Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Mladi

19. 10. 2016. Požarevac

Autor: M.Ljubisavljević Izvor: Boom93

Politika hrani kulturu "treša" već 25 godina

Požarevljanima se nedavno po prvi put predstavio orkestar Gvardija. U pojedinim klubovima nastupaju stari rok i pank bendovi, ali oni ne bude interesovanje šireg kruga publike. Mnogo više mladih i dalje se okreće "mejnstrim" kulturnim modelima gde dominira turbo-folk. Kroz projekat "Ovo je zemlja za nas" otkrivamo zašto je to tako.

U nedelju uveče u jednom požarevačkom klubu je nastupao pank bend Goblini koji postoji od 1992. godine. Nastup je pratilo dvestotinak ljudi koji su pevali i skakali u ritmu hitova koje su Goblini iznedrili od prve svirke do danas. Nekada se za nastupe pank-rok bendova tražilo više mesta, pošto su koncerti i tezge bili rasprodati. Danas to nije slučaj. Frontmen benda Goblini, Branko Golubović kaže da se mnogo šta promenilo u kulturi od devedesetih godina naovamo.

Prema njegovim rečima, bendovi su se oslanjali na mejnstrim medije, televiziju, radio i novine gde je bilo mnogo više tematskih emisija, posvećenih rok kulturi. Beogradska turneja, nekada je trajala dve nedelje, gde se trčalo sa jedne na drugu televiziju ili radio, da bi se stiglo na gostovanje kod svih. Golubović kaže da je žalosno što je tokom tih godina poznatih po ratovima, sankcijama i izolaciji, za alternativne bendove zapravo bilo mnogo više prostora da se izraze.

Muzikolog Marija Veljković, citirajući Platona, kaže da "kakva je muzika, takva je i država". Mladi u Požarevcu navode Cecu Ražnatović, Đanija i Draganu Mirković kao popularne izvođače koje vole da slušaju. Muzički poznavaoci pesme navedenih autora nazivaju kičom i šundom. Sociolog Nikola Janković objašnjava kič i šund kao imitacije umetnosti koje ne moraju nužno da imaju negativne efekte. Mogu, kako kaže, da posluže da bi oslikale i pravu umetnost i razdvojile "treš" od kvalitetnog stvaralaštva.

Osim turbo-folka, rijaliti programi su takođe od 2005. godine počeli da preplavljuju Srbiju. Iako je bilo mnogo reči o tome kako bi Farmu, Parove i druge rijalitije trebalo ukinuti, to začudo ne smatra Branko Golubović. On kaže da će se takvi programi ukinuti sami od sebe i da neće imati uticaja na mlade, onog momenta kada mladi počnu da razmišljaju svojom glavom. On je međutim vrlo skeptičan po pitanju društvenog odjeka i pomaka koji mogu da ostvare mladi socijalno i politički angažovani rok bendovi. Opisuje to kao filozofiju "hleba i igara" koju vlast podržava više od 25 godina, jer "nikome ne trebaju Goblini i drugi bendovi koji će sistem dovoditi u pitanje". Poklonici onoga što je danas popularno, a samo se nategnuto može nazvati kulturom, ne pitaju se ništa, pa kao takvi, odgovaraju i vlasti i sistemu. Golubović kaže da narodnjaci za to vreme stavljaju novac u džep i bogate se, zbog čega ironično dodaje- "svi srećni". 

U Požarevcu je uoči 53. Ljubičevskih konjičkih igara prvi nastup imao simfonijski orkestar Gvardija. Teodora Dimitrijević, Požarevljanka koja je došla na ideju formiranja orkestra, poput Golubovića smatra da kič i šund ne mogu samo da se ukinu. Ona kaže da su članovi orkestra pred prvi nastup bili vrlo skeptični u pogledu reakcija publike. Kako je reakcija publike bila vrlo pozitivna i muzičari Gvardije su bili prijatno iznenađeni. Dimitrijević kaže da je interesovanje publike pobudila sviranjem klasične muzike koja je prošla kroz proces komercijalizacije. Program je podrazumevao orkestarsko izvođenje numera iz filmova, crtanih filmova i kompozicija koje su svi mogli da čuju negde. Međutim, ona dodaje i da je potrebno održavati sveže ideje kako bi se ljudi održali zainteresovanim za klasiku i Gvardiju. Sličan pristup kombinovanja popa i džeza sa ozbiljnom muzikom ima i operska diva Gabrijela Ubavić na koncertima koji su namenjeni masi.

Komercijalna isplativost diktira pristup tržištu, zbog čega Marija Veljković ističe da mnoge supkulture tržištu ne mogu ni da priđu. Mladima se nude elektronski mediji, ali se oni koriste da bi se na primer na youtube-u videlo nešto "što se već zna".

"Nigde Vi nećete više da vidite da neko uzme i posluša celu kasetu od A1 do A4, pa onda okrene i sluša drugu stranu od B1 do B4. Danas se ide na youtube i nekom bendu se posvećuje 30 sekundi pažnje. U tih trideset sekundi on mora da kaže sve, a to je problem" kaže Branko. Porazno je što danas jednog Caneta iz Partibrejkersa ne prepoznaju, dok se deca na ulici fotografišu i traže autograme od Zmaja do Šipova, dodaje frontmen Goblina.

Svake godine se kod Požarevca održava Ljubičevska gitarijada početkom maja, u Kostolcu odnedavno postoji festival Korok, a imamo i skejtere, strip crtače i druge supkulture. Skejteri imaju rampe kod hale sportova Kulturno-sportskog centra, ali ovaj vid izražavanja nije dovoljno definisan u gradu. Kada je reč o muzičarima, između dve navedene muzičke manifestacije uglavnom su nevidljivi u toku godine.

Ne zna se kada će takvo stanje da se promeni. Nije jasno da li treba i na koji način se boriti sa "trešom". Izvesno je da mladi moraju da počnu da menjaju pravce svog razmišljanja i da mediji to moraju da podrže.

U suprotnom, skepsa Branka Golubovića da će se stanje stvari sa pop kulturom, supkulturnim modelima, a potom i u državi poboljšati, dobiće svoje utemeljenje i u realnosti narednih decenija.

 

Projekat "Ovo je zemlja za nas" podržao Grad Požarevac

Nema komentara.

Ostavi komentar