Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Mladi

04. 12. 2015. Požarevac

Autor: M.Ljubisavljević Izvor: Boom93

Žene, Romi i pripadnici LGBT najugroženije grupe

Tolerancija je uvažavanje različitosti i njihovo poštovanje uprkos našem neslaganju sa njima. Test hrabrosti je kada smo manjini, dok je tolerancija na testu kada smo u većini. Koliko tolerancije ima u našem društvu, ali i među mladima?

U Požarevcu i Braničevskom okrugu tri grupe društva se izdvajaju kao diskriminisane. Marija Đorić iz Centra za građanske reakcije i inicijative kao grupe prema kojima postoji najmanje tolerancije prepoznaje Rome, pripadnike LGBT populacije i žene. Požarevački srednjoškolci uglavnom od ove tri grupe ne prepoznaju žene kao deo društva prema kome postoji netolerancija. Đorićeva ovo objašnjava zbog malicioznosti naše svakodnevice gde se žene manje vrednuju, a njihov učinak mora da bude bolji od učinka muškarca, da bi jednako bili vrednovani.

Ona izražava svoje nezadovoljstvo zbog takvog stanja stvari jer se ne oseća manje sposobnom kao žena, a činjenica je ukorenjena u tradiciji da se žena vrednuje manje. Tome u prilog govori i činjenica da nije kao prirodno prihvaćeno da žena bude deo javnog života, već se participacija žena u politici mora regulisati zakonskim putem. Njihov javni politički angažman se obično u samom startu diskriminiše i spočitava. Đorićeva ističe da je "mačo kultura" rasprostranjena na čitavom Balkanu i da to nije slučaj samo kod nas u Požarevcu ili Srbiji.

Mladi obično prepoznaju Rome i LGBT kao ugrožene grupe s tim što češće izražavaju svoju netrpeljivost prema homoseksualnosti kao društvenom tabuu. Pripadnici ove populacije zbog toga ostaju van očiju javnosti i retko se eksponiraju. Jedna od devojaka sa kojima sa razgovarao i koja je želela da ostane anonimna kaže da je otkrivanje njene seksualne orjentacije stvorilo problem u porodici. Neprihvatanje te činjenice od strane njenih roditelja dovodi do svađa, usled činjenice da roditelji homoseksualnost posmatraju kao bolest koja se može i mora izlečiti.

Svetska zdravstvena organizacija je homoseksualnost sa spiska bolesti izbacila još osamdesetih godina prošlog veka, a Marija Đorić smatra da bi pospešivanju stepena tolerancije prema ovih grupama ključan doprinos trebalo da daju mediji.

Zlatko Salihović, član Saveza slepih misli da je preterano insistiranje takozvanih marginalizovanih grupa na vidljivosti doprinelo stvaranju revolta u većinskom društvu. On kaže da se insistiranjem na posebnosti, razlikama i osobenostima samo može produbiti jaz u društvu, doći do podele na "nas" i na "njih". Ovako se ionako marginalizovane grupe dodatno povlače u svoja "geta", a njihov položaj se ne poboljšava.

Slično tvrdi i za seksualno opredeljenje za koje smatra da bi trebalo da ostane stvar u privatnom domenu jedne osobe bez naglašavanja. Za sebe ne kaže da je konzervativan i da podržava i taj vid ljubavi kao prirodan, ali da je to stvar kojoj nije mesto na ulicama.

Odraz netolerancije i revolta može se čuti u izjavi jednog od ovdašnjih srednjoškolaca, premda se tolerancija prema LGBT populaciji kreće od "ne zanimaju me" do "mislim da je to bolest". Retki su omladinci koji u prelaznom dobu srednja škola – fakultet prihvataju nečiju seksualnu različitost.

Marija Đorić kaže da postoji više nivoa diskriminacije. Kulturološka diskriminacija je izražena prema romskoj populaciji, fizička prema LGBT zajednici, a sistemska i tradicionalna prema ženama.

Ona objašnjava da se Srbija visoko kotira kao bezbedna zemlja, gde vas niko neće napasti na ulici ukoliko ste žena. Međutim, dijametralno suprotno se kotiramo kao zemlja kada je reč o bezbednosti gej aktivista, ili bar onih koji "izgledaju drugačije". Poslednjih godina je povećan stepen ravnodušnosti prema ovom delu društva, pa je poslednja "Parada ponosa" prošla bez incidenata iako su one iz 2010. odnosno 2001. godine prošle katastrofalno.

Zlarko Salihović kaže da je među slepima učestala podela na "slepe" i na "videće" ljude, a da je osnov predrasuda često u samim udruženjima slepih ljudi. Osnov za predrasude po njegovom mišljenju čini žal za vidom slepih ljudi ili njihove okoline. Prvi korak ka društvenoj prihvaćenosti je po njegovom mišljenju da ove grupe prihvate same sebe.

Salihović je, kako kaže, više diskriminacije i netolerancije doživeo u udruženjima slepih ljudi nego od ostatka društva. Dodaje da je većinom odrastao sa ljudima bez invaliditeta i da se sa njima uvek normalno družio i funkcionisao.

Marija Đorić kaže da diskriminacija prema Romima nije mnogo izražena kada je reč o obrazovanim Romima koji se bore protiv uvreženog socijalno-statusnog položaja koji im je tradicionalno nametnut. Visoki predstavnik OEBS-a u Srbiji Majkl Ujehara, smatra da Romi mogu da postanu ekonomski produktivna grupacija kako u Srbiji, tako i u ostatku Evrope. Ono na šta moraju da se fokusiraju jeste obrazovanje i samopoboljšanje.

Sa tim stanovištem saglasan je i Zlatko Salihović. Ujehara podseća da je problem netolerancije prema Romima duboko kulturološki i da nije prisutan samo u okviru srpskih granica. On ističe obrazovanje kao značajnu kariku u procesu razbijanja tih kulturnih barijera, ali uz održavanje pojedinih kulturnih osobenosti Roma.

Marija Đorić kaže da bi na razvoj tolerancije kao dela ličnosti trebalo da se utiče još od ranog uzrasta u školama. Osim uticaja medija, uticaj građanskog vaspitanja vidi kao presudan da bi tolerancija postala normalnim načinom opštenja mladih ljudi. Do tada će proći bar još nekoliko generacija.

pet

08.07.

2016.

anonymous [neregistrovani] u 10:23

left

A levoruki?!

Odgovori

Ostavi komentar