Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Mladi

20. 11. 2015. Požarevac

Autor: M.Ljubisavljević Izvor: Boom93

Na internetu svakog dana ostavljamo trag a toga nismo svesni

Društvene mreže su fenomen kome se najviše priklanjaju mladi članovi generacije “milenijalaca“. Mladi rođeni i oni koji su odrastali na prelasku iz 20. u 21. vek i novi, treći milenijum, najlakše usvajaju kako dobre, tako i loše strane društvenih mreža i interneta. Za potrebe emisije "Ovo je zemlja za nas" sprovedena je anketa sa dve grupe mladih. Jedni su još uvek u srednjoj školi, drugi su je završili.

Način na koji vide društvene mreže, njihove koristi, mane, dobre i loše strane razlikuju se u zavisnosti od godina. Srednjoškolci obično smatraju da mreže imaju više prednosti nego mana, ali su svesni da na njima nije nemoguće ukrasti nekome identitet i bar na mreži postati neko drugi.

Stručnjak za internet, Jovan Kurbalija u emisiji Agape ističe da svi ostavljamo nekakav digitalni trag, šta god na internetu iskucali, „okačili“ ili „lajkovali“. Iako su se mnogi stručnjaci dugo pitali otkud Google-u toliko novca kada ništa zapravo ne prodaje, Kurbalija objašnjava da Google prodaje deo naše intime sa svakom novom pretragom ili svakim našim novim logovanjem na mrežu. Napominje da nije slučajnost to što će nam „iskočiti“ reklama ili baner u vezi sa nečim što smo prethodno pretraživali. Trgovinom te vrste informacija se bave internet kompanije i pretraživači, zbog čega ne čudi što većina pretraživača ima u sebi ugrađenu automatsku opciju da se u našem računaru „nametne“ kao primarni. Iako ne plaćamo novcem za samu pretragu preko Google-a, Bing-a, Yahoo-a ili drugih alata za traženje na internetu, plaćamo delom svoje intime.

Podaci korisnika u Srbiji doduše mogu da prođu nezapaženo velikim kompanijama jer nismo veliko i bogato tržište, ali zakonima nam podaci nisu obezbeđeni u skladu sa visokim standardima EU s obzirom na to da nismo njena članica.

Čak i fejsbuk koji je vrlo brzo postao nezamenljiv deo svakodnevice što mlađih, što starijih od 18 godina, polako biva zamenjen bržim vidovima komunikacije koji zahtevaju internet. Takve platforme su prema rečima gimnazijalke Aleksandre K. Whats app, Viber i slične „porukolike“ platforme koje traže online vezu.

Za korišćenje ovakvih servisa potreban je broj mobilnog telefona. Kada je reč o fejsbuku, to nije neophodno. Dovoljno je da se naša slika nekome svidi pa da postanemo potencijalna meta predatora, ili uznemiravanja. Postavljanje velikog broja „postova“ ili fotografija uobičajena je rutina za požarevačku omladinu. Anketirani obično provode prosečno oko 2 sata na društvenim mrežama i neretko imaju više od 1.000 prijatelja od kojih znaju jedva petinu ili manje.

Sve ovo se može podvesti pod rizične obrasce ponašanja na internetu zbog kojih Gordana Vujisić, inspektorka u Odeljenju za visokotehnološki kriminal kaže da napadi pedofila nisu retka pojava u Srbiji. Nije retka ni distribucija dečje odnosno maloletničke pornografije zbog koje je zbirno sa pedofilijom od 2010. godine naovamo podneto130 krivičnih prijava.

Internet bulijing ili maltretiranje od strane vršnjaka jedan su od vidova izlaganja na stubu srama ukoliko naša naga slika ili video dopru do šire publike. Slanje takvih slika takođe nije neuobičajeno, iako razgovori o tome jesu tabu. Zbog psihičkih tegoba poput poniženja u društvu zabeleženi su i slučajevi rizičnih ponašanja – nasilja ili samoubistava. Kod nas takvih slučajeva nije bilo, ali je svest o tome razlog više da pripazimo šta naše dete radi na internetu.

Procenjuje se da je oko 80% mladih svakodnevno na internetu, a da više od 90% njih ima telefone putem kojih može da mu pristupi. Aleksandar G. kaže da o bezbednosti na internetu vodi računa jer je svestan da tamo postoji „stolkovanje“ (uhođenje) iako ne pripada rizičnoj grupi za seksualno zlostavljanje gde primarno spadaju devojčice.

Stariji od 20 godina koji su već završili srednju školu kažu da retko prihvataju nepoznate ljude ukoliko im stigne zahtev za prijateljstvo. Ako to i učine, kažu da obično privatnom porukom traže razlog poslatog zahteva. Društvene mreže i „žive“ razgovore ne vole da mešaju, pa im smeta kada neko u njihovom društvu gleda u telefon i „visi“ na internetu.

Sociolog Jadranka Vasić smatra da deca i mladi često nisu svesni opasnosti koje na internetu vrebaju jer nisu dorasli svemu onome što komunikaciona tehnologija nudi. Vasić kaže da je danas izuzetno lako poveriti se onome koga ne gledamo u oči, lakše čak i nego roditeljima. Mladi tako nesmotreno otkrivaju informacije o sebi potpunom strancu čije namere ne znaju.

Internet je na 1. među mladima kao medij posredstvom kog se informišu. Na drugom mestu je u Srbiji samo zato što mlado stanovništvo nije većinsko. Sagovornici kažu da roditeljima nove tehnologije još uvek nisu toliko bliske, pa to polje prepuštaju u potpunosti svojoj deci.

Vasićeva smatra da zabrane deci ne pomažu. Trend je takav da će ga deca zbog društvenog prihvatanja pratiti bez obzira na roditeljske zabrane. Sociolog zato kaže da se sa njima mora razgovarati i da internet i društvene mreže moraju postati interesnom tačkom roditelja bar upola od onoga koliko zanimaju njihovu decu.

Pojedini podaci koji govore da čak 43% mladih između 16 i 24 godine želi da postane poznato putem društvene mreže. Sličan poriv ima čak i 20% ljudi starijih od 30 godina.

Mladi imitiraju princip "slavnih" koji se prate u stopu na Fejsbuku, Tviteru ili Instagramu. Tako se postuju slike sa doručka ili sasvim običnih životnih trenutaka. Usled delovanja pogrešnih vrednosnih sistema, ovo može biti pogubno za mladu osobu, a društvene mreže mogu postati veliki neprijatelj po njeno samopouzdanje i u krajnjoj liniji, bezbednost.

Nema komentara.

Ostavi komentar