Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Mladi

30. 10. 2015. Požarevac

Autor: M.Ljubisavljević Izvor: Boom93

Nove generacije traže neposredniji pristup profesora

Prut, koji je nekada bio nezamenljivo vaspitno sredstvo u velikoj meri zamenjen je novim - razgovorom. Novije generacije učenika u srednjim školama tvrde da više vole predavače koji primenjuju neposredniju i češću komunikaciju sa njima. Taj pristup je bolji i po mišljenju pedagoga Požarevačke gimnazije, Živkice Đorđević. U emisiji "Ovo je zemlja za nas" otkrivamo kakve su nam obrazovne perspektive na lokalu.

Iako u narodu postoji izreka "Batina je iz raja izašla", batina u obrazovnom sistemu odavno je postala tabu. Starije generacije obično zbog toga smatraju da se gubi distanca i razlika između autoriteta profesora i učenika.

Živkica Đorđević smatra da ove distance ne bi ni trebalo da bude i dodaje da se takav odnos mahom temeljio na strahu, što nije dobro. Tako je učenicima nametan autoritet profesora per se, nezavisno od kvaliteta njegovog ophođenja prema gradivu i učenicima.

Učenici sa kojima sam razgovarao za potrebe emisije "Ovo je zemlja za nas" to i potvrđuju. Reformama u obrazovanju učenici dobijaju mogućnost da sami odaberu autoriteta. Saznajemo da im više odgovaraju profesori koji ne "treniraju strogoću", jer kod strogih imaju sklonost ka eskiviranju.

"Novim" predavačima se radni dan ne završava sa poslednjim školskim zvonom, već su putem novih tehnologija neretko tokom celog dana u kontaktu sa svojim đacima. To nekada nije bio slučaj pa je postojala znatno veća distanca između institucije profesora i đaka. Kako se srušila ta statusna barijera, tako je mišljenje đaka počelo više da se vrednuje, kako institucionalno, tako i svakodnevno. Po mišljenju prosvetnih radnika, manjkavost ponekad ume da bude nedostatak adekvatne sankcije za đake, koji prekoračuju granice pristojnog ponašanja i ophođenja prema svojim vršnjacima iz razreda ili profesorima.

Srednjoškolci su uglavnom zadovoljni svojim dosadašnjim obrazovanjem. Oni kao nedostatke navode obično broj predmeta, višak teorije i upravo odnos tradicionalnijih profesora. Planove za odlazak u inostranstvo uglavnom nemaju još uvek, što pokazuje da se ova tendencija javlja nešto kasnije, tokom studija.

Đorđevićeva ističe da se Požarevačka gimnazija uvek trudila da na najbolji način pripremi đake za odabir dalje obrazovne institucije, dok su mišljenja njenih đaka po pitanju kvaliteta te pripreme podeljena.

Ona liniju razlike povlači nazivajući “stariji” tip profesora “predavačima”, dok današnje vreme više zahteva “saradnike” koji razbijaju stari monolitni sistem.

Uroš Petrović je jedan od najinteligentnijih Srba i pisac za decu i mlade. U saradnji sa Rankom Rajovićem iz organizacije MENSA Srbija, Petrović je tvorac i jednog od funkcionalnih metoda učenja. NTC sistem učenja koji su stvorili ne bazira se na reprodukciji kao tradicionalni srpski obrazovni sistem, već na stvaranju asocijativnih veza u mozgu prilikom učenja.

Ovaj metod učenja u kombinaciji sa zvaničnim školskim sistemom, može da doprinese poboljšanju rezultata dece na PISA testovima funkcionalnog znanja, na kojima se Srbija vrlo loše kotira čak i u Evropi. Sa druge strane, evropskih zemalja nema u svetskom vrhu na spomenutim testovima gde prevashodno dominiraju azijske zemlje. Sistem je akreditovan u više evropskih zemalja.

Nataša Nikolić-Gajić predsednica Saveza učitelja Srbije, na čelu je organizacije koja broji 10.000 učitelja i učiteljica. Ona kaže da se danas učitelji dovijaju na razne načine da obrazuju decu, jer se uvek priča o nedostatku finansija. Uslovi su, kako kaže, čak i dok je studirala devedesetih bili bolji, barem po sećanju i ličnoj perspektivi.

Nikolić-Gajić naglašava da je podržavajuća sredina neophodan činilac da bi dete moglo da bez “kočnica” oslobodi svoj pun potencijal. Takva sredina darovitoj deci može da bude i kočnica ukoliko se u njoj ne vrednuju rad, trud i dobre ocene. Usled želje da bude prihvaćeno, dete može da “uskoči” u prosečnost. Petrović dodaje da u Srbiji ne postoji posebna škola za nadarenu decu i da se sa njima ne radi posebno, dok oslonac i ambiciju po pravilu moraju da traže u sebi samima.

Pogrešan je i pristup roditelja koji deci od najranijeg uzrasta pričaju “Uči školu da ne bi radio”. Predsednica Saveza učitelja to vidi kao potpuno pogrešnu osnovu za motivaciju.

Kada je reč o zapošljavanju nakon završenih škola, tu čak i srednjoškolci sumnjaju u veće mogućnosti za zaposlenje ako nemamo “vezu”. Roditelji su ove situacije još jasnije svesni, pa onda jednako svesno rade obično dve stvari: ili distanciraju decu od politike ili ih savetuju da se učlane u neku od političkih stranaka jer se kompetencije partijske knjižice više vrednuju od obrazovnih kompetencija.

Prema rečima direktora Visoke tehničke škole strukovnih studija iz Požarevca prof dr Vladana Đulakovića, usled propale prehrambene industrije u Požarevcu, odliv mozgova je očekivana posledica. On dodaje da bi uskoro trebalo da dođe do promena Zakona o visokom obrazovanju, ali smatra da ni stari zakon nije loš. Loši su uslovi koji se mladima nude po sticanju diploma.

Đulaković ističe da je neverovatno da je zemlja čiji su inženjeri pravili preteče bioničkih šaka još prošlog veka, došla u situaciju da nudi veoma lošu mogućnost za zaposlenje mladim Požarevljanima. Visokoobrazovani ljudi čine petinu stanovništva u gradu prema informacijama iz 2012. godine. Republički prosek je između 10 i 11%.

Koliko ekonomija utiče na percepciju obrazovnih perspektiva, pokazuje i činjenica da većina visokoobrazovanih Požarevljana svoje zaposlenje traži van grada ili u velikom procentu i van zemlje.

Nema komentara.

Ostavi komentar