Naslovna  |  Projekti  |  Javnost i odgovornost  |  Unutrašnja finansijska kontrola u javnom sektoru i revizija budžeta (Emisija)
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Javnost i odgovornost

20. 01. 2017.

Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93

Unutrašnja finansijska kontrola u javnom sektoru i revizija budžeta (Emisija)

Interna revizija je obavezna po Zakonu o privrednim društvima, Zakonu o budžetu i Pravilniku o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje interne revizije u javnom sektoru.

Obaveza  uspostavljanja  službe  interne  revizije u opštinama i gradovima uvedena  je  našim  propisima  još krajem prve decenije 21.veka, ali nije u punoj meri zaživela u lokalnim samoupravama, odnosno pojedini gradovi i opštine potpuno su ignorisali ovu obavezu.

Državna revizorska institucija je najviši, nezavisan, državni organ revizije javnih sredstava u Republici Srbiji, koji pruža profesionalno uveravanje Narodnoj skupštini i građanima Srbije da se javna sredstva koriste efektivno, efikasno i ekonomično.

Državna revizorska institucija boravila je u Požarevcu i kontrolisala izvršenje budžeta za 2015.godinu. Izveštaj o reviziji u konačnom obliku postao je dostupan javnosti krajem prošle godine. Državna revizija nije prvi put u Požarevcu u kome je bila i 2012.godine. Zabrinjavajuće je što je nakon 4 godine revizor ponovo naložio niz mera lokalnoj samoupravi kako bi svoje finansije dovela u zakonske okvire.

Pre nego što predstavimo neke od konkretnih primedbi revizora i sagledamo u kojoj meri je u Požarevcu zaživela interna finansijska kontrola,  ukratko ćemo predstaviti i sam pojam revizije.

Revizija je u najširem smislu postupak ispitivanja tačnosti, potpunosti, verodostojnosti, zakonitosti i objektivnosti određenih pojava i procesa.

U najužem smislu pod pojmom revizija smatra se ispitivanje realnosti finansijskih izveštaja preduzeća, zakonitosti poslovanja tih preduzeća, kao i ocena internih računovodstvenih kontrola, a u skladu sa Međunarodnim revizijskim standardima.

Obveznici državne revizije su korisnici državnog budžeta. Kod njih reviziju obavljaju državni revizori.

Nezavisna (eksterna) revizija poznata je i pod nazivom zakonska,  obavezuje preduzeća da u skladu s kriterijiumima Zakona o reviziji, angažuju nezavisne (eksterne) revizore.

Konačno,  interna revizija se formira kao posebna služba u preduzeću ili instituciji koja je korisnik državnog budžeta i njen je sastavni deo.

Za reviziju je zainteresovan direktno upravljač, vlasnik preduzeća, predsednik opštine ili gradonačelnik (bar bi tako trebalo da bude), a revizija se vrši prvenstveno u funkciji zaštite vlasničkih interesa. Za reviziju je zainteresovana i država zbog otkrivanja nepravilnosti u obračunavanju i ubiranju poreza, doprinosa i ostalih nameta. Dalje, tu su i poverioci, banke i investitori, koji su zainteresovani za praćenje karakteristika svojih potraživanja, odnosno investicija.  

Koliko ozbiljno politički akteri ozbiljno sagledavaju značaj interne revizije. Dušan Pavlović, poslanik kaže da nije upoznat sa time da je u nekoj lokalnoj upravi zaživela interna revizija.

Takođe, Pavlović smatra da političke partije na vlasti direktno utiču na javne finansije i da su odgovorne za nepravilnosti koje se pojavljuju.

“One ništa drugo ni ne rade, već se kandiduju na izborima da bi imali privilegovan pristup svim tim javnim resursima”.

Boom 93 je razgovarao sa Državnim revizorom Radoslavom Sretenovićem o ovoj temi. On je za Boom 93 objasnio šta ova ustanova radi, odnosno sam postupak revizija budžeta.

“Prema Zakonu o državnoj revizorskoj instituciji u jedinicama lokalne samouprave vrši se revizija finansijskih izveštaja završnog računa budžeta i pravilnosti poslovanja. Postupak rada DRI propisan je zakonom i poslovnikom, a započinje donošenjem zaključka o sprovođenju revizije. Reviziju sprovodi revizorski tim, nakon čega se daje mišljenje da li su finansijski izveštaji istinito i objektivno prikazali njegovo finansijsko stanje, rezultate poslovanja i novčane tokove, a u skladu sa načelima i standardima. Na nacrt izveštaja, može se uložiti prigovor, kao i na predlog izveštaja. Konačan izveštaj je javan i objavljuje se na sajtu institucije”.

Srtenović objašnjava i način na koji se biraju lokalne samouprave čiji su budžeti predmet revizije.

“Kriterijumi su visina budžeta, visina sredstava za plate zaposlenih, visina primljenih transfera, broj zaposlenih, da li je ranije i kada sproveden postupak. U kriterijum mogu da dospeju i raniji izveštaji državnih organa, medijski natpisi. Tamo gde su veći budžeti i iznosi, prvenstveno se biraju te lokalne samouprave. Imamo preko 160 lokalnih samouprava koje su sad rangirane. Izuzetno može da dođe do korekcije ukoliko se pojave neke informacije ili zapisi zbog kojih se program menja”.

Najčešće i najozbiljnije nepravilnosti u budžetu odnose se na neevidentiranje imovine, kao i na utrošak novca iznad odobrenih aproprijacija, kaže Sretenović.

Jedan od zaključaka revizora nedavno je i javno spomenut na sednici skupštine grada Požarevca, a tiče se vanbilansne aktive Direkcije za izgradnju.

Revizor je 2012.godine utvrdio da je imovina Grada manje evidentirana  u iznosu od oko 3,1 milijarde dinara jer su zgrade i građevinski objekti iskazani u vanbilansnoj evidenciji JP „Direkcije za izgradnju grada Požarevca“. U najnovijem izveštaju o reviziji za 2015.godinu evidentirani su imovina, zgrade i građevinski objekti, Grada Požarevca koji predstavljaju završene investicije i analitički se vode u pomoćnoj evidenciji.

U novoj reviziji ponovo je utvrđeno da se završene investicije preknjižavaju u vanbilansnu evidenciju umesto da se evidentiraju kao svojina Grada u poslovnim knjigama.  Na ovaj način bilansna aktiva i pasiva u konsolidovanom bilansu stanja su potcenjene za iznos od blizu 3 milijarde dinara, dok su vanbilansne aktiva i pasiva precenjene za isti iznos.

U prevodu, zbog toga što ne postoji akt kojim se uređuje namena stvari u javnoj svojini, ne utvrđuje  pravni osnov za upis i ne vrši evidencija, Grad je u riziku od zloupotreba i gubitka ove imovine, a da nezavršene investicije (neke se u budžetu provlače godinama) budu amortizovane.

Ova tema pomenuta je pre najnovijeg izveštaja revizora, a na skupštini je priču o tome pokrenuo gradonačelnik Bane Spasović kada je pričao o gašenju Direkcije za izgradnju.

On je tada pomenuo kako bi grad trebalo da preuzme vanbilansnu aktivu Direkcije za izgradnju u vrednosti od 3,5 milijardi dinara, kao i da je reč o projektima koji su realizovani u prethodnih 25 godina. Napomenuo je kako nikada nije izvršen prenos vanbilansne aktive, iako je DRI 2011. pismeno naložio da se to izvrši. Rekao je da zašto nije pitanje za njega. Naveo je kako su formirane komisije i da će sva dokumentacija biti proverena, a izveštaj prosleđen svim državnim organima.

“Tu pardona nema i uopšte me ne interesuje o čemu se radi”.

Koliko su ove reči gradonačelnika politički marketing, a koliko ozbiljne najave, videće se u odazivnom izveštaju koji grad mora da dostavi revizoru. Zanimljivo je da dva meseca nakon ovog govora javnosti još ništa nije prezentovano po pitanju pravilnosti dokumentacije koja je preuzeta.

Takođe, upada u oči se niko od funkcionera grada ovim problemom nije bavio u ranijem periodu, iako SNS koji je na vlasti u Požarevcu uz prećutnu podršku socijalista, vlada od 2013.godine.

U izveštaju revizora koji se bavio budžetom Grada Požarevca za 2011.godinu utvrđen niz nepravilnosti. Revizor je tako utvrdio da je Grad Požarevac 2009.godine doneo odluku o zaduživanju, da bi tek 2010.godine zaključio ugovor o namenskom  kreditu od blizu 3,5 miliona evra. Od 47 projekata u Odluci o zaduživanju u 2010. i 2011. god. iz sredstava kredita finansirano je 18 projekata, od čega je za šest projekata finansirano više od odobrenog iznosa. Pored toga, grad je finansirao projekte iz kredita koji nisu planirani Odlukom o zaduživanju.

Korisnici budžetskih sredstava su u nekim slučajevima bez javne nabavke preuzimali obaveze i vršili plaćanja.

Tako je Direkcija za izgradnju plaćala medijske usluge radija i televizije, a Centar za kulturu usluge štampe, koncerte muzičkih grupa i drugih izvođača i nabavku materijala i popravku električnih instalacija. Gradonačelnik i Gradsko veće plaćali su programe socijalnih servisa udruženjima građana i direktno kupovali lekove udruženju penzionera i gradskoj organizaciji osoba sa invaliditetom.

Delimično su bili uređeni način, uslovi i kriterijumi u vezi trošenja javnog novca za korišćenje službenih mobilnih telefona i kartica, jer za funkcionere nisu bila utvrđena ograničenja u trošenju.

Predškolska ustanova nije imala definisala kriterijume za utvrđivanje naknade za prevoz zaposlenih na posao i sa posla.

Dotacije nevladinim organizacijama, delile su se bez sprovedenog konkursa.

Skupština Grada i Gradsko veće nabavku ugostiteljskih usluga vršili su putem narudžbenica, a gradska uprava  je isto radila za kancelarijski materijal.  Pored toga Gradska uprava je bez javne nabavke i zaključenog ugovora nabavila i plaćala popravke elektronske i fotografske opreme.

Neke primedbe su pre ili kasnije shvaćene ozbiljno, tako da recimo, Grad Požarevac krajem marta 2013.godine usvojio pravilnik o korišćenju mobilnih telefona. Novi pravnlnik i novi limiti za funkcionere i zaposlene usvojeni su mesec dana od uspostavljanja nove vlasti u julu 2016.godine. Tako su u zavisnosti od funkcije i zvanja, uspostavljeni limiti od 500 do 5.000 dinara.

Dotacije nevldinim organizacijama danas se dele konkursom, a ugostiteljske usluge, razne popravke i nabavka kancelarijskog materijala sporovodi se preko javnih nabavki.

Ono što zabrinjava je što je kod konkretnih investicija revizor i 2012. i 2016.godine upčio niz nepravilnosti.

 Tako je u toku izvođenja radova na adaptaciji zgrade kafane „Bulevar“ Direkcija je izmenila projekat, vrste i količine radova koji su ugovoreni u postupku javne nabavke, i izvršila plaćanje radova koji nisu ugovoreni. Direkcija za izgradnju je takođe platila i za deo radova na investicionom održavanju krova i fasade zgrade „Pekare Janković“ koji nije bio ugovoren u postupku javne nabavke.

U drugoj privremenoj situaciji za izvedene radove na investicionom održavanju krova i fasade zgrade „Apoteke Kuzmanović“ iskazana je i obračunata demontaža postojeće i ugradnja nove aluminijumske bravarije za Turističku organizaciju. Sve je  je bilo i plaćeno, a da uopšte nije ugovoreno.

Predškolska ustanova „Ljubica Vrebalov“ je donela Odluku o pokretanju postupka javne nabavke u iznosu od 62,5 miliona dinara, a da je pritom bilo obezbeđeno samo 36,5 miliona dinara; nabavljala je  prehrambene proizvode u 2011.godini prema ugovorima zaključenim u postupcima javne nabavke koji su sprovedeni godinu dana ranije.

Državni revizor iskazao je više zamerki zbog nepoštovanja Zakona o javnim nabavkama i ostalih pozitivnih zakona, kad je reč o novcu koji se trošio 2015.godine iz budžeta Grada Požarevca. Pored projekata koji su realizovani na osnovu isključivog prava, revizor je iskazao zamerke na način na koji se trošio novac nakon poremećaja u vodosnabdevanju, ali je naveo i više pojedinačnih primera gde su izvršeni dodatni radovi bez ugovora, menjane količine i vrednost radova ili su radovi izvršeni sa zakašnjenjem u odnosu na rokove u ugovorima. Dakle, gotovo identične zamerke kao i pre 5 godina.

Evo nekoliko primera.

Direkcija za izgradnju je sa Vodovodom i kanalizacijom 26.novembra zaključila ugovor o nabavci nedostajućeg materijala i izvođenje radova na zahvatanju sirove vode sa jezera u nebranjenom delu Velike Morave radi njenog nalivanja u infiltracione bazene. Ugovorena vrednost radova iznosila je oko 12.5 miliona dinara bez PDV. Aneks ugovora zaključen je 22.decembra, čime je povećana vrednost radova na 16 miliona dinara bez PDV-a.

Revizor je između ostalog zaključio da za radove izvedene u periodu trajanja vanredne nije postojao osnov da se ne sprovode postupci javnih nabavki jer su se pratili i vodostaji i vrednost nitrata u vodi.

Situacija nije mogla da se smatra elementarnom nepogodom jer je uvođenju vanredne situacije prethodilo proglašenje vanrednog događaja gotovo mesec dana ranije. Nije bilo nepredvidivosti nastupanja događaja, zbog čega je Direkcija bila dužna da sprovede pregovarački postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, pošto je zahtevala hitnost u postupanju naručioca prilikom nabavki.

Pored ovoga naručilac nije bila pribavljeno ni Rešenje o građevinskoj dozvoli što je suprotno Zakono o planiranju i izgradnji.

Ugovoreni rok za izvođenje radova iznosio je 15 dana. Međutim, okončane situacije revizor nije našao,  iako je situacija nalagala hitnost u izvođenju radova.

 

Direkcija za izgradnju je u avgustu 2015.godine zaključila ugovor sa preduzećem Telekomunikacija iz Blaca za prvu fazu radova na izgradnji sekundarne fekalne kanalizacije u ulicama koje se ulivaju u fekalni kolektor u Dunavskoj ulici sa leve i desne strane. Ugovorena vrednost radova iznosila je 33.8 miliona dinara sa PDV-om.

U okončanoj situaciji u maju 2016. pojavili su se dodatni radovi od 7.3 miliona dinara koji nisu bili ugovoreni, a koji su prema rečima nadzornog organa bili neophodni. Istovremeno su u drugim ulicama izvedeni radovi u manjem obimu od planiranog. Na ovaj način nije prekoračena ugovorena vrednost, ali je dovoden u pitanje kvalitet radova i stavljena sumnja da li je ponuda koja je izabrana kao najpovoljnija, zbog velikih odstupanja između planiranih i realizovanih radova, bila zaista i najpovoljnija u fazi realizacije ugovora.

Telekomunikaciji je odobreno produženje roka za izvođenje radova u januaru 2016. za 36 radnih dana. Ipak, iako je ugovoren rok izvođenja radova iznosio 90 kalendarskih dana, radovi su završeni tek nakon sedam meseci, a naručilac nije obračunao kaznene penale, što je inače bilo predviđeno ugovorom.

Zanimljivo je i na kakav način su preduzeća međusobno zaključivala ugovore. Evo jednog slučaja.

Direkcija za izgradnju sa Toplifikacijom 1998.godine sklopila ugovor o participaciji za priključak na toplifikacioni sistem njenih radnika. Za iznos od 694 hiljade dinara radnici su potpisali ugovor o kreditu po kome isti otplaćuju na 60 mesečnih rata, ali počev od 5.novembra 2009.godine, odnosno 11 godine posle potpisivanja ugovora.

Navedena sredstva su JP „Toplifikaciji“ Požarevac uplaćena Ugovorom o cesiji, tako što je Holding kompanija „Bambi“ na ime obaveze po osnovu naknade za ustupanje gradskog građevinskog zemljišta, koju je imala prema Direkciji uplatu izvršila na račun JP „Toplifikacija“. Direkcija je povraćaje od kredita u iznosu od 108 hiljada dinara evidentirala kao primanja iz ostalih izvora, umesto na račun javnih prihoda. Na osnovu sprovedenih revizorskih postupaka utvrđeno je da je Direkcija 1998. g. zaposlenima dala kredit iz sredstava javnog prihoda-naknade za uređenje građevinskog zemljišta.

Svi znamo za večiti problem pasa lutalica u Požarevcu koji se nije rešio ni izgradnjom prihvatilišta i formiranjem posebne službe zoo higijene pri Javnom preduzeću Komunalne službe. Revizor je utvrdio da je Požarevac pre 6 godina stalnu budžetsku rezervu koristio za isplatu naknade štete nanete od pasa lutalica, pomoć opštinama usled elementarnih nepogoda, za naknadu naknadu za povrede na otvorenom i neobezbeđenom šahtu, kao i za naknadu za renoviranje jedne kuće oštećene od zemljotresa.

Inače, stalna budžetska rezerva isključivo se koristi za finansiranje rashoda i izdataka na ime učešća lokalne vlasti u otklanjanju posledica vanrednih okolnosti, kao što su zemljotresi, poplave, suše, požari, klizišta, snežni nanosi, gradonosne padavine, životinjske i biljne bolesti, ekološke katastrofe i druge elementarne nepogode, odnosno drugi vanredni događaji koji mogu da ugroze život i zdravlje ljudi ili prouzrokuju štetu većih razmera.

Što se pomenutih pasa lutalica tiče, za razliku od mnogih gradova i opština u Srbiji, sve do 28.novembra prošle godine Grad Požarevac nije imao pravilnik na osnovu koga je određivao visinu naknada koje se isplaćuju građanima za povrede koje su im naneli psi lutalice u gradu.

Kada su u pitanju takse koje su naplaćivane za letnje bašte u Požarevcu, državni revizor u kontroli budžeta za 2015.godinu nije mogao da utvrdi koliko je po ovom osnovu naplaćeno ili se duguje gradu.

Prihod od oko 5.6 miliona dinara ostvaren je od zimskih i letnjih bašti, tezgi i ostalih manjih montažnih objekata za koje revizor nije uspeo da utvrdi tačan iznos zaduženja i naplate jer o tome ne postoji adekvatna evidencija.

Za letnje bašte u Požarevcu ne postoji pouzdana evidencija o rešenjima koja su izdata u 2015.godini, nema podataka o ukupnim zaduženjima, potraživanjima i procentu naplate takse zbog toga što ne postoji sistem kontrole ove vrste prihoda.

Obračun komunalne takse za letnje bašte radila je komisija koja se zove “Radni tim za izradu pravilnika o tehničkim uslovima i planova lokacija”, na osnovu tehničkih skica za postavljanje manjih montažnih objekata, za svaki mesec posebno za period za koji je podnet zahtev za postavljanje letnje bašte.

Izrada obračuna za svaki mesecomogućila je mesečno plaćanje takse na rate.

Rešenja su izdavana nakon uplate mesečnog iznosa koji je obračunao radni tim, najčešće za jedan mesec, iako je evidentirano da je većina bašti postavljena više meseci.

Utvrđeno je i da nakon plaćenog iznosa takse za jedan mesec i izdatog rešenja se nije vršila dalja kontrola naplate.

Iznećemo još nekoliko povreda zakonitosti koje je revizor uočio u finansijskim izveštajima Grada Požarevca. Jedna od njih je isključivo pravo koje je Vodovodu i kanalizaciji dodelila Skupština Požarevca kojom je predsedavao sadašnji gradonačelnik Bane Spasović 2014.godine, ali i isključivo pravo koje su dobile i Komunalne službe.  

Skupština Požarevca je 19.marta 2014.godine, na sednici  usvojila izmene i dopune Odluke o komunalnom uređenju i Odluke o Vodovodu i kanalizaciji kojima je javnim preduzećima dodelila isključivo pravo za obavljanje ovih delatnosti, čime je zaobišla obavezu raspisivanja javnih nabavki i omogućila da se poslovi koji se plaćaju iz budžeta direktno dodele “Vodovodu i kanalizaciji” i “Komunalnim službama”.

Međutim, revizor je utvrdio da nije bilo osnova za izuzeće Zakona o javnim nabavkama jer nije dokazano da “Vodovod i kanalizacija” ili “Komunalne službe” nemaju konkurenciju na tržištu.

Od donošenja pomenutih odluka prošle su 2,5 godine (3 budžetske) tokom kojih je Direkcija za izgradnju direktno na osnovu spornih odluka skupštine direktno zaključivala ugovore sa javnim preduzećima za navedene poslove.

Zbog svih nepravilnosti koje su evidentirane 2012.godine Državna revizorska institucija je nadležnim sudovima podnela 193 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, 28 prijava za privredni prestup i osam krivičnih prijava, Krivična prijava tada je bila podneta i protiv bivšeg gradonačelnika Požarevca Miodraga Milosavljevića.

Inače, državna revizorska institucija je uočila nepravilosti u trošenju 59 milijardi evra od 2008. do 2014.godine, a od 1.364 prijave DRI rešeno je samo 31,2 odsto.

Neki predmeti su, kako je za nedeljnik NIN potvrdio generalni državni revizor Radoslav Sretenović, na sudu i po četiri godine.

Po oceni Sretenovića, "kazne su blage, moraju se povećati jer će se uskoro izjednačiti sa kaznama za nevezivanje pojasa u automobilu".

“Verovatno je i da su kazne neprimerene izvršenju, ali to nije na meni da sudim, već na nadležnim organima. Ja sam to rekao i mi u tom pravcu zagovaramo da kazne postanu veće kako bi uticale na disciplinu”.

On je rekao da u prekršajnim postupcima postoji više stotina osuđujućih presuda, dok je kod krivičnih postupaka uočeno da postoji česta upotreba mogućnosti da se lice protiv koga je podneta prijava dogovara sa sudijom o vršenju društveno-korisnog rada ili uplati novca u humanitarne svrhe, kaže Sretenović.

Poslanik, Dušan Pavlović kaže da je pored kontrolnih institucija nužno predvideti i stroge sankcije za odgovorne.

On navodi da je iznenađen i odnosom EU po ovom pitanju.

“EU nikada ne ide tako duboko u pojedinsti koje nam govore šta se zapravo dešava na nivou borbe protiv korupcije. Njima je bitno da formalno postoje institucije u čijem je opisu borba protiv korupcije, što je DRI ili Agencija za borbu protiv korupcije. Međutim, nikada ne idu do toga da vide koji su mehanizmi koje institucije imaju”.

Iako je odluka o osnivanju interne revizije u Gradu Požarevcu stupila na snagu još 18.septembra, nije poznato da li je i koga je gradonačelnik postavio na to mesto. Podsećamo da je prema odluci gradonačelnik to trebalo da uradi u roku od osam dana od stupanja na snagu ove odluke.

Još sredinom oktobra , gradonačelnik Bane Spasović je odgovarajući na pitanje Boom 93 ko je novi interni revizor,samo  rekao kako će uskoro biti postavljen. Međutim, do danas javnosti nije poznato da li je neko imenovan i da li je ova služba formirana.

U izveštaju državni revizor je ustanovio da Grad Požarevac tokom 2015. godine nije uspostavio internu reviziju, kao posebnu funkcionalno nezavisnu organizacionu jedinicu. Navedeno je i da je u postupku revizije aktom načelnika Gradske uprave, a na osnovu prethodno zaključenog Sporazuma između Gradonačelnika i načelnika Gradske uprave, raspoređen interni revizor. On se međutim ne vidi u Odluci o gradskoj upravi koja je doneta krajem novembra 2016.godine, a javnosti do danas nije saopšteno ko je interni revizor u Gradu Požarevcu.

Inače, obaveza uspostavljanja interne revizije uvedena je propisima pre više godina. U najavi nove  sistematizacije radnih mesta interna revizija je početkom proleća 2016.godine dovela do svađe tadašnjih koalicionih partnera u lokalnoj vlasti, SNS-a i SPS-a.

Nekadašnji pomoćnik gradonačelnika Miomira Ilića iz SPS-a, Vukica Vasić bila je viđena za to mesto, što je izazvalo revolt kod naprednjaka, a sve je dovelo do blokade rada gradskog veća.

Sadašnja vlast je prilikom izrade nove sistematizacije Vukicu Vasić ostavilo kao neraspoređenu, a novi gradonačelnik Bane Spasović je 11.septembra doneo novu odluku o internoj reviziji koja je stavila van snage odluku prethodnog gradonačelnika Miomira Ilića od 12.februara ove godine. 

Inače, interna revizija je funkcionalno i organizaciono nezavisna  od delatnosti koju revidira, a u svom radu odgovara neposredno gradonačelniku.

Pod lupom interne revizije su direktni i indirektni korisnici budžeta, kao i javna preduzeća i drugi korisnici.

Nije jasno šta se dešava sa ovom službom u Požarevcu.

U više navrata zatražili smo od gradonačelnika intervju na temu interne revizije, ali nikakav odgovor nismo dobili. Takođe, Boom 93 je o istoj temi tražio da razgovara sa načelnicom gradske uprave Suzanom Bulajić. Ona je nakon više puta odlaganja, na dan zakazanog intervjua odbila da razgovara o ovoj temi.

Kada je u pitanju Državni revizor Radoslav Sretenović kaže da je osnovni problem je što unutrašnji kontrolni sistem u lokalnim samoupravama nije razvijen.

Sretenović kaže i da će DRI tražiti oštre sankcije, pa čak i smenu odgovornih ukoliko se ne uspostavi unutrašnja kontrola nad finansijama.

On za Boom 93 objašnjava ko su ljudi koji prijavljuju nepravilnosti u lokalnim samoupravama i ističe da će finansijska kontrola biti nastavljena sa pojačanim kapacitetima.

“Dobijamo prijave od zaposlenih u lokalnim samoupravama, od uprave za javne nabavke, anonimne prijave sa kojima posebno smo obazrivi”.

Državni revizori trenutno sporovode maltene savetodavne aktivnosti. Sretenović kaže se finansijska kontrola ne vrši da bi se podnosile prijave protiv odgovornih, već da bi se uredio finansijski sistem i poslovanje i upravljanje javnim finansijama u skladu sa zakonom. Državna revizorska institucija komunicira sa odgovornim licima u lokalnim samoupravama i pokušava da ih u najboljoj nameri edukuje u svim aspektima upravljanja javnim finansijama u lokalu. Sretenović očekuje da će takav pristup doneti konkretne rezultate.

 

Projekat “Hoću da znam”  (Transparentnost javnih finansija i odgovornost vrsilaca  Javnih funkcija) finansira Evropska unija u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj i stavovi izneti u emisiji su isključiva odgovornost Boom93 i ne odražavaju mišljenja i stavove Evropske unije.

Nema komentara.

Ostavi komentar