se još jednom pojavljuje kao važan faktor od kog zavisi na koje će sadržaje dete biti usmeravano. Mladi u Požarevcu se zanimaju za novinarstvo, ali ih je neophodno adekvatno usmeriti.

Ova činjenica potvrđuje se i velikim interesovanjem za "Školu novinarstva" koju je od oktobra do decembra realizovalo neformalno udruženje "Mladi imaju reč". Ako se to izuzme, profesija je na ovom prostoru već neko vreme u krizi. Slično stanje je i u ostatku Srbije, čemu doprinosi i nedostatak medijske slobode.

S obzirom na to da je novinarstvo književnost na brzu ruku uz koju ide i velika odgovornost, nema mnogo novinara koji bi se bavili istržaivanjem i društvenim promenama. Sofija Stojković, apsolvent novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu kaže da joj je tromesečna praksa u radiju Boom93 pomogla da se čvršće opredeli za novinarski poziv.

S tom namerom nakon prakse u Boom93, prijavila se za još neke treninge i prakse koje se bave istraživačkim novinarstvom. Iako se za novinarstvo prvobitno zainteresovala zahvaljujući crtanom filmu "Nindža kornjače", kasnije je i upisala novinarstvo, a sada je na njoj i drugim mladim novinarima da kritično nizak stepen medijske pismenosti, podignu na jedan viši nivo. Izbor koji mladi svesno ili nesvesno prave birajući "lakše" ili tabloidne medijske sadržaje izazov je sa kojim će se ozbiljni novinari suočavati na tom putu.

]]>
Fri, 11 Dec 2015 15:18:00 +0100 Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/32197/jesu-li-izbor-mladih-tabloidi-ili-ozbiljni-mediji.html
Žene, Romi i pripadnici LGBT najugroženije grupe http://www.boom93.com/projekti/mladi/31721/zene-romi-i-pripadnici-lgbt-najugrozenije-grupe.html Tolerancija je uvažavanje različitosti i njihovo poštovanje uprkos našem neslaganju sa njima. Test hrabrosti je kada smo manjini, dok je tolerancija na testu kada smo u većini. Koliko tolerancije ima u našem društvu, ali i među mladima? ]]>

U Požarevcu i Braničevskom okrugu tri grupe društva se izdvajaju kao diskriminisane. Marija Đorić iz Centra za građanske reakcije i inicijative kao grupe prema kojima postoji najmanje tolerancije prepoznaje Rome, pripadnike LGBT populacije i žene. Požarevački srednjoškolci uglavnom od ove tri grupe ne prepoznaju žene kao deo društva prema kome postoji netolerancija. Đorićeva ovo objašnjava zbog malicioznosti naše svakodnevice gde se žene manje vrednuju, a njihov učinak mora da bude bolji od učinka muškarca, da bi jednako bili vrednovani.

Ona izražava svoje nezadovoljstvo zbog takvog stanja stvari jer se ne oseća manje sposobnom kao žena, a činjenica je ukorenjena u tradiciji da se žena vrednuje manje. Tome u prilog govori i činjenica da nije kao prirodno prihvaćeno da žena bude deo javnog života, već se participacija žena u politici mora regulisati zakonskim putem. Njihov javni politički angažman se obično u samom startu diskriminiše i spočitava. Đorićeva ističe da je "mačo kultura" rasprostranjena na čitavom Balkanu i da to nije slučaj samo kod nas u Požarevcu ili Srbiji.

Mladi obično prepoznaju Rome i LGBT kao ugrožene grupe s tim što češće izražavaju svoju netrpeljivost prema homoseksualnosti kao društvenom tabuu. Pripadnici ove populacije zbog toga ostaju van očiju javnosti i retko se eksponiraju. Jedna od devojaka sa kojima sa razgovarao i koja je želela da ostane anonimna kaže da je otkrivanje njene seksualne orjentacije stvorilo problem u porodici. Neprihvatanje te činjenice od strane njenih roditelja dovodi do svađa, usled činjenice da roditelji homoseksualnost posmatraju kao bolest koja se može i mora izlečiti.

Svetska zdravstvena organizacija je homoseksualnost sa spiska bolesti izbacila još osamdesetih godina prošlog veka, a Marija Đorić smatra da bi pospešivanju stepena tolerancije prema ovih grupama ključan doprinos trebalo da daju mediji.

Zlatko Salihović, član Saveza slepih misli da je preterano insistiranje takozvanih marginalizovanih grupa na vidljivosti doprinelo stvaranju revolta u većinskom društvu. On kaže da se insistiranjem na posebnosti, razlikama i osobenostima samo može produbiti jaz u društvu, doći do podele na "nas" i na "njih". Ovako se ionako marginalizovane grupe dodatno povlače u svoja "geta", a njihov položaj se ne poboljšava.

Slično tvrdi i za seksualno opredeljenje za koje smatra da bi trebalo da ostane stvar u privatnom domenu jedne osobe bez naglašavanja. Za sebe ne kaže da je konzervativan i da podržava i taj vid ljubavi kao prirodan, ali da je to stvar kojoj nije mesto na ulicama.

Odraz netolerancije i revolta može se čuti u izjavi jednog od ovdašnjih srednjoškolaca, premda se tolerancija prema LGBT populaciji kreće od "ne zanimaju me" do "mislim da je to bolest". Retki su omladinci koji u prelaznom dobu srednja škola – fakultet prihvataju nečiju seksualnu različitost.

Marija Đorić kaže da postoji više nivoa diskriminacije. Kulturološka diskriminacija je izražena prema romskoj populaciji, fizička prema LGBT zajednici, a sistemska i tradicionalna prema ženama.

Ona objašnjava da se Srbija visoko kotira kao bezbedna zemlja, gde vas niko neće napasti na ulici ukoliko ste žena. Međutim, dijametralno suprotno se kotiramo kao zemlja kada je reč o bezbednosti gej aktivista, ili bar onih koji "izgledaju drugačije". Poslednjih godina je povećan stepen ravnodušnosti prema ovom delu društva, pa je poslednja "Parada ponosa" prošla bez incidenata iako su one iz 2010. odnosno 2001. godine prošle katastrofalno.

Zlarko Salihović kaže da je među slepima učestala podela na "slepe" i na "videće" ljude, a da je osnov predrasuda često u samim udruženjima slepih ljudi. Osnov za predrasude po njegovom mišljenju čini žal za vidom slepih ljudi ili njihove okoline. Prvi korak ka društvenoj prihvaćenosti je po njegovom mišljenju da ove grupe prihvate same sebe.

Salihović je, kako kaže, više diskriminacije i netolerancije doživeo u udruženjima slepih ljudi nego od ostatka društva. Dodaje da je većinom odrastao sa ljudima bez invaliditeta i da se sa njima uvek normalno družio i funkcionisao.

Marija Đorić kaže da diskriminacija prema Romima nije mnogo izražena kada je reč o obrazovanim Romima koji se bore protiv uvreženog socijalno-statusnog položaja koji im je tradicionalno nametnut. Visoki predstavnik OEBS-a u Srbiji Majkl Ujehara, smatra da Romi mogu da postanu ekonomski produktivna grupacija kako u Srbiji, tako i u ostatku Evrope. Ono na šta moraju da se fokusiraju jeste obrazovanje i samopoboljšanje.

Sa tim stanovištem saglasan je i Zlatko Salihović. Ujehara podseća da je problem netolerancije prema Romima duboko kulturološki i da nije prisutan samo u okviru srpskih granica. On ističe obrazovanje kao značajnu kariku u procesu razbijanja tih kulturnih barijera, ali uz održavanje pojedinih kulturnih osobenosti Roma.

Marija Đorić kaže da bi na razvoj tolerancije kao dela ličnosti trebalo da se utiče još od ranog uzrasta u školama. Osim uticaja medija, uticaj građanskog vaspitanja vidi kao presudan da bi tolerancija postala normalnim načinom opštenja mladih ljudi. Do tada će proći bar još nekoliko generacija.

]]>
Fri, 4 Dec 2015 08:45:00 +0100 Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/31721/zene-romi-i-pripadnici-lgbt-najugrozenije-grupe.html
Mešaju evropske integracije i Evropsku uniju http://www.boom93.com/projekti/mladi/31715/mesaju-evropske-integracije-i-evropsku-uniju.html U ovonedeljnom izdanju emisije „Ovo je zemlja za nas“ tema od interesa za mlade bile su evropske integracije. Srbija je u procesu evropskih integracija više od 15 godina. Od kada je 5. oktobra 2000. godine svrgnut režim Slobodana Miloševića, svaka naredna vlast se manje ili više orjentisala u pravcu evro-saradnje ili puta u Evropsku uniju. ]]>

Danas, deceniju i po posle pada Miloševića imamo kao država status kandidata uprkos ranijim najavama političara da ćemo do sada već uveliko biti deo evropskog društva. Iako teritorijalno, geografski u Evropi, sistemski i institucionalno umnogome kaskamo za zemljama članicama. Priča sa mladim Požarevljanima o ovoj temi imala je za cilj da otkrije koliko vrednuju evropske integracije ukoliko uopšte znaju šta one predstavljaju.

Tako se došlo do nekih zanimljivih zaključaka. Iz razgovora sa desetak đaka Požarevačke gimnazije, Medicinske škole i Ekonomske škole može se videti da je znanje o evropskim integracijama svedeno, a da mahom informacije imaju oni koji idu u Ekonomsku školu.

Miloš D. učenik Ekonomske škole objašnjava da je Evropska unija pod tim imenom poznata s početka devedesetih od Ugovora iz Mastrihta. Nastala je kao Evropska zajednica za ugalj i čelik nakon početkom pedesetih godina prošlog veka, da bi se šezdesetak godina kasnije njen sastav upetostručio.  Na početku je brojala 6 zemalja članica, danas ih ima 28.

Đaci uglavnom ne razlikuju pojmove Evropska unija i evropske integracije. Mešaju Uniju kao entitet koji teži da postane super-država, sa integracijama koje predstavljaju proces pristupanju EU.

Master politikologije Stefan Tomić, kaže da je ključni značaj Evropske unije upravo u tom procesu evropskih integracija. Bitan je put, a ne činjenica da je neko postao član EU. On na tom putu vidi ispunjavanje velikog broja pozitivnih kriterijuma i dobrih vrednosti koje mogu da oplemene naše društvo i učine ga modernijim.

Anketirani đaci uglavnom prepoznaju tu činjenicu da se od nas traži da ispunimo veliki broj sistemskih i refomskih uslova kako bismo Uniji pristupili, pa samim tim pristupanje karakterišu kao "veliku promenu". Tomić smatra da je u Evropi naglašenija kultura individualizma. Iako ideološki socijal-demokrata, Tomić kaže da ove dve vrednosti mogu da se pomire zbog koristi koje evropski sistem nudi.

Ne misleći pritom na mogućnosti za zapošljavanje i migraciju ka zapadnim zemljama, već ka uspostavljanju mogućnosti da se ljudi zaposle u Srbiji.

Tomić napominje da su poslednji izveštaji Evropske komisije nepovoljni u oblastima slobode medija ili nezavisnosti sudstva. U današnje vreme se naročito prepliću uticaji istoka i zapada na ovom prostoru, pa su i mišljenja o učešću Srbije u integracijama podeljena.

Miloš D. kaže da bi trebalo da se okrenemo istoku, odnosno Rusiji i Kini zbog loših iskustava sa evropskim zemljama tokom bombardovanja i nakon toga. Jedan od razloga za okretanje istoku je i revolt stanovništva zbog povećanog stepena evro skepse, zahvaljujući novim uslovljavanjima koja su se pojavljivala s godinama.

U društvu uvreženo mišljenje samo se prenosilo i na mlade zbog čega i Stefan Tomić kaže da je broj "klinaca" koji se interesuju za evro-integracije vrlo mali. Evropeizacija se kao proces kod velikog broja đaka smatra anitpodom patriotizmu, iako ova dva sklopa vrednosti i privrženosti ne moraju da se isključuju, naprotiv. Nacionalizam ne mora škodi evropskim vrednostima, osim kada je na nacionalizam bačena stigma koja se u srpskom slučaju povezuje sa genocidom. Politikološko stanovište je i da je potrebno kolektivno buđenje u pogledu interesa Unije u vezi sa statusom Kosova i Metohije. Tomić smatra da EU ima jasan interes u nezavisnom Kosovu iako zvanično to ne kaže. To je takođe jedna od stvari koje đaci prepoznaju ili su za njih čuli.

Proces integracija je temeljan i dubok i zahteva povinovanje mnogim zajedničkim "pravilima igre" kada je reč o sve tri grane vlasti u državama koje pretenduju na članstvo. Neke od stvari koje se kod nas na sistemskom nivou rade, u Evropi nemaju "prođu".

Pravnik Beogradskog centra za ljudska prava Žarko Marković za potrebe emisije „Ka Evropi“ radija Boom93, izjavio je da se kod nas zakoni izglasavaju mimo procedura i bez ikakve ozbiljne rasprave. On dodaje i da se takvi zakoni „provlače“ kada je budnost javnosti najmanja. Tako sistemski procesi koče modernizaciju Srbije i pristupanje Evropskoj uniji, za koje je poslednjih godina raspoloženo sve manje građana. Tome doprinosi i atmosfera neizvesnosti njenog opstanka koja se stvara u domaćim medijima. To mišljenje se samo mehanički prenosi na omladinu.

Regulativa koja se tiče mladih kod nas je podosta obrađena u Nacionalnoj strategiji za mlade, ali i kroz Lokalne akcione planove za mlade. Postojanje spomenutih planskih dokumenata jeste u skladu sa standardima EU, ali praksa pojedinih mesta govori drugačije. U Požarevcu nema novog Lokalnog akcionog plana već nekoliko godina. Veljko Obradović, nekadašnji koordinator Kancelarije za mlade u Požarevcu napomenuo je da je u planu izrada novog LAP-a. On ističe i da će se o mnogim stvarima pitati upravo mladi ili organizacije koje će tako na neposredan način učestvovati u podizanju standarda na nivo EU bar kada je o mladima reč.

Obradović dodaje da prvi LAP nije primenjivan u praksi dovoljno jer je odjednom uzeo u obzir previše pitanja i problema. Za omladinske politike takođe je nagovestio da bi mogle da budu sastavni deo novog LAP-a ukoliko to mladi budu smatrali za shodno.

Kada je reč o primeni omladinskih politika u praksi, Stefan Tomić kaže da se sa mladima koji bi da se bave politikom ne razgovara toliko o EU. Fokus se pomera ka lokalu i "svom dvorištu" tako da se mladi najbolje mogu upoznati sa evropskim procesima kroz delovanje u NVO sektoru.

Tomić dodaje da je u današnjoj Srbiji slika spomenutog sektora "crna" iako bi nakon demokratskih promena početkom veka trebalo da bude upravo suprotno.

Ekonomski, politički, društveni i kulturni benefiti koji dolaze kao posledica integracije u Evropsku uniju, zbog toga će do daljnjeg ostati nepoznanica ovdašnjem stanovništvu. Za to vreme, omladina će evropski put pratiti sa skepsom, ili u još gorem slučaju – potpuno nezainteresovano.

]]>
Fri, 27 Nov 2015 15:18:00 +0100 Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/31715/mesaju-evropske-integracije-i-evropsku-uniju.html
Na internetu svakog dana ostavljamo trag a toga nismo svesni http://www.boom93.com/projekti/mladi/31700/na-internetu-svakog-dana-ostavljamo-trag-a-toga-nismo-svesni.html Društvene mreže su fenomen kome se najviše priklanjaju mladi članovi generacije “milenijalaca“. Mladi rođeni i oni koji su odrastali na prelasku iz 20. u 21. vek i novi, treći milenijum, najlakše usvajaju kako dobre, tako i loše strane društvenih mreža i interneta. Za potrebe emisije "Ovo je zemlja za nas" sprovedena je anketa sa dve grupe mladih. Jedni su još uvek u srednjoj školi, drugi su je završili. ]]>

Način na koji vide društvene mreže, njihove koristi, mane, dobre i loše strane razlikuju se u zavisnosti od godina. Srednjoškolci obično smatraju da mreže imaju više prednosti nego mana, ali su svesni da na njima nije nemoguće ukrasti nekome identitet i bar na mreži postati neko drugi.

Stručnjak za internet, Jovan Kurbalija u emisiji Agape ističe da svi ostavljamo nekakav digitalni trag, šta god na internetu iskucali, „okačili“ ili „lajkovali“. Iako su se mnogi stručnjaci dugo pitali otkud Google-u toliko novca kada ništa zapravo ne prodaje, Kurbalija objašnjava da Google prodaje deo naše intime sa svakom novom pretragom ili svakim našim novim logovanjem na mrežu. Napominje da nije slučajnost to što će nam „iskočiti“ reklama ili baner u vezi sa nečim što smo prethodno pretraživali. Trgovinom te vrste informacija se bave internet kompanije i pretraživači, zbog čega ne čudi što većina pretraživača ima u sebi ugrađenu automatsku opciju da se u našem računaru „nametne“ kao primarni. Iako ne plaćamo novcem za samu pretragu preko Google-a, Bing-a, Yahoo-a ili drugih alata za traženje na internetu, plaćamo delom svoje intime.

Podaci korisnika u Srbiji doduše mogu da prođu nezapaženo velikim kompanijama jer nismo veliko i bogato tržište, ali zakonima nam podaci nisu obezbeđeni u skladu sa visokim standardima EU s obzirom na to da nismo njena članica.

Čak i fejsbuk koji je vrlo brzo postao nezamenljiv deo svakodnevice što mlađih, što starijih od 18 godina, polako biva zamenjen bržim vidovima komunikacije koji zahtevaju internet. Takve platforme su prema rečima gimnazijalke Aleksandre K. Whats app, Viber i slične „porukolike“ platforme koje traže online vezu.

Za korišćenje ovakvih servisa potreban je broj mobilnog telefona. Kada je reč o fejsbuku, to nije neophodno. Dovoljno je da se naša slika nekome svidi pa da postanemo potencijalna meta predatora, ili uznemiravanja. Postavljanje velikog broja „postova“ ili fotografija uobičajena je rutina za požarevačku omladinu. Anketirani obično provode prosečno oko 2 sata na društvenim mrežama i neretko imaju više od 1.000 prijatelja od kojih znaju jedva petinu ili manje.

Sve ovo se može podvesti pod rizične obrasce ponašanja na internetu zbog kojih Gordana Vujisić, inspektorka u Odeljenju za visokotehnološki kriminal kaže da napadi pedofila nisu retka pojava u Srbiji. Nije retka ni distribucija dečje odnosno maloletničke pornografije zbog koje je zbirno sa pedofilijom od 2010. godine naovamo podneto130 krivičnih prijava.

Internet bulijing ili maltretiranje od strane vršnjaka jedan su od vidova izlaganja na stubu srama ukoliko naša naga slika ili video dopru do šire publike. Slanje takvih slika takođe nije neuobičajeno, iako razgovori o tome jesu tabu. Zbog psihičkih tegoba poput poniženja u društvu zabeleženi su i slučajevi rizičnih ponašanja – nasilja ili samoubistava. Kod nas takvih slučajeva nije bilo, ali je svest o tome razlog više da pripazimo šta naše dete radi na internetu.

Procenjuje se da je oko 80% mladih svakodnevno na internetu, a da više od 90% njih ima telefone putem kojih može da mu pristupi. Aleksandar G. kaže da o bezbednosti na internetu vodi računa jer je svestan da tamo postoji „stolkovanje“ (uhođenje) iako ne pripada rizičnoj grupi za seksualno zlostavljanje gde primarno spadaju devojčice.

Stariji od 20 godina koji su već završili srednju školu kažu da retko prihvataju nepoznate ljude ukoliko im stigne zahtev za prijateljstvo. Ako to i učine, kažu da obično privatnom porukom traže razlog poslatog zahteva. Društvene mreže i „žive“ razgovore ne vole da mešaju, pa im smeta kada neko u njihovom društvu gleda u telefon i „visi“ na internetu.

Sociolog Jadranka Vasić smatra da deca i mladi često nisu svesni opasnosti koje na internetu vrebaju jer nisu dorasli svemu onome što komunikaciona tehnologija nudi. Vasić kaže da je danas izuzetno lako poveriti se onome koga ne gledamo u oči, lakše čak i nego roditeljima. Mladi tako nesmotreno otkrivaju informacije o sebi potpunom strancu čije namere ne znaju.

Internet je na 1. među mladima kao medij posredstvom kog se informišu. Na drugom mestu je u Srbiji samo zato što mlado stanovništvo nije većinsko. Sagovornici kažu da roditeljima nove tehnologije još uvek nisu toliko bliske, pa to polje prepuštaju u potpunosti svojoj deci.

Vasićeva smatra da zabrane deci ne pomažu. Trend je takav da će ga deca zbog društvenog prihvatanja pratiti bez obzira na roditeljske zabrane. Sociolog zato kaže da se sa njima mora razgovarati i da internet i društvene mreže moraju postati interesnom tačkom roditelja bar upola od onoga koliko zanimaju njihovu decu.

Pojedini podaci koji govore da čak 43% mladih između 16 i 24 godine želi da postane poznato putem društvene mreže. Sličan poriv ima čak i 20% ljudi starijih od 30 godina.

Mladi imitiraju princip "slavnih" koji se prate u stopu na Fejsbuku, Tviteru ili Instagramu. Tako se postuju slike sa doručka ili sasvim običnih životnih trenutaka. Usled delovanja pogrešnih vrednosnih sistema, ovo može biti pogubno za mladu osobu, a društvene mreže mogu postati veliki neprijatelj po njeno samopouzdanje i u krajnjoj liniji, bezbednost.

]]>
Fri, 20 Nov 2015 08:51:00 +0100 Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/31700/na-internetu-svakog-dana-ostavljamo-trag-a-toga-nismo-svesni.html
Politikolozi: Bavite se politikom da se ona ne bi bavila vama http://www.boom93.com/projekti/mladi/31696/politikolozi-bavite-se-politikom-da-se-ona-ne-bi-bavila-vama.html Požarevačka omladina obično zna da navede 4 političara u državi. Kao 4 najčešća imena se u anketi sprovedenoj za potrebe emisije „Ovo je zemlja za nas“ pojavljuju imena Borisa Tadića, Aleksandra Vučića, Čedomira Jovanovića i Vojislava Šešelja. Međutim, kada je reč o lokalu, tu nastaje problem. ]]>

Mladi sa kojima sam razgovarao nisu znali da navedu niti jednog lokalnog političara, iako Požarevac ima status grada od 2007.  godine, pa su ovlašćenja lokalnih političara uvećana.

Postoje kao primetna dva trenda. S jedne strane, mladi se potpuno distanciraju od politike, ona ih "ne zanima" niti imaju želju da se ikada uključe u nju. Na drugoj strani se nalaze oni koji se u politiku uključuju zbog interesa ili uverenja. Među ispitanim omladincima u velikoj meri se već u srednjoj školi ili neposredno posle nje prepoznaje instrumentalizacija politike u lične svrhe.

Direktna posledica je postojanje velikog broja "botova" na društvenim mrežama i portalima medijskih kuća. To su obično mladi aktivisti koji imaju za zadatak da komentarišu vesti o određenom političaru ili meri koju sprovodi, u pozitivnom maniru naravno.

Veći deo ispitanih kaže da ih politika ne zanima, a Marija Đorić iz Centra za građanske reakcije i inicijative kaže da je to problem. Ona kaže da politika određuje i uređuje sve oko nas. Zbog tog njenog diskrecionog prava trebalo bi se baviti politikom, da se kako kaže Đorićeva, politika ne bi bavila nama.

Da je "botova" na internetu mnogo, javna je tajna, ali nijedna stranka neće priznati da ih ima. Stefan Tomić, potpredsednik omladine Demokratske stranke potvrđuje da mlade politika ne interesuje i dodaje da je mnogo onih koji na prve sastanke omladina dolaze bez ideja zašto su tačno tu došli. Naglašava da lično razgovara sa novim potencijalnim omladincima i da od njih traži pozitivnu energiju, otvorenost i nove ideje. Na sastancima se traže i praktična rešenja za neke probleme poput nezaposlenosti.

Tomić kao značajnije ističe "kaljenje" mladih u nevladinim organizacijama pre odlučivanja za bilo koju od političkih opcija. On kaže da NVO sektor društveno i edukativno u tom smislu može da bude značajno produktivniji jer nas uči kako da mislimo o politici pre nego počnemo da se njome bavimo.

Time ne činimo sebe mehaničkim izvršiteljima zadataka, botovima i plakaterima, već dajemo sebi mogućnost da nešto zaista promenimo.

Nikola Živković, predsednik omladine Socijalističke partije Srbije za ovaj region, smatra da je velika greška mladih što ne izlaze na izbore. On kao mane politike označava to što se ona nedovoljno bavi mladima na lokalu, ali i što ne podstiče mere zapošljavanja, koje identifikuju i omladinci DS-a.

Tomić, Đorićeva, ali i sociolog Nikola Janković su političko obrazovanje stekli na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Uprkos tituli mastera, Janković svoju perspektivu traži u inostranstvu. Stefan Tomić smatra da će svoju perspektivu ostvariti u Srbiji kroz političko delovanje, dok to Marija Đorić nastoji da uradi kroz dejstvo u nevladinom sektoru.

Skupa lociraju još jedno važno pitanje o kome partijski poslenici nerado pričaju, a koji je sveprisutan – partijsko zapošljavanje. Postojanje ogromne "sive zone" uzrokovane partijskim zapošljavanjem je karakteristika srpske svakodnevice po Jankovićevoj oceni.

Predsednik mladih socijalista kaže da priče o kupovini glasova i partijskom zapošljavanju svakako kruže gradom ali da nije lako pronaći dokaze.

Janković tvrdi da ga ponuda za posao preko partije nije zaobišla, indirektno i po principu: dođi po knjižicu pa ćemo lako da sredimo nešto. Zbog tog svog iskustva misli da možda čak i dve trećine onih koji pristupaju partijama to radi zbog posla, a zbog razočarenja navodi da ideali 5. oktobra sa ove distance sada deluju kao glupost.

On i Đorićeva isprva su planirali kao brucoši da se aktivno bave politikom. Do predomišljanja je došlo onog momenta kada su uvideli kako politika „radi“ u praksi. Živković je naglasio da u organima SPS-a sedi čak 20% mladih ljudi. Njihovo prisustvo u organima partije je po rečima Đorićeve više protokolarno čime se ne stvara povoljno okruženje za korisno i aktivno delovanje mladih. Čak i kada se kreiraju politike koje se bave mladima, mladi koji navodno učestvuju u pravljenju tih politika, često ih samo potpisuju, napominje Đorić.

Stefan Tomić iskrenijim vidi motive bavljenja aktivnostima u NVO sektoru, što je neočekivano čuti od političkog aktiviste. Partijama je u interesu prikupljanje glasova po svaku cenu, pa čak i kada se zanemaruju program i ideologija. To je na sastanku doživela aktivistkinja Centra za građanske reakcije i inicijative kada je zatražila da pogleda program. Na sastanku joj je rečeno "Daj da vidimo da skupimo ljude, lako ćemo za program." Odustala je od dolaska na sledeći sastanak. U političkom životu Srbije svedoci smo da često uspevaju oni koji imaju volje i nemaju skrupula. Rezultat je lagano smanjivanje izlaznosti na svakim novim izborima. Primera radi, na parlamentarnim izborima je izlaznost bila nešto manja od 58% birača, a na sledećim izborima iz 2014. 53%. Kada se oduzmu nevažeći listići, dolazi se do činjenice da jedva polovina građana Srbije sa biračkim pravom, to pravo i koristi.

Glas mladih se u tom smislu nedovoljno vrednuje, a onima koji imaju najviše elana i dobre volje da nešto promene blokiran je ulaz u politiku usled drugih interesa. Time se ne stvara pozitivna klima za bilo kakve promene. Skepsa i korupcija dominiraju društvenom svakodnevicom, a odliv mozgova će se nastaviti ka mestima gde će svoje ideje moći da sprovedu u delo i od njih pristojno žive.

]]>
Fri, 13 Nov 2015 08:29:00 +0100 Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/31696/politikolozi-bavite-se-politikom-da-se-ona-ne-bi-bavila-vama.html
Teško priznaju sebi da su zavisnici, pa ih se malo leči blagovremeno http://www.boom93.com/projekti/mladi/31685/tesko-priznaju-sebi-da-su-zavisnici-pa-ih-se-malo-leci-blagovremeno.html U Požarevcu se problemi zavisnosti leče klinički, savetima i traženjem novih izvora hedonizma za zavisnike. Malo njih se prijavljuje da se leči, dok do konačnog spasenja od poroka dođe svega 5 - 10% njih. Za potrebe emisije "Ovo je zemlja za nas" razgovarali smo sa psihijatrom dr Vojinom Kuzmanovićem i još nekoliko sagovornika koji su nam ukazali na rasprostranjenost bolesti zavisnosti u Požarevcu. ]]>

Vojin Kuzmanović ima dugogodišnje iskustvo u psihoterapeutskom poslu i radu sa korisnicima opojnih sredstava. Začetke zavisnosti traži u slabom ili nedovoljno formiranom karakteru i pritisku okoline. To je manje-više poznato.

S druge strane, kada je reč o traženju izlaza, ključna stvar je strah. Uprkos slaboj ličnosti, kod narkomana, tabletomana ili alkoholičara, nagon za samoodržanjem je ono što sve njih tera da uđu u koštac sa svojim porokom. Kuzmanović kaže da se to nažalost obično dešava tek nakon nekoliko godina od početka korišćenja opijata.

Moć droga se pokazuje i u brojci da se manje od 5% ljudi potpuno izleči bez ikakvog povraćaja ili recidiva na loše navike. Taj broj je nešto veći 5 - 10% ako se uzmu u obzir oni koji duže od godinu dana ne konzumiraju zabranjene supstance ili alkohol, ali se onda vrate na staro.

Jedan od razloga za takvu pojavu je činjenica da se fiziološko propadanje ovisnika kao posledica ne javlja odmah. Drugi je društvena stigma i sramota koja vlada po pitanju korišćenja opijata, iako su oni prisutni u čovečanstvu milenijumima unazad.

U terapeutskom smislu, početak je u tome da se samom sebi prizna problem i nađe uporište u kvalitetnijoj društvenoj okolini, koja će stimulisati pozitivne obrasce ponašanja.

Izlečenim se medicinski smatra onaj ko godinu dana ne koristi ništa. Ako se recidiv desi posle tog perioda, onda se to tretira kao novi slučaj.

Najčešći i najozbiljniji problem sa kojim se susretao, Kuzmanović vidi u heroinu, specifičnom po tome što ne stvara samo psihološku, već i ozbiljnu fiziološku zavisnost sa teškim apstinencijalnim nuspojavama. Heroin je takođe i najdostupniji.

U Evropi postoji i rešenje koje se poslednjih godina primenjuje i kod nas pod nazivom "Harm reduction". Svodi se na primenu leka pod nazivom Buprenofin koji predstavlja zamenu za opijat, ali omogućava jedinki da normalno funkcioniše bez koršćenja droga.

Marko Dmitrović iz Udruženja građana Podignimo gard porocima kaže da je spomenuto udruženje formirano kako bi od ovakvih problema odvratilo mlade ljude. Iako nema ni godinu dana kako je udruženje formirano, već je bilo nekoliko akcija gde su pokazali na koji način mladi mogu kroz sport da izbegnu loše uticaje ulice ili rizičnih društvenih klika.

Dmitrović kaže da je napravljen i film "Unutra" koji se bavi ovom tematikom i koji je od psihologa i stručnih ljudi dobio "zeleno svetlo" da se kao edukativni prikazuje omladini.

Osim toga, udruženje Podignimo gard porocima ukazuje i na zanemarenu, a prisutnu problematiku korišćenja suplementacije u sportu radi instant rezultata. Ovo takođe može biti problem koji ima jednako štetne posledice kao i zavisnost od "konvencionalnih" droga. U svakom slučaju opijatske zavisnosti, put se račva na dve strane - izlečenje zbog straha za sopstveni život, ili overdoziranje i smrt.

Požarevljanin Dejan Ivković, slavi punih deset godina otkako je uspeo da se oslobodi heroina. Na rehabilitaciji je proveo 4 godine od 2005. do 2009. godine. On objašnjava da između lečenja i rehabilitacije postoji velika razlika jer je lečenje fiziološki process koji traje kratko. Telesna zavisnost od droga može da se izleči za nekoliko nedelja, dok psihička zavisnost zahteva opsežnu rehabilitaciju. Ivković je svoje dane rehabilitacije proveo u Retro centru u Beogradu. Sa opijatima je došao u kontakt vrlo rano, sa svega 14 godina kada se pojavila marihuana. Postepeno je prolazio kroz stadijume zavisnosti i u svakom imao privid samokontrole.

Kada je već došao do korišćenja heroina, uvideo je da mnogi ljudi sa kojima je provodio dane redom stradaju od posledica droge koju koristi i on. Posledice je osetila i njegova porodica za koju kaže da mu je bila podrška tokom čitavog procesa rehabilitacije. Svaki zavisnik, kako kaže, mora da dotakne dno i da se tek onda nalazi pred izborom hoće li da živi ili da umire. Ivković sebe naziva srećnikom jer je svestan da vrlo malo ljudi uspe da se ratosilja heroina i preživi da priča o tome.

Filip Božilović iz Osnaživačkog centra 24 kaže da osim heroinske zavisnosti kao sve veći problem među mladima postoji i alkoholizam. Božilović ističe da polako postaje suvišno postavljati pitanja srednjoškolcima jesu li ikad probali alkohol ili se od njega opili. Na edukacijama o štetnosti alkohola koje drži, sve je više onih koji su sa alkoholom “upoznati”. Mana alkohola je što je dostupan iako se načelno ne prodaje mlađima od 18 godina. U svakodnevnoj praksi u Požarevcu to nije slučaj pa čak i deca mogu lako doći do flaše piva, vina ili žestokog alkoholnog pića dok god kažu da su ih po istu poslali roditelji.

Granica kada se počinje sve je niža, pa Božilović navodi da se alkohol po kafićima naručuje čak i među đacima viših razreda osnovne škole. Doktor Kuzmanović napominje da između heroinskih i alkoholnih zavisnika postoji sličnost u tome što im dugo treba da potraže pomoć. Oni takođe imaju još jednu sličnu “crtu”, jer i heroin i alkohol izazivaju pored telesne i jaku psihičku zavisnost.

Iako se trudi da prema većini pacijenata napravi profesionalnu distancu, to nije uvek moguće, pa su Kuzmanovića pojedini slučajevi pogađali i lično. Filip Božilović istakao je podatak da je lečenje nečije zavisnosti i do 10 puta skuplje od prevencije, dok Dejan Ivković kaže da je jedini pravi izbor da se opijati nikad ne probaju i da je jedini lek reći im veliko NE!

]]>
Fri, 6 Nov 2015 16:20:00 +0100 Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/31685/tesko-priznaju-sebi-da-su-zavisnici-pa-ih-se-malo-leci-blagovremeno.html
Nove generacije traže neposredniji pristup profesora http://www.boom93.com/projekti/mladi/31684/nove-generacije-traze-neposredniji-pristup-profesora.html Prut, koji je nekada bio nezamenljivo vaspitno sredstvo u velikoj meri zamenjen je novim - razgovorom. Novije generacije učenika u srednjim školama tvrde da više vole predavače koji primenjuju neposredniju i češću komunikaciju sa njima. Taj pristup je bolji i po mišljenju pedagoga Požarevačke gimnazije, Živkice Đorđević. U emisiji "Ovo je zemlja za nas" otkrivamo kakve su nam obrazovne perspektive na lokalu. ]]>

Iako u narodu postoji izreka "Batina je iz raja izašla", batina u obrazovnom sistemu odavno je postala tabu. Starije generacije obično zbog toga smatraju da se gubi distanca i razlika između autoriteta profesora i učenika.

Živkica Đorđević smatra da ove distance ne bi ni trebalo da bude i dodaje da se takav odnos mahom temeljio na strahu, što nije dobro. Tako je učenicima nametan autoritet profesora per se, nezavisno od kvaliteta njegovog ophođenja prema gradivu i učenicima.

Učenici sa kojima sam razgovarao za potrebe emisije "Ovo je zemlja za nas" to i potvrđuju. Reformama u obrazovanju učenici dobijaju mogućnost da sami odaberu autoriteta. Saznajemo da im više odgovaraju profesori koji ne "treniraju strogoću", jer kod strogih imaju sklonost ka eskiviranju.

"Novim" predavačima se radni dan ne završava sa poslednjim školskim zvonom, već su putem novih tehnologija neretko tokom celog dana u kontaktu sa svojim đacima. To nekada nije bio slučaj pa je postojala znatno veća distanca između institucije profesora i đaka. Kako se srušila ta statusna barijera, tako je mišljenje đaka počelo više da se vrednuje, kako institucionalno, tako i svakodnevno. Po mišljenju prosvetnih radnika, manjkavost ponekad ume da bude nedostatak adekvatne sankcije za đake, koji prekoračuju granice pristojnog ponašanja i ophođenja prema svojim vršnjacima iz razreda ili profesorima.

Srednjoškolci su uglavnom zadovoljni svojim dosadašnjim obrazovanjem. Oni kao nedostatke navode obično broj predmeta, višak teorije i upravo odnos tradicionalnijih profesora. Planove za odlazak u inostranstvo uglavnom nemaju još uvek, što pokazuje da se ova tendencija javlja nešto kasnije, tokom studija.

Đorđevićeva ističe da se Požarevačka gimnazija uvek trudila da na najbolji način pripremi đake za odabir dalje obrazovne institucije, dok su mišljenja njenih đaka po pitanju kvaliteta te pripreme podeljena.

Ona liniju razlike povlači nazivajući “stariji” tip profesora “predavačima”, dok današnje vreme više zahteva “saradnike” koji razbijaju stari monolitni sistem.

Uroš Petrović je jedan od najinteligentnijih Srba i pisac za decu i mlade. U saradnji sa Rankom Rajovićem iz organizacije MENSA Srbija, Petrović je tvorac i jednog od funkcionalnih metoda učenja. NTC sistem učenja koji su stvorili ne bazira se na reprodukciji kao tradicionalni srpski obrazovni sistem, već na stvaranju asocijativnih veza u mozgu prilikom učenja.

Ovaj metod učenja u kombinaciji sa zvaničnim školskim sistemom, može da doprinese poboljšanju rezultata dece na PISA testovima funkcionalnog znanja, na kojima se Srbija vrlo loše kotira čak i u Evropi. Sa druge strane, evropskih zemalja nema u svetskom vrhu na spomenutim testovima gde prevashodno dominiraju azijske zemlje. Sistem je akreditovan u više evropskih zemalja.

Nataša Nikolić-Gajić predsednica Saveza učitelja Srbije, na čelu je organizacije koja broji 10.000 učitelja i učiteljica. Ona kaže da se danas učitelji dovijaju na razne načine da obrazuju decu, jer se uvek priča o nedostatku finansija. Uslovi su, kako kaže, čak i dok je studirala devedesetih bili bolji, barem po sećanju i ličnoj perspektivi.

Nikolić-Gajić naglašava da je podržavajuća sredina neophodan činilac da bi dete moglo da bez “kočnica” oslobodi svoj pun potencijal. Takva sredina darovitoj deci može da bude i kočnica ukoliko se u njoj ne vrednuju rad, trud i dobre ocene. Usled želje da bude prihvaćeno, dete može da “uskoči” u prosečnost. Petrović dodaje da u Srbiji ne postoji posebna škola za nadarenu decu i da se sa njima ne radi posebno, dok oslonac i ambiciju po pravilu moraju da traže u sebi samima.

Pogrešan je i pristup roditelja koji deci od najranijeg uzrasta pričaju “Uči školu da ne bi radio”. Predsednica Saveza učitelja to vidi kao potpuno pogrešnu osnovu za motivaciju.

Kada je reč o zapošljavanju nakon završenih škola, tu čak i srednjoškolci sumnjaju u veće mogućnosti za zaposlenje ako nemamo “vezu”. Roditelji su ove situacije još jasnije svesni, pa onda jednako svesno rade obično dve stvari: ili distanciraju decu od politike ili ih savetuju da se učlane u neku od političkih stranaka jer se kompetencije partijske knjižice više vrednuju od obrazovnih kompetencija.

Prema rečima direktora Visoke tehničke škole strukovnih studija iz Požarevca prof dr Vladana Đulakovića, usled propale prehrambene industrije u Požarevcu, odliv mozgova je očekivana posledica. On dodaje da bi uskoro trebalo da dođe do promena Zakona o visokom obrazovanju, ali smatra da ni stari zakon nije loš. Loši su uslovi koji se mladima nude po sticanju diploma.

Đulaković ističe da je neverovatno da je zemlja čiji su inženjeri pravili preteče bioničkih šaka još prošlog veka, došla u situaciju da nudi veoma lošu mogućnost za zaposlenje mladim Požarevljanima. Visokoobrazovani ljudi čine petinu stanovništva u gradu prema informacijama iz 2012. godine. Republički prosek je između 10 i 11%.

Koliko ekonomija utiče na percepciju obrazovnih perspektiva, pokazuje i činjenica da većina visokoobrazovanih Požarevljana svoje zaposlenje traži van grada ili u velikom procentu i van zemlje.

]]>
Fri, 30 Oct 2015 16:01:00 +0100 Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/31684/nove-generacije-traze-neposredniji-pristup-profesora.html