Naslovna  |  Projekti  |  Javnost i odgovornost  |  Kontrola imovine i prihoda javnih funkcionera i finansiranje političkih stranaka (Emisija)
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Javnost i odgovornost

26. 04. 2017.

Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93

Kontrola imovine i prihoda javnih funkcionera i finansiranje političkih stranaka (Emisija)

Agencija za borbu protiv korupcije nedavno je saopštila da je od januara 2013. do kraja juna 2016. godine, pokrenula ukupno 1.377 postupka protiv visokih javnih funkcionera i onih na nižim funkcijama, a povodom sumnji da su prekršili odredbe Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Funkcioneri su najčešće kršili odredbe zakona tako što su izbegavali da prijave poklone koje su primali, ali i zato što su kasnili ili nisu uopštne prijavili stupanje na funkciju ili prestanak funkcije licima angažovanim u organima javne vlasti kojima upravljaju.

Postupci su pokrenuti i protiv funkcionerima koji nisu dostavili Agenciji izveštaj o imovini i prihodima po stupanju na funkciju i nakon prestanka.

Zbog imovine i prihoda po stupanju na dužnost doneto je najviše mera, 60 odsto, a zbog neprijavljivanja ili kasnjenja po prestanku funkcije mere su donete u 35 odsto slučajeva, pri čemu je Agencija u 88 odsto slučajeva izrekla mere upozorenja.

Najvise postupaka je vođeno protiv lokalnih funkcionera oko 60 odsto.

U Agenciji za borbu protivkorupcije obavljaja se provera tačnosti i potpunosti podataka iz izveštaja, praćenje imovinskog stanja funkcionera i utvrđivanje razloga nesaglasnosti između podataka iz Izveštaja i stvarnog stanja ili između uvećane vrednosti imovine funkcionera i njegovih zakonitih i prijavljenih prihoda.

Zorana Kepnik Hinić, načelnica odeljenja za vodjenje registara i posebnih evidencija objašnjava šta sve potpada pod prihode i kontrolu javne imovine funkcionera i kakve su njihove obaveze.

 “Funkcioneri su dužni da prijave sve prihode koje ostvaruju i svu imovinu koja je u njihovom vlasništvu. Međutim, ne samo oni, nego i povezana lica za koje oni podnose izveštaj. Dakle, to su bračni ili vanbračni partner i maloletna deca ukoliko žive u istom porodičnom domaćinstvu. Funkcioner je dužan da 30 dana po imenovanju podnese taj izveštaj sa stanjem na dan kada je stupio na tu funkciju. Tu istu obavezu ima i 30 dana po prestanku funkcije. To upravo zbog toga da bi moglo da se upoređuje stanje na početku i na kraju vršenja funkcije”.

Ona objašnjava i na koji način se proveravaju izveštaji.

“Agencija ima redovnu godišnju proveru. Određuje se kategorija koja bi trebalo da se proverava i vodi se računa da to uvek bude neki vrh, pa tako svake godine imamo ili narodne poslanike, ministre, njihove pomoćnike, državne sekretare. Tu se i te neke rizične kategorije, a to su direktori i članovi nadzornih i izvršnih odbora javnih preduzeća gde je država osnivač ili član”.

Nekadašnji  člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, Zoran Stojiljković objašnjava značaj provere imovine dunkcionera. On smatra da je pod zakonom prevelik broj osoba koje se vode kao javni funkcioneri, kao i da je potrebno bolje zakonski urediti zakonske odredbe koje se odnose na povezana lica.

Pretpostavka nečije samostalnosti u politici je rešeno pitanje imovine, objašnjava Stojiljković. Takođe, ona otkriva da li se i u kojoj meri naplaćuju usluge u vlasti. Procedure provere nečje imovine su često komplikovane, a to možda najbolje opisuje slučaj imovine gradonačelnika Beograda, Siniše Malog, ističe Stojiljković.

Kompletan uvid u imovinu funkcionera biće moguć te nakon donošenja Zakona o poreklu imovine, smatra Stojiljković. U trenutnoj situaciji javnost ne može da stekne jasnu sliku o tome čime raspolažu nosioci javnih funkcija.

Inače, kod funkcionera koji ne dostavi ili pruži lažne podatke o svojoj imovini, ova povreda se tumači kao krivično delo isključivo kada se dokaže namera, navodi Zorana Kepnik-Hinić iz Agencije za borbu protiv korupcije.

 “Kazna je zatvor od 6 meseci do 5 godina. Pravna posledica je da mu prestaje funkcija po sili zakona i da u narednih 10 godina ne može da stekne novu funkciju. Međutim, ono što je kod tog krivičnog dela karakteristično jeste da je potrebno dokazati da je imao nameru da orikrije ili pruži lažne podatke o imovini”.

Kepnik Hinić govori i o najčešćim zloupotrebama prilikom prijavljivanja imovine.

 “Osim neblagovremenosti koja je karakteristična prilikom dostavljanja izveštaja, bilo je primera da se ne prijavljuju neke nekretnine ili prihodi. Njihova najčešća odbrana je da su zaboravili, smetnuli s uma, čime je odmah i namera teško dokaziva”.

U Braničevskom i Podunavskom okrugu, od 2013. do danas Agencija za borbu protiv korupcije vodila je nekoliko desetina postupaka protiv funkcionera za neprijavljivanje imovine.

Ono što funkcioneri najčešće rade nakon što se utvrdi da ne postupaju po zakonu o agenciji za borbu protiv korupcije je da se pozivaju na neznanje kada je reč o obavezama prema agenciji, ističe Jasmina Ćirković, viši savetnik odeljenja za rešavanje o sukobu interesa.

Zanimljivo je i kako funkcionšu predstavke i prijave prema funkcionerima, ističu naše sagovornice iz Agencije za borbu protiv korupcije.

Jasmina Ćirković kaže da u Braničevskom okrugu postoji osoba koja je “desetkovala” Žabari. Od 2013.godine redovno obaveštava ko je na kojoj funkciji.  Kada pokrenemo postupak redovno se dešava da se funkcioneri u izjašnjenjima žale na druge funkcionere koji nisu obuhvaćeni.

Ćirković navodi i da su neke povrede zakona za Agenciju nevidljive. Takođe, ističe i najveće probleme u funkcionisanju.

Ono što funkcioneri najčešće rade nakon što se utvrdi da ne postupaju po zakonu o agenciji za borbu protiv korupcije je da se pozivaju na neznanje kada je reč o obavezama prema agenciji, ističe Jasmina Ćirković.

Zorana Kepnik Hinić objašnjava šta spada pod poklon i zbog čega je bitna evidencija poklona koju objavljuje Agencija za borbu protiv korupcije.

“Poklon je stvar i iusluga koja je učinjena funkcioneru u vezi sa vršenjem njegove javne funkcije. Dakle, ukoliko funkcioner pravisvadbu i dobije kovertu, to nije poklon u smislu zakona. Ovo je ono što je dobio u vezi sa vršenjem svoje javne funkcije. Protokolarni pokloni su svi pokloni koje funkcioner dobije od predstvnika strane države ili međunarodne organizacije. Prigodni pokloni su oni koje dobija u određenim situacijama i susretima sa ostalim fukcionerima ili građanima”.

U proteklim godinama bilo je zaista neobičnih poklona i slučajeva zbog kojih je agencija sprovodila postupke protiv funkcionera. Jedan se tiče i Dragana Markovića Palme iz Jagodine i točka sa bolida vozača Formule 1 Mihaela Šumahera.

Zanimljivo je da nijedan pojedinac iz lokalne samouprave u Požarevcu ili bilo kojoj drugoj lokalnoj samoupravi i instituciji u Braničevskom okrugu nije prijavio poklon Agenciji za borbu protiv korupcije tokom prethodne dve godine.

Primera radi, Gradonačelnik Kruševca Dragi Nestorović je za 2015.godinu prijavio čak 16 poklona od kojih su samo tri zavedena kao javna svojina. Ovaj funkcioner prijavljivao je predmete, od značaka, olovki i rokovnika do flaša vina, monografija i reprodukcija slika.  Ništa impozantno. Međutim, njegov kolega iz Užica, Tihomir Petković dobijao je tamburice, bronzane mačeve u mermeru, bakroreze za likovima svetaca, ali je sve ostavio kao javnu svojinu.

Zvuči gotovo neverovatno da prema podacima na sajtu agencije nijedan funkcioner u Požarevcu i drugim opštinama Braničevskog okruga nije dobio makar i hemijsku olovku na prijemima za razne delegacije koje su dolazile u posete, a da je to navedeno u listama.

Međutim, Kepnik Hinić navodi da je saradnja sa Požarevcom dobra, iako se generalno vrlo retko  prijavljuju pokloni na lokalnom nivou.

Problem sa poklonima je što postupanje u ovoj materiji nije u potpunosti regulisano.

Šta se dešava kada agencija zakaže?

Agencija za borbu protiv korupcije proglasila je javne podatke o vanrednoj kontroli imovine i prihoda gradonačelnika Beograda Siniše Malog „strogo poverljivim“ i tako odbila da ih dostavi Povereniku za informacije od javnog značaja. Prema poslednjim informacijama, Agencija je uslovila poverenika Rodoljuba Šabića da mora lično da dođe u prostorije Agencije i tako ostvari uvid u dokumenta, ali i da se prethodno najavi.

Urednik portala Pištaljka, Vladimir Radomirović kaže da je u dužem vremenskom periodu agencija odbijala da postupi po njihovom zahtevu i da je pitanje zbog čega se to dešava.

Na pitanje zbog čega izostaje odgovornost nosilaca javnih funkcija u postupanjima sa javnim novcem, Radomirović odgovara da je osnovni problem rad institucija. On to ilustruje kroz slučaj Lidera DS-a Dragana Šutanovca koji je nakon sudskog postupka oslobođen optužbi za aferu "Pašnjak", odnosno sumnje da nije prijavio imovinu u stambeno-poslovnom kompleksu na Vračaru u Beogradu.

Zoran Stojiljković kaže da su procedure provere imovine komplikovane, ali da je u situaciji kada nema jakog pritiska široke javnosti, prisutno  i posustajanje, zbog čega postoji utisak da u poslednjem periodu, između ostalog i u slučaju Siniša Mali,  Agencija se stavlja u poziciju da štiti funkcionere, umesto da strogo vrši kontrolu i svoja saznanja po prosleđivanju tužilaštvu obelodanjuje javnosti. To je preduslov za poverenje u nezavisan rad, kako kontrolnih institucija, tako i političkih struktura.

U tom smislu, neizostavan je uticaj političkih struktura na rad nezavisnih kontrolnih tela, naglašava Stojiljković. Problem je, kako on tvrdi, daleko širi i u osnovi leži na potpuno pogrešnom načinu izbora organa vlasti.

Zbog tek održanih predsedničkih izbora i nemogućnosti da sagledamo u dovoljnoj meri izveštaje političkih partija o finansiranju tokom 2016.godine, u ovom segmentu emisije ukazaćemo pre svega na važnost kontrole finansiranja političkih stranaka u Srbiji i monitoring izbornih aktivnosti stranka.

Organizacija Transparentnost Srbija nedavno je saopštila da su godišnji finansijski izveštaji političkih stranaka važni jer će se u njima naći ne samo prihodi i rashodi koje su stranke imale za redovne troškove prošle godine, već i prihodi i troškovi koji se odnose na izbornu kampanju.

S obzirom na to da su prošle godine održani parlamentarni, pokrajinski i mnogi lokalni izbori, u izveštajima koji su dostavljani Agenciji za borbu protiv korupcije naći će se i podaci o prihodima i troškovima tih izbornih kampanja, za koje su podneti i posebni izveštaji krajem maja 2016, navela je Transparentnost.

Prema Transprentnosti, korist od tog duplog izveštavanja o istoj stvari leži u tome što su izveštaji o finansiranju kampanje pokazali da značajan deo troškova nije bio plaćen iz realnih izvora.

Ova organizacija navodi da se u okviru prošlogodišnjeg izveštaja o monitoringu finansiranja izborne kampanje pokazalo da je čak 287 miliona dinara troškova kampanje za parlamentarne izbore bilo finansirano iz kredita, a 254 miliona dinara troškova jednostavno nije bilo plaćeno dobavljačima.

Transparentnost  je navela da godišnji finansijski izveštaji treba da pokažu da li su ti troškovi izmireni do kraja 2016. godine i iz kojih izvora, a da će građani moći da saznaju i u kojoj meri oni sami finansiraju parlamentarne političke stranke iznad stvarnih partijskih potreba.

Izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, usvojene krajem 2014. godine, omogućile su da stranke kojima ostane višak novca koji su iz budžeta dobile za finansiranje svojih redovnih aktivnosti, mogu da taj novac upotrebe za potpuno drugu namenu - finansiranje izborne kampanje, iako za to dobijaju novac sa posebne budžetske linije.

Neizbornu 2015. godinu, prema finansijskim izveštajima parlamentarne stranke završile sa viškom od oko 500 miliona dinara, što se u najvećem delu odnosi na SNS (425 miliona) i PUPS (65 miliona). Značajan deo tih sredstava, smatra Transparentnost, iskorišćen je za potonju izbornu kampanju ("sopstvena sredstva" navedena su kao izvor prihoda za koaliciju oko SNS na parlamentarnim izborima u iznosu od 351 miliona dinara, a kod svih stranaka 389 miliona dinara.

Sopstvena sredstva se pojavljuju u izveštajima o troškovima kampanje za lokalne izbore u Požarevcu od 390.000 dinara. Pored SNS, sopstvena sredstva prijavila je samo JS i to 8.000 dinara kao jedini prihod tokom izborne kampanje.

Pojedinačno najveće javne prihode iz lokalnog budžeta imala je SNS 560,000 dinara, uz napomenu da je kako je navedeno sav novac utrošen.  S druge strane SPS je imala 254.000 dinara javnih prihoda, a utrošila svega 28.000 dinara.

Zanimljivo je da SNS nije imala priloge fizičkih i pravnih lica, dok je DS prijavila čak 460.000 dinara kao prihod od fizičkih lica.

GG - Iskorak dr Zvonko Blagojevic imala je finansijere među pravnim licima od 245.000 dinara. Od 4 firme, samo jedna je bila iz Požarevca u kome su se izbori održavali.

 

Tokom prošle godine su pored lokalnih, održani republički i pokrajinski izbori. Agencija za borbu protiv korupcije sprovela je monitoring izbornih aktivnosti. Monitoringom je bilo obuhvaćeno osam političkih subjekata koji su imali najvišeaktivnosti na terenu i koji su ostvarili najbolji rezultat na republičkim, pokrajinskim i lokalnim izborima.

Tokom   monitoringa u izbornoj kampanji  2016.godine SNS je imala 63% svih zakupljenih bilborda u Srbiji. Sa skoro pet puta manje sledi je DS, a zatim SPS, DSS-Dveri i SDS.

Organizacija lekarskih pregleda, davanje pravnih saveta, pripreme đaka za polaganje prijemnih ispita za srednje škole,  razgovori lidera sa građanima i sl. evidentirani su 499 puta.

 U organizovanju ovih aktivnosti isticali su se: SNS, SPS, DS i DSS-Dveri.

SNS je najčešće organizovala oftalmološke preglede i merenje pritiska i nivoa šećera u krvi, čak 17 puta, dok je SPS organizovala preglede u dva navrata.

Novinu u kampanji predstavljali su izleti, uglavnom za penzionere, koje je SNS-a organizovala 10 puta. Jedan takav izlet organizovala je SNS u Požarevc. Reč je o jednodnevnom izletu za članove penzionerskih udruženja sa teritoriji Braničevskog i Podunavskog okruga. Manastire Fruške gore oblizailo je 9 punih autobusa sa oko 450 penzionera.

Agencija je u vreme izborne kampanje upozoravala poličke subjekte da se humanitarne

aktivnosti   kao:   pomoć   materijalno   ugroženim   građanima,   dobrovoljno   davanje   krvi,

humanitarne žurke, koncerti i sl. ne mogu okarakterisati kao političke aktivnosti.

Osim toga, monitoringom je uočeno i deljenje bonova, sa lotoipom SNS-a, kojima se poljoprivrednicima daje 5% popusta na ulja, maziva i sl., ali samo ako se iskoriste na određenim benzinskim pumpama.

 

Projekat “Hoću da znam”  (Transparentnost javnih finansija i odgovornost vrsilaca  Javnih funkcija) finansira Evropska unija u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj i stavovi izneti u emisiji su isključiva odgovornost Boom93 i ne odražavaju mišljenja i stavove Evropske unije.

Nema komentara.

Ostavi komentar