Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Javnost i odgovornost

19. 04. 2017.

Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93

Sprečavanje sukoba interesa u vršenju javnih funkcija (Emisija)

Sukob interesa je star koliko i državna uprava. Danas je upravljanje sukobom interesa u javnom i privatnom sektoru postalo jedno od najvažnijih problema vlasti širom sveta.

Savet Evrope definiše sukob interesa kao situaciju u kojoj funkcioner ima neki privatan interes koji je u takve prirode da utiče, ili postoji pretpostavka da utiče na njegovo savesno obavljanje službene dužnosti.

Sukob interesa ne mora obavezno da bude korupcija ili prevara. Međutim, ova pojava predstavlja potencijalno nepravično ponašanje.

Jasmina Ćirkovic je viši savetnik odeljenja za rešavanje o sukobu interesa u Agenciji za borbu protiv korupcije. Ona za Boom 93 šire objašnjava pojam sukoba interesa.

“Sukob interesa je situacija u kojoj postoji privatni interes koji može da utiče na postupanje funkcionera u vršenju javne funkcije na način da ugrozi javni interes. Praktično, sukob interesa je svaka situacija u kojoj funkcioner u vršenju javne funkcije dođe u situaciju da odlučuje o pravima i obavezama povezanog lica ili svojim, na uštrb javnog interesa. Naprimer, ako je žena odbornik, a glasa za svog supruga da bude član gradskog veća. Na primer to je ako direktor javnog preduzeća u postupku javnih nabavki zaključuje ugovor sa preduzećem njegovog sina. Najčešći primeri nepotizma su kada funkcioneri u radni odnos primaju svoje srodnike”.

Kakav je odnos sukoba interesa u odnosu na javne finansije? Ćirković to slikovito objašnjava.

“Postupak za prijem u radni odnos u predškolskoj ustanovi. Od nekoliko kandidata, funkcioner izabere da se uradni odnos primi njegovo dete. On nije na taj način oštetio budžet, ali je na uštrb nekog sa kvalifikacijama svom detetu obezbedio materijalnu egzistenciju”.

Za učinjen sukob interesa ne postoji direktna sankcija Agencije za borbu protiv korupcije koja samo može da preporuči razrešenje sa funkcije određenog funkcionera, objašnjava Jasmina Ćirković.

Primeri i ishod prijava najbolje govore o tome kako prolaze funkcioneri koji se nađu u sukobu interesa.

“Konkretno, imali smo jednog predsednika opštine koji je troškove prezentacije za opštinu i javne službe obavljao u svom ugostiteljskom objektu. Drugi je takođe bio funkcioner u lokalu, a gorivo je nabavljao od svog brata. U jednom od ova dva slučaja obavešteni smo od tužilaštva da nema elemenata za zloupotrebu službenog položaja i za vođenje krivičnog postupka”.

Agencija za borbu protiv korupcije u slučajevima koji se odnose na sukob interesa izriče dve mere: javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije i javnog objavljivanja odluke o povredi Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. U prvostepenom postupku rešenja donosi direktor agencije, po žalbama postupa odbor agencije na čija konačna rešenja može pokrenuti upravni spor tužbom pred Upravnim sudom.

Od 2012. do danas, Agencija je javno objavila rešenja za 13 funkcionera sa područja Braničevskog i Podunavskog okruga. Lokalni Mediji se rešenjima nisu bavili, verovatno i zbog toga što se registar vodi po azbučnom redu prezimena funkcionera, a ne institucija u kojima im je poverena javna funkcija.

Ovo su neka od javno objavljenih rešenja.

 

MERE JAVNOG OBJAVLJIVANJA PREPORUKE ZA RAZREŠENJE SA JAVNE FUNKCIJE

 

U septembru 2013.godine, direktor Agencije za borbu protiv korupcije donosi rešenje kojim se Snežani  Rančić, načelniku opštinske uprave Kučevo, izriče mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa funkcije. Utvrđeno je da je Rančić  učestvovala u postupku prijema u radni odnos svoje ćerke Marine Rančić, donošenjem rešenja u novembru 2012.godine, kao i prebacivanjem ovlašćenja na rukovodioca odeljenja za privredu i imovinsko-pravne poslove Gordanu Marić koja je u januaru 2013.godine potpisala rešenje kojim je Marina Rančić primljena u radni odnos u odeljenju za privredu i imovinsko-pravne poslove. Na taj način je interesno pogodovala povezanom licu i dovela u sumnju poverenje građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije, a da o sumnji u postojanje sukoba interesa nije pismeno obavestila neposredno pretpostavljenog i Agenciju za borbu protiv korupcije. Ovo rešenje je konačno sa odlukom odbora agencije kao drugostepenog organa.

Snežana Rančić i dalje je načelnik opštinske uprave u Kučevu.

 

Direktor Agencije za borbu protiv korupcije je maja 2015.godine doneo rešenje kojim se utvrđuje da je Milan Lukić, član gradskog veća Smedereva postupio suprotno zakonu o agenciji tako što je na sednici gradskog veća u februaru 2014.godine glasao za donošenje odluke o dodeli novca za javno informisanje građana od lokalnog značaja. Tom odlukom su Radio televiziji Smederevo čiji je suvlasnik njegov sin, Marko Lukić, iz budžeta dodeljena sredstva od 6.960.000 dinara. Stariji Lukić nije pismeno obavestio Skupštinu grada Smedereva i Agenciju o sukobu interesa koji je imao u navedenoj situaciji.

Milan Lukić koji je u to vreme bio lider grupe građana „Koalicija za bolje Smederevo“, napravio je u decembru 2015.godine nesvakidašnji čin jer je ostavku podneo iz Dubaija,  objavljujući je na Fejsbuku.

- Tačno je, podneo sam ostavku na Fejsbuku, a poslao sam im i imejl. Učinio sam to jer je Komisija za korupciju donela rešenje, koje je, doduše, u formi preporuke, da sam praktično u sukobu interesa. Radio-televizija Smederevo, čiji je vlasnik moj sin, nastavila je da prima subvencije iz budžeta grada, kao što je, uostalom, primala i poslednjih 20 godina, i ovo je moj moralni čin – potvrdio je tada medijima Lukić odricanje od funkcije koju je obavljao.

 

Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije je 12.aprila 2017.godine donela rešenje da je Aleksandar Stojanović, direktor privrednog društva Poljoprivredna savtodavna i stručna služba Požarevac, postupio suprotno zakonu o agenciji time što je kao direktor ove službe potpisao ugovore o radu u aprilu 2014, aprilu 2015, kao i aneks u aprila 2016.godine, na osnovu kojih je njegova supruga Milena Zafirović Stojanović zasnovala radni odnos u ovom privrednom društvu, radi obavljanja poslova savetodavca za voćarstvo u odeljenju sa savetodavne poslove, na određeno vreme. Pritom, Stojanović o sukobu interesa nije pisanim putem obavestio Agenciju.

Zbog toga mu je izrečena mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije.

Podsećamo da je Stojanović od kraja maja do sredine februara ove godine uporedo sa funkcijom direktora poljoprivredno savetodavne i stručne službe, obavljao funkciju člana gradskog veća zaduženog za poljoprivredu. Na toj funkciji prijavio je neto mesečni prihod od 25.000 dinara.

Od Agencije za borbu protiv korupcije saznajemo i da li je moguće obavljati funkciju većnika i direktora istovremeno. Gradski većnik ne mora nužno biti u sukobu interesa ako obavlja i drugu funkciju, napisala je  Agencija u odgovoru za Boom93.

 

MERE JAVNOG OBJAVLJIVANJA ODLUKE O POVREDI ZAKONA O AGENCIJI ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

 

Odbor Agencije za borbu protiv korupcije, kao drugostepeni organ je 8.marta 2017.godine doneo rešenje kojim se odbija žalba Momira Blagojevića, odbornika SO Žabari, izjavljena protiv rešenja direktorke agencije za borbu protiv korupcije. Rešenjem iz decembra 2016.godine utvrđeno je da je Blagojević postupio suprotno zakonu o agenciji i ranijem rešenju od juna 2015. kojim mu je naloženo da prestane sa obavljanjem posla savetnika za razvoj i unapređenje infrastrukture u opštini Žabari.

On je od 13.7.2015. zaključno sa 22.6.2016. zaključio više ugovora sa predsednikom opštine Žabari na osnovu kojih je za pomenute poslove primao mesečnu naknadu od 30.000 i nadoknadu putnih troškova.

 

Direktor Agencije za borbu protiv korupcije je u septembru 2014.godine doneo rešenje kojim se utvrđuje da je Dragan Nikolić, raniji direktor PU Ljubica Vrebalov u Požarevcu postupio suprotno odredbama zakona o agenciji tako što je tokom vršenja ove funkcije u septembru 2012.godine doneo odluku kojom je svog brata, Ivana Nikolića izabrao za prijem u radni odnos u ustanovi na neodređeno vreme na mesto ekonoma. S njim je u oktobru 2012. zaključio ugovor o radu čime je interesno pogodovao povezanom licu i doveo u sumnju poverenje građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije. O sukobu interesa nije pisanim putem obavestio upravni odbor ustanove, ni agenciju.   

Na konkurs za mesto ekonoma prijavilo se 17 kandidata. Nikolić je agenciji naveo da je konkursna komisija obavila razgovore i testiranja i odlučila da se na radno mesto primi upravo Ivan Nikolić. Naveo je da se na odluku od kandidata niko nije žalio, kao i da je pre zaključenja ugovora obavestio člana gradskog veća Radomira Mihajlovića, predsednika upravnog odbora ustanove Ljubodraga Marjanovića, kao i da od gradonačelnika Miomira Ilića nije dobio zabranu za prijem u radni odnos svog brata. On se, takođe, branio da nije znao da je u sukobu interesa.

 

Utvrđeno je i da je narodni poslanik Veroljub Arsić postupio suprotno Zakonu o agenciji, tako što je od 31.5.2012. do 13.3 2013.godine istovremeno vršio javnu funkciju narodnog poslanika na stalnom radu i funkciju direktora privrednog društva “Vecko” iz Požarevca.

 

Direktor Agencije za borbu protiv korupcije je juna 2013.godine doneo rešenje kojim se utvrđuje da je Branislavka Šulović, odbornik u skupštini opštine Veliko Gradište, koja je do januara 2013. vršila funkciju predsednika skupštine, postupila suprotno zakonu o agenciji zbog toga što opštinu i agenciju za borbu protiv koupcije nije pismeno obavestila o sumnji u postojanje sukoba interesa zbog donošenja rešenja predsednika opštine iz juna 2012.godine kojim je njen suprug Zlatko Šulović angažovan za saradnika predsednika opštine Dragana Milića za oblast infrastrukture i puteva, urbanizma i komunalno stambenih odnosa u opštini Veliko Gradište. Na taj način ona je ugrozila poverenje građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije.

U obrazloženju je navedeno da to što je Branislavka razrešena sa funkcije nije od uticaja na donošenje drugačije odluke, s obzirom da je ona u tom trenutku i dalje bila odbornik u skupštini. 

U aktuelnoj vlasti u gradištu, Branislavka Šulović je predsednica Skupštine opštine Veliko Gradište. Prema raspoloživim informacijama, njen suprug Zlatko Šulović je od aprila 2015.godine predsednik opštinskog odbora SNS u Velikom Gradištu.

 

Iz Velikog Gradišta dolazi i priča o uzbunjivaču Zorici Dragutinović koja je bila pritvoru zbog navodne zloupotrebe položaja i tokom kojeg je kao svedok protiv nje saslušan funkcioner koga je ranije prijavila za korupciju.

Dragutinović je bila pritvorena 11. decembra 2014.godine, svega dve nedelje pošto je skupština usvojila Zakon o zaštiti uzbunjivača. Ona nije imala izabranog branioca jer su advokati bili u štrajku, ali to nije sprečilo policiju da je sasluša i sudiju za prethodni postupak posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu da joj odredi pritvor. Određivanje pritvora nije sprečila ni činjenica da je Zorica Dragutinović u to vreme bila pod zaštitom Agencije za borbu protiv korupcije, koja je procenila da je ona postupala u dobroj veri kad je prijavila zloupotrebe u opštini Veliko Gradište i da nema nameru da ostvari neki nezakonit ili neetički cilj.

Zorici Dragutinović se na teret stavlja da je izdavanjem neistinite građevinske dozvole pomogla preduzeću „Mili mlin“ da izgradi silos u kojem je trebalo da bude državna pšenica. Međutim, uvidom u podatke iz katastra, vidi se da je na spornoj parceli izgrađen objekat koji nema upotrebnu dozvolu, pa nije jasno kako su nadležni iz robnih rezervi mogli da odobre skladištenje pšenice u zgradi koja nema dozvolu.

Ono što je u ovom slučaju ipak mnogo čudnije je što je upravo Zorica Dragutinović od 2012.godine nekoliko puta raznim državnim organima prijavljivala korupciju i što je u svim prijavama kao jednog od organizatora pominjala tadašnjeg načelnika opštinske uprave Novicu Ilića.

U pismu koje u oktobru 2012. poslala predsedniku Tomislavu Nikoliću, premijeru Ivici Dačiću, prvom potpredsedniku Vlade Aleksandru Vučiću, ministru pravde Nikoli Selakoviću i zaštitniku građana Saši Jankoviću, Zorica Dragutinović je navela da je Ilić omogućavao nezakonite izmene granica parcela, uključujući i one oko Srebrnog jezera, da je zemljište davao ljudima koji na njega nisu imali nikakvo pravo i da je manipulisao cenom zakupa poljoprivrednog zemljišta. Ona je u pismu, između ostalog, za korupciju osumnjičila i predsednika opštine Dragana Milića i predsednicu skupštine opštine Branislavku Šulović. Umesto u tužilaštvu, njeno pismo završava u rukama upravo onih koje je prijavila, a deo se pojavljuje i u nedeljniku „Tabloid“, čiji glavni urednik Milovan Brkić kasnije tvrdi da ga je dobio iz kabineta predsednika.

Zorica Dragutinović je u pismu navela da je i sama „nesvesno, pod neprijatnim i otežavajućim okolnostima učinila par propusta u radu ali bez značajnih posledica po opštinu ili nekog pojedinca“ i „sigurno bez lične imovinske, materijalne ili bilo koje druge koristi“. Napisala je i da se zbog suprotstavljanja nezakonitom postupanju funkcionera suočila s odmazdom i hajkom u kojoj „veoma drsko i nedostojno učestvuje vrh, odnosno rukovodeća struktura lokalne vlasti, sudstva i policije“.

U rešenjima za određivanje i produženje pritvora u poslednja tri meseca, sud je nalazio da bi ona mogla da ponovi krivično delo iako na radnom mestu u prijemnoj kancelariji, bez kompjutera i bilo kakvog ovlašćenja, ne bi mogla da izda bilo kakvu dozvolu.

Ni danas postupak protiv Dragutinović nema epilog. Ona je Boom 93 rekla da je njen predmet iz specijalnog tužilaštva prosleđen višem javnom tužilaštvu, ali da su zbog manjkavosti u tri navrata predlozi za podizanje optužnice odbijeni. Ona se nije vratila u javnu upravu, niti je bilo ko iz javne uprave odgovarao.

Priču o Zorici Dragutinović pokrenuo je portal Pištaljka koji, prema rečima urednika Vladimira Radomirovića, pored objavljivanja tekstova o korupciji ima misiju zaštite uzbunjivača.

Radomirović ističe i da je zakon zaživeo u praksi, ali da je najveći problem što neke sudije, verovatno zbog pritisaka ili straha, odbijaju da pruže zaštitu uzbunjivačima.

On ističe da je nužno da se institucije budu pod stalnim nadzprom javnosti kada su u pitanju postupanja sa uzbunjivačima i zbog toga je ključna uloga u takvom procesu pre svega na medijima.

Nema komentara.

Ostavi komentar