Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Mladi

01. 12. 2017. Požarevac

Autor: Marija Đorić i projektni tim Boom93 Izvor: Boom93

Medijsko izveštavanje doprinosi toleranciji na nasilje

„Izveštavanje medija o muškom nasilju prema ženama i njegovom najbrutalnijem obliku – femicidu, iz godine u godinu postaje sve tabloidnije, a sve manje istraživačko“, kažu za Boom93, predstavnice Mreže žena protiv nasilja.

Svakodnevno se suočavamo sa činjenicom da pojedini novinari u borbi za tiraž pribegavaju poluistinama i senzacionalističkom izveštavanju. Važnije im je da ostave utisak i da na što efektniji način podilaze najprimitivnijim nagonima publike.

Vedrana Lacmanović i Aleksandra Nestorov, Iz Mreže žene protiv nasilja,  ističu da „umesto poštovanja, žrtve često dobijaju osudu, etikete i ponižavanja.Članci se manje bave istorijom nasilja, a više zadiranjem u intimu žene, u potrazi za kompromitujućim informacijama. Nasilje se predstavlja kao rezultat stereotipnih okolnosti i uzroka među kojima su najčešći: neverstvo i promiskuitet žrtve, strast, ljubomora, mentalno oboljenje nasilnika, alkohol, svađa, siromaštvo, gubitak posla, milosrđe, magija i natprirodne sile.“

Lacmanović i Nestorov dodaju „da ovakvi tekstovi podstiču održavanje predrasude o tome da su žene krive za nasilje koje su preživele i da je muško nasilje prema ženama opravdano. Na ovaj način relativizuje se nasilje i odgovornost sa nasilnika prebacuje na žrtvu. Istovremeno se  marginalizuju i etiketiraju i članovi žrtvine porodice i umanjuje doživljaj stvarnih posledica nasilja, a publika navodi na stav o njegovoj opravdanosti.“

Uglavnom se o nasilju piše kada se ono dogodi. Bitan je događaj, što je brutalniji to je i čitaniji. Ubistvo pevačice u Borči, 2016. godine, je jedan od najupečtljivijih primera. Tabloidi su se bavili načinom na koji je ubijena, najgnusnijim detaljima, nagađanjima, čak se opisivala patnja i bol njenog maloletnog deteta.

Na senzacionalistički način se izveštava i drugim vrstama nasilja poput vršnjačkog. Tabloidi se utrkuju da uzmu izjave od žrtve, počinioca, njihovih porodica. Iako se radi o mladima u školskom uzrastu, uglavnom maloletnika, nasilni čin se prenosi do detalja, traži se razlog konflikta i drugo.

Autorke publikacije „Kako vas žene čitaju“ napominju da objavljivanjem ličnih podataka žrtve ugrožava se njena bezbednost. Takođe, insistiranje novinara da žrtva da izjavu o nasilju koje je pretprela ima za posledicu njeno ponovno preživljavanje nasilnog čina.

Autorke publikacije kritikuju način na koji se stvara model nasilnika i žrtve. Nasilnik je predstavljen kako siromašan i odan alkoholizmu, dok žrtva treba da bude bespomoćna i u modricama. Ukoliko je nasmejana, sređena i našminkana onda baš i ne odgovara modelu žrtve.

Kada se izveštava o nasilnom činu, traži se razlog zbog čega je on izvršen.Kada novinari kao razlog navedu ljubomoru tada se, posebno u tabloidnoj štampi govori o romantizovanom, strasnom činu što umanjuje značaj počinjenog dela.

Jedan od načina na koji novinari doprinose toleranciji na nasilje jeste kada nasilne događaje predstavljaju kao zabavu u čemu prednjače tabloidi. Mnogi slučajevi zlostavljanja, smrti, ubistva gde su žrtve ili počinioci javne ličnosti objave se u rubrici „zabava“. O tome svedoči nedavni slučaj holivudskog producenta koji je optužen za seksualno zlostavljanje glumica. Vesti o zlostavljanju glumica objavljivani su u rubrikama koje govore o šoubiznisu. Neizostavna je i zloupotreba smrti sina našeg poznatog glumca, zbog čega su reagovala novinarska udruženja.

Takođe, vrlo popularni rijaliti formati doprinose visokoj toleranciji na nasilje. U rijaliti formatima se načelno nasilje zabranjuje i osuđuje, ali su oni puni uznemirujućih scena koji govore suprotno. Ono što zabrinjava jeste činjenica da su rijalitiji vrlo gledani i gledaoci se neretko poistovećuju sa akterima.

Neophodno je osvrnuti se i na prisutnost „jezika nasilja“ u tabloidima. Naslovne strane su pune psovki, žargonskog jezika, pretnji. Na naslovnim stranama pojedinih listova prednjače tekstualne poruke u kojima se govori o konstantnom strahu od rata, nasilnih prevrata, smrti, ubistvima, dok se sukob javnih ličnost putem medija prenosi uz brutalan rečnik.

Poverenica za ravnopravnost, Brankica Janković, u novembru 2017. godine, je uputila  upozorenje jednom dnevnom listu jer je na naslovnoj strani objavio fotografiju obnažene žene sa tekstom pretnje. Janković je u saopštenju za javnost navela da su ovakve objave seksističke, da su ponižavajuće i vređaju ljudsko dostojanstvo.

Lacmanovič i Nestorov su napomenule da mediji „predstavljaju jedini javno dostupan izvorpodataka o femiciduida je značaj medija u tom pogledu nesporan, ali je problematično to što se upravo u izveštavanju o ovim slučajevima najviše krše medijski zakoni i principi“,

Medijski zakoni zabranjuju svaku vrstu diskriminacije i podsticanje, otvoreno ili prekriveno, na nasilje i mržnju.

Mediji treba istinito da izveštavaju i poštuju Kodeks novinara. Kodeks nalaže novinarima da se uzdrže od svake vrste diskriminacije i štite prava dece, žrtava i drugih ugoženih grupa. Takođe, novinari  ne smeju da zloupotrebljavaju nagađanja i koriste ih kao istinite činjenice.

Mreža žene protiv nasilja je pre dve godine sprovela istraživanje o načinu na koji su žene sa traumom muškog nasilja videle medijsko izveštavanje o pomenutoj temi. Žene preživele nasilje, preporučuju novinarima da ne traže krivca za nasilje u žrtvinom ponašanju i izgledu. Žrtve nasilja su rekle da je neophodno da novinari pišu o kaznenoj politici kako bi se žene informisale o postupcima zaštite od nasilja i o tome kome mogu da se obrate za pomoć.

Mediji kao društveno odgovorni treba da se bave edukacijom i prevencijom, a ne da zloupotrebljavaju ovu temu u cilju sticanja tržišne koristi.Od izuzetne je važnosti da o fenomenu nasilja pišu lokalni mediji. Građanima su pristupačnije lokalne medijske kuće i novinari treba da informišu sugrađane o preventivnim aktivnostima i lokalnim nadležnim instititucijama kojima se mogu obratiti za pomoć.

Novinari  na lokalnom nivou moraju da preuzmu odgovornost i kreiraju javno mišljenje koje će osuditi svaku vrstu zlostavljanja i uznemiravanja, a nasilno ponašanje učiniti potpuno neprihvatljivim.

Tekst je nastao u okviru projekta „Ovo je zemlja za nas - Napad na nasilje“ radija Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa.

Nema komentara.

Ostavi komentar