Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Mladi

09. 10. 2015. Požarevac

Autor: M.Ljubisavljević Izvor: Boom93

Ko da menja Požarevac nabolje ako to mlade ne zanima?

Mladi Požarevljani srednjoškolskog uzrasta ne prepoznaju volonterizam i omladinske inicijative kao nešto čemu bi posvetili svoje slobodno vreme. Tumačenja za takvo stanje su različita. Mladi kažu da ne znaju da takve inicijative postoje i ko se njima bavi, dok stariji kažu da mladima manjka volje da se takvo stanje promeni.

U okviru projekta "Ovo je zemlja za nas" radija Boom93, razgovarao sam sa mladim Požarevljanima o volonterizmu i omladinskim inicijativama. Cilj je bio da saznam koliko oni znaju o suštini volontiranja, ali i da se vidi koliko požarevački srednjoškolci učestvuju u volonterskim akcijama. Odgovor je - nedovoljno. Oko toga su saglasni i mladi sa kojima smo razgovarali, ali i ljudi iz "Osnaživačkog centra 24" i "Omladine JAZAS-a" Požarevac.

Požarevačka omladina u najvećoj meri prepoznaje suštinu volontiranja kao dobrovoljnog rada bez naknade. Međutim, većina njih ne zna za udruženja koja se organizovano bave volontiranjem poput pomenutih Omladine JAZAS i Osnaživačkog centra.

Mladi obrazlažu svoju neaktivnost time što nisu obavešteni ili informisani o postojanju i radu ovakvih organizacija. Iz dve organizacije objašnjavaju da su u informatičko doba informacije sveprisutne i dostupne ukoliko postoji volja kod mladih da se takve informacije doznaju. Stoga Kristina Ilić, koja već 4 godine unazad aktivno volontira kao vršnjački edukator u JAZAS-u, kaže da većina mladih ne zna da adekvatno organizuje svoje slobodno vreme. Sa ovim je saglasan i Zoran Jović iz iste organizacije, dok Filip Božilović, predsednik Osnaživačkog centra 24 dodaje da se volonterski rad ne prepoznaje kao nešto iz čega se izvlači neposredna dobrobit.

Zakonska regulativa u ovoj oblasti takođe nije bila naklonjena omladini, kako u Srbiji tako i u Požarevcu. Za Zakon o volontiranju iz 2010. godine zna srazmerno mali broj mladih Požarevljana, kao i za spomenute organizacije kojima je dobrovoljni rad u srži delovanja. Iako važeći zakon, koji je u procesu zamene novim, prepoznaje neke dobre stvari poput volonterske knjižice, ovakve stvari su se slabo primenjivale ili se to uopšte nije dešavalo. U razvijenijim zemljama mladi koji učestvuju u omladinskim inicijativama, svoje volonterske knjižice postepeno "pune" stečenim veštinama i znanjima. Na taj način im volontiranje zaista donosi neposrednu korist poput olakšica na višim školama i fakultetima, ali i pri kasnijim razgovorima za posao.

Toga ni u Srbiji ni u Požarevcu nema, pa su tako volonterske knjižice ostale slovo na papiru "starog" zakona o volontiranju. Direktna posledica je da u Omladini JAZAS koja je aktivna oko dve decenije na ovom prostoru danas ima svega oko pedesetak aktivnih volontera, od kojih dobar deo čak nije iz Požarevca. Jović kaže da je to za mesto poput Požarevca zaista malo. Kao još veći problem naglašava to što broj volontera iz godine u godinu opada. Time se dovodi u pitanje na koji način će se menjati ova zajednica, ako mladi koji su najviše puni elana, tu energiju ne usmeravaju na menjanje zajednice nabolje.

Gotovo svi sa kojima smo razgovarali rešenje vide u većem i češćen prisustvu ovakvih nevladinih i volonterskih organizacija u školama. Od toga bi korist bila dvostruka - mladi rade nešto dobro za zajednicu, ali su istovremeno i zadovoljni sobom upravo zbog te činjenice.

Nema ni Lokalnog akcionog plana

Lokalni akcioni plan za mlade istekao je još 2013. godine. Uz to, gradska Kancelarija za mlade ne funkcioniše kako bi trebalo. U Požarevcu se stoga institucionalno ne stvara povoljna "klima" da se mladima omogući aktivno učešće u razvoju zajednice.

Kako saznajemo, na stari LAP se samo stavlja novi pečat dok se suštinski ništa ne menja, iako ni mladi ni njihovi zahtevi i potrebe nisu statična kategorija. Kancelarija za mlade osnovana je 2009. godine dok je prvi Lokalni akcioni plan donesen godinu dana kasnije. Kao prioritet Kancelarije je tada podvučeno "podsticanje volonterizma mladih".

Godinu dana od osnivanja, samo Kancelarija je imala oko 50 mladih volontera. Prema rečima Davorke Mitrović, koordinatorke Kancelarije do 2013. godine, u trenutku njene smene Kancelarija je brojala oko 300 volontera, od čega je oko 50 bilo stalno aktivno. Ona dodaje da je u prostorijama Kancelarije bilo stalno pristuno 15 - 20 mladih.

Prethodni LAP je napravljen u saradnji Kancelarije za mlade i Gradske uprave, ali je u njegovoj izradi učestvovalo više od 100 institucija. Mitrovićeva kaže da je usvajanje LAP-a na Skupštini omogućilo da mladi na posredan način zakonski postanu predmet interesovanja lokalne samouprave. Sadašnja direktorka Turističke organizacije Požarevca nije sigurna da li danas Kancelarija za mlade uopšte radi, a još manje da ima volontera. Prema nezvaničnim informacijama, ukoliko se uskoro ne usvoji novi LAP za mlade, Požarevac kao grad od 2016. godine neće moći da konkuriše za finansiranje projekata iz ove oblasti na republičkom nivou. Time se praktično na institucionalno bavljenje mladima stavlja tačka, bar na određeni period.

Mladi uz to kažu da ni sami često nisu dovoljno zainteresovani da postanu aktivni članovi zajednice, pa tako svoje dobrovoljne aktivnosti u slobodno vreme uglavnom usmeravaju "prema direktivi" iz srednjih škola u koje idu. Prisustvo učenika na pojedinim događajima volonterskog karaktera objašnjava se zahtevom direktora škola da se učenici na tom događaju nađu. Povećanje ocena ili izostanak sa časova se takođe navode kao razlozi za volontersko delovanje Požarevljana, što se kosi sa suštinom volonterizma u čijoj je biti humano delovanje.

Iz Omladine JAZAS kažu da je saradnja sa školama standardno dobra, ali da se u lokalnoj samoupravi ne nalazi dovoljno razumevanja za projekte od značaja za mlade. Kako kažu iz JAZAS-a, to je delimično razlog zbog kog u gradu "nisu bili prisutni" praktično dve godine. Iako se njihova aktivnost po pravilu vezuje za polno prenosive bolesti, oni su realizovali međunarodne volonterske projekte poput "Eko kampa Homolje", zatim projekte koji se bave bezbednošću mladih na internetu, u saobraćaju i slično. Ipak, ističu da je usvajanje Lokalnog akcionog plana prioritet, jer je i institucionalno usmeravanje mladih od nemerljivog značaja za dolazeće naraštaje.

Nema komentara.

Ostavi komentar