Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Mladi

11. 12. 2015. Požarevac

Autor: M.Ljubisavljević Izvor: Boom93

Jesu li izbor mladih tabloidi ili ozbiljni mediji?

Nove tehnologije i internet novinarstvo poslednjih godina postavljaju tradicionalne novinare pred sve veći profesionalni izazov. Tabloidizacija je široko rasprostranjena. Kroz emisiju "Ovo je zemlja za nas" između ostalog saznajemo kakve vesti mladi Požarevljani najviše prate i putem kojih medija. U krajnjoj liniji saznajemo i koliko su medijski pismeni.

Na pitanje šta je medijska pismenost, mladi Požarevljani obično nemaju precizan odgovor. Obično se medijskom pismenošću smatraju gramatička znanja novinara i medijskih profesionalaca. Retko ko od mladih sa sigurnošću tvrdi da je medijska pismenost osobina primaoca informacije.

Dugogodišnja novinarka Radio televizije Srbije Svetlana Zrilić, kao i urednik aktuelno-dokumentarnog programa RTS-a Dragan Stojanović objašnjavaju da je medijska pismenost svojstvena publici. Ona se odnosi na izbore koje publika pravi onog momenta kada uključi tv prijemnik, kompjuter, radio aparat ili otvori dnevnu štampu. Ljudi koji biraju tabloidne sadržaje ne smatraju se medijski pismenima, jer se "žutom štampom" udovoljava komercijalnim interesima i najnižem ukusu publike.

Norveški pisac Henrik Ibzen navodi da loša publika želi loše novine i dodaje da je narod bez pouzdanih vesti, narod bez temelja i slobode. Zanimljivo je da, dok se na novinarskom smeru Fakulteta političkih nauka, novinari uče da su četvrti stub društva (uz zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast), pas čuvar slobode i demokratije, ostatak kolega ih naziva kursadžijama.

Novinari ovakvu "etiketu" nose upravo zbog sve većeg prisustva "kvazi novinara" u medijskoj sferi. Vrlo bitan deo te sfere među mladim Požarevljanima predstavlja internet kao sredstvo putem koga se četiri petine njih primarno informiše. Novinarstvo, koje bi trebalo da ispunjava informativnu, edukativnu i zabavnu funkciju, na internetu uglavnom podređuje sve "lovom" na klikove i posete sajtu. Zato se često informativna i edukativna funkcija zanemaruju, a neregulisano polje interneta postaje plodno tlo za plasiranje ma kakvih sadržaja u skladu sa voljom autora. Svetlana Zrilić ističe da toga nema na televiziji. Ona kaže da jednom trominutnom televizijskom prilogu, pre emitovanja često prethode sati istraživanja i provera.

Godinama unazad postoje uvek aktuelne polemike o pravim novinarskim kvalitetima i izazovima sa kojima se novinari suočavaju. Načina da se ozbiljno novinarstvo u interesu javnosti suprotstavi tabloidnom novinarstvu, sve je manje. Internet i društvene mreže dodatno degradiraju tradicionalne novinarske kvalitete, jer se razvojem "blogosfere" svako može nazvati novinarem. Za Stojanovića su društvene mreže bezlične, a današnji uzori se lociraju na pogrešnim mestima – rijaliti programima i turbo folk kulturi.

Iznenađujuće, anketirani požarevački srednjoškolci, često crnu hroniku spominju kao rubriku koju prate. Spominju se i video igrice, na sajtove se ide ciljano, ali i preusmereno preko društvenih mreža. Ozbiljnih sadržaja ima malo, a politika praktično nikoga ne zanima. Zbog obilja informacija kojima su izloženi na internetu, pažnja mladih koji nisu formirali svoje medijske apetite do kraja, posebno je ugrožena.

Prema istraživanjima, oni internet koriste u tri četvrtine slučajeva prevashodno zbog društvenih mreža, pa u njima vide svoj bitan izvor informacija. Argo govor, reklame i medijski sadržaji sa seksualnom konotacijom česta su pojava čak i u nekim mejnstrim medijima. Stojanović kaže da je jedan od metoda kojima bi se suprotstavilo tom trendu jeste promovisanje kulturnih institucija i sadržaja istim kanalima informisanja kroz koje se puštaju i loše informacije. Oko dva sata prosečno provedenog na internetu, omladinci uglavnom "vise na fejsu" što ih dovodi do otuđenja. Ovo pomera i fokus medija sa interesa društva ka pojedincu i njiegovom ličnom uživanju. Prema rečima urednika RTS-a, posledica je sve više "treša" u etru.

Još jedan važan aspekt na koji treba skrenuti pažnju jesu i plate novinara i medijskih radnika uopšte. Visoka stopa nezaposlenosti u Srbiji "tera" medijske radnike da svoja radna mesta zadržavaju po svaku cenu. Tako se dolazi do situacije da prihvataju izrazito niske plate spram odgovornosti i stresa koji podnose, a istovremeno u etar plasiraju ono što je prethodno opisano kao treš.

Urednici i vlasnici medija prirodno se za komercijalni interes zanimaju barem jednako kao i za javni interes kome bi trebalo da služe. Ovo je još jedan od izvora nesigurnosti onih koji bi da se bave ozbiljnim novinarstvom – pitanje je gde će naći novac i podršku za priče na kojima bi radili.

Uroš Urošević, urednik informativnog programa radija Boom93 kaže da se od novinarstva nije obogatio za dvadeset godina karijere u novinarskom poslu. Profesiju je samo tokom prethodne godine samoinicijativno napustilo 900 novinara u Srbiji, a plate iznad 50.000 dinara se smatraju izuzetno visokim i retkim u ovom poslu. Kada se to ima u vidu, jasno je da se novinarska satisfakcija mora potražiti drugde.

Urošević sugeriše da ni novinari ne mogu sami da utiču na podizanje medijske kulture i pismenosti stanovništva. To moraju da žele i sami ljudi, bilo kojih starosnih kategorija. Porodica se još jednom pojavljuje kao važan faktor od kog zavisi na koje će sadržaje dete biti usmeravano. Mladi u Požarevcu se zanimaju za novinarstvo, ali ih je neophodno adekvatno usmeriti.

Ova činjenica potvrđuje se i velikim interesovanjem za "Školu novinarstva" koju je od oktobra do decembra realizovalo neformalno udruženje "Mladi imaju reč". Ako se to izuzme, profesija je na ovom prostoru već neko vreme u krizi. Slično stanje je i u ostatku Srbije, čemu doprinosi i nedostatak medijske slobode.

S obzirom na to da je novinarstvo književnost na brzu ruku uz koju ide i velika odgovornost, nema mnogo novinara koji bi se bavili istržaivanjem i društvenim promenama. Sofija Stojković, apsolvent novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu kaže da joj je tromesečna praksa u radiju Boom93 pomogla da se čvršće opredeli za novinarski poziv.

S tom namerom nakon prakse u Boom93, prijavila se za još neke treninge i prakse koje se bave istraživačkim novinarstvom. Iako se za novinarstvo prvobitno zainteresovala zahvaljujući crtanom filmu "Nindža kornjače", kasnije je i upisala novinarstvo, a sada je na njoj i drugim mladim novinarima da kritično nizak stepen medijske pismenosti, podignu na jedan viši nivo. Izbor koji mladi svesno ili nesvesno prave birajući "lakše" ili tabloidne medijske sadržaje izazov je sa kojim će se ozbiljni novinari suočavati na tom putu.

Nema komentara.

Ostavi komentar