Radio Boom93 :: Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/rss.html sr http://www.boom93.com/sw4i/thumbnail/02.jpg?thumbId=129473&fileSize=33712&contentType=image/jpeg&lastModified=1461514994000 Radio Boom93 :: Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/rss.html Neadekvatna reakcija nadležnih institucija doprinosi toleranciji na nasilje http://www.boom93.com/projekti/mladi/44009/neadekvatna-reakcija-nadleznih-institucija-doprinosi-toleranciji-na-nasilje.html Nakon tragičnih ubistava žena od strane partnera i neadekvatnog reagovanja na slučajeve vršnjačkog i nasilja u porodici, pokrenuta je rasprava o odgovornosti nadležnih institucija, odnosno da li su ustanove i državni organi adekvatno reagovali na slučajeve nasilja. Reakcija insititucija pokazuje u kojoj meri Republika Srbija toleriše ili ne toleriše nasilje. ]]>

Država se bori protiv nasilja adekvatnom reakcijom nadležnih institucija koja podrazumeva primenu zakonskih procedura i propisa.

Kada se radi o nasilju u partnerskim odnosima, Srbija se obavezala da postupa po Konvenciji Saveta Evrope o sprečavanju nasilja nad ženama i nasilja u porodici.

U Zakonu o potvrdi Konvencije Saveta Evropeo sprečavanju nasilja nad ženama i nasilja u porodici propisano je da državni organi, zvaničnici, službenici, i drugi akteri koji nastupaju u ime države treba da budu uzdržani od učešća u svakom činu nasilja. Takođe, strane se obavezuju da preduzmu zakonodavne ili druge mere i da se potpuno posvete sprečavanju, istrazi, kažnjavanju i obezbeđivanju reparacije za dela nasilja koja su obuhvaćena pomenutom Konvencijom.

Stupanje na snagu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici je veliki pomak u institucionalnoj borbi, posebno u vidu primene hitnih mera udaljavanja nasilnika i mera zabrane prislaska i kontakta sa žrtvom.

Biljana Nedeljković, policijski službenik i koordinator Policijske uprave Požarevac i Braničevskog okruga za nasilje u porodici, za Boom93 je napomenula da je policija dužna da prikupi sva potrebna saznanja o slučaju. Policija reaguje po prijavi i prema rečima policijske službenice Nedeljkovićprikupljuju se podaci neophodni za procenu rizika. Takođe, obaveštava se Centar za socijalni rad i tužilaštvo.

Da bi se reagovalo po prijavi neophodno je izvršiti procenu rizika u kojem se žrtva nalazi. Procena rizika predstavlja analizu stepena ugroženosti žrtve i preduzimanje bezbednosnih mera. Pri proceni, utvrđuju se i drugi bezbednosni rizici poput istorije nasilnog ponašanja, zloupotrebe psihoaktivnih supstanci ili posedovanja oružja.

Činjenica da ima slučajeva da žene koje su prijavljivale nasilne partnere su kasnije ubijene govori o tome da nije dobro izvršena procena rizika od strane nadležnih institucija.

Iz Mreže žena protiv nasilja, za Boom93, kažu da „neadekvatna reakcija nadležnih institucija doprinosi toleranciji nasilja, ali ona može biti i rezultat visoke tolerancije na nasilje. Čini se da jedno povlači drugo. Ono što ovde najviše zabrinjava je činjenica da neadekvatna reakcija institucija demotiviše žrtve da potraže podršku i pomoć za izlazak iz nasilja jer ostaju prepuštene same sebi s porukom da ih niko ne može zaštititi, dok nasilnici nastavljaju neometano da vrše nasilje“.

Aleksandra Nestorov i Vedrana Lacmanović kažu„da nedovoljna obučenost ili nepoznavanje zakonskih procedura i nadležnosti može biti deo odgovora na to zašto je reakcija pojedinih institucija na nasilje prema ženama neadekvatna.“

Ipak, one ne smatraju da se radi o presudnom uzroku. „Zaposleni u institucijama često ističu nedostatak vremena, nedovoljan broj zaposlenih i strah za sopstvenu bezbednost kao razloge zašto zakon nije sproveden u praksi.“- saglasne su Lacmanović i Nestorov.

Lacmanović i Nestorov iz Mreže žena protiv nasilja smatraju „da veći problem čine nemar i predrasude o fenomenu nasilja prema ženama koje rezultiraju time da se žrtvama ne veruje. Ukoliko se žrtvi ne veruje, samim tim joj se ne pruža ni adekvatna zaštita i podrška, pa na kraju iz godine u godinu imamo istu poražavajuću statistiku ubistava žena“

Suzbijanje nasilja u porodici zahteva obaveznu saradnju između policije, tužilaštva i Centra za socijalni rad. Novousvojeni Zakon o sprečavanju nasilja u porodici predviđa obavezno osnivanje grupe za koordinaciju i saradnju

Slučaj ubistva žene od strane partnera,krajem 2017., u naselju Lučica kod Požarevca, dogodio se nakon usvajanja novog zakona. S obzirom da su se u medijima pojavile informacije da se žena prethodno obraćala policijskoj upravi i Centru za socijalni rad, ostaje da u narednom periodu vidimo da li će biti  izvršena istraga o propustima pomenutih institucija. Prema navodima medija, policijski službenik koji je bio zadužen za slučaj je suspendovan i očekuje ga pokretanje istrage i disciplinske odgovornosti.

Takođe, kada govorimo o nasilju u školama i na internetu neophodno je postupanje institucija u okviru zakonskih ovlašćenja.

Načini institucionalnog odgovora na nasilje u školama jesu mere propisane Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Protokolom o postupanju u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje.

Zakon o sistemima obrazovanja i vaspitanja izričito zabranjuje svaku vrstu nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Pomenuti zakon predviđa novčane kazne i pokretanje postupka disciplinske odgovornosti zaposlenima koji ne postupaju u okviru zakonskih ovlašćenja.

Protokol o postupanjuu ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje je predvideo niz preventivnih i interventnih aktivnosti koje su obrazovne ustanove i zaposleni dužni da sprovedu kako bi sprečili vršnjačko i digitalno nasilje u školama.

Jedan od odgovora institucija na nasilje u školama jeste međusektorska saradnja.

U Požarevcu je, u novembru 2017. godine, predstavljen nacrt Protokola o međusektorskoj saradnji u procesu zaštite dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja na teritoriji grada Požarevca. Interesantno je da se na predstavljenju Protokola nisu pojavili prestavnici lokalne samouprave.

Ipak, za propuste u slučaju vršnjačkog nasilja prema Aleksi Jankoviću iz Niša, koje za posledicu ima dečakovo samoubistvo, zbog zastarelosti slučaja, neće niko odgovarati.

Blage kazne, dugi postupci i nereagovanje doprinose da nasilje bude društveno prihvatljivo.

Uloga države je bezuslovno obezbeđivanje efikasnog delovanja ustanova i državnih organa u cilju sprečavanja nasilja.

Takođe, od presudnog značaja je uključivanje svih relevantih faktora, pojedinaca, porodice, nadležnih ministarstava, civilnog sektora i medija u borbi protiv nasilja

Tekst je nastao u okviru projekta „Ovo je zemlja za nas - Napad na nasilje“ radija Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa.

]]>
Fri, 22 Dec 2017 11:17:00 +0100 Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/44009/neadekvatna-reakcija-nadleznih-institucija-doprinosi-toleranciji-na-nasilje.html
Škole su obavezne da prijavljuju nasilje http://www.boom93.com/projekti/mladi/44008/skole-su-obavezne-da-prijavljuju-nasilje.html Slučaj samoubistva žrtve vršnjačog nasilja, Alekse Jankovića iz Niša i video zapis prebijanja učenice prve godine Tehničke škole u Aranđelovcu ponovo su pokrenuli pitanje prijavljivanja i rešavanja problema vršnjačkog nasilja u školama. ]]>

Biljana Nedeljković, policijski službenik i koordinator policijske uprave Požarevac i Braničevskog okruga za nasilje u porodici je za Boom93 rekla da je,u toku 2017. godine, evidentirano 3 slučaja vršnjačkog nasilja u petom, šestom i osmom razreda. „Žrtve su bile dve devojčice i jedan dečak, a nasilje se ispoljavalo u verbalnoj raspravi, vređanju, omalovažavanju i etiketiranju dece.- dodala je Nedeljković.

Protokol o postupanju u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje prepoznaje  fizičko, psihičko, socijalno nasilje, digitalno i seksualno nasilje.Takođe, Protokol o postupanju propisuje niz preventivnih i interventnih aktivnosti.

Prevencija predstavlja podizanje nivoa svesti, unapređivanje znanja i veština kako bi se pravilno odreagovalo na nasilno ponašanje i pružanje zaštite za učenike, roditelje i zaposlene.

S druge strane, interventne aktivnosti podrazumevaju odgovor na nasilje. Škole imaju obavezu da postupaju prema Protokolu i intervenišu ukoliko postoji sumnja da učenik trpi nasilje od drugog učenika, zaposlenog ili roditelja, bez bez obzira gde se događa.

Nevena Janković, pedagog iz OŠ „Vuk Karadžić“, smatra, „daje vrlo važno prijaviti nasilje  predmetnom nastavniku i odeljenskom starešini.Nakon prijave,sastaje se tim koji procenjuje koji je to nivo nasilja i koje mere treba preduzeti.“

Ministar prosvete, Mladen Šarčević je, u novembru mesecu 2017., godine, za javni servis, izjavio da se veliki broj slučaja ne prijavi. Ministar je prokomentarisao Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i ocenio da je novim sistemskim zakonom o obrazovanju predviđena odgovornost zaposlenih, roditelja i učenika kada je u pitanju nasilje u školi.

U pomenutom zakonu u članu 111 izričito se proklamuje svaka vrsta zabrane nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Takođe, članom 112, zaposlenima  koji ne postupaju po zakonu nalažu se novčane kazne i pokretanje postupka disciplinske odgovornosti. Ukoliko se utvrdi da je nastavnik nasilnik, predviđeno je i oduzimanje licence za rad.

Takođe, pored direktora i nastavnika, predlažu se i oštrije mere za roditelje u vidu novčanih kazni.

Kazne za roditelje iznose i do 100000 dinara.

Zakon nalaže i novčane kazne za obrazovne ustanove koje ne postupaju u okviru ovlašćenja.

Nakon nemilih događaja u obrazovnim ustanovama, pokrenuta je rasprava o odgovornosti škola i nadležnih institucija, odnosno da li su školske ustanove adekvatno reagovale na slučajeve  nasilja.

Slučaj u Aranđelovcu je pokazatelj da je veliki problem što škole ne prijavljuju nasilje. Za događaj u učionici Tehničke škole u Aranđelovcu se saznalo tek kada je društvenim mrežama osvanuo snimak kako više učenica i učenika udaraju jednu devojku.

Obaveza prijavljivanja nasilja je ključna u borbi protiv nasilja. Neprijavljivanjem i neadekvatnim postupanjem doprinosi se visokoj toleranciji na nasilje.

Nekadašnji Zaštitnik građana, Saša Janković, je 2012. godine, utvrdio da su postojali propusti i da Aleksi nije pružena adekvatna zaštita. Uprkos utvrđenim propustima, škola nije postupila u skladu sa zakonom. Kao epilog neadekvatne reakcije škole imamo samoubistvo četrnaestogodišnjeg deteta, a zbog zastarelosti slučaja neće biti odgovornih za propuste.

Pomenuti slučaj u Aranđelovcu, izazvao je polemiku u javnosti zbog čega još uvek pred poslanike nije izašao predlog „Aleksinog zakona“ koji se direktno odnosi na sprečavanje i suzbijanje vršnjačkog nasilja.

„Aleksin zakon“ upravo predlaže veoma oštre mere protiv zaposlenih u školi koji su propustili da reaguju u slučaju vršnjačkog nasilja. Licenca za direktora se oduzima ukoliko je propustio da reaguje, ili je neadekvatno ili neblagovremeno odreagovao u slučajevima nasilja kada je nastupila šteta, teška telesna povreda ili smrt učenika ili zaposlenog u školi.

Između ostalog, Aleksinim zakonom predviđa seosnivanje koordinacionog tim za bezbednost dece i učenika osnovnih i srednjih škola na nivou lokalne samouprave.

Takođe, za učenike kao jedan od vaspitnih mera nalaže se suspenzija, dok su kazne za roditelje ukoliko se ne odazovu do 800 evra i prijavljivanje slučaja kao zanemarivanje deteta.

Dragana Petrović, psiholog u OŠ „Vuk Karadžić“ u Požarevcu je za Boom93 rekla da se u medijima škola uglavnom identifikuje kao krivac, a škola je jedna u nizu. Nasilje je problem svih nas, pojedinca, svake institucije, države u celini, i medija, i vladinog i nevladinog sektora. Možda treba poraditi na jednom sistemski sređenijem, povezivanjem i umrežavanjem svih institucija koje se bave ovim problemom-ocenila je Petrović.

Slučaj u Aranđelovcu je pokazao da je potrebno ponovo razmotriti „Aleksin zakon“ i analizirati da li su oštrije mere koje nalaže novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja adekvatan odgovor na prevenciju i borbu protiv vršnjačkog nasilja.

Nastavnici su Protokolom i zakonom obavezani da prijave nasilje. Neprijavljivanje nasilja samo se ukazuje na činjenicu da je u Srbiji još uvek ukorenjen sistem vrednosti koji toleriše nasilno ponašanje.

Primena zakona, adekvatno postupanje i saradnja obrazovnih ustanova, institucija i roditelja od ključne je važnosti za uticaj na svest građana da se uključe u bezuslovnu borbu protiv nasilja.

Nulta tolerancija na nasilje je neophodna za opšti razvoj jednog društva.

Tekst je nastao u okviru projekta „Ovo je zemlja za nas - Napad na nasilje“ radija Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa.

]]>
Sun, 10 Dec 2017 11:13:00 +0100 Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/44008/skole-su-obavezne-da-prijavljuju-nasilje.html
Medijsko izveštavanje doprinosi toleranciji na nasilje http://www.boom93.com/projekti/mladi/44006/medijsko-izvestavanje-doprinosi-toleranciji-na-nasilje.html „Izveštavanje medija o muškom nasilju prema ženama i njegovom najbrutalnijem obliku – femicidu, iz godine u godinu postaje sve tabloidnije, a sve manje istraživačko“, kažu za Boom93, predstavnice Mreže žena protiv nasilja. ]]>

Svakodnevno se suočavamo sa činjenicom da pojedini novinari u borbi za tiraž pribegavaju poluistinama i senzacionalističkom izveštavanju. Važnije im je da ostave utisak i da na što efektniji način podilaze najprimitivnijim nagonima publike.

Vedrana Lacmanović i Aleksandra Nestorov, Iz Mreže žene protiv nasilja,  ističu da „umesto poštovanja, žrtve često dobijaju osudu, etikete i ponižavanja.Članci se manje bave istorijom nasilja, a više zadiranjem u intimu žene, u potrazi za kompromitujućim informacijama. Nasilje se predstavlja kao rezultat stereotipnih okolnosti i uzroka među kojima su najčešći: neverstvo i promiskuitet žrtve, strast, ljubomora, mentalno oboljenje nasilnika, alkohol, svađa, siromaštvo, gubitak posla, milosrđe, magija i natprirodne sile.“

Lacmanović i Nestorov dodaju „da ovakvi tekstovi podstiču održavanje predrasude o tome da su žene krive za nasilje koje su preživele i da je muško nasilje prema ženama opravdano. Na ovaj način relativizuje se nasilje i odgovornost sa nasilnika prebacuje na žrtvu. Istovremeno se  marginalizuju i etiketiraju i članovi žrtvine porodice i umanjuje doživljaj stvarnih posledica nasilja, a publika navodi na stav o njegovoj opravdanosti.“

Uglavnom se o nasilju piše kada se ono dogodi. Bitan je događaj, što je brutalniji to je i čitaniji. Ubistvo pevačice u Borči, 2016. godine, je jedan od najupečtljivijih primera. Tabloidi su se bavili načinom na koji je ubijena, najgnusnijim detaljima, nagađanjima, čak se opisivala patnja i bol njenog maloletnog deteta.

Na senzacionalistički način se izveštava i drugim vrstama nasilja poput vršnjačkog. Tabloidi se utrkuju da uzmu izjave od žrtve, počinioca, njihovih porodica. Iako se radi o mladima u školskom uzrastu, uglavnom maloletnika, nasilni čin se prenosi do detalja, traži se razlog konflikta i drugo.

Autorke publikacije „Kako vas žene čitaju“ napominju da objavljivanjem ličnih podataka žrtve ugrožava se njena bezbednost. Takođe, insistiranje novinara da žrtva da izjavu o nasilju koje je pretprela ima za posledicu njeno ponovno preživljavanje nasilnog čina.

Autorke publikacije kritikuju način na koji se stvara model nasilnika i žrtve. Nasilnik je predstavljen kako siromašan i odan alkoholizmu, dok žrtva treba da bude bespomoćna i u modricama. Ukoliko je nasmejana, sređena i našminkana onda baš i ne odgovara modelu žrtve.

Kada se izveštava o nasilnom činu, traži se razlog zbog čega je on izvršen.Kada novinari kao razlog navedu ljubomoru tada se, posebno u tabloidnoj štampi govori o romantizovanom, strasnom činu što umanjuje značaj počinjenog dela.

Jedan od načina na koji novinari doprinose toleranciji na nasilje jeste kada nasilne događaje predstavljaju kao zabavu u čemu prednjače tabloidi. Mnogi slučajevi zlostavljanja, smrti, ubistva gde su žrtve ili počinioci javne ličnosti objave se u rubrici „zabava“. O tome svedoči nedavni slučaj holivudskog producenta koji je optužen za seksualno zlostavljanje glumica. Vesti o zlostavljanju glumica objavljivani su u rubrikama koje govore o šoubiznisu. Neizostavna je i zloupotreba smrti sina našeg poznatog glumca, zbog čega su reagovala novinarska udruženja.

Takođe, vrlo popularni rijaliti formati doprinose visokoj toleranciji na nasilje. U rijaliti formatima se načelno nasilje zabranjuje i osuđuje, ali su oni puni uznemirujućih scena koji govore suprotno. Ono što zabrinjava jeste činjenica da su rijalitiji vrlo gledani i gledaoci se neretko poistovećuju sa akterima.

Neophodno je osvrnuti se i na prisutnost „jezika nasilja“ u tabloidima. Naslovne strane su pune psovki, žargonskog jezika, pretnji. Na naslovnim stranama pojedinih listova prednjače tekstualne poruke u kojima se govori o konstantnom strahu od rata, nasilnih prevrata, smrti, ubistvima, dok se sukob javnih ličnost putem medija prenosi uz brutalan rečnik.

Poverenica za ravnopravnost, Brankica Janković, u novembru 2017. godine, je uputila  upozorenje jednom dnevnom listu jer je na naslovnoj strani objavio fotografiju obnažene žene sa tekstom pretnje. Janković je u saopštenju za javnost navela da su ovakve objave seksističke, da su ponižavajuće i vređaju ljudsko dostojanstvo.

Lacmanovič i Nestorov su napomenule da mediji „predstavljaju jedini javno dostupan izvorpodataka o femiciduida je značaj medija u tom pogledu nesporan, ali je problematično to što se upravo u izveštavanju o ovim slučajevima najviše krše medijski zakoni i principi“,

Medijski zakoni zabranjuju svaku vrstu diskriminacije i podsticanje, otvoreno ili prekriveno, na nasilje i mržnju.

Mediji treba istinito da izveštavaju i poštuju Kodeks novinara. Kodeks nalaže novinarima da se uzdrže od svake vrste diskriminacije i štite prava dece, žrtava i drugih ugoženih grupa. Takođe, novinari  ne smeju da zloupotrebljavaju nagađanja i koriste ih kao istinite činjenice.

Mreža žene protiv nasilja je pre dve godine sprovela istraživanje o načinu na koji su žene sa traumom muškog nasilja videle medijsko izveštavanje o pomenutoj temi. Žene preživele nasilje, preporučuju novinarima da ne traže krivca za nasilje u žrtvinom ponašanju i izgledu. Žrtve nasilja su rekle da je neophodno da novinari pišu o kaznenoj politici kako bi se žene informisale o postupcima zaštite od nasilja i o tome kome mogu da se obrate za pomoć.

Mediji kao društveno odgovorni treba da se bave edukacijom i prevencijom, a ne da zloupotrebljavaju ovu temu u cilju sticanja tržišne koristi.Od izuzetne je važnosti da o fenomenu nasilja pišu lokalni mediji. Građanima su pristupačnije lokalne medijske kuće i novinari treba da informišu sugrađane o preventivnim aktivnostima i lokalnim nadležnim instititucijama kojima se mogu obratiti za pomoć.

Novinari  na lokalnom nivou moraju da preuzmu odgovornost i kreiraju javno mišljenje koje će osuditi svaku vrstu zlostavljanja i uznemiravanja, a nasilno ponašanje učiniti potpuno neprihvatljivim.

Tekst je nastao u okviru projekta „Ovo je zemlja za nas - Napad na nasilje“ radija Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa.

]]>
Fri, 1 Dec 2017 11:10:00 +0100 Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/44006/medijsko-izvestavanje-doprinosi-toleranciji-na-nasilje.html
Opreznost pri „postovanju“ i „šerovanju“ na društvenim mrežama http://www.boom93.com/projekti/mladi/44003/opreznost-pri-%E2%80%9Epostovanju%E2%80%9C-i-%E2%80%9Eserovanju%E2%80%9C-na-drustvenim-mrezama.html Internet povezuje ceo svet i pruža mogućnosti pronalaženja brojnih informacija iz različitih oblasti. Proteklih nekoliko godina pažnju javnosti izazivaju nebezbedno korišćenje interneta i digitalno nasilje kojem su posebno izloženi mladi. ]]>

Period od početka dvehiljaditih do danas možemo nazvati digitalnim dobom jer je internet zajednica postala sastavni deo života. Procenjuje se da više od 3 milijardi ljudi na svetu ima pristup internetu.

Za generacije koje su rođene u poslednjih trideset godina, tkz. milienilijalce, komunikacija na internetu je svakodnevica.

S jedne strane, digitalni svet je veoma važan za razvoj društva u celini. Internet je ubrzao komunikaciju i dostupnost informacija.Ipak, nebezbedna digitalna komunikacija sa sobom nosi brojne rizike koji mogu naneti štetu, i imati fizičke i psihičke posledice po zdravlje ljudi.

Među rizicima jesu praćenje uznemirujećeg sadržaja i digitalno nasilje. Takođe, na društvenim mrežama i internetu možete biti žrtva krađe identiteta i raznovrsnih prevara.

Digitalno nasilje podrazumeva korišćenje digitalne tehnologije sa ciljem da se druga osoba ponizi, uznemiri, povredi i da joj se nanese šteta.Oblici zlostavljanja na internetu su podsticanje mržnje i podsmevanje na društvenim prežama, slanje neprimerenog sadržaja, slanje virusa, pravljenje lažnih profila.

Nesvesnim i nebezbednim korišćenjem društvenih mreža, „čet-rumova“, foruma, onlajn video igara, SMS poruka i telefonskih poziva, kao i mobilnih aplikacija za komunikaciju možete postati žrtva digitalnog nasilja.

Uznemirujuće poruke se neretko šalju sa lažnih ili tuđih adresa.S obzirom da je sajber nasilnicima teško utvrditi njihov identitet, kod žrtava se stvara veći strah i osećaj bespomoćnosti.

 Zlostavljanje na socijalnim mrežama je neretko povezano sa drugim oblicima nasilja, poput vršnjačkog i seksualnog.

Protokolom o postupanju u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje su propisane mere koje zaposleni u školi moraju da preduzmu u slučaju digitalnog nasilja. Mere koje obrazovne ustanove preduzimaju su različite. U zavisnosti od nivoa nasilja, interventne aktivnosti mogu se ispoljiti kroz pojačan vaspitni rad ili da zahtevaju  postupke disciplinske odgovornosti i uključivanje policije i Centra za socijalni rad.

Pedagog iz OŠ „Vuk Karadžić“ u Požarevcu, Nevena Janković, kaže za Boom93:„da često uzrok sukoba između dece krene na internetu. Na viberu ili fejsbuku okači se fotografija, uvredljivi komentari i to se kasnije nastavi u školi.“

Roditelji treba da obrate pažnju na način na koji deca koriste internet i da razgovaraju sa njima o opasnostima sa kojima se mogu suočitim prilikom korišćenja interneta.

Takođe, neophodno je da se roditelji što više informišu o opasnostima onlajn komunikacije i načinima bezbednog korišćenja interneta.

Škola se bavi prevencijom kroz informisanje učenika i roditelja. Nedavno je održano predavanje u odeljenskim zajednicama sa učenicima i roditeljima na temu nasilja, posebno na temu digitalnog nasilja jer je neuhvatljivo“- navela je Dragana Petrović, psiholog u OŠ „Vuk Karadžić“ u Požarevcu.

Jedan od najvećih rizika kojem su mladi izloženi jesu prihvatanje nepoznatih osoba za prijatelje na društvenim mrežama. Komunikacijom sa nepoznatima možete postati žrtva seksualnog nasilja poput trgovine robljem ili pedofilije.

Fotografije na društvenim mrežama mogu biti vrlo lako zloupotrebljene u različite svrhe.

Kada postavite fotografiju ili video zapis na fesjbuku ili instagramu, iako kasnije izbrišite, neko je već preuzeo sadržaj i više ne možete da kontrolišete dalje „šerovanje“. Takođe, razgovori na „mesindžeru“ i drugim komunikacijskim aplikacijama je moguće usnimiti i sačuvati, iako se obrišu.

Posedovanje slika i video sadržaja sa maloletnicima predstavlja krivično delo dečije pornografije za koju je predviđena zatvorska kazna iako postoji pristanak osobe koja je na fotografiji.

Biljana Nedeljković, policijski službenik i koordinator Policijske uprave Požarevac i Braničevskog okruga za nasilje u porodici je za Boom93 rekla da „je na teritoriji Policijske uprave Požarevac, u toku 2017., evidentirano jedno krivično delo prikazivanja, pribavljanja i posedovanja pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletne dece za pornografiju.“

Za prevenciju je od ključne važnosti da korisnici budu svesni rizika prilikom postavljanja sadržaja na društvene mreže i sajtove. Sadržaj koji se postavlja na internet gubi vlasništvo i samim tim kontrolu, zbog čega ne treba ostavljati lične podatke na internetu kao ni podatke o porodici i prijateljima.

Upravo zbog moguće ponovne zloupotrebe, Evropski sud pravde je građanima Evropske unije propisao Pravo na digitalni zaborav.Ovo pravo podrazumeva da građani, ukoliko procene da im je ugrožena privatnost, zatraže od  pretraživača potpuno brisanje ličnih podataka koji se nalaze na internetu.

Važan segment prevencije jeste i zaštita uređaja ugrađivanjem dobrih antivirusa. Takođe, na socijalnim mrežama, poput fejsbuka, je moguće prijaviti uznemirujuć sadržaj.

Kada postanete žrtva sajber nasilja, nemojte odgovarati na uznemirujuće poruke. Sav uznemirujuć sadržaj je neophodno sačuvati i obratiti se osobi od poverenja i nadležnim institucijama.

Zaštita od digitalnog zlostavljanja zahteva uključivanje nadležnih institucija  i telekomunikacijske kompanije.U okviru policijskih uprava postoje odeljenja za visokotehnološki kriminal, koji se između ostalog, bave i određenim segmentima digitalnog nasilja.

U cilju sprečavanja sajber nasilja, organizuju se brojna predavanja i otvaraju internet servisi koji pružaju informacije o rizicima na internetu.Takođe, postoji i onlajn SOS servis za decu i mlade su doživeli digitalno nasilje.

Nasilje se nikako ne sme tolerisati, pa bilo ono samo u vidu uvredljivih komentara na postavljenu fotografiju.

Neophodna je edukacija i digitalnapismenost kako bi adekvatno mogli da odreaguju na uznemiravanje.

Obratite pažnju na sadržaj koji postavljate i delite jer ostaje zauvek na mreži.

Ukoliko sumnjate da se žrtva sajber predatora i zlostavljanja na internetu prijavite roditeljima, školi ili  nadležnoj policijskoj upravi.

Tekst je nastao u okviru projekta „Ovo je zemlja za nas - Napad na nasilje“ radija Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa.

]]>
Fri, 24 Nov 2017 11:05:00 +0100 Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/44003/opreznost-pri-%E2%80%9Epostovanju%E2%80%9C-i-%E2%80%9Eserovanju%E2%80%9C-na-drustvenim-mrezama.html
Srbija se suočava sa ozbiljnim problemom nasilja u porodici http://www.boom93.com/projekti/mladi/44000/srbija-se-suocava-sa-ozbiljnim-problemom-nasilja-u-porodici.html Visok broj prijava za nasilje i broj ubijenih žena pokazuje da se Srbija suočava sa ozbiljnim problemom nasilja u porodici. U okviru porodičnog nasilja najučestalije je između supružnika, odnosno nasilje u partnerskim odnosima. ]]>

Prema procenama ženskih organizacija godišnje od strane partnera bude ubijeno između 30 i 40 žena. U ovoj godini broj ubijenih žena dostigao je cifru od 30.U tradicionalnim, patrijarhalnim društvima, nasilje vrši onaj ko ima kontrolu i moć nad drugim članovima porodice. U Srbiji je najčešće muškarac dominantniji u odnosu na ostale članove. Zbog toga se porodično nasilje najčešće izjednačava s muškim nasiljem prema ženama.

S obzirom da je broj ubijenih žena od strane partnera višestruko veći nego broj ubijenih muškaraca, možemo govoriti o rodno zasnovanom nasilju i femicidu, odnosno ubistvu žena zato što su žene.

Pored fizičkog, veoma je učestalo psihičko, ekonomsko i seksualno nasilje. Često se pomenuti oblici prepliću i stvaraju krug nasilja. Ženske nevladine organizacije ističu da se seksualno nasilje najmanje prijavljuje, zbog sramote i straha od stigmatizacije žrtve.

Žrtve nasilja su različitog obrazovnog, ekonomskog i socijalnog statusa. Nasilje može da trpi kako visoko obrazovana osoba koja uživa ugled u društvu, tako i žena koja je na rubu egzistencije. Takođe,nasilnik može biti uspešan, na visokim položajima u društvu, a može biti slabijeg socijalnog statusa.

U odnosu na žrtvu, počinioci nasilja se ponašaju superiornije i trude se da uspostave kontrolu.

Postoji određen ciklus zlostavljanja koji nasilnici primenjuju i na taj način drže žrtvu u pokornosti. Nasilnici kreću sa psihičkim zlostavljanjem, zatim dolazi do ispoljavanja agresije i fizičkog nasilnog čina, da bi usledilo izvinjavanje, ubeđivanje žrtve da se kaju i ponovo uspostavljanje veze sa njom. Ciklusi nasilja se uglavnom ponavljaju, samo postaju još eksplozivniji i jačeg inteziteta.

Počinioci nasilja prete žrtvama povređivanjem bliskih članovova porodice. Nije redak slučaj da se žrtvama preti ubistvom dece. Na taj način žrtva se oseća besmoćno i u strahu za bezbednost svojih bliskih ljudi ostaje sa nasilnikom.

Jedan od glavnih pitanja koje se postavlja u javnosti jeste razlog ostajanja žrtava u zajednici sa nasilnikom.Žene u Srbiji neretko ekonomski zavise od partnera zbog čega se teško odlučuju da napuste nasilnika.Tradicionalne vrednosti prema kojima je na ženi da očuva brak, takođe je razlog zašto neke žene ne napuštaju nasilnog partnera.

Jedan od razloga zašto žene ostaju sa nasilnicima jeste roditeljstvo. Uvreženo je mišljenje da su deci potrebna oba roditelja i to što je „dobar otac deci“ preovlađuje nad činjenicom da je nasilan nad majkom.

Žrtve ostaju izbog osećanja ljubavi. One se sećaju srećnih trenutaka kada su zavolele partnera i uglavnom sebe krive za pretrpljeno nasilje

Prema žrtvama postoje svojevrsne predrasude da su krive što trpe i da su isprovocirale nasilno ponašanje.

Stigmatizacija žrtve obeshrabruje je da prijavi nasilje i ode od nasilnika.

Biljana Nedeljković, policijski službenik i koordinator Policijske uprave Požarevac i Braničevskog okruga za nasilje u porodici je za Boom93 izjavila da policija izlazi na teren odmah po prijavi. Nedeljković je apelovala na  građane da prijave nasilje i napomenula da se prijava vrši pozivom na 192, anonimno, pisanim putem ili preko drugih državnih organa.

Pored bezbednosne zaštite od nasilnika, žrtvama nasilja je potrebno pružanje i psihološke podrške i zaštite. Takvu podršku slušaju SOS telefoni.

Za sada, SOS telefon postoji u nekoliko gradova u Srbiji i uglavnom su uspostavljeni od strane ženskih nevladinih organizacija. Za uspostavljanje SOS linija potrebno je izdvajanje novčanih sredstava i obučene konsultantkinje koje će moći da pruže adekvatnu emocionalnu podršku.

Iako je pre nekoliko godina postojala ideja, Požarevac još uvek nema SOS liniju. Jelena Nikolić, predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost u skupštini grada Požarevca, je za Boom93, izjavila da postoje planovi za SOS telefon, ali da je najveći problem dostupnost linije 24 časa i obučenost konsultantkinja.

Zaštitu žrtava nasilja pružaju i sigurne kuće. U Požarevcu i Braničevskom okrugu ne postoji sigurna kuća već se žene upućuju u Beograd.

Jelena Nikolić je istakla „da je otvaranje sigurne kuće u Požarevcu teško ostvarivo zbog malog broja stanovnika.“

Direktorka požarevačkog Centra za socijalni rad, Tatjana Rajić je za Boom93 rekla da ne misli da sigurna kuća treba u ovom trenutku da se oformi iz dva razloga. Pre svega sigurna kuća treba da ima potpuno zaštićen identitet i visok stepen obezbeđenja. Takođe, prema  Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici nasilnik se izmešta iz kuće, a žrtva ostaje. Najpreporučlljivije jeste da žrtva ostane u svom prirodnom okruženju.  Rajić je dodala da žrtva nasilja odlaskom u sigurnu kuću bi morala da napusti svoj posao, dok bi deca izostajala iz škole.

Ne može se reći da muškarci ne trpe nasilje u porodici, ali su nasiljem u partnerskim odnosima višestruko više pogođene žene. O tome svedoči broj ubijenih žena i muškaraca od strane partnera i broj prijava.

 Kako bi se suzbilo nasilje i žrtve ohrabrile potrebna je empatija i razumevanje. Žrtve ne smeju da se osuđuju i okrivljuju, već im je potrebno pružiti podršku da izađu iz kruga nasilja.

Primena novousvojenog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, adekvatna reakcija nadležnih institucija i promena sistema vrednosti je od ključne važnosti za iskorenjivanje nasilja.

Tekst je nastao u okviru projekta „Ovo je zemlja za nas - Napad na nasilje“ radija Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa.

]]>
Sun, 19 Nov 2017 11:02:00 +0100 Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/44000/srbija-se-suocava-sa-ozbiljnim-problemom-nasilja-u-porodici.html
Dugi sudski procesi i blage kazne uzrok su neprijavljivanja nasilja? http://www.boom93.com/projekti/mladi/43997/dugi-sudski-procesi-i-blage-kazne-uzrok-su-neprijavljivanja-nasilja.html Od 1. juna 2017. godine stupio je na snagu novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Da je zakon doprineo institucionalnoj borbi protiv nasilja i pružanju zaštite žrtvi saglasni su iz požarevačkog Osnovnog javnog tužilaštva, Policijske uprave i Centra za socijalni rad. ]]>

Poražavajuća statistika prema kojoj broj ubijenih žena od strane partnera na godišnjem nivou prelazi broj 30 i stravični slučajevi poput zločina u Žitištu, ili ubistva žena ispred Centra za socijalni rad u Beogradu, pokazuju da država treba da se bezuslovno uključi u borbu protiv nasilja nad ženama. Samo u ovoj godini, ubijeno je 30 žena.

Pomenuti slučajevi pokazali su slabost sistema. U javnosti se otvorila rasprava o adekvatnom postupanju, odnosno nepostupanju nadležnih institucija u cilju zaštite žrtava i procesuiranja počinioca nasilja.

Pre usvajanja zakona, postojali su ozbiljni propusti institicija koji su rezultirali tragičnim ishodom. Gostujući na televiziji N1, u maju mesecu 2017. godine, Vedrana Lacmanović iz Autonomnog ženskog centra je izjavila da godišnje između 30 i 40 žena najmanje bude ubijeno od strane partnera ili člana porodice i zaključila da postoje propusti u zaštiti žena. Takođe, Lacmanović je napomenula da je svaka treća žena koja je ubijena prethodno prijavljivala nasilje i da to pokazuje da nadležne institucije nisu reagovale u skladu sa ovlašćenjima ili nisu reagovale uopšte.

Neadekvatno reagovanje na prijave nasilja prouzrokovale su osećaj bespomoćnosti kod žrtava i nepoverenje u nadležne institucije.„Takvo mišljenje se stiče zbog sudskih procesa koji isuviše dugo traju i zbog sudskih odluka koje su blage u odnosu na učinak“, izjavila je za Boom93, Gordana Mihajlović,rukovodilac internog tima Centra za socijalni rad i članica lokalne grupe za koordinaciju i saradnju protiv nasilja u porodici.

Tatjana Rajić, direktorka Centra za socijalni rad, je za Boom93 ocenila da je proces gubitka poverenja u institucije trajao jako dugo, desetinama godina unazad.

„Postepeno se urušavao sistem i gubilo poverenje građana ka institucijama. Zavisno od kvaliteta usluga koje građanstvo dobija od institucija ono to i vrednuje, pogotovu u manjim lokalnim zajednicama gde se zna ko i kako radi. S druge strane, mislim da je nov zakon u mnogome doprineo da postupci ne traju dugo, situacija je drastično izmenjena, uveden je nov institut da se nasilnik udaljava iz kuće. Potrebno je malo vremena da se stepen poverenja u institucije vrati.“-navela je Rajić.

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici je stupio na snagu 1. juna 2017. godine.

Novina u zakonu je primena hitnih mera udaljavanja nasilnika iz porodice i mera zabrane prilaska i komuniciranja sa žrtvama.

Od dana stupanja  na  zakona na snagu usvojeno je ukupno 166 hitnih mera na području za koje je nadležno Osnovno javno tužilaštvo u Požarevcu.

„Od tih hitnih mera, 101 se odnosila samo na meru zabrane kontaktiranja i prilaska, dok su u 65 slučaja usvojene obe mere“, izjavila je Vladanka Pantić, portparolka Osnovnog javnog tužilaštva u Požarevcu.

Biljana Nedeljković, policijski službenik i koordinator policijske uprave Požarevac i Braničevskog okruga za nasilje u porodici, je za Boom93 izjavila da je od stupanja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici do 30 novembra„izrečeno 500 hitnih mera, od kojih su 154 privremene mere udaljavanja učinioca iz kuće i 346 privremenih mera zabrane prilaska i kontaktiranja sa žrtvom. „Od tih 500 hitnih mera prekršeno je 35 hitnih mera koji su kasnije procesuirani u skladu sa zakonom i uglavnom su predmeti završeni presudom od 30 dana zatvora od strane prekršajnog suda “- rekla je policijski službenik Nedeljković.

Centar za socijalni rad u Požarevcu je evidentirao 180 slučaja prijave nasilja u porodici od stupanja zakona na snagu.

U trećem nezavisnom izveštaju Autonomnog ženskog centra o primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici u avgustu 2017., navedeno je da je zadržan „pozitivan trend primene hitnih mera zaštite od nasilja u porodici“.

Ipak, ono što je Autonomni ženski centar u Trećem nezavisnom izveštajukritikovao jeste razlika u obradi podataka između Republičkog javnog tužilaštva i MUP-a. Takođe, kritika se odnosila i na osnivanje grupa za saradnju i koordinaciju, odnosno da su Osnovna javna tužilaštva dužna da redovno održavaju sastanke grupe.

Predstavnici lokalnih nadležnih institucija u Požarevcu zaduženih za primenu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici saglasni su da je saradnja između policije, Centra za socijalni rad i Osnovnog javnog tužilaštva dobra i da se sastanci grupe za koordinaciju i saradnju redovno održavaju.

Prema rečima Vladanke Pantić  i Gordane Mihajlović, sastanci grupe za koordinaciju i saradnju se održavaju u skladu sa zakonom.Takođe, kada je tema sastanka individualno planiranje zaštite na sastancima grupe za saradnju je prisutna i žrtva nasilja.

Biljana Nedeljković iz policije je ocenila saradnju između nadležnih institucija kao dobru i istakla da  svi ulažu napore kako bi se zaštitili građani i porodica. „To su konferencije slučaja, timski se radi, tu su policija, tužilaštvo, Centar za socijalni rad, Dom zdravlja i Opšta bolnica, i do sada nije bilo nikakvih problema u saradnji“, rekla je Nedeljković.

Krivična dela proganjanje i uznemiravanje su uvršteni u Zakon o sprečavanju nasilja u porodici.

Koordinator Policijske uprave Požarevac i Braničevskog okruga za nasilje u porodici je navela da je od početka primene zakona evidentriran jedan slučaj proganjanja i nijedan slučaj polnog uznemiravanja. Za proganjanje je podneta krivična prijava.

Prvapravosnažnapresudazaproganjanje, nakonstupanjazakonanasnagu, u Požarevcuizrečena je u septembrumesecu.Osnovnojavnotužilaštvo je 6. jula 2017. godinepodnelokrivičnuprijavuprotivNebojše S. (1984) izBradarca, oženjen, dok je oštećenašesnaestogodišnjadevojka. Osuđen je na 4 mesecazatvorakoja je uslovljena. Izrečena mu je merabezbednostiZabranapribližavanjaikomunikacijesamaloletnomoštećenom u trajanju od 3 godine. Slučajproganjanja u Bradarcu je jedanodretkih u Srbijikojisuprocesuirani u kratkomroku.

Na kraju su predstavnici nadležnih institucija saglasni da je nov zakon doprineo poboljšanju i unapređivanju borbe protiv nasilja.

„U prethodnom periodu žrtve nisu imale ovaj vid zaštite, i institucije su sporije delovale. Većina žrtava se vraćala nasilniku jer nije imala gde da se zbrine, bila je ekonomski zavisna i nije imala podršku institucija i okoline. Svaka žena ne sme da trpi nasilje i žrtve moraju da prijave nasilje bilo ono psihičko, fizičko, ekonomsko, seksualno, radno i tako dalje“, navela jeGordana Mihajlović.

Vladanka Pantić kaže da žrtve neretko podnesu prijavu pa je kasnije povuku.„Apelujemo na žrtve da budu istrajni, da ne odustaju od tih postupaka, da ne menjaju iskaz kako bi se nasilnik adekvatno procesuirao u skladu sa ovim zakonom i krivičnim zakonikom.“, dodala je Pantić.

Novousvojeni zakon jeste doprinos institucionalnoj borbi protiv nasilja u partnerskim odnosima, ali od ključne važnosti je njegova potpuna primena.Nadležne institucije mogu samo potpunom primenom zakona i odgovornim postupanjem potvrditi da je nasilje apsolutno neprihvatljivo.

Ostaje da u narednom periodu pratimo primenu hitnih mera i postupaka disciplinske odgovornosti za službenike koji nisu adekvatno reagovali u skladu sa ovlašćenjima.

Odgovorno postupanje nadležnih doprineće promeni sistema vrednosti prema kojem se žrtva okrivljuje, nasilnik opravdava, a nasilni čin toleriše. Za suzbijanje nasilja u partnerskim odnosima neophodna je opšta nulta tolerancija na nasilje u društvu.

Tekst je nastao u okviru projekta „Ovo je zemlja za nas - Napad na nasilje“ radija Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa.

]]>
Wed, 8 Nov 2017 10:58:00 +0100 Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/43997/dugi-sudski-procesi-i-blage-kazne-uzrok-su-neprijavljivanja-nasilja.html
Kakve perspektive nudi domaće obrazovanje? http://www.boom93.com/projekti/mladi/36592/kakve-perspektive-nudi-domace-obrazovanje.html Srpsko obrazovanje se godinama unazad menja. U društvu se često postavlja pitanje da li su to promene ka boljem ili ka gorem obrazovnom sistemu. Društvena činjenica jeste i to da veliki broj mladih i dalje želi da ode iz zemlje po završenim školama i fakultetima. Kroz emisiju "Ovo je zemlja za nas" ispitujemo između ostalog zbog čega je to tako. ]]>

Poslednjih meseci priča se o uvođenju informatike kao obaveznog predmeta, uniformi u škole, a od mandata prethodnog ministra prosvete Srđana Verbića, sve češća tema u prosvetnim krugovima je i dualno obrazovanje. Mada je bilo izvesnih nesuglasica između Nacionalnog prosvetnog saveta i aktuelnog ministra Mladena Šarčevića, izvesne promene sistema se razmatraju.

Sve su ovo teme o kojima tek treba ozbiljno da se priča u bližoj ili daljoj budućnosti. Na drugoj strani imamo učenički i studentski standard kao dve stavke koje su deo svakodnevice srpskih i požarevačkih đaka i studenata. Prema rečima pomoćnika ministra prosvete iz Sektora za učenički i studentski standard mr Ljubiše Antonijevića, ovaj standard je u Srbiji na zavidnom nivou.

On dodaje da se za učenike i stipendije iz državnog budžeta izdvajaju velike svote novca. Određen deo sredstava izdvaja i grad Požarevac. Vesna Pejić je članica Gradskog veća zadužena za obrazovanje i ujedno prosvetni radnik u OŠ Dositej Obradović sa više od trideset godina staža.

Pejić kaže da grad svake godine izdvaja jedan deo svog budžeta na stipendiranje studenata na akademskim i strukovnim studijama. Na poslednjem konkursu opredeljen je novac za 51 stipendiju. Stipendija mesečno iznosi 10.000 dinara i isplaćuje se na deset rata. Osim toga, ona dodaje i da grad izdvaja i između 80 i 100 miliona dinara za obnovu i renoviranje fasada, stolarija i unutrašnjosti škola. Nedavno je novu stolariju dobila Požarevačka gimnazija, na školi Kralj Aleksandar I i Medicinskoj se radi fasada, sportska sala u Ekonomskoj ima novi parket kao privatnu donaciju, ali je manjim delom učestvovala i lokalna samouprava. Podloga je promenjena i u sali za fizičko Politehničke škole, uređuju se škole u Bradarcu i Kostolcu. Uslovi za učenje su svakako korektniji nego što su bili pre 5-10 godina.

Studenti imaju i mogućnost da konkurišu za državnu stipendiju koja je nešto više od 8.000 dinara, ali i da studiranje finansiraju iz budžeta republike. Cene domskog smeštaja relativno su niske uz solidan kvalitet smeštaja i ishrane u studentskim domovima.

Zbog navedenih benefita u prvi mah može začuditi činjenica da mnogi mladi po završetku škola i fakulteta ipak žele u inostranstvo. Mladi Požarevljani kroz anketu Boom93 odgovaraju zašto je to tako. Iako jedan broj njih još uvek tokom srednje škole nije siguran da li bi otišao van, taj postotak drastično raste kod onih koji su na studijama ili pri kraju studija.

Za njih nema dileme da je problem sistemske prirode. Sveprisutnost nezaposlenosti, nedostatak perspektive za napredak i sistemska korupcija su tri ključna problema mladih kada odlučuju da li bi išli ili ostali. Tužno je jer mnogi kažu da ostaju samo zato što ne vide sopstvenu mogućnost za odlazak. 

Antonijević kaže da je šteta kada država finansira dobrog studenta, koji po odlasku u inostranstvo stručnost i napore usmerava na razvoj neke druge ekonomije, nauke ili države.

Kada je reč o samom obrazovnom sistemu, modernizacija bi mu dobro došla, rekla je ranije za Boom93 Živkica Đorđević, pedagog Požarevačke gimnazije. Nastavni kadar treba da ima ulogu saradnika, a tradicionalne autoritativne uloge su prevaziđene. Zanimljivo je da slično kažu i učenici u anketi- od strogih nastavnika zaziru i njihove časove ne vole, a najproduktivniji su tamo gde su opušteniji.

Premda obrazovni sistem sam po sebi nije loš, mada je zahtevan, on kasnije ne nudi previše mogućnosti za traženje posla. Osim ako se kadrovi ne školuju za elektrotehniku, farmaceutsku industriju, geologiju ili neku od savremenih tehnologija, traženje posla može biti glavobolja.

Ono što mladima fali je praksa paralelno sa učenjem, saglasni su studenti. Dualno obrazovanje podrazumeva upravo tu komponentu prakse, po rečima Ljubiše Antonijevića. Mihajlo Jovanović je Požarevljanin koji je nedavno bio u poseti prijateljima u Švedskoj. Objašnjava da u Švedskoj još u srednjoj školi deca potpisuju prve ugovore o radnom odnosu. Mogu na primer da rade u Ikei i da pritom zarade pristojan džeparac.

Podrazumeva se da između škole i korporacije sa kojom mladi dogovor sklapaju, postoji usklađivanje u pogledu termina časova sa terminom radne smene.

Jedan od najinteligentnijih Srba, Uroš Petrović, razvio je u saradnji sa Rankom Rajovićem iz organizacije MENSA Srbija, NTC sistem učenja. Ovaj sistem bi mogao dopunjava naš tradicionalni obrazovni sistem, ali nema nameru niti mogućnost da ga zameni, objašnjava Petrović. On je i pisac za decu i mlade koji ih knjigama misterija stimuliše da razmišljaju i maksimalno aktiviraju svoje vijuge.

Time im proces učenja čini zanimljivijim kao što je činio i požarevačkim osnovcima u nekoliko navrata na promocijama svojih knjiga. On kao problem navodi i to što mi nemamo posebnu školu za darovitu decu, koja već od ranog uzrasta traže prečice u savladavanju gradiva. Deca su nam na PISA testovima kotirana loše u Evropi, a evropskih zemalja nema u vrhu na svetskom nivou.

Mnoga deca osvajaju značajna internacionalna priznanja iz matematike, menadžmenta, prava, nauke i drugih oblasti. Potencijala dakle u glavama ima. Međutim, političko-ekonomska situacija nije naklonjena prosvetarima, pa ne čudi kostatacija Vesne Pejić koja kaže da prosvetni radnici ne zarađuju dovoljno. Česti štrajkovi početkom svake školske godine nisu neuobičajena pojava, a ove godine bilo je samo štrajka upozorenja.

Uprkos pojedinim nedostacima koje naše obrazovanje ima, Uroš Petrović ne misli da je sistem loš. Međutim, za sistem se ne može reći da pruža značajne prednosti na tržištu rada. Naime, svakodnevno se priča o stranačkim knjižicama kao jedinom uslovu za zaposlenje, ali i o "moru" lažnih doktorata. U slučajevima kada se plagijat disertacije javnog funkcionera utvrdi, obesmišljava se obrazovni proces svake mlade osobe, koja u njega uloži i po 16, 18, 20 godina. Na stranu što nastavlja da uči do kraja života u materiji za koju se opredelila. 

Dok jedni smatraju da bi to trebalo promeniti od malih nogu kroz obrazovanje i značajno više građanskog vaspitanja nauštrb veronauke, drugi misle da su izbori i promene političke klime recept. Izvesno je jedino da promene treba da budu temeljne, kako bi lažnih doktorata i priča o njima bilo sve manje, a perspektiva za posao po završenim fakultetima- značajno više.

]]>
Wed, 28 Dec 2016 10:10:00 +0100 Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/36592/kakve-perspektive-nudi-domace-obrazovanje.html
Nije ih lako naterati da se "uključe" http://www.boom93.com/projekti/mladi/36588/nije-ih-lako-naterati-da-se-%22ukljuce%22.html Omladina nije dovoljno upoznata sa mogućnostima za volontiranje u Požarevcu. Neki su nezainteresovani, neki i ne znaju gde bi to mogli da rade. Oni treći, koji volontiraju, aktivni su članovi zajednice koji u volontiranju vide način da kvalitetno prekrate slobodno vreme i zbog osećaja da rade nešto dobro. ]]>

Mladi Požarevljani nisu dovoljno informisani o mogućnostima za volontiranje, pokazalo se u anketi, koju je za potrebe emisije "Ovo je zemlja za nas" sproveo radio Boom93. Oni uglavnom znaju za Omladinu JAZAS-a kao nevladinu organizaciju gde bi mogli da volontiraju, ali su im neke druge, novije organizacije nepoznanica. Osim JAZAS-a, prepoznaju i Crveni krst, gde je za pohvalu činjenica da se nekolicina sagovornika ankete i neposredno uključila u saniranje posledica poplava iz 2014. godine.

Loše je što stariji uglavnom ne prepozanju značaj volontiranja, pa volontere omladini neretko predstavljaju kao besplatnu radnu snagu, a volontiranje poistovećuju sa iskorišćavanjem.

Posledica nepoznavanja prilika za volontiranje, jeste da slobodno vreme mladih često bude utrošeno "u prazno", za kompjuterom, telefonom ili tabletom na nekoj društvenoj mreži. Nedostatak inicijative da se u slobodno vreme radi nešto korisno povezan sa nedostatkom neposrednog druženja, dovodi do ozbiljnih socijalnih problema kada je reč o formiranju mlade osobe, smatraju sociolozi. Upravo zbog toga, volontiranje može biti dobar način da se ovi problemi premoste.

JAZAS u Požarevcu funkcioniše već dvadesetak godina i taj vremenski period obezbedio mu je prepoznatljivost među omladinom. U međuvremenu, počeli su da se bave i drugim temama osim prevencije HIV/AIDS-a, pa su tako u novije vreme polja njihovog interesovanja postali i bezbednost na internetu i brojne druge teme.

Međutim, čak i JAZAS poslednjih godina ima poteškoća da održi korpus stalnijih volontera, na koje bi dugoročnije moglo da se računa. Manje ili novije organizacije u tom smislu mogu imati još i većih problema.

Maja Marić je na čelu jedne takve, novije organizacije- Urban Stream. Ona kaže da u svojim "redovima" imaju 15-20 volontera i oni se, osim što rade nešto dobro za svoje vršnjake i sebe, dobro i zabavljaju.

U oktobru su okončavali jedan od omladinskih projekata "Kaži i TI, jer TI smo MI" za koji Marić kaže da su sami volonteri realizovali od početka do kraja, dok je ona bila tu samo kao podrška. Reakcija volontera koji su radili na projektu izuzetno je pozitivna, a ohrabruje što su neki od njih bili angažovani po prvi put.

Organizacije se najčešće obraćaju srednjoškolskoj deci, saglasni su u Urban stream-u i JAZAS-u. Saradnja sa školama je dobra, ali je zanimljivo da dodatne aktivnosti traže deca koja su već negde aktivna, najčešće u školskim parlamentima, dok su ostali veoma često inertni i nezainteresovani.

Borisav Ilić iz JAZAS-a kaže da se omladinski rad deci može učiniti i napornim, jer posle školskog dana, volontiranje podrazumeva neko novo učenje i sticanje iskustva. Iako korist na kraju može biti neprocenjiva, na početku može odbiti učenike i učenice da se aktiviraju.

U Osnaživačkom centru, Filip Božilović smatra da mladi hoće i mogu da se aktiviraju, samo je potrebno animirati ih na pravi način, dok Maja Marić dodaje da za njihovo animiranje postoji više načina. Ona navodi primer kada su se volonteri pojavili u nekoj od škola u istovetnim majicama što je privuklo i druge đake da dođu i pitaju šta se to tu dešava.

Ilić kaže da među gradskim nevladinim organizacijama i udruženjima, volonteri ponekad "kruže", zanima ih sve pa se oprobaju u jednoj, drugoj ili trećoj priči. Zainteresovanost i volja su neke od važnijih osobina koje bi volonter trebalo da ima. Kristina Ilić, koja volontira već pet godina, deo vremena u JAZAS-u, a poslednjih godina i u neformalnom udruženju Mladi imaju reč, misli da idealan tip volontera ne postoji. Za svakoga se, kaže ona, može naći uloga.

Ta uloga će se teško održati kada nema dovoljno novca koji se ulaže u razvoj omladine. Pozitivno je što se iz gradske kase poslednjih meseci popravljaju fasade na nekim školama, ili njihovi enterijeri jer je i to ulaganje u kvalitetnije uslove obrazovanja mladih. Međutim, nije dobro što je Kancelarija za mlade neaktivna i što se ne ulaže dovoljno u projekte na kojima bi mladi i njihova kreativnost mogli da dođu do izražaja. Primera radi, u prethodnom krugu kada su dodeljivana sredstva za NVO, dato je 758.000 dinara iz budžeta, s tim što ta sredstva nisu nuđena samo organizacijama koje se bave mladima.

Usvojen je i novi Lokalni akcioni plan za mlade 2016-2020. godine, koji predstavnici NVO ocenjuju kao realniji u odnosu na prethodni. S druge strane, nije dobro što izostaje saradnja među organizacijama koje bi trebalo da "proizvode" društveno korisne omladince. Razgovora o različitim nivoima saradnje je bilo, ali se dalje od toga nije otišlo.

Božilović lokalnoj samoupravi zamera što još uvek ne prepoznaje dugotrajno održive projekte od interesa za mlade na najbolji način. Istovremeno joj priznaje i da je unapredila svoj rad na proceni projekata u odnosu na prethodne godine, kada je novac za NVO dodeljivan i fondacijama, iako ne bi trebalo.

Za neke stvari, zaključuje on, nije ni potreban novac. Vrlo je važno čak i samo razgovarati sa mladima o koristima volontiranja bar tokom srednje škole. U anketi se pokazalo da mladi Požarevljani žele da pomognu, ali još ne znaju gde sve to mogu, jer nisu posebno ni zainteresovani da saznaju.

Na omladinskim organizacijama je da ih za početak neposrednim kontatkom zainteresuju i time stvore uslove da mladi zaista počnu sa volontiranjem. Možda im se svidi, možda i ne, ali bar neće moći da kažu da nisu pokušali da urade nešto dobro.

 

Tekst je nastao u okviru projekta "Ovo je zemlja za nas" koji je podržao Grad Požarevac

]]>
Tue, 27 Dec 2016 11:18:00 +0100 Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/36588/nije-ih-lako-naterati-da-se-%22ukljuce%22.html
Preskači tabloidne vesti i bićeš medijski pismeniji http://www.boom93.com/projekti/mladi/36393/preskaci-tabloidne-vesti-i-bices-medijski-pismeniji.html Požarevac ali i ostali gradovi u Srbiji imaju određeni broj lokalnih medija. Uz one sa nacionalnom frekvencijom, ovi mediji kompletiraju medijsku scenu Srbije. Sadržaji koje emituju su više ili manje kvalitetni. Mlađa populacija ređe obraća pažnju na taj kvalitet, zbog čega je logično upitati se koliko je naša omladina medijski pismena. ]]>

Mladi medijsku pismenost tumače pogrešno. U anketi Boom93, uglavnom kažu da je to gramatička pismenost novinara, a ne sposobnost da se proberu kvalitetni novinarski sadržaji u medijskom prostoru u kome ima mnogo poluinformacija, trivijalnosti i tabloidnog „treša“.

Da bi bio kvalitetan, medijski sadržaj mora da informiše, edukuje, ili da zabavi. Novinari sve više „zabavljaju“ nauštrb informisanja i obrazovanja publike. Biraju teme i naslove koje im donose klikove, gledanost i slušanost, ali ne ispunjavaju svoj zadatak.

Koliko je to uočljivo i pojedinim omladincima, svedoči primer maturantkinje iz Požarevca, Ivane Jovanović, koja kaže da za nju dobri novinari nisu „plaćeni novinari, ili oni koji pišu o Staniji“. Ona iznosi i objektivnost novinara kao veoma važnu komponentu novinarskog posla, a mišljenje više strana u vestima vidi kao neophodnost. Razlika između nje i njenih vršnjaka je uglavnom što ona razmišlja o sadržajima koje sluša, gleda i čita. Zato N1, Insajder, Radio slobodna Evropu navodi kao primere ozbiljnijih medija i razdvaja ih od medija poput Pinka ili Informera. Dodaje da slična interesovanja imaju i njeni dobri prijatelji, ali sumnja da je tako sa ostatkom šireg okruženja. Jovanović inače namerava da upiše novinarstvo na Političkim naukama u Beogradu.

Njena nešto starija sugrađanka Sanja Đorđević, koja je upisala novinarstvo u Novom Sadu kaže da novinari služe da postavljaju pitanja i preispituju kuda ide novac građana. Uz to, njihova je obaveza da kritikuju rad političara i spreče ih ukoliko otkriju nepravilnosti ili nezakonitosti u njihovom radu.

Novinarstvo ju je privuklo jer je dinamična profesija, a njime je počela da se bavi kroz pisanje za portal Fanzini, ali i kroz omladinsku redakciju „Mladi imaju reč“ iz Požarevca. Đorđević kaže da ne bi mogla da sedi u kancelariji, ali nije sigurna da li bi i sama od početka mogla da se bavi ozbiljnim informativnim programom.

Aleksandra Marković nešto više od dve godine radi kao novinarka u požarevačkom dopisništvu Radio televizije Srbije. Jedna je od retkih koja je iz profesije PR-a prešla u novinarski posao. Kako su novinari stalno pritisnuti rokovima i malim platama, većina njih se obično opredeljuje da iz novinarstva ode put odnosa s javnošću.

Marković kaže da je na fakultetu učila o novinarstvu i komunikologiji, ali da je od trenutka kada je stupila u redakciju- počela praktično da uči od početka. Spektar tema kojima se RTS bavi je širok, a posebno su joj zanimljive one gde se sistem prikazuje iz ugla „običnog čoveka“. U dvominutnim prilozima nema mnogo prostora za podrobnije istraživanje, ali je odgovornost za svaku izgovorenu reč ogromna.

Ona dodaje da sintagma "javni servis" za nju ne predstavlja tek puki slogan, ali ne isključuje mogućnost da se jednog dana vrati poslu u kome je i započela karijeru.

Slično kao i većina mladih, informiše se uglavnom putem interneta, ali gleda i televiziju. RTS, N1, B92 ili Politika, neki su od medija koje prati.

I Ivana Jovanović navodi internet kao osnovni izvor informacija, koji svakome može da bude dragocen, ukoliko traži prave stvari. Smeta joj što se razvojem interneta svako počeo nazivati novinarom, jer novinarstvo ne doživljava kao zanat i olako Đorđević kaže da se „skrolovanje po njuzfidu“ ne može nazvati informisanjem, a za najveći broj mladih ali i onih starijih, informisanje se upravo tu završava.

Zbog toga često baratamo nebitnim podacima, poluinformacijama, a lako prenosimo i potpune neistine. U tom smislu, jedan od urednika RTS-a iz Beograda, Dragan Stojanović, društvene mreže smatra veoma lošom pojavom.

Iako veoma mlada, Jovanović je svesna nekih od pritisaka sa kojima se novinari suočavaju. Divi se autorki Insajdera, Brankici Stanković i istraživačko novinarstvo naročito ceni.

Novinarka RTS-a saglasna je da je istraživačko novinarstvo zanimljivo i napominje da se ozbiljnije novinarstvo tog tipa ne može smestiti u dvominutni dnevni prilog na televiziji. Ono se uglavnom bavi korupcijom, ili propustima sistema, čime se najveći broj dnevnih novinara ne bavi.

Urednik informativnog programa radija Boom93 Uroš Urošević navodi da dobar novinar mora pre svega da razmišlja, ali i da za njega ne postoji izričita definicija novinarskih tema. Novinarske teme su, jasan je Urošević, sve ono što je u javnom interesu. A javni interes je vrhovno načelo kojim bi svaki novinar trebalo da se vodi. Novinar neće imati novčanu satisfakciju, ali hoće profesionalnu, ističe urednik na Boom93.

Novinar mora da bude uporan i da „grize“ u ovom poslu, zaključio je on i objasnio da perspektiva novinarstva na lokalu nije dobra.

Pritisci i finansijska kriza u kojoj se nalaze mediji, uzrokuje njihovu zavisnost od budžeta, kaže Jovanović, što nužno vodi nedostatku slobode govora novinara- cenzuri i autocenzuri.

Pisanje trivijalnosti često se opisuje kao pokušaj „spinovanja“ i skretanja pažnje javnosti sa onoga što je zaista važno, čime novinari svesno krše kodekse profesije.

Recept za promenu takvog stanja leži pre svega u mladima, koji će svesno birati da ne pročitaju gde se danas fotografisala neka od starleta, nego koliko novca se iz budžeta izdvaja za opremanje omladinskog centra ili bolnice. Jedino tako će mediji početi da pišu o onome zbog čega i postoje, medijska pismenost će se poboljšati i stvoriće se jedan od neophodnih preduslova da počnemo da živimo u uređenijem sistemu i zemlji.

 

Tekst je nastao u okviru projekta "Ovo je zemlja za nas" koji podržava Grad Požarevac

]]>
Wed, 14 Dec 2016 13:57:00 +0100 Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/36393/preskaci-tabloidne-vesti-i-bices-medijski-pismeniji.html
Politikolozi: EU logičan put. Mladi: Možda ipak Rusija? http://www.boom93.com/projekti/mladi/36278/politikolozi-eu-logican-put.-mladi-mozda-ipak-rusija.html Mladi Požarevljani u zapaženoj meri su evroskeptični, a kao razlog za privrženost istoku navode etničke, "bratske" veze sa Rusijom. Na drugoj strani, stručnjaci tvrde da civilizacijski pripadamo zapadnoevropskim narodima, a EU vide kao strateški put Srbije i u dolazećim godinama. ]]>

Činjenica je da je Požarevac poslednjih godina dobijao više novca posredno ili neposredno od zemalja Evropske unije. Sa druge, istočne strane, kapital nije dolazio u naš grad. Interesno gledano, činjenica da mladi često pokazuju više sklonosti ka istoku, ne izgleda logično. U anketi Boom93 od mladih sugrađana saznajemo da manje ili više, ali samo delimično znaju šta je Evropska unija. Za evropske integracije su čuli uglavnom posredstvom televizije, ali nisu detaljnije upućeni u to šta čini proces pridruživanja Uniji, koja su poglavlja i slično.

Veljko Obradović iz Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj kaže da je Grad prethodnih godina realizovao više važnih projekata koje je finansirala EU, poput projekta rekonstrukcije vodovoda, novca za zbrinjavanje izbeglih i interno raseljenih lica, za brigu o starim licima i upravljanje imovinom.

Obradović kaže da je bilo i takozvanih "soft", manjih projekata poput projekta nemačke organizacije "Help" za samozapošljavanje, ali kaže da se ne seća da je poslednjih godina iz Rusije dolazio direktan kapital za razvoj grada.

Politikolozi Stefan Tomić i Mitar Nikolić iz Požarevca saglasni su u oceni da je uprkos manjkavostima, Evropska unija i dalje jedini logičan izbor strateške politike Srbije u dolazećim godinama.

Nikolić kaže da se nedavnim Bregzitom otvorila mogućnost za veće "zbijanje redova" među postojećim članicama Evropske unije, dok se ekonomski mora nadomestiti britansko tržište. Zbog toga smatra izlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz Unije kao dobru stvar za nas. Samu Evropsku uniju odabrao je na master studijama kao polje interesovanja.

Nikolić ističe da su njene dve glavne karakteristike solidarnost i saradnja, dok su neki od osnovnih principa EU vladavina prava, slobodno tržište i sloboda govora. Stefan Tomić negira da ovi postulati kod nas postoje, dok Mitar Nikolić saglasan je da svakako ima prostora za napredak u ovim oblastima.

U prilog tvrdnji da u Srbiji nema vladavine prava, Tomić iznosi tvrdnju da se pravila i zakoni suspenduju od slučaja do slučaja, pa navodi primere rušenja u Savamali i skorašnjeg slučaja nelegalne gradnje u Novom Pazaru.

Kada je reč o tržištu, Nikolić kaže da se u EU cene marljivost, kompetentnost i znanje. Tokom boravka u Švedskoj, Mihajlo Jovanović, devetnaestogodišnjak koji namerava da napusti Požarevac i otisne se put Skandinavije, potvrđuje ovu tvrdnju kao činjenicu. Smeta mu što u Srbiji nema mnogo mogućnosti za posao, ali i što i tamo gde je ima, obično nisu presudne tri navedene osobine radnika.

Osim toga, školski sistem je značajno napredniji od srpskog, ističe Jovanović. Nastava u školi je podeljena na dva dela u toku dana, a momci i devojke se u međuvremenu druže. Time se po njegovoj oceni značajno doprinosi i negovanju kulture tolerancije među osobama različite narodnosti, boje kože, kose i slično.

Veljko Obradović navodi da je u Požarevcu kultura uz književno izdavaštvo svetla tačka, a činjenicu da imamo tri glumačka festivala naveo je kao pozitivan primer kulturne baštine. Ekonomski i dalje kaskamo i kao grad i kao država. Sistemski takođe. Stefan Tomić kaže da je neverovatno da Evropska komisija nije odreagovala na spomenute slučajeve Savamale i Novog Pazara u svojim izveštajima.

Zbog toga i sam priznaje kod sebe porast skepse prema prijemu u EU, ali ne odustaje od ideje prihvatanja vrednosti koje nekadašnja evropska ekonomska zajednica zastupa. Ovaj entitet je od kraja četrdesetih i početka pedesetih godina prošlog veka narastao u super-državu od 500 miliona stanovnika. Mitar Nikolić kaže da i ovakva organizacija ima svoje probleme poput sporosti u odlučivanju i reagovanju na krizne situacije, što se pokazalo tokom ukrajinske i migrantske krize poslednjih godina.

Direktne benefite za mlade Požarevljane Nikolić vidi u njihovoj mobilnosti. Moći će da se susreću sa novim kulturama, mada se kod nas članstvo u EU tumači kao sigurna plata od 1.000 evra za svakog radnika. EU nudi samo bolje mogućnosti, ali ne garantuje ništa, podseća Nikolić.

Put evropskih integracija, omogućio je i medijima više slobode. Brojni projekti koji se finansiraju iz evropskih fondova bave se korupcijom nosilaca javnih funkcija i njihovom odgovornošću.

Na drugoj strani, Stefan Tomić ne misli da će se u Požarevcu bilo šta drastično promeniti kada Srbija uđe u Evropsku uniju, ako se ne promeni struktura nosilaca javnih funkcija u Požarevcu. On dodaje da bi zbog otvorenosti tržišta mnogi mladi odavde samo iskoristili priliku da odu u neku od razvijenijih zemalja. Veljko Obradović kaže da je moguće da se slobodno pristupi tržištu rada Unije tek sedam godina od pristupanja ovom entitetu. To znači da bi Srbija, ako se obistini projektovano priključenje 2021. godine, tek 2028. ostvarila pun protok i mobilnost ljudi ka drugim zemljama članicama.

Mitar Nikolić napominje da je kod procesa pristupanja EU ključno da EU bude sredstvo, a ne cilj. Nužno je da sami radimo na poboljšanju sistema, a ne da na ceo ovaj proces gledamo kao na prinudu koju nam neko "odozdo" nameće.

Iz Kancelarije za LER poručuju da su za sada projekti prekogranične saradnje sa Rumunijom bili odličan potez, da se sa lokalnom samoupravom u rumunskoj Rešici sarađuje odlično, ali da se još takvih poslova planira i u budućnosti.

Srbiju narednih dana očekuje moguće otvaranje tri nova poglavlja u procesu pregovora- o javnim nabavkama, nauci, obrazovanju i kulturi. Ukupno moramo da prođemo kroz 35 poglavlja.

Ako narednih godina i uspemo da pristupimo Uniji, to nam nužno ne obećava da ćemo moći odmah da se nazovemo građanima Evrope. Suština pristupa je, objašnjavaju politikolozi, u putu do trenutka pristupanja. Ako se država do pristupanja zaista uredi, onda je paraf na sporazum o priključivanju puka formalnost.

 

Tekst je nastao u okviru projekta "Ovo je zemlja za nas", koji podržava Grad Požarevac

]]>
Wed, 7 Dec 2016 14:28:00 +0100 Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/36278/politikolozi-eu-logican-put.-mladi-mozda-ipak-rusija.html
Kada loše navike postanu društvene norme http://www.boom93.com/projekti/mladi/36162/kada-lose-navike-postanu-drustvene-norme.html Mladi Požarevljani skloni su da se olako prepuste stereotipima i netoleranciji prema nekolicini društvenih grupa poput pripadnika LGBT zajednice ili Romima. Žene su tradicionalno u podređenom položaju, a od osoba sa invaliditetom se neretko okreće glava, da se njihov problem ne bi ni video. U takvom okruženju nije lako razviti empatiju ili stvoriti uslove za pomirljivost. ]]>

U Srbiji i Požarevcu nekoliko je grupa stanovništva koji su češće diskriminisani od ostalih. Žene, LGBT zajednica, Romi i invalidi. Prema ispitivanju Boom93, najviše netrpeljivosti vlada prema gej populaciji. NVO aktivistkinja Marija Đorić sugeriše da je veća verovatnoća da će nasilje biti ispoljeno prema homoseksualcima nego prema drugima. U tom smislu, ljudima najviše smetaju muški gej parovi.

Parada ponosa "bode oči", a prava homoseksualaca se ne posmatraju kroz prizmu "običnih" ljudskih prava koja Ustav garantuje svim građanima Srbije. Nemanja Jovanović je pripadnik LGBT populacije koji kaže da ga do sada niko nije fizički napadao zbog seksualne orijentacije. Svestan je da takvih neprijatnosti  inače ima. On dodaje da je stanje nešto bolje nego što je bilo ranije, te da je pristup borbe za prava LGBT do sada dao pozitivne pomake. Značajno je što borba za prava LGBT pokreće i pitanje ostvarivanja prava drugih marginalizovanih grupa. Zato nazivu LGBT, često dodaje "+".

Po njegovom mišljenju, važno je da se menjamo  zbog sebe samih i bolje klime u društvu, a ne zbog toga što nam neke nove norme nameće Evropska unija.

Koliko pojedine ustaljene norme mogu da budu pogrešne ističe Marija Đorić, kada navodi primer da poslodavci žene i dalje često pitaju o planovima za porodicu, rađanje i slično.

Iako su žene u svakodnevnom životu na ulici bezbednije nego gej parovi, njihova prava su u mnogim slučajevima zanemarena. Ženu na javnoj funkciji mnogi i dalje ne tolerišu ili uzimaju za ozbiljno.

Đorić kaže da žena često mora da bude bolja od muškarca da bi bila ista kao on, što je posledica “mačo” kulture koja kod nas vlada još uvek. Uprkos postojanju brojnih feminističkih pokreta tokom 20. veka, na pojedina prava žena i dalje se gleda neblagonaklono.

Zlatko Salihović je član Saveza slepih i od rođenja ima čulni nedostatak vida. On smatra da se naglašavanjem razlika ne postiže mnogo toga na razvijanju tolerancije. Za sebe kaže da je odrastao među decom koja vide normalno i da sa njima tokom odrastanja nije imao nikakvih problema. Više neprilika doživeo je od slepih ljudi, nego od onih koji ovaj nedostatak nemaju. Misli da je nenaglašavanje razlika najbolji način, na koji se i sam uklopio u društvo.

Kao posledica žustrijeg bunta za prava pojedinačnih grupa, očekuje se revolt većinskog društva, kaže Salihović. Previđaju se mnogo opštiji i veći problemi od prava nekih grupa. Jedan od takvih problema je nezaposlenost, odnosno teška ekonomska situacija u društvu.

Upravo ovde se može tražiti i deo razloga što ljudi ne obraćaju toliko pažnje na prava marginalizovanih grupa. Preča su egzistencijalna pitanja od toga da li se negde održava Parada ponosa ili protest žena zbog uslovljavanja od strane poslodavaca.

Jovanović kaže da su ljudi ravnodušniji prema pitanjima LGBT + osoba, ali i da je poslednjih godina više onih koji misle da nasilje nije način da se "razgovara" sa LGBT osobama.

Nužno je da se prihvati činjenica da 10 do 20 osoba na 100 ljudi pripada LGBT. Jovanović kaže da je to činjenično stanje u svakoj od država sveta, pa i kod nas. Ako se ima u vidu činjenica da ni ovo nije potpuno prihvaćeno u Srbiji, gej osobama je jasno da se empatija neće lako razviti.

Marija Đorić misli da se diskriminacija žena u mnogim slučajevima doživljava kao nešto uobičajeno, zbog čega se zamagljuje granica između poštovanja i kršenja njihovih prava.

Kada je reč o Romima, njihova marginalizovanost vezuje se za stereotipe poput lenjosti ili neobrazovanosti. Međutim, Jovanović kaže da i gej populacija ima etiketu brojnih stereotipa poput prozapadnih uverenja, specifičnog modela oblačenja, govora i gestikulacije. Ovo u praksi nije tačno, zbog čega se kao homoseksualci ili lezbejke ispostave oni za koje se nikad ne bi pomislilo.

Kultura tolerantnosti ne podržava taj vid prikrivanja orijentacije, dok se kod nas mnogi nerado izjašnjavaju kao Romi ili homoseksualci.

Jedan od važnih činilaca koji umeju da stvore lažnu sliku o spomenutim grupacijama društva su mediji. Osim medija, obrazovni sistem bi po mišljenju sagovornika trebalo ozbiljnije da se pozabavi razvijanjem kulture tolerancije.

Obrazovani Romi na primer razbijaju predrasudu i stereotip i time krče sebi put ka lakšem prihvatanju, smatra Đorić. Međutim, i jedni i drugi i treći još uvek moraju da pokažu inicijativu borbe za svoja prava. Kako je jasno da su mnogi "obični" građani apatični i nisu svesni svojih prava, taj put ka toleranciji mladih, može se činiti veoma teškim i mukotrpnim procesom.

 

Tekst je nastao u okviru projekta "Ovo je zemlja za nas" koji podržava Grad Požarevac

]]>
Wed, 30 Nov 2016 15:02:00 +0100 Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/36162/kada-lose-navike-postanu-drustvene-norme.html
Nasilje mladih u porastu, više tuča nego ranije http://www.boom93.com/projekti/mladi/36065/nasilje-mladih-u-porastu-vise-tuca-nego-ranije.html Na evidenciji Centra za socijalni rad nalazi se oko 300 maloletnika sa problemima u ponašanju. Kada dođu do evidencije Centra, već su počinili neko krivično delo, nakon čega može uslediti rehabilitacija u požarevačkom klubu za mlade „Šansa“. Ono što brine, jeste povećanje broja težih krivičnih dela prema čoveku, ali i nedostatak preventivnih programa. ]]>

Mladi se poslednjih godina više okreću nasilju prema čoveku, od nasilja prema stvarima ili imovini. Prema rečima direktorke Centra za socijalni rad, Tatjane Rajić, mladi Požarevljani su skloniji tučama poslednjih godina, dok su ranije više činili krađe. Krađe za posledicu barem nisu imale telesne posledice i povrede.

U anketi koju je sproveo Boom93, pokazalo se da se skoro svaki mladi Požarevljanin bar nekad potukao do srednje škole. Takve situacije se u srednjoškolskom periodu uglavnom dešavaju zbog sukoba tokom izlazaka, a u poslednje vreme i sukoba na društvenim mrežama.

Rajić, koja je i sama bila rukovodilac socio-rehabilitacionog kluba za mlade „Šansa“ smatra da ta vrsta usluge u zajednici jeste deo odgovora na problem. „Šansa“ može da pomogne u korigovanju ponašanja mladog čoveka kada do problema već dođe. Specijalni pedagog Biljana Ignjatović, smatra da bi nastanak problema trebalo preduprediti preventivnim delovanjem, kakvog kod nas nema dovoljno.

Ignjatović smatra da bi decu trebalo učiti kako da se suočavaju sa različitim vrstama konflikata, na nenasilan način. Ona dodaje da je ove godine na procesu rehabilitacije u „Šansi“ tridesetak mladih podeljenih u četiri grupe.

Kod veoma malog postotka rehabilitovanih ima ponovljenih nasilnih ispada i novih krivičnih dela. Rajić iz tog razloga misli da su agresivni ispadi najčešće jednokratni odgovor na frustracije sa kojima se suočavaju naši mladi sugrađani.

Sa time je saglasna i psiholog Politehničke škole iz Požarevca, Tanja Babejić. Ona da svako od nas prirodno ima agresivan impuls u sebi, ali on svakako ne predstavlja trajan obrazac ponašanja i delovanja kod najvećeg broja ljudi. U suprotnom, bila bi reč o ozbiljnom problemu. Škola u kojoj radi kao psiholog nekada je važila za jednu od onih u kojima se po pravilu dešava mnogo sukoba među decom. To stanje se uvođenjem pojedinih četvorogodišnjih smerova promenilo nabolje. Konflikata je znatno manje nego pre petnaestak godina kada je u školi počela da radi.

S druge strane, sukoba između devojčica ima više nego pre, a devojčice agresivnost pri fizičkom sukobu ispoljavaju jednakim, ako ne i većim intenzitetom nego dečaci.

Babejić je svesna da pojedini konflikti u školama prođu neprimećeno ili nekažnjeno, a slično misli i Biljana Ignjatović. Postoje primeri kada škole agresivne ispade svojih đaka pokušavaju da zadrže u okviru zidova škole, da se ne bi remetila njena reputacija.

Nasilje nad mladima

Uzročnika nasilja mladih ima više, a jedan od glavnih je nasilje nad mladima. Tatjana Rajić navodi loše ekonomsko stanje i uticaj vršnjačkog okruženja kao neke od razloga, dok Babejić navodi netrpeljivost kao povod za nasilno ponašanje.

Model iz porodice je jako bitan, kažu stručnjaci. Međutim, navode i da nije nužno da se dete, koje u porodici ima oca alkoholičara ili loše odnose između oca i majke, i samo kasnije okrene nasilju. Aleksandar je požarevački učenik koji ima prijatelja kome čak ni odličan uspeh u školi nije dovoljan da zadovolji „apetite“ roditelja. Oni na dete vrše pritisak i čine kako psihičko, tako i fizičko nasilje. Na pitanje zašto onaj ko trpi nasilje neće da sam govori o svom problemu i poveri se, Aleksandar kaže- strah. Misli da ga niko ne može zaštititi u njegova četiri zida, ako roditelji saznaju da je nekome rekao.

Biljana Ignjatović kaže da se i roditelji u procesu razvoda ponekad „razračunavaju“ preko deteta. Jedan roditelj govori loše o drugom i obrnuto, a jedino dete trpi.

U Centru za socijalni rad, sa nekoliko hiljada korisnika radi svega 8 voditelja programa. Centar ima odeljenje za nasilje u porodici, ali i odeljenje za rad sa decom. Kapaciteta da podmire samo mlade, nemaju, zato što se odeljenje za decu bavi znatno širim opsegom aktivnosti.

Biljana Ignjatović, koja sada obavlja funkciju rukovodioca „Šanse“, kaže da se mladima koji trpe nasilje u porodici, mora pristupiti postepeno. Potrebno je vreme da bi se dete „otvorilo“ jer je neophodno da stekne poverenje u nekoga.

Sajber nasilništvo

Internet nam gotovo izvesno garantuje anonimnost kada nekoga hoćemo da uznemiravamo. Osim u situacijama kada činimo krivično delo koje registruje Odeljenje za visokotehnološki kriminal, najčešće ostajemo „nevidljivi“. Kako je internet sveprisutan od početka dvehiljaditih godina, mnogi ga uzimaju „zdravo za gotovo“. Po sličnom rezonu, ni mladi Požarevljani nisu svesni koje ih sve opasnosti vrebaju na netu. Isto tako, putem tastature su znatno spremniji na sukob, koji se često sa tastature prenese u ukrštanje pesnica negde u gradu.

Vlada Bošković je asistent na projektu „Program bezbednosne kulture za mlade“ koji podržava misija OEBS-a. Projekat se sastoji iz 40 predavanja sa 13 tema, a cilj jeste preventivno delovanje i podizanje bezbednosne kulture mladih. Neke od tema se odnose i na nasilje i bezbedno ponašanje na internetu. Bošković kaže da za razliku od fizičkog nasilja, nasilje na internetu može da bude kontinuirano i da traje 24 sata. Bošković ističe da će programom bezbednosne kulture biti obuhvaćene i relevantne institucije poput škola, policije i drugih „odraslih“ grupa stanovništva.

Programi tog tipa, neophodni su po mišljenju Biljane Ignjatović, ali i direktorke Centra za socijalni rad. Rajić navodi podatak da svega 25 odsto roditelja zna da im dete ima profil na nekoj od društvenih mreža, a zanemarljiv postotak njih zna za aktivnosti deteta na „fejsu“.

Sagovornici sugerišu da i obrazovne institucije i roditelji moraju da steknu mnogo više poverenja dece, kako se ona ne bi priklanjala pogrešnim uzorima i stvarima. Umesto da se loptica odgovornosti za neadekvatno vaspitanje prebacuje sa roditelja na škole i obrnuto, i jedni i drugi na kvalitetnom vaspitanju moraju da porade znatno više, zaključak je stručnjaka.

Ako se to u budućnosti ne promeni, posledica može biti sve više težih slučajeva maloletničkog nasilja u arhivama Centra za socijalni rad i lokalnih sudova.

 

Tekst nastao u okviru projekta "Ovo je zemlja za nas", koji podržava Grad Požarevac

]]>
Thu, 24 Nov 2016 12:14:00 +0100 Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/36065/nasilje-mladih-u-porastu-vise-tuca-nego-ranije.html
Ne zanima ih politika- cena koju će sutra i sami plaćati http://www.boom93.com/projekti/mladi/35941/ne-zanima-ih-politika--cena-koju-ce-sutra-i-sami-placati.html Mlade Požarevljane politika i bavljenje njome ne zanima. Dok većina za ponekog političara poput Vučića, Nikolića, Dačića, Tadića ili Čedomira Jovanovića, gotovo niko ne zna nijednog političara iz Požarevca. Stručnjaci u oblasti političkih nauka tvrde da je loše kada se barem osnove politike i njenih procesa ne prate. ]]>

Tek sporadično, požarevački srednjoškolci spomenu ime aktuelnog gradonačelnika Baneta Spasovića. Ostali lokalni političari su im potpuna nepoznanica. Anketa Boom93 o zanimanju mladih za politiku sprovedena u dve srednje škole i na ulicama Požarevca, pokazala je da mladi ne pokazuju interesovanje za politička dešavanja u svom gradu.

Povremeno isprate ono što je "u ponudi" na većim televizijama, gde se najčešće pojavljuju imena Aleksandra Vučića, Tomislava Nikolića, Čedomira Jovanovića i poslednjih meseci Vojislava Šešelja.

Suprotno tome, Ivan Jović, koordinator omladine SNS u Požarevcu kaže da je politikom pre petnaestak godina počeo da se bavi baš zbog problema koje je uviđao u svojoj mesnoj zajednici, Sopot. Skoro deceniju i po kasnije postao je i član Gradskog veća i po prvi put je u prilici da nešto menja.

Mladi su politički apatični, a deo razloga, po sociološkom mišljenju Nikole Jankovića, leži u izneveravanju ideala 5. oktobra koji sa ove distance izgledaju kao "glupost".

Jović kaže da SNS svoje omladince postepeno uči da se bave politikom, da bi kasnije preuzeli neku od partijskih funkcija i funkcija u lokalnoj samoupravi ili preduzećima. Da seminara i obuka za mlade političare ima i Socijalistička partija Srbije, napominje Nikola Živković, predsednik omladine SPS-a u Požarevcu i član glavnog odbora partije u Beogradu.

Master političkih nauka, Marija Đorić sumnja u kvalitet političkog obrazovanja za mlade, jer je i među starijim članovima opštinskih odbora partija videla veliku količinu elementarnog nepoznavanja politike. Prisustvovala je sastancima nekoliko partija, gde je, kako kaže, potpuno zanemaren značaj programa partija, jer je akcenat stavljen na pridobijanje birača. U predizbornoj kampanji su čak, proletos neke od partija zahtevale od svojih centrala iz Beograda da im urade kampanju, otkriva Đorić.

S druge strane, uloga mladih je svedena na lepo lice stranke u kampanji, gde su mladi izbačeni u "izlog", da bi partije pokazale kako imaju mlade ljude na koje računaju. Praksa, kaže Đorić govori sasvim drugačije. Mladih nije bilo kao aktivnih učesnika na tribinama, a njihovo mišljenje nije se moglo čuti gotovo nigde. Pre i posle kampanje, mladi se dakle vraćaju u "magacin".

Živković kaže da SPS omladinu priprema za sprovođenje politike partije i dodaje da je zadovoljan jer je formirao čvrstu mrežu omladine u okrugu. Aktivni članovi, kako kaže, moraju da budu obrazovani, dinamični i da imaju dobre menadžerske sposobnosti.

Sve ovo podrazumeva i veliku količinu volje, a upravo volja za bavljenje politikom nedostaje mladim Požarevljanima. Zato je i omladinac SPS-a svestan da neće svi mladi članovi biti aktivni. Neki su stranci pristupili i samo zbog toga što im je neko iz porodice stari član SPS-a, ali i iz drugih razloga.

Prema rečima Ivana Jovića, omladina SNS-a čini 60 odsto od ukupnog članstva u Požarevcu, gde "naprednjaci" imaju više od 9.000 članova. Od toga je 200-300 omladinaca aktivno. SPS ima oko 200-300 omladinaca, a 35 njih čini odbor. Članstvo partija se tokom prethodnih godina osipalo, dok se u SNS-u broj članova drastično povećao. Mladi politikolog i politički aktivista Demokratske stranke, Stefan Tomić, kaže da zbog toga morate dobro da razmislite kome ćete verovati, jer veliki broj ljudi biva član jedne, a već sutradan neke druge stranke.

Marija Đorić to vidi kao očekivan proces, jer je trenutno SNS dominantna politička snaga u Srbiji i Požarevcu. Međutim, problem je napominje ona, što veliki broj mladih traži posao posredstvom članstva u partiji. Niko ili gotovo niko ko je član partije neće priznati da toga ima u njegovoj stranci, iako su slučajevi "kadriranja" posle svakih izbora više nego evidentni.

I Ivan Jović i Nikola Živković kažu da nažalost u svakoj stranci ima slučajeva gde novi članovi dođu i direktno kažu- Čuo sam da možete da me zaposlite. Stefan Tomić, parafrazirajući Karla Marksa, kaže da je preduslov za slobodu- ekonomska nezavisnost. U situaciji gde je mnogo ljudi siromašno i nezaposleno, a mnogo mladih i sa 30 godina živi kod roditelja, takva nezavisnost ne može se očekivati. Jasno je, ističe Tomić, zašto mnogo mladih posao traži preko partije.

Dvojica članova SNS i SPS, saglasni su i da se stoga moraju stvoriti uslovi da mladi ljudi ostaju u Požarevcu, a ne da idu van grada ili van zemlje. Jedna od ideja je potenciranje preduzetništva za mlade. Jović kaže da će budžetom za 2017. godinu, ovaj vid preduzetništva biti finansiran znatno ozbiljnije nego do sada.

Još jedan od izazova jeste i kako animirati mlade Požarevljane da se bave politikom da bi nešto menjali. Jasno je da se kroz takvo delovanje donose vitalne odluke, kako za grad, tako i za zemlju.

Đorić zato naglašava da je nužno da se više mladih uključi u političke procese, makar posredno. Jedan od dobrih načina je učenje politike kroz nevladine organizacije, smatra Stefan Tomić. Obrazlaže to činjenicom da su motivi u NVO, iskreniji.

Politikolozi zaključuju da će se politika baviti nama čak iako se mi njome ne bavimo. Na povećanje cena akciza na gorivo ili promene poreza na bebi opremu i tehničke aparate mnogi samo klimaju glavom i negoduju sami za sebe. To su samo neki od svakodnevnih primera gde se politika bavi nama nezavisno od naših prohteva.

Dok se mladi više ne uključe u učenje politike, kada odrastu postaju podložniji spinovima političara. Dok se ne nauče, neće imati kontrolu nad donošenjem zakona i sklapanjem velikih, tajnih, a štetnih ugovora sa stranim kompanijama i zemljama. Krajnju cenu će sutra platiti isti oni mladi ljudi, koje politika danas nije zanimala.

 

Tekst je nastao u okviru projekta "Ovo je zemlja za nas" koji podržava Grad Požarevac

]]>
Thu, 17 Nov 2016 10:05:00 +0100 Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/35941/ne-zanima-ih-politika--cena-koju-ce-sutra-i-sami-placati.html
Otišao na Maltu zbog politike i ekonomije http://www.boom93.com/projekti/mladi/35923/otisao-na-maltu-zbog-politike-i-ekonomije.html Politička i ekonomska situacija, kako u Srbiji, tako i u Požarevcu, nije na zavidnom nivou. Miljan Dobričić je jedan od požarevačkih mladića koji sa time nije mogao više da se miri, zbog čega je otišao da radi u inostranstvo. ]]>

Dobričić je radio u Beogradu kao zdravstveni radnik pet godina. Školu je završio u Požarevcu i radio, kako kaže, human posao. Politika ga nije nikada zanimala, da se njome aktivno bavi. To je počelo da se menja kada je na poslu počeo da trpi pritisak da iz jedne stranke pređe u drugu da bi zadržao zaposlenje.

"Kad sam dobijao ultimatume bilo mi je stvarno teško. Na takve stvari nisam imao odgovor", žali se Miljan.

Razočaran rezultatima izbora u aprilu, po prvi put je počeo da razmišlja o odlasku iz zemlje. Početkom avgusta otišao je na Maltu, gde su kako kaže sve same "obale i kamen" ali se bar bolje živi.

"Otišao sam tamo u potrazi za nekim pristojnijim životom, u potrazi za time da više ne budem blokiran, da više ne budem kočen, da ne doživljavam čak ponekad i mobing na poslu." kaže Dobričić.

Problem po njegovom mišljenju nisu samo trenutna vladajuća politička garnitura i ekonomska situacija, već i činjenica da su mladi u velikoj meri podeljeni. Pojedini drugovi iz srednje škole više mu se ni ne javljaju jer znaju da podržava drugačiju političku opciju od njih. Mladi se ne identifikuju svojom starosnom grupom već po stranci čiji su simpatizeri ili aktivisti.

Član Gradskog veća i koordinator omladine Srpske napredne stranke Ivan Jović kaže da je neophodno stvoriti uslove da mladi Požarevljani ne odlaze u inostranstvo, sa čime je saglasan i predsednik omladine Socijalističke partije Srbije, Nikola Živković.

Jović smatra da se kod mladih mora pospešiti privatno preduzetništvo, ali dodaje da je to dug i mukotrpan proces. Kada je reč o političkoj kulturi, sagovornici konstatuju da je mladima neophodna politička edukacija kako bi i dugoročni efekat bio demokratičnije društvo.

]]>
Wed, 16 Nov 2016 15:03:00 +0100 Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/35923/otisao-na-maltu-zbog-politike-i-ekonomije.html
Srednjoškolci će učiti osnovce o bezbednosti na internetu http://www.boom93.com/projekti/mladi/35824/srednjoskolci-ce-uciti-osnovce-o-bezbednosti-na-internetu.html Od 12. do 14. novembra organizuje se trodnevna obuka za srednjoškolce u oblasti bezbednosti na internetu. Ideja je da srednjoškolci to znanje prenesu svojim mlađim drugovima iz osnovnih škola i upoznaju ih sa posledicama nebezbednog surfovanja. U planu i tribine za roditelje. ]]>

Obuku drže treneri iz Timočkog omladinskog centra u okviru projekta "Za bezbedan klik" koji sprovodi Omladina JAZAS-a. Zoran Jović iz JAZAS-a kaže da će obuka trajati tri dana. Prevencija nasilja, bezbedno korišćenje interneta i veštine komunikacije su teme koje će srednjoškolcima biti prikazane tokom vikenda.

Nakon toga, od njih se očekuje da stečeno znanje prenesu požarevačkim osnovcima. Osim spomenutih tema, mladima će biti prikazani i primeri iz Srbije, šta može da se desi ako se ne surfuje bezbedno. Uvrede i nasilje putem društvenih mreža, pa i pedofilija, otmice ili distribucija nagih fotografija maloletnika, neki su od ozbiljnijih problema, koji mogu naškoditi formiranju mlade osobe.

To su sve one stvari koje mladi previđaju kada idu na internet. Jović poručuje da se nikad ne zna ko je sa druge strane ekrana, ma koliko na fejsbuku stoji fotografija. O tome svedoče i brojni primeri krađe ili izmišljanja identiteta koje navode inspektori iz Odeljenja za visokotehnološki kriminal.

Zoran Jović kaže da će biti održana i tribina za roditelje o opasnostima na internetu i društvenim mrežama. Prema njegovim rečima, važno je da se roditelji uključe u tu problematiku jer nisu dovoljno informisani o aktivnostima svoje dece "onlajn". Previše su zaokupirani zaradom i pitanjem kako da dođu do novca, da bi se bavili i time. Pozivi će biti poslati kroz školske savete ali i neposredno, pa neće biti opravdanja za nedolazak.

Ključni nedostatak dece na internetu može da bude lakovernost, činjenica da olako daju svoje privatne podatke nepoznatima. Razmišljanje "Ma neće to mene", bilo da je reč o nasilju, seksualnom zlostavljanju, pedofiliji ili krađi identiteta, takođe se olako shvata. Iskustvo govori drugačije, a nasilje ili neki od štetnih uticaja interneta i društvenih mreža, ne zaobilazi nikoga.

 

Tekst je nastao u okviru projekta "Ovo je zemlja za nas", koji je podržao Grad Požarevac

]]>
Thu, 10 Nov 2016 09:15:00 +0100 Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/35824/srednjoskolci-ce-uciti-osnovce-o-bezbednosti-na-internetu.html
Prijatelja sve više, druženja sve manje http://www.boom93.com/projekti/mladi/35820/prijatelja-sve-vise-druzenja-sve-manje.html Boravak na društvenim mrežama ubrzava komunikaciju, ali ima i mnoge negativne posledice, smatraju sociolozi. Veliki broj mladih je i pored mreža usamljen, sve je više pojedinaca, ali i cepanja tradicionalnih oblika društvenih grupa. ]]>

Sociolog Jadranka Vasić smatra da komunikacija putem interneta osiromašuje rečnik, jezik se menja, ali i kvalitet društvenih odnosa. Mladi se sve manje druže neposredno, dok na fejsbuku broj prijatelja samo raste, objašnjava ona.

Vasić navodi da je i sama prisutna na fejsbuku, ali tek pošto su joj učenici kojima je u Medicinskoj školi razredni starešina, kreirali profil. Kaže da je pristala uz uverenje da to neće ići dalje od potreba komunikacije u odeljenju. Svesna je, dodaje, da taj vid međusobne komunikacije nije dobar jer mladi o njemu ne promišljaju na isti način kao i stariji. Lično sa mrežama ima i pozitivno iskustvo jer je sa jednim svojim rođakom stupila u kontakt posle 20 godina.

Dok mladi ne biraju koga će da dodaju za prijatelja, ima i onih koji fejsbuk aktiviraju zbog pritiska okoline, da ne bi bili "autsajderi", tek najmanje je onih koji se tome opiru zbog mogućih bezbednosnih problema. Vasić kaže da društvene nauke danas ne mogu da stignu da isprate tehnologiju u svom razvoju.

Učenici Medicinske škole su pre nekoliko godina sproveli istraživanje o navikama na internetu. Istraživanje je pokazalo da više njih traži nova poznanstva nego da stupi u kontakt sa prijateljima koje već poznaje. Od onih koje imaju među prijateljima, ne poznaju u proseku 60% ljudi, a ni sa većinom ostalih ne komuniciraju redovno. Istraživanje je pokazalo i da više ličnih podataka otkrivaju devojke nego momci. Dok 27% dečaka zanemaruje i svoje svakodnevne obaveze zbog prisustva na društvenim mrežama, to čini 22% devojčica.

Društvene grupe se rasipaju, postoji sve više pojedinaca, a jedna od socijalnih posledica je usamljenost, ističe Vasić. Društvene mreže po njenom mišljenju nisu uspele u svojoj misiji, baš iz razloga što proizvode usamljenost, umesto da je suzbijaju.

"Da bi neko postao prijatelj, komunikacija mora da se produbi, da bude licem u lice. Danas imamo situaciju u kojoj ljudi imaju potrebu da međusobno komuniciraju, ali je paradoks to da ne žele uložiti napor na uspostavijanju što kvalitetnije komunikacije. Samim tim smo siromašniji i dolazi do međusobnog otuđenja", zaključuje Jadranka Vasić.

Krajnja sociološka posledica je razaranje društvenih odnosa i grupa kakve smo poznavali pre dvadesetak ili tridesetak godina, a društvo se sve više seli u računar, žicu i internet.

 

Tekst je nastao u okviru projekta "Ovo je zemlja za nas" koji podržava Grad Požarevac

]]>
Wed, 9 Nov 2016 12:36:00 +0100 Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/35820/prijatelja-sve-vise-druzenja-sve-manje.html
Alkohol kod nas deo kulture od malih nogu http://www.boom93.com/projekti/mladi/35710/alkohol-kod-nas-deo-kulture-od-malih-nogu.html Većina adolescenata u Požarevcu alkohol prepoznaje kao problem i porok. Malo njih konzumiranje alkohola razmatra kritički i uglavnom se povinuje društvu, smatra psiholog Marija Milivojević. ]]>

Milivojević kaže da je konzumiranje alkohola "deo folklora" od ranog uzrasta. Mladi su mu previše izloženi, iako je zakonski zabranjena njegova distribucija maloletnicima. Ni to na najbolji način nije zakonski rešeno s obzirom na to da lične isprave mogu tražiti samo ovlašćena lica. U anketi koju je sproveo Boom93, požarevački momci i devojke prepoznaju alkohol kao porok, ali retko mare za tu činjenicu.

Međutim, veći problem je što se granica prve svesne konzumacije alkohola pomera nadole. Filip Božilović iz Osnaživačkog centra ranije je rekao za Boom93 da primarna zaštita mladih ne postoji, baš iz razloga što se edukacije o alkoholu i alkoholizmu sprovode sa srednjoškolcima koji su pre toga svesno probali alkoholna pića.

Samim tim, nema ni prevencije. Milivojević dodaje da se odgovornost za ovakvo stanje često prebacuje sa porodice na školu, iako ulogu u vaspitanju dece bez alkohola treba da imaju i jedni i drugi. Kao roditelj, Marija je svesna da ne postoji mogućnost stalne kontrole dece i svakog njihovog postupka. Smatra da to nije ni dobro, ali sa decom treba razgovarati o štetnim posledicama bilo koje psihoaktivne supstance.

Mada u vrlo ranom uzrastu svesno probaju alkohol po prvi put, ne barataju činjenicama o dugoročnim i kratkoročnim posledicama koje alkohol proizvodi. Zato učenici često ostaju zatečeni kada im profesorka psihologije nacrta krivulju nastanka alkoholizma. Taj efekat je uglavnom kratkog daha, jer ključnu ulogu na razvoj tinejdžera tokom srednje škole imaju vršnjačke grupe, koje uzimanje alkohola stimulišu.

Kada se sa tim spoji činjenica da mladi vrlo malo kritički razmišljaju o mogućim posledicama uzimanja alkohola, otvara se čitav niz rizika za bezbednost momaka i devojaka, zaključuje Milivojević.

Saobraćajne nezgode, sukobi, tuče i nezaštićeni seksualni odnosi, samo su neki od mogućih bezbednosnih problema kada se povinujemo kulturi u kojoj je alkohol sveprisutan od malih nogu. Bolest alkoholizma, može se javiti na kraju kao teška psihička i fiziološka zavisnost.

Tekst je nastao u okviru projekta "Ovo je zemlja za nas". Projekat podržao Grad Požarevac.

]]>
Wed, 2 Nov 2016 13:28:00 +0100 Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/35710/alkohol-kod-nas-deo-kulture-od-malih-nogu.html
Mladi Požarevljani rizična grupa vozača http://www.boom93.com/projekti/mladi/35709/mladi-pozarevljani-rizicna-grupa-vozaca.html Mladi koji do 5 godina imaju dozvolu, najrizičnija su grupa vozača u saobraćaju. Uz njih, to su i stariji od 65 godina. Alkohol i brzina najčešći poroci mladih za volanom. ]]>

U Požarevcu se od početka godine zbog alkohola dogodila 31 saobraćajna nezgoda u kojoj su učestvovali mladi do 30 godina. U proteklom periodu, poginulo je 7 osoba i još 56 je teško povređeno u saobraćajkama. Najskoriji slučaj u našoj okolini dogodio se prošle nedelje na putu za Požarevac iz Petrovca na Mlavi kada su poginula dva mladića iz Petrovca. Pored alkohola, brzina je drugi veliki porok mladih vozača. Saobraćajni inspektor Slobodan Jovanović kaže da alkohol "vuče" i brzinu.

Zbog alkohola je u 2016.  poslato i 118 zahteva za podnošenje prekršajnih prijava, a 36 vozača je zadržano na trežnjenju. Načelnik saobraćajne policije u Požarevcu Dragan Lazarević kaže da je više puta razgovarao sa mladima koji su doživeli saobraćajku zbog alkohola. Kaže da uglavnom uviđaju grešku jer je to jak psihološki udar na čoveka. Međutim, dodaje da ima i situacija kada ne uviđaju svoju grešku i krive druge za svoje postupke.

Dve najrizičnije grupe vozača u Požarevcu su oni koji imaju dozvolu do pet godina i građani sa više od 65 godina starosti. Saobraćajna policija navodi i neiskustvo mladih kao jedan od bitnih uzroka saobraćajnih prekršaja. Ovi prekršaji vrlo lako postaju nezgode sa fatalnim ishodom, kada se na neiskustvo nadovežu alkohol i brzina.

Jelena Milenković, profesor saobraćajnih predmeta u Politehničkoj školi u Požarevcu kaže da je potrebno delovati i edukacijom od ranog uzrasta, kada su deca još uvek pešaci i biciklisti, jer će kasnije postati i vozači automobila. Iako su teorijski časovi sada deo obuke u auto-školama, i dalje ima mnogo onih koji u društvu nakon provoda, rado sednu za volan.

Jovanović u takvim situacijama naziva "opasnim oružjem" koje može da ubije i sebe i drugoga vrlo lako. Dok iz policije savetuju da nema potrebe za "dokazivanjem" vožnjom u pijanom stanju, Jovanović dodaje da je neophodno i više kampanja u gradu, koje se bave bezbednošću mladih. Savet za bezbednost saobraćaja je, kako kaže, opredelio novac za te vrste kampanja, ali nema koja organizacija da ih sprovede.

Iako policija svakog septembra motri na vozače u blizini osnovnih škola, efekat ove i sličnih kampanja namenjenih srednjoškolcima je uglavnom privremen. Sagovornici su saglasni da se učenju mladih mora posvetiti više pažnje, kako bi se oni što manje drugima dokazivali za volanom automobila.

Tekst je nastao u okviru projekta "Ovo je zemlja za nas". Projekat podržao Grad Požarevac.

]]>
Wed, 2 Nov 2016 12:37:00 +0100 Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/35709/mladi-pozarevljani-rizicna-grupa-vozaca.html
Politika hrani kulturu "treša" već 25 godina http://www.boom93.com/projekti/mladi/35471/politika-hrani-kulturu-%22tresa%22-vec-25-godina.html Požarevljanima se nedavno po prvi put predstavio orkestar Gvardija. U pojedinim klubovima nastupaju stari rok i pank bendovi, ali oni ne bude interesovanje šireg kruga publike. Mnogo više mladih i dalje se okreće "mejnstrim" kulturnim modelima gde dominira turbo-folk. Kroz projekat "Ovo je zemlja za nas" otkrivamo zašto je to tako. ]]>

U nedelju uveče u jednom požarevačkom klubu je nastupao pank bend Goblini koji postoji od 1992. godine. Nastup je pratilo dvestotinak ljudi koji su pevali i skakali u ritmu hitova koje su Goblini iznedrili od prve svirke do danas. Nekada se za nastupe pank-rok bendova tražilo više mesta, pošto su koncerti i tezge bili rasprodati. Danas to nije slučaj. Frontmen benda Goblini, Branko Golubović kaže da se mnogo šta promenilo u kulturi od devedesetih godina naovamo.

Prema njegovim rečima, bendovi su se oslanjali na mejnstrim medije, televiziju, radio i novine gde je bilo mnogo više tematskih emisija, posvećenih rok kulturi. Beogradska turneja, nekada je trajala dve nedelje, gde se trčalo sa jedne na drugu televiziju ili radio, da bi se stiglo na gostovanje kod svih. Golubović kaže da je žalosno što je tokom tih godina poznatih po ratovima, sankcijama i izolaciji, za alternativne bendove zapravo bilo mnogo više prostora da se izraze.

Muzikolog Marija Veljković, citirajući Platona, kaže da "kakva je muzika, takva je i država". Mladi u Požarevcu navode Cecu Ražnatović, Đanija i Draganu Mirković kao popularne izvođače koje vole da slušaju. Muzički poznavaoci pesme navedenih autora nazivaju kičom i šundom. Sociolog Nikola Janković objašnjava kič i šund kao imitacije umetnosti koje ne moraju nužno da imaju negativne efekte. Mogu, kako kaže, da posluže da bi oslikale i pravu umetnost i razdvojile "treš" od kvalitetnog stvaralaštva.

Osim turbo-folka, rijaliti programi su takođe od 2005. godine počeli da preplavljuju Srbiju. Iako je bilo mnogo reči o tome kako bi Farmu, Parove i druge rijalitije trebalo ukinuti, to začudo ne smatra Branko Golubović. On kaže da će se takvi programi ukinuti sami od sebe i da neće imati uticaja na mlade, onog momenta kada mladi počnu da razmišljaju svojom glavom. On je međutim vrlo skeptičan po pitanju društvenog odjeka i pomaka koji mogu da ostvare mladi socijalno i politički angažovani rok bendovi. Opisuje to kao filozofiju "hleba i igara" koju vlast podržava više od 25 godina, jer "nikome ne trebaju Goblini i drugi bendovi koji će sistem dovoditi u pitanje". Poklonici onoga što je danas popularno, a samo se nategnuto može nazvati kulturom, ne pitaju se ništa, pa kao takvi, odgovaraju i vlasti i sistemu. Golubović kaže da narodnjaci za to vreme stavljaju novac u džep i bogate se, zbog čega ironično dodaje- "svi srećni". 

U Požarevcu je uoči 53. Ljubičevskih konjičkih igara prvi nastup imao simfonijski orkestar Gvardija. Teodora Dimitrijević, Požarevljanka koja je došla na ideju formiranja orkestra, poput Golubovića smatra da kič i šund ne mogu samo da se ukinu. Ona kaže da su članovi orkestra pred prvi nastup bili vrlo skeptični u pogledu reakcija publike. Kako je reakcija publike bila vrlo pozitivna i muzičari Gvardije su bili prijatno iznenađeni. Dimitrijević kaže da je interesovanje publike pobudila sviranjem klasične muzike koja je prošla kroz proces komercijalizacije. Program je podrazumevao orkestarsko izvođenje numera iz filmova, crtanih filmova i kompozicija koje su svi mogli da čuju negde. Međutim, ona dodaje i da je potrebno održavati sveže ideje kako bi se ljudi održali zainteresovanim za klasiku i Gvardiju. Sličan pristup kombinovanja popa i džeza sa ozbiljnom muzikom ima i operska diva Gabrijela Ubavić na koncertima koji su namenjeni masi.

Komercijalna isplativost diktira pristup tržištu, zbog čega Marija Veljković ističe da mnoge supkulture tržištu ne mogu ni da priđu. Mladima se nude elektronski mediji, ali se oni koriste da bi se na primer na youtube-u videlo nešto "što se već zna".

"Nigde Vi nećete više da vidite da neko uzme i posluša celu kasetu od A1 do A4, pa onda okrene i sluša drugu stranu od B1 do B4. Danas se ide na youtube i nekom bendu se posvećuje 30 sekundi pažnje. U tih trideset sekundi on mora da kaže sve, a to je problem" kaže Branko. Porazno je što danas jednog Caneta iz Partibrejkersa ne prepoznaju, dok se deca na ulici fotografišu i traže autograme od Zmaja do Šipova, dodaje frontmen Goblina.

Svake godine se kod Požarevca održava Ljubičevska gitarijada početkom maja, u Kostolcu odnedavno postoji festival Korok, a imamo i skejtere, strip crtače i druge supkulture. Skejteri imaju rampe kod hale sportova Kulturno-sportskog centra, ali ovaj vid izražavanja nije dovoljno definisan u gradu. Kada je reč o muzičarima, između dve navedene muzičke manifestacije uglavnom su nevidljivi u toku godine.

Ne zna se kada će takvo stanje da se promeni. Nije jasno da li treba i na koji način se boriti sa "trešom". Izvesno je da mladi moraju da počnu da menjaju pravce svog razmišljanja i da mediji to moraju da podrže.

U suprotnom, skepsa Branka Golubovića da će se stanje stvari sa pop kulturom, supkulturnim modelima, a potom i u državi poboljšati, dobiće svoje utemeljenje i u realnosti narednih decenija.

 

Projekat "Ovo je zemlja za nas" podržao Grad Požarevac

]]>
Wed, 19 Oct 2016 15:37:00 +0100 Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/35471/politika-hrani-kulturu-%22tresa%22-vec-25-godina.html
Jesu li izbor mladih tabloidi ili ozbiljni mediji? http://www.boom93.com/projekti/mladi/32197/jesu-li-izbor-mladih-tabloidi-ili-ozbiljni-mediji.html Nove tehnologije i internet novinarstvo poslednjih godina postavljaju tradicionalne novinare pred sve veći profesionalni izazov. Tabloidizacija je široko rasprostranjena. Kroz emisiju "Ovo je zemlja za nas" između ostalog saznajemo kakve vesti mladi Požarevljani najviše prate i putem kojih medija. U krajnjoj liniji saznajemo i koliko su medijski pismeni. ]]>

Na pitanje šta je medijska pismenost, mladi Požarevljani obično nemaju precizan odgovor. Obično se medijskom pismenošću smatraju gramatička znanja novinara i medijskih profesionalaca. Retko ko od mladih sa sigurnošću tvrdi da je medijska pismenost osobina primaoca informacije.

Dugogodišnja novinarka Radio televizije Srbije Svetlana Zrilić, kao i urednik aktuelno-dokumentarnog programa RTS-a Dragan Stojanović objašnjavaju da je medijska pismenost svojstvena publici. Ona se odnosi na izbore koje publika pravi onog momenta kada uključi tv prijemnik, kompjuter, radio aparat ili otvori dnevnu štampu. Ljudi koji biraju tabloidne sadržaje ne smatraju se medijski pismenima, jer se "žutom štampom" udovoljava komercijalnim interesima i najnižem ukusu publike.

Norveški pisac Henrik Ibzen navodi da loša publika želi loše novine i dodaje da je narod bez pouzdanih vesti, narod bez temelja i slobode. Zanimljivo je da, dok se na novinarskom smeru Fakulteta političkih nauka, novinari uče da su četvrti stub društva (uz zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast), pas čuvar slobode i demokratije, ostatak kolega ih naziva kursadžijama.

Novinari ovakvu "etiketu" nose upravo zbog sve većeg prisustva "kvazi novinara" u medijskoj sferi. Vrlo bitan deo te sfere među mladim Požarevljanima predstavlja internet kao sredstvo putem koga se četiri petine njih primarno informiše. Novinarstvo, koje bi trebalo da ispunjava informativnu, edukativnu i zabavnu funkciju, na internetu uglavnom podređuje sve "lovom" na klikove i posete sajtu. Zato se često informativna i edukativna funkcija zanemaruju, a neregulisano polje interneta postaje plodno tlo za plasiranje ma kakvih sadržaja u skladu sa voljom autora. Svetlana Zrilić ističe da toga nema na televiziji. Ona kaže da jednom trominutnom televizijskom prilogu, pre emitovanja često prethode sati istraživanja i provera.

Godinama unazad postoje uvek aktuelne polemike o pravim novinarskim kvalitetima i izazovima sa kojima se novinari suočavaju. Načina da se ozbiljno novinarstvo u interesu javnosti suprotstavi tabloidnom novinarstvu, sve je manje. Internet i društvene mreže dodatno degradiraju tradicionalne novinarske kvalitete, jer se razvojem "blogosfere" svako može nazvati novinarem. Za Stojanovića su društvene mreže bezlične, a današnji uzori se lociraju na pogrešnim mestima – rijaliti programima i turbo folk kulturi.

Iznenađujuće, anketirani požarevački srednjoškolci, često crnu hroniku spominju kao rubriku koju prate. Spominju se i video igrice, na sajtove se ide ciljano, ali i preusmereno preko društvenih mreža. Ozbiljnih sadržaja ima malo, a politika praktično nikoga ne zanima. Zbog obilja informacija kojima su izloženi na internetu, pažnja mladih koji nisu formirali svoje medijske apetite do kraja, posebno je ugrožena.

Prema istraživanjima, oni internet koriste u tri četvrtine slučajeva prevashodno zbog društvenih mreža, pa u njima vide svoj bitan izvor informacija. Argo govor, reklame i medijski sadržaji sa seksualnom konotacijom česta su pojava čak i u nekim mejnstrim medijima. Stojanović kaže da je jedan od metoda kojima bi se suprotstavilo tom trendu jeste promovisanje kulturnih institucija i sadržaja istim kanalima informisanja kroz koje se puštaju i loše informacije. Oko dva sata prosečno provedenog na internetu, omladinci uglavnom "vise na fejsu" što ih dovodi do otuđenja. Ovo pomera i fokus medija sa interesa društva ka pojedincu i njiegovom ličnom uživanju. Prema rečima urednika RTS-a, posledica je sve više "treša" u etru.

Još jedan važan aspekt na koji treba skrenuti pažnju jesu i plate novinara i medijskih radnika uopšte. Visoka stopa nezaposlenosti u Srbiji "tera" medijske radnike da svoja radna mesta zadržavaju po svaku cenu. Tako se dolazi do situacije da prihvataju izrazito niske plate spram odgovornosti i stresa koji podnose, a istovremeno u etar plasiraju ono što je prethodno opisano kao treš.

Urednici i vlasnici medija prirodno se za komercijalni interes zanimaju barem jednako kao i za javni interes kome bi trebalo da služe. Ovo je još jedan od izvora nesigurnosti onih koji bi da se bave ozbiljnim novinarstvom – pitanje je gde će naći novac i podršku za priče na kojima bi radili.

Uroš Urošević, urednik informativnog programa radija Boom93 kaže da se od novinarstva nije obogatio za dvadeset godina karijere u novinarskom poslu. Profesiju je samo tokom prethodne godine samoinicijativno napustilo 900 novinara u Srbiji, a plate iznad 50.000 dinara se smatraju izuzetno visokim i retkim u ovom poslu. Kada se to ima u vidu, jasno je da se novinarska satisfakcija mora potražiti drugde.

Urošević sugeriše da ni novinari ne mogu sami da utiču na podizanje medijske kulture i pismenosti stanovništva. To moraju da žele i sami ljudi, bilo kojih starosnih kategorija. Porodica se još jednom pojavljuje kao važan faktor od kog zavisi na koje će sadržaje dete biti usmeravano. Mladi u Požarevcu se zanimaju za novinarstvo, ali ih je neophodno adekvatno usmeriti.

Ova činjenica potvrđuje se i velikim interesovanjem za "Školu novinarstva" koju je od oktobra do decembra realizovalo neformalno udruženje "Mladi imaju reč". Ako se to izuzme, profesija je na ovom prostoru već neko vreme u krizi. Slično stanje je i u ostatku Srbije, čemu doprinosi i nedostatak medijske slobode.

S obzirom na to da je novinarstvo književnost na brzu ruku uz koju ide i velika odgovornost, nema mnogo novinara koji bi se bavili istržaivanjem i društvenim promenama. Sofija Stojković, apsolvent novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu kaže da joj je tromesečna praksa u radiju Boom93 pomogla da se čvršće opredeli za novinarski poziv.

S tom namerom nakon prakse u Boom93, prijavila se za još neke treninge i prakse koje se bave istraživačkim novinarstvom. Iako se za novinarstvo prvobitno zainteresovala zahvaljujući crtanom filmu "Nindža kornjače", kasnije je i upisala novinarstvo, a sada je na njoj i drugim mladim novinarima da kritično nizak stepen medijske pismenosti, podignu na jedan viši nivo. Izbor koji mladi svesno ili nesvesno prave birajući "lakše" ili tabloidne medijske sadržaje izazov je sa kojim će se ozbiljni novinari suočavati na tom putu.

]]>
Fri, 11 Dec 2015 15:18:00 +0100 Mladi http://www.boom93.com/projekti/mladi/32197/jesu-li-izbor-mladih-tabloidi-ili-ozbiljni-mediji.html