Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Mladi

23. 10. 2015. Požarevac

Autor: M.Ljubisavljević Izvor: Boom93

Više od 250 dece sa problemima u ponašanju

U Centru za socijalni rad u Požarevcu do 1. oktobra 2015. godine je evidentirano 262 dece sa problemima u ponašanju. Kada se slučaj evidentira u Centru za socijalni rad, problem je već prilično vidljiv i obično doseže do nekog oblika prekršaja ili krivičnog dela. Kroz emisiju "Ovo je zemlja za nas" saznajete koliko požarevačka omladina ima problema sa nasilnim ponašanjem i kako se sa njime suočava.

Tokom 2015. godine u istom periodu evidentirano je "preko" tog broja još 151 mlado lice sa problematičnim ponašanjem. Među decom ima 68 novoevidentiranih, dok je među mladima taj broj oko tridesetak ljudi. Tome treba dodati još veći korpus onih koji ostaju neevidentirani, kako bi se sagledao čitav okvir ovog problema u Požarevcu.

Požarevac je jedan od retkih gradova koji ima centar za rehabilitaciju mladih i edukaciju pre nego problemi u ponašanju nastanu. Tatjana Rajić, rukovodilac Socio-rehabilitacionog kluba za mlade uverena je da to u najvećoj meri nisu trajniji oblici ponašanja, već kratkotrajne reakcije na frustracije sa kojima se deca i mladi suočavaju.

U prilog tome ide i činjenica da se veliki broj mladih rehabilituje i potom nastavi normalno da funkcioniše bez vraćanja na pređašnje loše obrasce ponašanja. "Povratnika" vandalizmu i nasilništvu je malo, ukoliko prođu šestomesečnu rehabilitaciju u Klubu za mlade.

Prema rečima Tatjane Rajić mnogo je slučajeva gde su takvi mladi ljudi nastavili sa životima potpuno normalno, ženili se, završavali fakultete i problem ostavljali iza sebe. Ona dodaje da kažnjavanje prestupnika nije rešenje i da je rehabilitovanje uspešnije kada se koristi medijacija kao metod nenasilnog rešavanja konflikata.

Bilo je, kako kaže, i situacija gde rehabilitacija nije pomogla. Na to utiče i psihološki sklop mlade osobe, ali i uticaji porodice i sredine. Vrlo je bitno da se roditelji obrate za savet ili pomoć pri prvim znacima da sa njihovim detetom nešto nije u redu, kako bi se na njega delovalo preventivno.

Sve češći uzrok za javljanje nasilničkog ponašanja je siromaštvo. Deca su rastrzana između onoga što im nudi televizija i onoga što su realne mogućnosti njihovih roditelja. Pritisak vršnjačkih zajednica je takođe veliki.

U kombinaciji sa promenjenim sistemom vrednosti, dolazi do frustracije koja kao proizvod može da ima nasilništvo. Rajićeva kaže da je ovakvo ponašanje mladih u Požarevcu češće usmereno prema ljudima, nego prema objektima.

Smrt je najteža posledica nasilničkog ponašanja mladih sa kojom su se u Klubu do sada suočili. Tom prilikom je napadnut mladić ispred noćnog kluba i nakon napada podlegao povredama. Jedno od rešenja da se potencijalno opasne situacije ne bi dešavale je bolja organizacija vremena dece.

Usmeravanje ka sportu zbog razvijanja timskog duha i sprečavanja agresivnog odgovora na frustraciju. Ukoliko do problema ipak dođe, obraćanje Klubu za mlade je poželjno kako se problematično ponašanje ne bi ponavljalo u budućnosti.

Požarevački omadinci zbog osetljivosti pitanja, nerado priznaju da su se potukli, kao ni kada su to činili poslednji put. Psiholog Politehničke škole iz Požarevca Tanja Babejić, kaže da je stanje mnogo bolje nego što je bilo pre više od decenije kada je počela da radi u školi.

"Kada bih rekla nekom od prijatelja da počinjem da radim u Politehničkoj školi, ljudi su me pitali zašto baš tamo, jer je škola bila na lošem glasu kao nasilna. To danas u velikoj meri nije slučaj jer ima više odeljenja četvrtog stepena odakle dobri đaci ‘vuku’ i one lošije. Tako je podignut i kvalitet njihovog znanja, a istovremeno se snizio stepen ispoljavanja agresivnosti među njima. I dalje tu ima koškanja i čarki, ali obično ostane na tome." kaže Babejićeva.

Ona napominje da je sve češća slika dve devojčice koje se tuku. Njihove reakcije umeju da budu i agresivnije od reakcija dečaka kada do eskalacije sukoba dođe. Ona ističe da nije realno očekivati da nasilja ne bude nimalo s obzirom na prirodu ljudske psihe. Trud se svakako mora ulagati da se kod učenika što manje javlja osnov za frustracijama koje mogu biti povod za nasilje u školama.

Mehanizama za suzbijanje nasilja sve je manje, na decu se u porodici ne sme podići ruka, u školi tek ne. Starije generacije ovo obično posmatraju kao negativno zbog gubljenja autoriteta. Pedagozi sa druge strane tvrde da bi se mladoj osobi trebalo nametnuti kao autoritet po njenom slobodnom izboru, a ne silom.

Porodični problem ili nesuglasice su obično prvi okidač za nasilje. Tatjana Rajić kaže da je bilo i slučajeva gde su očevi bili nasilni, a da su deca odrasla u sasvim nenasilne osobe bez nuspojavnih stanja ili ponašanja. Tanja Babejić kaže da porodica danas lako gubi konce u pogledu funkcija koje bi trebalo da obavlja, pa se deca okreću drugim uzorima.

Internet “bulijing” postaje uobičajena pojava

Jedna od opasnih posledica koja može proizići iz tog traženja je i digitalno nasilje, odnosno sajber bulijing. Na internetu kao prilično anarhičnom polju komunikacije, posredstvom društvenih mreža često se mogu sresti slučajevi sajber nasilja. “Preko” tastature se lako preti, vređa, ali i menjaju vlast, društveno uređenje i pokreću revolucije. Vređanje po bilo kom osnovu i pretnje su nešto što može ostaviti veće posledice po dete ili mladu osobu, naterati je da se povuče u sebe, a potom i ispolji frustraciju kroz nasilje.

Tatjana Rajić objašnjava da su današnji roditelji na posebnom ispitu jer sa jedne strane moraju da omoguće detetu da bude deo modernih trendova koji se u društvu traže, ali s druge strane moraju naći način da ga zaštite od nasilja čija se žrtva više ne može postati samo na ulici, već i na internetu.

Nema komentara.

Ostavi komentar