Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Mladi

13. 11. 2015. Požarevac

Autor: M.Ljubisavljević Izvor: Boom93

Politikolozi: Bavite se politikom da se ona ne bi bavila vama

Požarevačka omladina obično zna da navede 4 političara u državi. Kao 4 najčešća imena se u anketi sprovedenoj za potrebe emisije „Ovo je zemlja za nas“ pojavljuju imena Borisa Tadića, Aleksandra Vučića, Čedomira Jovanovića i Vojislava Šešelja. Međutim, kada je reč o lokalu, tu nastaje problem.

Mladi sa kojima sam razgovarao nisu znali da navedu niti jednog lokalnog političara, iako Požarevac ima status grada od 2007.  godine, pa su ovlašćenja lokalnih političara uvećana.

Postoje kao primetna dva trenda. S jedne strane, mladi se potpuno distanciraju od politike, ona ih "ne zanima" niti imaju želju da se ikada uključe u nju. Na drugoj strani se nalaze oni koji se u politiku uključuju zbog interesa ili uverenja. Među ispitanim omladincima u velikoj meri se već u srednjoj školi ili neposredno posle nje prepoznaje instrumentalizacija politike u lične svrhe.

Direktna posledica je postojanje velikog broja "botova" na društvenim mrežama i portalima medijskih kuća. To su obično mladi aktivisti koji imaju za zadatak da komentarišu vesti o određenom političaru ili meri koju sprovodi, u pozitivnom maniru naravno.

Veći deo ispitanih kaže da ih politika ne zanima, a Marija Đorić iz Centra za građanske reakcije i inicijative kaže da je to problem. Ona kaže da politika određuje i uređuje sve oko nas. Zbog tog njenog diskrecionog prava trebalo bi se baviti politikom, da se kako kaže Đorićeva, politika ne bi bavila nama.

Da je "botova" na internetu mnogo, javna je tajna, ali nijedna stranka neće priznati da ih ima. Stefan Tomić, potpredsednik omladine Demokratske stranke potvrđuje da mlade politika ne interesuje i dodaje da je mnogo onih koji na prve sastanke omladina dolaze bez ideja zašto su tačno tu došli. Naglašava da lično razgovara sa novim potencijalnim omladincima i da od njih traži pozitivnu energiju, otvorenost i nove ideje. Na sastancima se traže i praktična rešenja za neke probleme poput nezaposlenosti.

Tomić kao značajnije ističe "kaljenje" mladih u nevladinim organizacijama pre odlučivanja za bilo koju od političkih opcija. On kaže da NVO sektor društveno i edukativno u tom smislu može da bude značajno produktivniji jer nas uči kako da mislimo o politici pre nego počnemo da se njome bavimo.

Time ne činimo sebe mehaničkim izvršiteljima zadataka, botovima i plakaterima, već dajemo sebi mogućnost da nešto zaista promenimo.

Nikola Živković, predsednik omladine Socijalističke partije Srbije za ovaj region, smatra da je velika greška mladih što ne izlaze na izbore. On kao mane politike označava to što se ona nedovoljno bavi mladima na lokalu, ali i što ne podstiče mere zapošljavanja, koje identifikuju i omladinci DS-a.

Tomić, Đorićeva, ali i sociolog Nikola Janković su političko obrazovanje stekli na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Uprkos tituli mastera, Janković svoju perspektivu traži u inostranstvu. Stefan Tomić smatra da će svoju perspektivu ostvariti u Srbiji kroz političko delovanje, dok to Marija Đorić nastoji da uradi kroz dejstvo u nevladinom sektoru.

Skupa lociraju još jedno važno pitanje o kome partijski poslenici nerado pričaju, a koji je sveprisutan – partijsko zapošljavanje. Postojanje ogromne "sive zone" uzrokovane partijskim zapošljavanjem je karakteristika srpske svakodnevice po Jankovićevoj oceni.

Predsednik mladih socijalista kaže da priče o kupovini glasova i partijskom zapošljavanju svakako kruže gradom ali da nije lako pronaći dokaze.

Janković tvrdi da ga ponuda za posao preko partije nije zaobišla, indirektno i po principu: dođi po knjižicu pa ćemo lako da sredimo nešto. Zbog tog svog iskustva misli da možda čak i dve trećine onih koji pristupaju partijama to radi zbog posla, a zbog razočarenja navodi da ideali 5. oktobra sa ove distance sada deluju kao glupost.

On i Đorićeva isprva su planirali kao brucoši da se aktivno bave politikom. Do predomišljanja je došlo onog momenta kada su uvideli kako politika „radi“ u praksi. Živković je naglasio da u organima SPS-a sedi čak 20% mladih ljudi. Njihovo prisustvo u organima partije je po rečima Đorićeve više protokolarno čime se ne stvara povoljno okruženje za korisno i aktivno delovanje mladih. Čak i kada se kreiraju politike koje se bave mladima, mladi koji navodno učestvuju u pravljenju tih politika, često ih samo potpisuju, napominje Đorić.

Stefan Tomić iskrenijim vidi motive bavljenja aktivnostima u NVO sektoru, što je neočekivano čuti od političkog aktiviste. Partijama je u interesu prikupljanje glasova po svaku cenu, pa čak i kada se zanemaruju program i ideologija. To je na sastanku doživela aktivistkinja Centra za građanske reakcije i inicijative kada je zatražila da pogleda program. Na sastanku joj je rečeno "Daj da vidimo da skupimo ljude, lako ćemo za program." Odustala je od dolaska na sledeći sastanak. U političkom životu Srbije svedoci smo da često uspevaju oni koji imaju volje i nemaju skrupula. Rezultat je lagano smanjivanje izlaznosti na svakim novim izborima. Primera radi, na parlamentarnim izborima je izlaznost bila nešto manja od 58% birača, a na sledećim izborima iz 2014. 53%. Kada se oduzmu nevažeći listići, dolazi se do činjenice da jedva polovina građana Srbije sa biračkim pravom, to pravo i koristi.

Glas mladih se u tom smislu nedovoljno vrednuje, a onima koji imaju najviše elana i dobre volje da nešto promene blokiran je ulaz u politiku usled drugih interesa. Time se ne stvara pozitivna klima za bilo kakve promene. Skepsa i korupcija dominiraju društvenom svakodnevicom, a odliv mozgova će se nastaviti ka mestima gde će svoje ideje moći da sprovedu u delo i od njih pristojno žive.

Nema komentara.

Ostavi komentar