Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Mladi

24. 11. 2016. Požarevac

Autor: M.Ljubisavljević Izvor: Boom93

Nasilje mladih u porastu, više tuča nego ranije

Na evidenciji Centra za socijalni rad nalazi se oko 300 maloletnika sa problemima u ponašanju. Kada dođu do evidencije Centra, već su počinili neko krivično delo, nakon čega može uslediti rehabilitacija u požarevačkom klubu za mlade „Šansa“. Ono što brine, jeste povećanje broja težih krivičnih dela prema čoveku, ali i nedostatak preventivnih programa.

Mladi se poslednjih godina više okreću nasilju prema čoveku, od nasilja prema stvarima ili imovini. Prema rečima direktorke Centra za socijalni rad, Tatjane Rajić, mladi Požarevljani su skloniji tučama poslednjih godina, dok su ranije više činili krađe. Krađe za posledicu barem nisu imale telesne posledice i povrede.

U anketi koju je sproveo Boom93, pokazalo se da se skoro svaki mladi Požarevljanin bar nekad potukao do srednje škole. Takve situacije se u srednjoškolskom periodu uglavnom dešavaju zbog sukoba tokom izlazaka, a u poslednje vreme i sukoba na društvenim mrežama.

Rajić, koja je i sama bila rukovodilac socio-rehabilitacionog kluba za mlade „Šansa“ smatra da ta vrsta usluge u zajednici jeste deo odgovora na problem. „Šansa“ može da pomogne u korigovanju ponašanja mladog čoveka kada do problema već dođe. Specijalni pedagog Biljana Ignjatović, smatra da bi nastanak problema trebalo preduprediti preventivnim delovanjem, kakvog kod nas nema dovoljno.

Ignjatović smatra da bi decu trebalo učiti kako da se suočavaju sa različitim vrstama konflikata, na nenasilan način. Ona dodaje da je ove godine na procesu rehabilitacije u „Šansi“ tridesetak mladih podeljenih u četiri grupe.

Kod veoma malog postotka rehabilitovanih ima ponovljenih nasilnih ispada i novih krivičnih dela. Rajić iz tog razloga misli da su agresivni ispadi najčešće jednokratni odgovor na frustracije sa kojima se suočavaju naši mladi sugrađani.

Sa time je saglasna i psiholog Politehničke škole iz Požarevca, Tanja Babejić. Ona da svako od nas prirodno ima agresivan impuls u sebi, ali on svakako ne predstavlja trajan obrazac ponašanja i delovanja kod najvećeg broja ljudi. U suprotnom, bila bi reč o ozbiljnom problemu. Škola u kojoj radi kao psiholog nekada je važila za jednu od onih u kojima se po pravilu dešava mnogo sukoba među decom. To stanje se uvođenjem pojedinih četvorogodišnjih smerova promenilo nabolje. Konflikata je znatno manje nego pre petnaestak godina kada je u školi počela da radi.

S druge strane, sukoba između devojčica ima više nego pre, a devojčice agresivnost pri fizičkom sukobu ispoljavaju jednakim, ako ne i većim intenzitetom nego dečaci.

Babejić je svesna da pojedini konflikti u školama prođu neprimećeno ili nekažnjeno, a slično misli i Biljana Ignjatović. Postoje primeri kada škole agresivne ispade svojih đaka pokušavaju da zadrže u okviru zidova škole, da se ne bi remetila njena reputacija.

Nasilje nad mladima

Uzročnika nasilja mladih ima više, a jedan od glavnih je nasilje nad mladima. Tatjana Rajić navodi loše ekonomsko stanje i uticaj vršnjačkog okruženja kao neke od razloga, dok Babejić navodi netrpeljivost kao povod za nasilno ponašanje.

Model iz porodice je jako bitan, kažu stručnjaci. Međutim, navode i da nije nužno da se dete, koje u porodici ima oca alkoholičara ili loše odnose između oca i majke, i samo kasnije okrene nasilju. Aleksandar je požarevački učenik koji ima prijatelja kome čak ni odličan uspeh u školi nije dovoljan da zadovolji „apetite“ roditelja. Oni na dete vrše pritisak i čine kako psihičko, tako i fizičko nasilje. Na pitanje zašto onaj ko trpi nasilje neće da sam govori o svom problemu i poveri se, Aleksandar kaže- strah. Misli da ga niko ne može zaštititi u njegova četiri zida, ako roditelji saznaju da je nekome rekao.

Biljana Ignjatović kaže da se i roditelji u procesu razvoda ponekad „razračunavaju“ preko deteta. Jedan roditelj govori loše o drugom i obrnuto, a jedino dete trpi.

U Centru za socijalni rad, sa nekoliko hiljada korisnika radi svega 8 voditelja programa. Centar ima odeljenje za nasilje u porodici, ali i odeljenje za rad sa decom. Kapaciteta da podmire samo mlade, nemaju, zato što se odeljenje za decu bavi znatno širim opsegom aktivnosti.

Biljana Ignjatović, koja sada obavlja funkciju rukovodioca „Šanse“, kaže da se mladima koji trpe nasilje u porodici, mora pristupiti postepeno. Potrebno je vreme da bi se dete „otvorilo“ jer je neophodno da stekne poverenje u nekoga.

Sajber nasilništvo

Internet nam gotovo izvesno garantuje anonimnost kada nekoga hoćemo da uznemiravamo. Osim u situacijama kada činimo krivično delo koje registruje Odeljenje za visokotehnološki kriminal, najčešće ostajemo „nevidljivi“. Kako je internet sveprisutan od početka dvehiljaditih godina, mnogi ga uzimaju „zdravo za gotovo“. Po sličnom rezonu, ni mladi Požarevljani nisu svesni koje ih sve opasnosti vrebaju na netu. Isto tako, putem tastature su znatno spremniji na sukob, koji se često sa tastature prenese u ukrštanje pesnica negde u gradu.

Vlada Bošković je asistent na projektu „Program bezbednosne kulture za mlade“ koji podržava misija OEBS-a. Projekat se sastoji iz 40 predavanja sa 13 tema, a cilj jeste preventivno delovanje i podizanje bezbednosne kulture mladih. Neke od tema se odnose i na nasilje i bezbedno ponašanje na internetu. Bošković kaže da za razliku od fizičkog nasilja, nasilje na internetu može da bude kontinuirano i da traje 24 sata. Bošković ističe da će programom bezbednosne kulture biti obuhvaćene i relevantne institucije poput škola, policije i drugih „odraslih“ grupa stanovništva.

Programi tog tipa, neophodni su po mišljenju Biljane Ignjatović, ali i direktorke Centra za socijalni rad. Rajić navodi podatak da svega 25 odsto roditelja zna da im dete ima profil na nekoj od društvenih mreža, a zanemarljiv postotak njih zna za aktivnosti deteta na „fejsu“.

Sagovornici sugerišu da i obrazovne institucije i roditelji moraju da steknu mnogo više poverenja dece, kako se ona ne bi priklanjala pogrešnim uzorima i stvarima. Umesto da se loptica odgovornosti za neadekvatno vaspitanje prebacuje sa roditelja na škole i obrnuto, i jedni i drugi na kvalitetnom vaspitanju moraju da porade znatno više, zaključak je stručnjaka.

Ako se to u budućnosti ne promeni, posledica može biti sve više težih slučajeva maloletničkog nasilja u arhivama Centra za socijalni rad i lokalnih sudova.

 

Tekst nastao u okviru projekta "Ovo je zemlja za nas", koji podržava Grad Požarevac

Nema komentara.

Ostavi komentar