Naslovna  |  Projekti  |  Javnost i odgovornost  |  Izveštavanje o trošenju budžetskih sredstava i kriterijumima za dodelu sredstava iz budžeta (Emisija)
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Javnost i odgovornost

07. 10. 2016.

Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93

Izveštavanje o trošenju budžetskih sredstava i kriterijumima za dodelu sredstava iz budžeta (Emisija)

Izdvajanje novca za rad NVO već dugi niz godina označeno je kao budžetska linija 481. Pod tim brojem navedeno je, doslovno, „dotacije nevladinim organizacijama“. Međutim, pod budžetskom linijom 481 nisu samo NVO, kao što se na prvi pogled čini, već veliki broj drugih organizacija, stavki, pa čak i pojedinci. Iza toga krije se i finansiranje sportskih organizacija, verskih zajednica, političkih partija, a novac iz budžeta izdvaja se i za otpremnine, stipendije, firme i pojedince.

Rezultati pilot projekta "Ka efikasnijim budžetskim politikama na lokalnom nivou - budžetska linija 481, dotacije za nevladine organizacije" koji su Centar za razvoj neprofitnog sektora (CRNPS) i Centar za istraživanje javnih politika sproveli u tri opštine - Pirotu, Kraljevu i Somboru, u periodu od septembra do novembra 2014.godine, pokazala je kako je raspodela novca sa budžetske linije 481 i dalje  netransparentna.

Najveći deo novca sa budžetske linije 481 odlazi sportskim organizacijama, verskim udruženjima, Crvenom krstu, političkim strankama a svega oko jedne petine ili manje usmerava se ka udruženjima građana (NVO).

Uvođenje konkursa za raspodelu sredstava u međuvremenu je doprinelo transparentnijim uslovima dodele budžetskih sredstava. Međutim, kao što ćemo to pokazati na primeru Požarevca I delimično Kostolca, postoje mnogi problem koji još uvek nisu rešeni u ovoj oblasti. U pojedinim primerima je doslovno komično i uvredljivo za šta se izdvaja novac iz budžeta, ali može da ukaže na oblike koruptivnog delovanja, pre svega na trgovinu uticajem i zloupotrebu diskrecionog prava kod pojedinih funkcionera. 

Grad Požarevac raspolaže značajnim sredstvima u budžetu. Posmatrajući prethodnu budžetsku godinu, u realizovanim sredstvima u budžetu, računajući I sredstva preneta Kostolcu, linija 481 učestvovala je sa oko 4 odsto. Ove godine, planom budžeta je predviđeno da se potroši preko 150 miliona dinara. Opština Kostolac uspela je da nivo ovih sredstava uveća na 27 miliona dinara, više nego dvostruko u odnosu na 2015.godinu, odnosno da njihovo učešće u lokalnom budžetu podigne na neverovatnih 25 odsto.   

Najveća sredstva sa linije 481 odlaze sportskim organizacijama I udruženjima. U 2016.godini, sportske organizacije u Požarevcu mogu da računaju na blizu 100 miliona dinara.

Ostatak ne odlazi samo NVO u pravom smislu te reči već se novac raspodeljuje Crvenom krstu, verskim organizacijama, privrednim društvima i političkim partijama. Zbog toga je teško utvrditi koliko novca odlazi nevladinom sektoru. Aleksandar Bratković iz nvo Cnetra za razvoj neprofitnog sektora kaže da se u mnogim karakteristikama Požarevac ne razlikuje od većine lokalnih samouprava u Srbiji, kao I da podela relativno skromnih iznosa na veliki broj organizacija može da ukaže na trgovinu uticajem kao jedan oblik korupcije.

“Izgleda da je neko nepisano pravilo da najviše novca ide za sportske klubove, zatim tu su verske zajednice, političke stranke koje su na istoj budžetskoj liniji.  One jedine dobijaju novac koliko imaju političku snagu, odnosno koliko su zastupljene u skupštinama. To je jedino merljivo. Nakon toga dolaze klasična udruženja građana. U svim tim segmentima se negde vidi trgovina uticajem. Ako je budžet za klasične NVO, recimo 5 miliona dinara i na njega konkuriše izvestan broj organizacija, lokalne samouprave su spremne da svima daju pomalo. Istovremeno, ta udruženja su svesna da ne mogu da ostvare svoj program sa tim malim novcem, ali ga uzimaju jer je bolje išta nego ništa. Niti su oni efikasni, niti je taj novac efikasno potrošen, ali su svi na neki način podmireni i nema ljutnje”.

Programom finansiranja I sufinansiranja programa nevladinih organizacija I udruženja građana, predviđeno je da ove godine bude raspodeljeno nešto više od 7 miliona dinara preko javnih konkursa. U prvom konkursu više od 30 projekata podelilo je nešto više od 5 miliona dinara.

Inače, sredstva su klasifikovana po oblastima: socijalna i zdravstvena zaštita –  zaštita lica sa invaliditetom, boračko-invalidska zaštita, briga o deci i mladima, zaštita i promovisanje ljudskih i manjinskih prava, briga o starima, humanitarni programi, održivi razvoj I ekologija, kaže član gradskog veća I predsednik komisije Dejan Krstić.

“Suština priče je da programi i projekti koji se finansiraju i ranijih godina, a po tome i koja udruženja postoje na teritoriji Požarevca i nekih potreba za tim projektima, najviše sredstava se odvaja za socijalnu i zdravstvenu zaštitu, brigu o deci i mladima, ljudska i manjinska prava i održiv razvoj.  To su iznosi koji su u suštini slični, a projekti su od najvećeg interesa za grad”.

Krstić objašnjava kako se novac dodeljuje?

“Postoji prijemni formular koji se popunjava i u kome se detaljno opisuje projekat. Postoji pravilnik o dodeli sredstava i komisija koja ima višegodišnje iskustvo u toj oblasti za razmatranje tih predloga”.

Uvidom u listu projekata koji su prihvaćeni za finansiranje na prvom javnom konkursu ove godine, može se uočiti nekoliko, u najmanju ruku neobičnih projekata. Tako je grad prihvatio da finansira projekat “Med za prvake” Udruženja pčelara, a u oblasti brige o deci i mladima prihvaćen je projekat zvaničnog kluba navijača FK Crvena zvezda “I ja volim zvezdu”. Oba projekta su finansirana i prethodne godine.

“Med za prvake” sastoji se u tome što se prvacima u školi podele paketići sa medom. To se radi već godinama, kada funkcioneri gradske uprave obliaze škole. Na ovaj način  grad finansira materijalne troškove udruženja I vrši njegovu promociju. Krstić to ne poriče.

“Po pravilniku, 30 odsto od vrednosti projekata mogu se finansirati materijalni troškovi. Odvajamo sredstva za konkretne stvari koje su vezane za projekat.  Za podelu meda prvacima nije baš da nema konkretnih aktivnosti. Ranijih godina je bilo čak da se plaća med, ali smo to promenili jer smo mislili da ako udruženje pčelara daje svoj med, nema logike da mi njima plaćamo taj med i da oni kroz to afirmišu svoje udruženje, a da im grad plati nabavku tih tegli. Bitno je promovisanje tog udruženja koje je jedno od najboljih, ali je bitno i da se promoviše zdrav način života, med kao zdrava hrana. Da tim đacima na neki način kroz flajere i objašnjenja o medu objasni njegova korist”.  

Još jedan neobičan projekat je “Besplatan prevoz kao vid pomoći najstarijima” koji je podnelo Udruženje penzionera grada Požarevca. Na ovaj način grad delu penzionera zapravo subvencioniše troškove javnog prevoza, ali samo članovima udruženja.

“Oni na svojoj skupštini naprave listu penzionera koji imaju najmanje penzije, onih koji su iz seoskih sredina i moraju da dođu u grad na lekarske preglede, za kupovinu lekova, da obiđu rodbinu. Oni naprave taj spisak i sprovode javnu nabavku. Tako besplatno im se omogućuje da dođu do grada javnim prevozom”.

Grad nema uredbu kojom se subvencioniše prevoz penzionerima.

Aleksandar Bratković iz nevladine organizacije Centar za razvoj neprofitnog sektora iz Beograda kaže da je osnovni problem u ovom projektu u tome što plaćanjem prevoza na ovakav način, pristup sredstvima nemaju svi penzioneri sa lošim socijalnim statusom, već samo članovi udruženja. On je ocenio da plaćanje materijalnih troškova bez konkretne edukacije nema smisla, kad je u pitanju udruženje pčelara.

Još jedan primer koji bi mogao da se podvede  pod ovaj problem je dodeljivanje novca SUBNOR-u za unapređenje materijalnog I ukupnog društvenog položaja boraca, ratnih vojnih invalida I porodica poginulih boraca.

Aktivnosti Crvenog krsta kao vladine i nevladine organizacije u isto vreme već se u budžetu finansiraju sa pozicije 481. Međutim, kako prošle, tako I ove godine grad Požarevac odobrava gotovo istovetan projekat udruženja građana “Sfera” koji se odnosi na postavljanje sanduka/kontejnera za prikupljanje polovne odeće za Crveni krst.

“Zaključili smo da pomognemo u pravljenju tog jednog kontejnera  i postavimo ga kod Crvenog krsta. To se pokazalo kao dobro, a Impuls Srbija (SFERA) je ove godine konkurisao da postavimo kontejnere kod škola, da i decu naučimo da ne bacaju staru garderobu na smetlište”.

Jedan od korisnika sredstava je i Udruženje vaspitača Braničevskog okruga za projekat “Vaspitači-vaspitačima”. Indikativno je što pomenuto udruženje ima istu adresu kao i Dečja ustanova Ljubica Vrebalov, odnosno uprava požarevačkih vrtića koja je budžetski korisnik, a zaposleni koji primaju zaradu iz budžeta I rade u vrtiću na ovaj način dobijaju i novac koji se deli za nevladina organizacije. Međutim, član gradskog veća Dejan Krstić u tome ne vidi problem.

“To udruženje pravi jednu izvanrednu manifestaciju gde dolaze deca iz svih vrtića, sa recitovanjem, plesom, igrom. To je baš lepo događanje u gradu”.

Aleksandar Bratkovič iz CRNPS-a kaže da je problematično što udruženje ima istu adresu kao ustanova. S druge strane da bi grad trebalo da podstiče ljude da se bave svojom profesijom, ali da je problem ukoliko su na taj način u podređen položaj dovedeni vaspitači koji nisu zaposleni, a žele da se usavršavaju u svojoj profesiji.

Da pomenemo I izdvajanje za verske zajednice. Ovi program finansiraju se kako iz budžeta Požarevca, tako I iz prenetih sredstava gradskoj opštini Kostolac.

Grad Požarevac je prošle godine za verske zajednice izdvajao 2.651.000 dinara iz budžeta, a uvidom u konkurs koji je okončan sredinom ove godine crkve su se obraćale za finansiranje nabavke građevinskog materijala za radove na objektima.

Veliki deo novca kojim se finansiraju potrebe građana (van linije 481) raspodeljuje se na bazi diskrecionih odluka predstavnika vlasti, bez sprovođenja konkursa i utvrđenih procedura za praćenje trošenja novca i postignutih rezultata. Međutim, postoje I primeri da se to događa I na pomenutoj budžetskoj liniji.

Već smo pomenuli značajna sredstva koja se u budžetima Požarevca i Kostolca izdvajaju za sport. U Požarevcu ove godine za funkcionisanje sportskih klubova se izdvaja 63 miliona dinara, a za omladinski i školski sport 10 miliona dinara. Kostolac izdvaja čak 22,5 miliona dinara za sportske organizacije.

Neobičan slučaj dogodio se pre nekoliko dana, kad je predsednik gradske opštine Kostolac Ivan Savić rekao kako je gimnastičarski klub Partizan iz Kostolca zloupotrebi sredstva koja su mu dodeljena jer nije povećao stipendiju mladom gimnastičaru Petru Vefiću sa 7 na 21 hiljadu dinara.

Savić se prilikom iznošenja navodnih podataka o zloupotrebama osvrnuo na to kako je Opština Kostolac uspela da udvostruči sredstva za sport i kako je uvela red u trošenje i transparentnost sredstava koje se troše za sportske organizacije.

“Reći ću samo da su ta sredstva više nego duplo veća od prethodnih godina. Samim tim što smo uspeli da se izborimo za ta sredstva, žeimo da sredstva koja će biti i koja su raspoređena sportskim organizacijama budu i na pravi način, u skladu sa zakonom, potrošena od strane tih sportskih organizacija. Mi smo uspeli da kao lokalna samouprava u poslednje 2 godine uvedemo red u finansije i uvid u transparentnost i trošenje finansija koje gradska opština Kostolac obezbeđuje za sportske organizacije na našoj teritoriji”.

Predsednik opštine je rekao da je nakon dogovora da se gimnastičaru poveća stipendija, čekao izveštaj o utrošku novca, a kad je video da novac nije upotrebljen u te svrhe sazvao je sastanak sa rukovodstvom kluba.

“Gospodin Cvejić je na tom sastanku rekao kako on čvrsto stoji iza toga da se Vefiću ne poveća stipendija. Ja sam pitao zašto, ako sredstava imate. On je rekao da njemu ne pada na pamet dok je on predsednik sportske organizacije, Vefić neće da ima uvećanu stipendiju”.

Neobična situacija je što Savić kaže da je tada Cvejiću i Maroviću predočio da on njima ne priča kako da troše novac, zato što on kao predsednik opštine to tako hoće, već zbog Pravilnika o finansiranju i ugovora kojim su obavezani. S druge strane, opština je tada ponudila aneks ugovora klubu  gde su između ostalog bili obavezani da plate Vefiću sve zaostale stipendije uvećane za naznačeni iznos. Kako se niko iz "Partizana" nije oglasio niti poslao u opštinu potpisan aneks ugovora, Opštinsko veće donelo je odluku da se sa klubom ugovor raskine, a nešto više od milion dinara vraćeno je Komisiji za sport na novu raspodelu. Ukupna dotacija iznosila je nešto više od 2 miliona dinara. Postavlja se pitanje zbog čega je opština nudila aneks ugovora ako već tvrdi da je klub zloupotrebio sredstva tako što Vefiću nije povećao stipendiju . Odnosno, čime je to klub bio obavezan da podigne stipendiju, ako je nakon svega ponuđen aneks ugovora?

Aleksandar Bratković iz centra za razvoj neporfitnog sektora kaže da je pre par godina bio sličan slučaj kada je ministar Aleksandar Vulin nakon pritužbi na zloupotrebe na dodelu sredstava iz ministarstva, ukinuo sav novac namenjen za nevladine organizacije i pomenuta sredstva po svojoj volji preusmerio Fondu za lečenje retkih bolesti dece.

Grad Požarevac je ove godine na ime doatacija sportskim klubovima izdvojio 63 milina dinara, dok je za omladinski I školski sport opredelio 10 miliona dinara. Član gradskog veća u Požarevcu, Ana Miljanić objašnjava u koje segmente pokrivaju ove dotacije.

“Imamo godišnje i posebne programe. U sportu imamo 4 segmenta za koje dodeljujemo sredstva. Prvi najbitniji je takmičarski sport. To su klubovi koji su u redovnim sistemima takmičenja, koji stvarno imaju saveze na visoko organizovanom nivou. Posebni programi i omladinski sport, tu moramo da ubacimo taj drugi segment koji je jako bitan – sport za sve i rekreacija, kao i četvrti segment na koji se u poslednje vreme obraća velika pažnja, a to je sport osoba sa invaliditetom”.

Miljanić objašnjava kriterijume koje su obavezni prilikom raspodele sredstava za sport.

“Zakon o sportu se i pravio da bi se stvari poboljšale. Novi Zakon o sportu je usvojen u martu ove godine. Imamo vremena do februara 2017. da naš Pravilnik promenimo i da se sva ta pravila iz novog zakona primene. Postoje mnoge dobre stvari koje su unete u novi zakon. Recimo, nekad je moglo da se udruženjima dodeljuje neograničeno novca. U novom zakonu, recimo, jasno je ograničeno da jedno udruženje može da dobije samo 20 odsto od ukupne sume budžeta”.

Kako će I šta zapravo grad sufinansirati?

“Najverovatnije ćemo u pravilniku imati definisano da ćemo sufinansirati osnovne stvari. To je prevoz, smeštaj, ishrana za redovna takmičenja. Nama je najbitnije da klub opstane u svom redovnom takmičenju. Sufinansiranje stručnog rada isto je vrlo bitno. Takođe, sufinansiranje troškova sudija, delegata, sportskih objekata, lekarskih pregleda i nabavke sportske opreme”.  

Postavlja se zapravo pitanje šta je sufinansiranje, ako grad već plaća pomenute troškove klubovima, kao i  da sredstva koja dodeljuju predstavljaju samo mali deo novca koji klubovi traže od lokalne uprave.

“To je ono na čemu moramo mnogo da radimo. Bitno je i da klubovi ozbiljnije pristupe svemu tome. Neki troškovi se mogu nadoknaditi, a neki ne. Moraju da se odrede prioriteti. To je na njima”.

Šta je zapravo prioritet gradu, ako se profesionalni klubovi finansiraju sa 6 puta više sredstava u odnosu na omladinski I školski sport? Miljanić kaže da Požarevac nije univerzitetski grad I da je profesionalno bavljenje sportom skup posao.

S druge strane, Aleksandar Bratković iz CRNPS-a smatra da bi školski sport trebalo da bude prioritet lokalne uprave.

“Ako lekarski pregledi pokazuju da postoji problemi sa krivom kičnom, ravnim stopalima, nedovoljno fizičke aktivnosti, dajte da taj novac usmermo na amaterski sport”.

Iako kaže da je školski sport jedan od prioriteta, Miljanić objašnjava da masovnost i rang takmičenja predstavljaju ključ u raspodeli sredstava sportskim organizacijama i udruženjima.

Izdvajanje za sport ove I prošle godine pokazuje da se najviše novca troši na na rukometni i odbojkaški klub. Pored sredstava koja iznose oko 9 miliona dinara koje ovi klubovi dobijaju po osnovu redovne dodtacije sportskim udruženjima, sportskim udruženjima se plaća I korišćenje Hale Sportova. Međutim, ova stavka je nevidljiva u budžetu. Zakup sale košta između 1.000 I 10.000 dinara po satu, a pojedini klubovi imaju potrebu za više od 300 sati korišćenja, što za treninge, što za igranje mečeva.

Miljanić navodi da će od naredne godine ova stavka biti jasno iskazana prilikom raspodele novca.

Isto se odnosi i na novac koji se dodeljuje fudbalskom savezu koji zatim raspodeljuje novac klubovima sa  teritorije grada. Osim sredstava koja se upućuju savezu, javnost nema uvid gde dalje odlazi novac.

Ono na šta ukazuje Aleksandar Bratković je i kontrola klubova koji uzimaju značajna sredstva jer samo kroz kontrolu trošenja novca može da se spreče koruptivne radnje.

Karakteristično i za nevladine organizacije i za sport je što se sredstva dodeljuju velikom broju organizacija. Tako je prošle godine korist od osnovnog sportskog budžeta imao prošlo više od 30 organizacija i klubova. Takođe, kao I kod raspodele za nvo, jedan broj klubova dobija simbolične sume od 50 do 100 hiljada dinara.

Lokalne samouprave nisu u mogućnosti da same određuju koliko bi novca želele da rasporede na budžetsku liniju 481. Striktna pravila sa republičkog nivoa ih prisiljavaju na oštru politiku štednje.

NVO nedovoljno međusobno sarađuju i nisu dovoljno aktivne u otvaranju dijaloga sa lokalnim samoupravama.

Organizacije NVO se na terenu i kroz organizovanje konkretnih akcija moraju izboriti da ih lokalne samouprave više uvažavaju i doprineti jačanju svesti građana da treba da preuzmu snažniju ulogu u formulisanju budžetskih politika i nadzoru trošenja javnih sredstava.

 

Projekat “Hoću da znam”  (Transparentnost javnih finansija i odgovornost vrsilaca  Javnih funkcija) finansira Evropska unija u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj i stavovi izneti u emisiji su isključiva odgovornost Boom93 i ne odražavaju mišljenja i stavove Evropske unije.

Nema komentara.

Ostavi komentar