Naslovna  |  Projekti  |  Javnost i odgovornost  |  Uloga civilnog društva u povećanju lokalne transparentnosti i odgovornosti (Emisija)
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Javnost i odgovornost

24. 04. 2017.

Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93

Uloga civilnog društva u povećanju lokalne transparentnosti i odgovornosti (Emisija)

Civilno društvo je autonomna sfera javne i privatne delatnosti koju ne nadzire država. To je oblast vaninstitucionalnih aktivnosti koje se izražavaju posredstvom decentralizacije, samouprave, širenja lokalne i regionalne autonomije. Uslov za postojanje civilnog društva je otvoreno društvo zasnovano na vladavini prava, socijalnoj pokretljivosti, komunikacijama, društvu tolerancije i slobode kretanja ideja i ljudi. U tom smislu civilno društvo može se definisati kao agregatni pojam kojim se označava specifičan skup društvenih komunikacija i socijalnih veza, socijalnih institucija i društvenih vrednosti, čija je polazna tačka i glavni akter ličnost kao građanin.

Civilno društvo, kao jedan od tri društvena sektora, predstavlja najveći stožer ideja, mehanizama i konkretnih oblika suočavanja sa pojavama korupcije i drugih zloupotreba na lokalnom nivou. 

Aktivizam   civilnog   društva   ogleda se u velikom broju inicijativa, jasnih akcija i različitih vidova  protesta  kojima se jasno  ukazuje na nepravilan rad organa lokalne samouprave.   

Kompleksna borba za transparentan i odgovoran rad lokalne samouprave nije samo suočavanje sa  nekoliko pojedinaca iz lokalnih organa koji su primili mito. Borba  protiv  korupcije  je svako ukazivanje,  istraživanje i kažnjavanje svih kršenja zakonskih obaveza: nepoštovanje postojećih propisa, blokiranje donošenja kvalitetnih propisa od opšteg interesa, donošenje odluka iza zatvorenih vrata i sistematsko isključivanje građanske volje iz procesa donošenja odluka.  

Učešće građana  u  procesu  donošenja  odluka  na  lokalnom nivou, preduslov je odgovornog i transparentnog  rada lokalne samouprave.

Najprepoznatljiviji lokalni građanski pokret u prethodnom periodu bila je inicijativa Ne davimo Beograd.

Ova posebna vrste građanske, nestranačke i gotovo spontano nastale koalicije okupila se oko samo  jednog zahteva – odgovornosti političara za bahato uništavanje imovine i ugrožavanje slobode ljudi.

Robert Kozma iz inicijative objašnjava šta zapravo predstavlja Ne davimo Beograd.

“Inicijativa okuplja pojedince, ali u tom smislu da bi se pre svega oduprli pokušaju da se sprovede urbanistički projekat Beograd na vodi.  Iz prostog razloga što smatramo da je on urbanistički i ekonomski štetan, ne samo za Beograd, već i Srbiju, s obzirom da se i novac građana Srbije koristi za izgradnju jednog privatnog projekta. Ne samo to. S jedne strane se kao nacionalni interes proglašava izgradnja jednog zatvorenog luksuznog naselja i tržnog centra, a s druge strane imate gradove u kojima voda nije za piće i da to traje decenijama. Onda je ovaj projekat apsolutno oličenje pogrešnih ekonomija, tako i politika upravljanja gradom”.

Kozma objašnjava kako je nastala inicijativa i napominje da su inicijatori odlučili da deluju institucionalno, ali pre svega kao građani.

“Mi smo na neki način počeli da se organizujemo pre 2,5 godine kada je prvi put spomenuto da bi se promenom urbanističkog plana Beograda, započelo sprovođenje ovog projekta. Više nas se kroz različite kolektivne inicijative, bavilo time da građani učestvuju na jedan direktan način u promišljanju kako se grad razvija i oblikuje. Tako da se kroz zajednički dijalog definišu potrebe građana, a samim tim grad prilagođava svoje politike potrebama građana. Grupa od nas 20-ak je pre 2,5 godine kao jedan vid reakcije na predlog da se izmeni Generalni urbanistički plan Beograda kojim bi se omogućilo da se u centru gradi luksuzno naselje, kako su predstavili najveći tržni centar na Balkanu, mi smo se organizovali da delujemo institucionalno kao građani. Napravili smo okupljanje gde smo pozvali građane, stručnjake u oblastima urbanizma, prava, ekonomije i zajednički smo napisali na desetine amandmana na predlog GUP-a. Zatim smo pozvali građane koji se s tim slažu da ih podnesu komisiji koja je bila zadužena za promenu plana. Tada ste imali preko 2.500 građana koji su došli i na portirnicu predali te amandmane. To je bilo bitno da bismo pokazali da se ne slažemo sa takvom politikom i da verujemo u institucije kroz koje bi trebalo da se vodi dijalog između predstavnika vlasti i građana. Komisija je sve amandmane odbacila sa obrazloženjem da se predlog odbija, nakon što je osam sati na sednici slušala izlaganja građana o svakom amandmanu ponaosob”.  

Nakon neuspešnog pokušaja da amandmanima utiče na urbanističko uređenje, inicijativa se opredelila za vaninstitucionalno delovanje.

“Na taj način se davao legitimitet samim promenama urbanističkih planova i procedura kojima se omogućila izgradnja Beograda na vodi. Tada smo odlučili da napravimo jedan vid građanske inicijative koja će težiti da prikupi sve informacije o štetnosti tog projekta, što nije bilo nimalo lako jer nadležne gradske vlasti nisu želele da pruže informacije. Nakon što smo uvideli razmere štetnosti i nakon što je pod pristiskom javnosti objavljen ugovor, krenuli smo u otvorene proteste”.

Kozma kaže da je važno da građani budu uključeni u političke procese i da samim tim utiču na donošenje odluka.

On objašnjava kako Ne davimo Beograd namerava da deluje u budućnosti sa jedinim ciljem da podstakne dijalog vlasti sa građanima.

“Pokušavamo da se organizujemo kako bi omogućili uključivanje većeg broja ljudi i u tom smislu uključivanje u nešto što bi imalo oblik platforme sa fokusom na gradske politike. Pokušali bi da se bavimo, pre svega, načinom da se u različitim delovima Beograda podrže lokalne borbe građana koji imaju neke svoje Beograde na vodi”.

 

Jedan požarevački primer građanske inicijative verovatno je jedinstven u Srbiji.  Neformalna grupa građana ne nalikuje nijednoj poznatoj jer nema lidere, često konfrontira stavove od politike do potpuno beznačajnih stvari, ali ukazju na anomalije, probleme i štetne odluke vlasti.  Kada je potrebna pomoć ili angažovanje većeg broja ljudi, podržavaju se i rade odgovorno u interesu zajednice.

Grupu „Požarevac na FB“ je početkom decenije osnovala je Milada Stojković koja živi u Americi. Prvobitno, grupa je bila odraz njene želje da ostane u vezi sa Požarevljanima. Grupa je mesecima imala pedesetak članova i ni po čemu se nije razlikovala od ostalih grupa sličnog karaktera. Sentimentalne objave, muzika, fotografije, sećanja, a onda se jednim događajem potpuno promenio karakter ove zajednice, kaže jedan od administratora Saša Tomić.

“Preko grupe sam pozvala građane da pomognu višečlanoj požarevačkoj porodici koja nije imala osnovne uslove za život. Dogodilo se nešto neverovatno, za svega par sati ljudi su počeli da reaguju i prikupljaju pomoć. Šporet, drva za ogrev, vrata, prozori, kese s hranom. Posle dva dana dobili smo poziv od Crvenog krsta da im se ne mešamo u posao“.

Članovi su ubrzo shvatili da je ovo dobar način da pokrenu i ostale aktivnosti u lokalnoj zajednici.

Tokom poplava 2014. godine, grupa je sa 500 narasla na 5.000 članova, a preko grupe su ljudi delili informacije o stanju na različitim područjima i organizovali se za prikupljanje pomoći i konkretne akcije.

Zanimljivo je da „Požarevac na FB“, i pored više pokušaja, nikada nije uspeo da preraste u formalno udruženje građana.

Prvi neuspešan pokušaj bilo je formiranje NVO nakon zagađenja vode za piće u Požarevcu i novog cenovnika za grejanje, krajem 2015. godine, kada se kao jedan od lidera nametnuo dr Ivica Zdravković.  Grupa je počela javno da istupa, ali su se ljudi brzo razmimoišli u stavovima i svako je otišao na svoju stranu.

Drugi pokušaj bili su lokalni izbori 2016. godine, kada je „Požarevac na FB“ imao svoju listu, ali nije ušao u lokalni parlament. Sasa Mitić i Jovica Živanović smatraju da je bilo potrebno da se oformi jedna takva lista jer su na kraju imali više glasova od pojedinih tada parlamentarnih stranaka.

Postoje ljudi kojima smeta postojanje „Požarevca na FB“. Prevashodno, to su oni koji ne žele da informacije nekontrolisano cure.

Ljudi šalju sporne račune, sudske presude, ukazuju na probleme koje imaju sa ostvarivanjem svojih prava. Ranije su institucije reagovale i direktno pružale odgovore. Javljali su se nosioci javnih funkcija i davali objašnjenja.

Međutim, problem sa kojim se u novije vreme suočavaju mediji dogodio se i „Požarevcu na FB“. Institucije su se potpuno zatvorile, a s funkcionerima je moguće komunicirati jedino u slučajevima kad je to u korist njihove lične promocije.

Iako Jovica i Saša kažu da svoju stranicu vide kao mesto gde ljudi mogu otvoreno da kažu šta ih muči i šta misle, pojedi građani su imali i posledice zbog svojih aktivnosti na stranici „Požarevac na FB“.

“Jednom radniku javnog preduzeća je prećeno do te mere da mu se pretilo da će ga staviti u gepek i odvesti na Moravu”, Kaže Tomić.

“O svemu je obaveštena policija, ali nemamo informaciju šta se dalje dešavalo i da li je pokrenut postupak. To što je on izneo u javnost nema veze sa politikom, već kriminalnim radnjama pojedinaca u preduzeću”, objasnio je Živanović.

Saša i Jovica kažu da nemaju nikakvu finansijsku korist od postojanja grupe. Bilo je ponuda da se za novac otkupi čitava grupa, ali je jasno da ona nema cenu.

 

Osnovno opredeljenje Lokalnog fronta iz Kraljeva je promocija i uvođenja elemenata participativne demokratije u politički život Kraljeva. Osnovni cilj svih aktivnosti je stvaranje mehanizma koji će omogućiti učestvovanje svih zainteresovanih i relevantnih društvenih subjekata i organizacija u donošenju što kvalitetnijih odluka i njihovom efikasnom i kontrolisanom sprovođenju.

Lokalni front još jedna je civilna organizacija u Srbiji, ali specifična po tome što se odlučila za delovanje u okviru institucija, objašnjava Predrag Voštinić.

“Mi smo prijatelji i poznanici koji volimo svoj grad i u jednom trenutku smo odlučili da prestanemo da ćutimo. Napravili smo udruženje i jedni drugima se obavezali da ćemo sugrađanima biti predstavnici i njihov glas u zemlji i gradu u kome su ga oni izgubili. Odnosno, izgubili su suverenitet nad sopstvenim pravima koja su im garantovana Ustavom. Bili smo svedoci kako funkcioniše država gde partija i partijski ljudi upravljaju i mnogo manje se rukovode interesima građana i razmatraju kolektivne interese koji se zasnivaju na partijskim. Rekli smo, ako je to model po kojem funkcioniše država, onda je najbolje da se organizujemo u političku strukturu i pojavimo se u instituciji odakle bi bilo moguće da menjamo sistem”.

Lokalni front je uspeo što mnogim organizacijama nije, a to je da osvoje dovoljan broj glasova i imaju svoje predstavnike u lokalnom parlamentu.

Voštinić objašnjava da su u jednom trenutku prelomili da je efikasnije da budu u sistemu i menjaju ga iznutra, a evo i zašto.

“Bolje je u institucijama javno reći sistemu da ne valja, ako treba i izlaziti iz njega kad nešto prevrši meru, i što je najbitnije tako doći do onih ljudi koji nemaju priliku da vas vide zbog opšte blokade medija”.  

Voštinić kaže da su organizacije civilnog sektora bitne zbog opšteg urušavanja građanskih i moralnih vrednosti. Na prvi pogled bi se reklo da je njihov uticaj slab i da gotovo i da ne postoje, međutim, on kaže da ih ima u gotovo svim sredinama i da u Požarevcu deluje nekoliko takvih organizacija koje promovišu iste vrednosti kao Lokalni front i zalažu se za učešće građana u odlučivanju u svojim zajednicama.

Važnost građanskih iinicijativa, odnosno  organizacija civilnog sektora koje zagovaraju učešće građana u odlučivanju ogleda se i u samoj borbi protiv korupcije koja je, kako kaže Zoran Gavrilović iz organizacije BIRODI najvažnija na lokalnom nivou.

“Borba protiv korupcije nije samo na lokalu, ona je u gradovima gde se dešava najveći deo života građana. Tamo su institucije od životnog značaja za građane, zdravstvo, školstvo, lokalna administracija. Generalno veliki problem u borbi protiv korupcije je u tome što u korupciji dominira mala korupcija koja krši ljudska prava, a koja je posledica odsustva reformi. Tako da priča o borbi protiv korupcije zahteva konsenzus, da bude dostupna svakom građaninu i da oni koji se bore protiv korupcije ne budu dokaz da se ne treba boriti protiv korupcije”.

S druge strane, Zorica Miladinović iz niškog Lokalnog antikorupcijskog foruma ukazuje na to da se civilni sektor korupcijom bavi po potrebi, odnosno kada u tome ima određeni finansijski interes. I ona, međutim, ukazuje da postoje udruženja koja svojim delovanjem izlaze iz ovih okvira, poput udruženja slobodnih stanara.

“To je udruženje koje pokušava da se izbori za pravilnost u javnom sektoru i na svaki način pokušava da se bori protiv nezakonitosti. Oni su održavali tribine, podnosili krivične prijave i tužbe i to su podneli protiv 17 gradskih funkcionera uz obrazloženje da je komunalna politika suviše ozbiljna stvar da bi se njom bavila samo vlast”.

Jedan od postulata udruženja slobodnih stanara je i da je zadatak građana da kontrolišu vlast koja ume da se odvoji od građana i postane neodgovorna.

Ovo je posebno važno kada postoji situacija da su nezavisne institucije poput Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja pod pritiskom, kada podela vlasti ne funkcioniše, a politička kontrola opozicije slabi.

 

Projekat “Hoću da znam”  (Transparentnost javnih finansija i odgovornost vrsilaca  Javnih funkcija) finansira Evropska unija u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj i stavovi izneti u emisiji su isključiva odgovornost Boom93 i ne odražavaju mišljenja i stavove Evropske unije.

Nema komentara.

Ostavi komentar