Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Mladi

27. 11. 2015. Požarevac

Autor: M.Ljubisavljević Izvor: Boom93

Mešaju evropske integracije i Evropsku uniju

U ovonedeljnom izdanju emisije „Ovo je zemlja za nas“ tema od interesa za mlade bile su evropske integracije. Srbija je u procesu evropskih integracija više od 15 godina. Od kada je 5. oktobra 2000. godine svrgnut režim Slobodana Miloševića, svaka naredna vlast se manje ili više orjentisala u pravcu evro-saradnje ili puta u Evropsku uniju.

Danas, deceniju i po posle pada Miloševića imamo kao država status kandidata uprkos ranijim najavama političara da ćemo do sada već uveliko biti deo evropskog društva. Iako teritorijalno, geografski u Evropi, sistemski i institucionalno umnogome kaskamo za zemljama članicama. Priča sa mladim Požarevljanima o ovoj temi imala je za cilj da otkrije koliko vrednuju evropske integracije ukoliko uopšte znaju šta one predstavljaju.

Tako se došlo do nekih zanimljivih zaključaka. Iz razgovora sa desetak đaka Požarevačke gimnazije, Medicinske škole i Ekonomske škole može se videti da je znanje o evropskim integracijama svedeno, a da mahom informacije imaju oni koji idu u Ekonomsku školu.

Miloš D. učenik Ekonomske škole objašnjava da je Evropska unija pod tim imenom poznata s početka devedesetih od Ugovora iz Mastrihta. Nastala je kao Evropska zajednica za ugalj i čelik nakon početkom pedesetih godina prošlog veka, da bi se šezdesetak godina kasnije njen sastav upetostručio.  Na početku je brojala 6 zemalja članica, danas ih ima 28.

Đaci uglavnom ne razlikuju pojmove Evropska unija i evropske integracije. Mešaju Uniju kao entitet koji teži da postane super-država, sa integracijama koje predstavljaju proces pristupanju EU.

Master politikologije Stefan Tomić, kaže da je ključni značaj Evropske unije upravo u tom procesu evropskih integracija. Bitan je put, a ne činjenica da je neko postao član EU. On na tom putu vidi ispunjavanje velikog broja pozitivnih kriterijuma i dobrih vrednosti koje mogu da oplemene naše društvo i učine ga modernijim.

Anketirani đaci uglavnom prepoznaju tu činjenicu da se od nas traži da ispunimo veliki broj sistemskih i refomskih uslova kako bismo Uniji pristupili, pa samim tim pristupanje karakterišu kao "veliku promenu". Tomić smatra da je u Evropi naglašenija kultura individualizma. Iako ideološki socijal-demokrata, Tomić kaže da ove dve vrednosti mogu da se pomire zbog koristi koje evropski sistem nudi.

Ne misleći pritom na mogućnosti za zapošljavanje i migraciju ka zapadnim zemljama, već ka uspostavljanju mogućnosti da se ljudi zaposle u Srbiji.

Tomić napominje da su poslednji izveštaji Evropske komisije nepovoljni u oblastima slobode medija ili nezavisnosti sudstva. U današnje vreme se naročito prepliću uticaji istoka i zapada na ovom prostoru, pa su i mišljenja o učešću Srbije u integracijama podeljena.

Miloš D. kaže da bi trebalo da se okrenemo istoku, odnosno Rusiji i Kini zbog loših iskustava sa evropskim zemljama tokom bombardovanja i nakon toga. Jedan od razloga za okretanje istoku je i revolt stanovništva zbog povećanog stepena evro skepse, zahvaljujući novim uslovljavanjima koja su se pojavljivala s godinama.

U društvu uvreženo mišljenje samo se prenosilo i na mlade zbog čega i Stefan Tomić kaže da je broj "klinaca" koji se interesuju za evro-integracije vrlo mali. Evropeizacija se kao proces kod velikog broja đaka smatra anitpodom patriotizmu, iako ova dva sklopa vrednosti i privrženosti ne moraju da se isključuju, naprotiv. Nacionalizam ne mora škodi evropskim vrednostima, osim kada je na nacionalizam bačena stigma koja se u srpskom slučaju povezuje sa genocidom. Politikološko stanovište je i da je potrebno kolektivno buđenje u pogledu interesa Unije u vezi sa statusom Kosova i Metohije. Tomić smatra da EU ima jasan interes u nezavisnom Kosovu iako zvanično to ne kaže. To je takođe jedna od stvari koje đaci prepoznaju ili su za njih čuli.

Proces integracija je temeljan i dubok i zahteva povinovanje mnogim zajedničkim "pravilima igre" kada je reč o sve tri grane vlasti u državama koje pretenduju na članstvo. Neke od stvari koje se kod nas na sistemskom nivou rade, u Evropi nemaju "prođu".

Pravnik Beogradskog centra za ljudska prava Žarko Marković za potrebe emisije „Ka Evropi“ radija Boom93, izjavio je da se kod nas zakoni izglasavaju mimo procedura i bez ikakve ozbiljne rasprave. On dodaje i da se takvi zakoni „provlače“ kada je budnost javnosti najmanja. Tako sistemski procesi koče modernizaciju Srbije i pristupanje Evropskoj uniji, za koje je poslednjih godina raspoloženo sve manje građana. Tome doprinosi i atmosfera neizvesnosti njenog opstanka koja se stvara u domaćim medijima. To mišljenje se samo mehanički prenosi na omladinu.

Regulativa koja se tiče mladih kod nas je podosta obrađena u Nacionalnoj strategiji za mlade, ali i kroz Lokalne akcione planove za mlade. Postojanje spomenutih planskih dokumenata jeste u skladu sa standardima EU, ali praksa pojedinih mesta govori drugačije. U Požarevcu nema novog Lokalnog akcionog plana već nekoliko godina. Veljko Obradović, nekadašnji koordinator Kancelarije za mlade u Požarevcu napomenuo je da je u planu izrada novog LAP-a. On ističe i da će se o mnogim stvarima pitati upravo mladi ili organizacije koje će tako na neposredan način učestvovati u podizanju standarda na nivo EU bar kada je o mladima reč.

Obradović dodaje da prvi LAP nije primenjivan u praksi dovoljno jer je odjednom uzeo u obzir previše pitanja i problema. Za omladinske politike takođe je nagovestio da bi mogle da budu sastavni deo novog LAP-a ukoliko to mladi budu smatrali za shodno.

Kada je reč o primeni omladinskih politika u praksi, Stefan Tomić kaže da se sa mladima koji bi da se bave politikom ne razgovara toliko o EU. Fokus se pomera ka lokalu i "svom dvorištu" tako da se mladi najbolje mogu upoznati sa evropskim procesima kroz delovanje u NVO sektoru.

Tomić dodaje da je u današnjoj Srbiji slika spomenutog sektora "crna" iako bi nakon demokratskih promena početkom veka trebalo da bude upravo suprotno.

Ekonomski, politički, društveni i kulturni benefiti koji dolaze kao posledica integracije u Evropsku uniju, zbog toga će do daljnjeg ostati nepoznanica ovdašnjem stanovništvu. Za to vreme, omladina će evropski put pratiti sa skepsom, ili u još gorem slučaju – potpuno nezainteresovano.

Nema komentara.

Ostavi komentar