Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Javnost i odgovornost

16. 09. 2016.

Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93

Transparentnost u javnim preduzećima i institucijama (Emisija)

Novi Zakon o javnim preduzećima, koji je Vlada usvojila u prvom tromesečju ove godine pooštreni su uslovi za izbor direktora, a predviđeno je transparentnije poslovanje javnih preduzeća. Dok su u tadašnjoj vladi izražavali velika očekivanja od novog zakona, opozicija je usvajanje ocenila kao jedan od predizbornih poteza. Nevladine organizacije zauzele su čvrst stav da je ključno da se nove odredbe u zakonu i primenjuju.

U Srbiji postoji 727 javnih preduzeća, od čega je 36 osnovala Republika, a 691 jedinica lokalne samouprave. Često se nazivaju vodećim problemom srpske privrede zbog gubitaka koje pojedina od njih prave. Požarevačka preduzeća, naprotiv, nisu gubitaška, ali da li dobit koju iskazaju odgovara realnom stanju I uslovima pod kojim posluju? Transparentnost rada javnih preduzeća I institucija ključan je uslov za nesmetano praćenje njihovog poslovanja

Organizacija Transparentnost Srbija vršila je procenu transparentnosti rada na uzorku od 30-ak javnih preduzeća, od čega 13 republičkih, nekoliko pokrajinskih i 15-ak lokalnih. Zlatko Minić iz ove organizacije kaže da broj lokalnih preduzeća u ovom istraživanju nije velik, ali da može da pruži jasnu sliku jer su obuhvaćeni veliki gradovi.  Analizirali su stari zakon o javnim poreduzećima iz 2012. a sada analiziraju primenu novog zakona. Analize su pokazale da nema dovoljno političke volje da se preduzeća departizuju i profesionalizuju. Problema ima na više nivoa, a glavni je što, kako kaže, partije preko svojih upravljača kontrolišu preduzeća.

“Anlizirali smo pre nekoliko godina primenu starog zakona, usvojenog u decembru 2012.godine. U novom ciklusu radimo analizu zakona koji je usvojen u februaru 2016. Kod starog zakona zaključili smo da nije bilo političke volje da se sprovede departizacija i profesionalizacija. U mnogim republičkim javnim preduzećima konkursi uopšte nisu raspisivani. U konkursima koji su sprovedeni na lokalu, mediji su pojašnjavali koji kandidat dolazi iz koje partije. Gotovo da se unapred znalo ko će biti izabran i postavljen na osnovu odnosa političkih sanaga i podele, a ne na osnovu onoga što bi kandidati nudili na osnovu programa i ideja, kao svoj lični kvalitet”.

Šta ustvari javna preduzeća rade i u čijem interesu, poseban je problem. Država insistira na štednji i vraćanju novca ili dela novca osnivaču, pa je upitno da li preduzeća mogu da obavljaju i svoju osnovnu delatnost na adekvatan način, smatra Minić.

Zamenik direktora Agencije za borbu protiv korupcije Vladan Joksimović zastupa stav da javna preduzeća postoje da bi po ekonomskim cenama pružila neku kvalitetnu ali povoljnu uslugu, dok profit nije na prvom mestu.

Po prirodi stvari javna komunalna preduzeća su uglavnom monopolisti I teško je ostvarivo da budu gubitaši, a zbog toga je nužan nadzor nad njihovim poslovanjem.

“Transparentnije nadgledanje trošenja para bi svakako uticalo da se nenamensko trošenje svede na jedan minimum i da preduzeća ne budu gubitaši. U osnovi ona jesu monopolisti na tržištu u pogledu usluga koje pružaju”.

Po pitanju uvida u rad institucija I preduzeća, Joksimović kaže da Agencija na osnovu predstavki fizičkih i pravnih lica uočava gde su nepravilnosti u radu,  Agencija je do sada primila oko 500 predstavki u 2016.godini. Prošle ih je bilo oko 750, a 2014. oko 1.000.

Od tih predstavki, manje od desetine tiče se javnih preduzeća. 

“Ono na šta građani najčešće ukazuju je problematičan odabir rukovdstva javnih preduzeća. Pre svega, da je zastupljena partijska pripadnost, kao ključni element u odabiru rukovodstva. Zatim, generalno netransparentno poslovanje, izvlačenje novca radi finansiranja političkih aktivnosti i nepoštovanje propisa prilikom zapošljavanja.”  

Novi zakon je za javna preduzeća uveo određene novine kada je u pitanju transparentnost njihovog rada, međutim problematično je što još uvek ne postoji jasan uvid s kim se se od fizičkih I pravnih lica zaključuju ugovori tokom jedne budžetske godine, kaže Joksimović.

“Javna preduzeća su po novom zakonu dužna da na svojoj internet prezentaciji objave radne biografije članova nadzornog odbora, direktora, izvršnih direktora, organizacionu strukturu, godišnji plan i program poslovanja, izmene i dopune tog programa, da li imaju konkurenciju na tržištu. To su sve neke stvari koje ranije nisu postojale. U javnim preduzećima u kojima je vlada osnovač, mogu se utvrditi i ostali elementi poslovanja koji mogu da budu javno objavljeni. Ukoliko nisu objavljeni, predviđena je prekršajna odgovornost za odgovorna lica. Međutim, ostaje pitanje generalno transparentnosti finansijskog poslovanja javnih preduzeća sa, recimo, podacima o svim ugovorima koje zaključuju sa fizičkim i pravnim licima”.

Inače, stav koji zastupaju pojedini istaknuti pojedinci jeste da bi javnost morala da bude upoznata kako se troši javni novac. Da bi se to postiglo neophodno je da se objavi mesečno izvršenje budžeta sa spiskom svih pravnih i fizičkih lica (nezaposlenih u administraciji) koji dobijaju novac od države, neke njene agencije, fonda, kulturne ustanove ili javnog i komunalnog preduzeća, smatra vanredni professor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, Dušan Pavlović.

U praksi, to znači da svi ugovori koje je neka od ovih institucija potpisala sa pravnim i fizičkim licima moraju da budu stavljeni na uvid javnosti — ali ne tako što će se institucija obavezati da građanima dostavi ugovor ili podatke tek ako građani to traže preko poverenika za informacije, već tako što će svi ugovori biti skenirani, postavljeni na Internet prezentaciju institucije i dostupni na klik miša. To što imamo pravo da ga tražimo od administracije ili javnog preduzeća nije ni od kakve pomoći. Jer ako ne znamo da ugovor postoji, ne možemo ni da znamo šta da tražimo. Samim tim, ne možemo da saznamo da li je štetan, napisao je on na svom blogu.

Agencija za borbu protiv korupcije je inače inicirala uvođenje mehanizma koji će omogućiti transparentnosti svih javnih plaćanja koja se obavljaju putem Uprave za trezor. Preduzeća plaćanja  obavljaju preko Uprave za trezor i poslovnih banaka, a upravo  deo koji ide preko Uprave za trezor moguće je kontrolisati, kaže Vladan Joksimović.

“To je nešto što smo u saradnji sa slovenačkim ministrastvom spoljnih poslova i njihovom komisijom za sprečavanje korupcije uspeli da iniciramo. Zapravo, oni su donatori. Oni imaju program koji se zove supervizor, preko koga može da se vidi i javno je dostupno da svi građani mogu da vide sva javna plaćanja koja idu prema fizičkim i pravnim licima. Ne vidi se osnov, ali se vide plaćanja”.

Da bi to kod nas zaživelo, potrebno je da se reše neki organizacioni i informacioni  problemi. Određeni broj institucija dao je saglasnost za uvođenje ove novine, a pitanje je koliko će otpora biti da se takav program i implementira. Do sada ih prema Joksimovićevim rečima nije bilo.

Kada je reč o javnim nabavkama stvorena je kultura transparentnosti i dokumenti se često objavljuju javno, ali nema ko da ih čita, jer javnost i mediji retko imaju i  vremena i znanja da protumače šta je to što se raspisuje i kako se sprovodi.  Tako se ispunjava forma, ali nema onoga ko bi to pročitao i ukazao da nešto tu nije kako treba, kaže Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija. On kao primer navodi jednu od spornih procedura u vezi sa krečenjem i sređivanjem zdravstvenih ustanova.

“Ministarstvo zdravlja i ogrmona akcija krečenja zdravstvenih ustanova, sređivanja toaleta, kada smo u dokumentaciji koju je Ministarstvo zdravlja objavilo pronašli potpuno neverovatne podatke o načinu na koji je sprovođena ta javna nabavka i kako su zaključivani ugovori. To je izazvalo izuzetno malo pažnje u medijima. Ministar je izašao u javnost i rekao kako je sve transparentno. Međutim, jeste transparentno, ali je puno nepravilnosti i niko dalje nije reagovao”.

Ministarstvo zdravlja dodelilo je posao krečenja prostorija i sanacije toaleta u zdravstvenim ustanovama, vredan gotovo 700 miliona dinara, u pregovaračkom postupku bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda. Ovaj postupak podrazumeva pozivanje potencijalnih ponuđača da podnesu ponude i objavljivanje „obaveštenja o pokretanju postupka“ (umesto „javnog poziva“), na Portalu za javne nabavke.Pošto se ikod pregovaračkog postupka, nakon donošenja aktuelnog Zakona o javnim nabavkama, obezbeđuje javnost podataka, njegov osnovni nedostatak su kratki rokovi.

Možda su upravo skraćeni rokovi uticali da za ovako unosan i relativno jednostavan posao ponude podnese  ukupno pet ponuđača, i to u zemlji u kojoj građevinska industrija svako malo traži od države da joj pomogne izvođenjem kapitalnih projekata ili na druge načine. Pri tom, jedna od pet firmi (GP NS doo Graditelj)  nije ispunila jedan od zahteva iz konkursne dokumentacije, pa je ispala iz konkurencije. Preostala četiri ponuđača podelila su posao. Lavovski deo od 267 miliona pripao je firmi Jadran ad Beograd (zajednička ponuda sa još dve firme - Dijagonala i Bohor doo), firma Roofs Beograd dobila je poslove vredne 165 miliona, a Tončev gradnja oko 107 miliona. Firma Noveko Vranje dobila je jednu partiju, vrednu 21 milion (svi iznosi su bez bez PDV-a).

Pored izrazito male konkurencije (za 9 od 18 partija postojala je samo jedna ponuda!), ovaj posao obeležilo je nekoliko izuzetno neobičnih momenata. U nekoliko slučajeva, gde je naizgled postojala konkurencija, konkurentni su veoma lako "ispadali" iz posla. Naime, u pregovaračkom postupku nudili su veću cenu nego u inicijalnoj ponudi, što je bio osnov da naručilac odbije ponudu.  Takođe, u nekoliko slučajeva "vidoviti" ponuđači su nudili cenu koja se u dinar poklapala ili je bila simbolično niža od procenjene vrednosti, iako procenjena vrednost nije bila objavljena. Za jednu partiju posao je dobila firma čija je ponuda odbijena, a u nekoliko slučajeva ponuđači su u pregovaračkom postupku spuštali prvobitnu ponudu za 60, pa čak i 75%.

Za radove u Braničevskom okrugu, firma Roofs ponudila je cenu od 17,5 miliona, što bi za državu značilo solidnu uštedu jer je procenjena vrednost bila 25,750 miliona. Međutim , tokom pregovaračkog postupka Roofs povećava ponudu na 24,5 miliona, pa je to bio osnov da se njihova ponuda, iako jedina odbije. U ponovljenom postupku, ponudu podnosi samo Tončev gradnja, i ona je malo viša nego konačna (povećana) ponuda Roofsa - 25,725 miliona. Gotovo tačno koliko je bila i prvobitno procenjena vrednost.

Transparentnost Srbija se nije mnogo bavila lokalnim primerima, ali imaju anti-korupcijsko savetovalište gde se javljaju ljudi sa predstavkama. Takvih predstavki ima više od 1.000, a deo se svakako odnosi i na lokal i javne nabavke (ono što je uočljivo jeste da se malo ko zapravo i bavi lokalom pošto se i Agencija za borbu protiv korupcije fokusira na veća preduzeća, uglavnom republička). Upravo je lokalna sredina  mesto gde se otvara prostor za korupciju i netransparentnost, kaže Zlatko Minić.

Kod nabavki se isto tako ne postavlja samo pitanje forme nego i svrsishodnosti - da li se nešto nabavlja što je potrebno i čime se to obrazlaže. Nemušta obrazloženja u planu javnih nabavki za velike troškove su signal da nešto nije u redu. Nedavno su naišli na slučaj beogradskog JP koje je u planu nabavki odvojilo visoke sume za posredovanje u kupovini avionskih karata za službena putovanja.

“Da li je to realizovano, još nije stiglo na dnevni red, ali treba čitati sva ta dokumenta da bi se stvari otkrile. Zakon je propisao viši nivo transparentnosti. Mnoga javna preduzeća ne ispunjavaju ono što je propisano. Čak i tamo gde se ispunjava, pitanje je ima li koga ko će pronaći nepravilnosti i na njih ukazati”.

Minić smatra da bi prvi koji bi trebalo da reaguju na nepravilnosti, osnivači javnih preduzeća. Međutim, otežavajuća okolnost je kada je ista partija i najjača u skupštini i na čelu jednog ili više preduzeća.

Pored toga, smatra da izvesna kontrola i svest o kontroli postoje, ali se sporadično pojavljuju.

Međutim, jedan od primera gde se nije mnogo vodilo računa o eventualnim posledicama i gde je odlukama osnivača, tj vladajuće većine u lokalnoj skupštini omogućeno da se zaobiđu redovne procedure u javnim nabavkama prilikom dodeljivanja javnih sredstava je primer isključivog prava koje je Grad Požarevac još pre dve godine dodelio Vodovodu I kanalizaciji za zamenu azbestno cementnog cevovoda.

Odlukom skupštine grada Vodovodu I kanalizaciji je omogućeno održavanje vodovodnih I kanalizacionih cevovoda uz naknadu iz budžeta. Takva odluka implementirana je u osnivačkom aktu Vodovoda, izmenama usvojenim na skupštini grada sredinom marta 2014.godine, pri čemu je navedeno da se radi o delatnostima od opšteg interesa, kao i da je neodrživo da se pored „Vodovoda i kanalizacije“ naznačeni poslovi poveravaju drugom pravnom licu.

Gradska uprava je u nameri da otkloni nejasnoće, ali tek nakon usvajanja dokumenta, zatražila izjašnjenje uprave za javne nabavke.

U odgovoru Uprave je naznačeno da nosilac isključivog prava na konkretnu delatnost može da bude samo pravno lice koje nema konkurenciju na određenom geografskom području. U odgovoru je navedeno I da bi u slučaju da konkurencija postoji, izbegavanje postupka javne nabavke bilo u suprotnosti sa načelom jednakosti.

Takođe je ukazano na odredbe Ustava Srbije o ekonomskom uređenju države koje počiva na tržišnoj privredi, slobodnom i otvorenom tržištu, slobodi preduzetništva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine. Ustav naime definiše da svi imaju jednak pravni položaj na tržištu, da se zabranjuju akti kojima se ograničava slobodna konkurencija zloupotrebom ili stvaranjem monopolskog ili dominantnog položaja.

Međutim, Uprava za javne nabavke je navela i da na osnovu dokumentacije koja je dostavljena uz dopis, ne može da utvrdi da li je Vodovod i kanalizacija nosilas isključivog prava na obavljanje predmetnih delatnosti.

Nakon dodeljivanja isključivog prava, u 2014.godini, Vodovod je preko direkcije po ugovoru dobio 66.800.000 dinara za izvođenje radova na zameni azbestno cementnog cevovoda na teritoriji Grada Požarevca, bez sprovođenja postupaka javne nabavke. U 2015.godini sredstva su uvećana na 79,2 miliona dinara, dok su u 2016.godini zaključeni ugovori vredni ukupno 29,8 miliona dinara.

U ovom razdoblju pored nestabilne situacije u vodosnabdevanju zbog nitrata u mreži, Vodovod počinje aktivno da ulaže u opremanje preduzeća za izvođenje građevinskih radova. U planu za 2015.godinu investicije u opremanje iznose skoro  43 miliona dinara. Više od polovine za 2 kamiona kipera i rovokopač vredne 30.000.000 dinara koji su sada Vodovodu potrebni za izvođenje građevinskih radova.  

S druge strane, projekti koji se pored zamene azbestnih cevi neposredno tiču vodosnabdevanja kao što je Izrada idejnog i  glavnog projekta  sa studijom  opravdanosti izgradnje rezervoara pijaće  vode na Tulbi čija je vrednost 12 miliona dinara i izrada glavnog  projekta objekta postrojenja za prečišćavanje podzemne vode do nivoa kvaliteta vode za piće na  izvorištu “Lovac" u Kostolcu vredan 5 miliona dinara, ostaju nerealizovni do kraja 2015.godine.U oktobru dolazi do poremećaja u vodosnabdevanju zbog prodora nitrata u požarevačko izvorište ključ. Proglašava se vanredna situacija, čime se sva ulaganja po pitanju urgentnih mera na izvorištu vode preusmeravaju na budžet grada Požarevca.

Investicije daju rezultate I voda je ponovo ispravna za piće, 19,junara ove godine, ali se vanredna situacija ne ukida sve do 9.septembra I tek tog dana sva finansiranja privremenih objekata prelazesa Štaba, odnosno gradskog budžeta,  na Vodovod I kanalizaciju.

U međuvremenu, vodovod na osnovu iskazane dobiti kupuje mehanizaciju. Direktor Saša Valjarević tokom jula predstavlja javnosti pet novih vozila koje je "Vodovod" kupio . Tvrdi da je preduzeće uprkos nedaćama sa vodom u 2015. godini poslovalo u plusu. Nova vozila plaćena su 21 milion dinara.

Na pitanje Boom93 kako je moguće da je da se poslovalo pozitivno, ako se imaju u vidu prošlogodišnji problemi sa vodom, Valjarević kaže da je to rezultat dobro sprovođenih investicija.

„Mi smo prošle godine imali investicije u vrednosti od oko 100 miliona dinara. Izveli smo ih i ostvarili dobar poslovni rezultat. Tako da nam je omogućeno da izdvojimo novac za kupovinu osnovnih sredstava. Tako je po Zakonu o budžetskom poslovnju i Zakonu o finansijama, da od novca iz amortizacije kupujete osnovna sredstva koja su vam potrebna za javno preduzeće“.

Kakvi su efekti ostvareni doslednom zamenom azbestnog cevovoda u Požarevcu, za šta je izdvojeno 176 miliona dinara iz gradskog budžeta u poslednje tri godine? Reklo bi se gotovo nikakvi.  Na stručnom skupu o vodsnabdevanju početkom aprila ove godine, direktor firme „Ehting“, Momčilo Bikicki iznosi podatak da se u proseku u Požarevcu isporučuje oko 200 l/s vode sa izvorišta Ključ. Međutim, i da  polovinu isporuke čine čisti gubici u sistemu. Grad poseduje softver za detekciju gubitaka na sistemu, a Bikicki kaže kako se podaci pokazuju gubitke  od 51 do 52 odsto. To znači da na 200 litara proizvedene vode u sekundi, nešto više od 100 litara negde iscuri.

U neformalnim razgovorima, ali i izjavama pojedinim medijima Valjarević je nedavno utvrdio kako su gubici nakon toga smanjeni na 38 do 40 odsto i to prostom zamenom vodomera u područjima u kojima su detektovani gubici.

Zanimljivo je i da Vodovod i kanalizacija koristi isključivo pravo da za račun grada vrši poslove zamene cevovoda na instalacijama, ali da kad je u pitanju zamena i ugradnja vodomera, te poslove sam Vodovod poverava drugim preduzećima.

Tokom 2016.godine doneta odluka o dodeli ugovora u tender za nabavku novih i repariranih vodomera i opreme za daljinsko očitavanje. Jedino preduzeće koje se javilo u postupku nabavke je INSA Zemun, a procenjena vrednost tendera bila je do 3 miliona dinara.

Vodovod je početkom godine sproveo još jedan tender za nabavku i ugradnju repariranih vodomera sa pripremom za daljinsko učitavanje, kao i nabavku magnetnih ventila Ugovor je dodeljen istom preduzeću, a procenjena vrednost bila je 3,7 miliona dinara. 

INSA je kao jedini ponuđač u tenderu za nabavku repariranih i novih vodomera i opreme za daljinsko očitavanje sa ugradnjom izabrana i u oktobru prošle godine, s tim što je kao podizvođač na poslovima bilo angažovano preduzeće sa strane Gorionik Salakovac. Ugovorena vrednost iznosila je 2,2 miliona dinara.

Nezvanične procene su da je od 16.000 vodomera u Požarevcu zamenjeno oko 1.000. 

Momčilo Bikicki inače tvrdi da doslednim radom, gubici mogli da se smanje na 20 odsto, ali u periodu od  2 do 3 godine.

Isključivo pravo koje vodovod i dalje ima jedna je od stavki kojom se u svom izveštaju bavi državni revizor koji ove godine ispituje trošenje javnih sredstava u Požarevcu, saznajemo nezvanično. Takođe, prema nezvaničnim informacijama pažnju revizora privuklo je i oko 70 miliona sredstava koje se pojavljuju kod  Vodovoda i kanalizacije, a koja su iskazana kao nebilansna. Izveštaj revizora očekuje se do kraja godine.

Da li previše podataka može da znači i manjak transparentnosti? Odosno da li je moguće da se pakovanjem velike količine dokumenata prikrivaju malverzacije.

Dobro sistematizovane informacije će biti lepo pregledne i lepo dostupne. Stalno pregledavaju portale preduzeća pa nalaze i one na kojima se teško snalaze u velikom broju podataka, ali češći je slučaj da podataka nema, nego da ih ima mnogo, smatra Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija.

Direkcija za elektronsku upravu radi smernice za izradu internet prezentacija javnih preduzeća, tu su uputstva i sistematizacije. Kada se na osnovu toga podaci sistematizuju, ostaje samo da se čitaju.

Možda je teško čitati bilanse stanja, aktivu, pasivu i takve stvari jer je potrebno ekonomsko znanje, ali ima i stvari koje su lako čitljive kaže Zlatko. Na primer, kretanje broja zaposlenih po mesecima, tromesečni izveštaji o sponzorstvima, reklamama, propagandi i slično. Sve to može ukazati na koji se način troši novac. JP-a  na sebe često preuzimaju ulogu države pa finansiraju ono što bi država iz budžeta eventualno trebalo da finansira.

Pošto pritom često igraju ulogu sponzora nekih delatnosti poput sporta i klubova ili medija, Joksimović kaže da bi možda bilo najbolje da se novac, dobit, vrate osnivaču, bilo da je reč o lok. samoupravi, pokrajini ili Vladi. Pa da nakon toga osnivač odlučuje kom će sportskom društvu, mediju ili udruženju dati i koliko novca. O tome u svakom slučaju ne bi trebalo da odlučuje samo javno preduzeće.

“Možda bi najbolje rešenje bilo da se svaka dobit vrati osnivaču tog javnog preduzeća i da on odlučuje kom će sportskom društvu, udruženju, mediju dodeliti ta sredstva, a ne da to čini javno preduzeće”.

Pregledom izveštaja javnih komunalnih preduzeća u Požarevcu, vidljivo je da gotovo svi izdvajaju sredstva za donacije sportskim klubovima, ostalim instuticijama i udruženjima.

Tako je Vodovod I kanalizacija u Požarevcu za te “potrebe” u prvih 6 meseci ove godine izdvojila 285.000 dinara. Za pomoć u radu i razvoju Muski rukometni klub Požarevac dobio je polovinu ovih sredstava ili 140.000 dinara. Zanimljivo je da je upravo direktor Vodovoda Saša valjarević bio predsednik Mrk Požarevac do pre nekoliko godina.

U tekućoj godini Toplifikacija je planirala donacije I sponzorstva u iznosu od 800.000 dinara. Sportski klubovi koje je pomagala Toplifikacija u prvom kvartalu 2016.godine su rukometni klub i odbojkaški klub Mladi radnik sa ukupno 60.000 dinara na ime donacija, Klub malog fudbala Požarevac sa 30.000 dinara, te Stonoteniski klub Požarevac sa 10.000 dinara. Tu su donacije raznim udruženjima  građana koje su se kretale od 5.000 do 10.000 dinara. Ukupno je za tri meseca na ime donacija utrošeno preko 213.000 dinara.

Direkcija za izgradnju do zaključenja ove emisije je na svom sajtu kao najsvežiji imala objavljen izveštaj o poslovanju za prvo polugodište 2015.godine.  U izveštaju nije bilo podataka o donacijama I sponzorstvima.

Javno komunalno preduzeće Komunalne službe u Požarevcu me može da se istakne transparentnošću poslovanja. Ovo preduzeće nema internet prezentaciju tako da su noviji podaci nedostupni široj javnosti bez podnošenja zahteva. Uvidom u izveštaj o poslovanju ovog preduzeća u 2014.godini, neposlovni rashodi u šta spadaju donacije i sponzorstva bili su iskazani u vrednosti od oko 3,5 miliona dinara. Ovo preduzeće je 2014.godine isplatilo 200.000 dinara na ime sponzorstva Ljubičevskih konjičkih igara. Navedeno je da se za humanitarne aktivnosti utrošilo 458.000 dinara, a za finansiranje sportskih aktivnosti 245.000 dinara, i to bez razvrstavanja po korisnicima ovih sredstava. Za reklamu i propagandu, primera radi te godine bilo je planirano 707.000 dinara, a utrošeno je čak 946.000 dinara.

Poslednji objavljeni izveštaj o radu na zvaničnom sajtu Parking servisa je za 2014.godinu. Tu je i plan i program poslovanja za 2016.godinu, u koji je inkorporiran bilans uspeha u 2015.godini. U dokumentu se može videti samo da je u 2015.godini na ime donacija ovo preduzeće izdvojilo 120.000 dinara, bez razvrstavanja po korisnicima, kao i da istu sumu novca planira da potroši i u 2016.godini.

Nedoslednosti u primeni Zakona o javnim preduzećima uočeni su u slučajevima gde su navođeni apsurdni razlozi za neraspisivanje konkursa. Bilo je primera da se ne objavljuju dokumenti kao sa ugovorom o upravljanju Železarom, kada se Ministarstvo pozivalo na Zakon o zaštiti konkurencije, kaže Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija.

“Često nailazimo na kršenja zakona, počev od kontrole državne pomoći, kada su štimovani podaci da bi se dobila državna pomoć za jednu veliku investiciju u Smederevu, preko javnih nabavki, do primene Zakona o javnim preduzećima”.

Bilo je i pomalo komičnih pokušaja da se izbegne obelodanjivanje podataka o trošenju novca javnosti. Tako je gradonačelnik Požarevca nedavno na pitanje novinara koliko košta nastup Bijelog dugmeta za Ljubičevske konjičke igre odgovorio da je dogovor sa menadžerom Gorana Bregovića da se ne saopštava vrednost ugovora. Ispostavilo se, međutim, da je već istog dana ugovor po javnoj nabavci turističke organizacije grada Požarevca već bio dostupan na portalu javnih nabavki gde je javnost prostom pretragom podataka mogla da sazna da je vrednost ugovora 4 miliona dinara ili oko 39.000 evra. Drugi problem je što je reč o novcu sa određene pozicije u budžetu, na koji bi trebalo da se prema gradonačelnikovim rečima preusmere sredstva od donatora kojima će se concert platiti. On je obećao da će javnost biti naknadno obaveštena o tome koliko je zapravo novca potrošeno iz budžeta za celokupne igre, a koliko tih sredstava predstavljaju donacije sponzora.

“Mi ne možemo govoriti o detaljima tog ugovora. Tako smo i dogovorili, da ne objavljujemo. S tim, što mogu da vam kažem da će vrednost  tog ugovora biti podmirena upravo iz donacija pravnih lica. Mi smo sproveli javnu nabavku na poziciji budžeta, ali to nemojte da vas zavarava. To zapravo znači da smo platili sa pozicije budžeta grada, ali sva sredstva koja budu dolazila preusmeravaju se na taj računa. Tako, kada se završe Ljubičevske konjičke igre, podnećemo ukupan finansijski izveštaj koliko je grad potrošio sredstava iz budžeta, a koliko je potrošeno sredstava od strane naših donatora”.

Mnogo ozbiljniji slučaj vezuje se za angažovanje agencije Pistaćo na ljubičevskim konjičkim igrama 2013.godine. Osnovno javno tužilaštvo u Požarevcu odbacilo je već naredne godine krivičnu prijavu koju je podnela grupa građana zbog sumnje u zakonitost izbora muzičkih izvođača na Ljubičevskim konjičkim igrama.

Tada su nastupili pevači: Seka Aleksić, Zvonko Bogdan, Lena Kovačević, Zvezde Granda i Đorđe David, za koje je ukupno plaćeno 2.980.000 dinara. Raspisivanja javne nabavke nije bilo, već je po ubrzanom postupku upućen poziv za učešće samo agenciji «pistaćo» iz Beograda. Međutim, na sajtu Agencije za privredne registre, videlo se da je pomenuta agencija osnovana samo mesec dana pre održavanja LjKI i da ima samo jednog zaposlenog, izvesnog Milana Pištanca. Datum osnivanja ove agencije, kao i izostanak postupka javnih nabavki pobudili su sumnju javnosti, pa je anonimna grupa građana iz Požarevca  podnela krivičnu prijavu protiv tadašnjeg gradonačelnika Miomira Ilića, njegovog zamenika Miodraga Stepanovića, kao i protiv NN lica koja su učestvovala u organizovanju LjKI.

Smatramo da je agencija „Pistaćo“ angažovana suprotno zakonskim propisima i da su organizatori time izvršili zloupotrebu službenog položaja, jer nisu ispoštovali proceduru i zakon prilikom izbora – bilo je navedeno u krivičnoj prijavi grupe građana. Međutim, Osnovno javno tužilaštvo odbacilo je ovu prijavu, nakon saslušanja osumnjičenih i svedoka, uvidom u ugovore i ostalim predistražnim radnjama, jer je smatralo da u ovom slučaju nema elemenata krivičnog dela.

Davorka Mitrović, tadašnja direktorka Turističke organizacije Požarevac, koja je potpisala ugovor sa agencijom «Pistaćo», smatrala da je sve urađeno po zakonu. – Svako ima pravo da podnese krivičnu prijavu, ali ako se u njoj dostave lažni podaci, taj neko može i krivično da odgovara. Takođe, bilo bi pošteno da su se podnosioci prijave potpisali imenom i prezimenom, a ne da se kriju iza naziva “grupa građana”, rekla je tada Mitrović.

Zanimljivo je, da se kao što se I pojavila neposredno pred početak igara, Agencija pistaćo nekoliko meseci kasnije ugasila.

Podaci o prihodima i imovini upravnika, odnosno funkcionera, direktora javno je dostupna na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije. Na sajtu se može videti i protiv koga su podnete prekršajne i krivične prijave ili izveštaji koji su prosleđeni tužilaštvu, kaže Vladan Joksimović.

Za deo funkcionera u Požarevcu svi podaci o prihodima I imovini još uvek nisu ažurirani na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije. Gradonačelnik, Bane Spasović  I njegov zamenik Saša Pavlović ne mogu da se pohvale zaradama, kada se uporede sa primanjima većine direktora javnih preduzeća koja obavljaju komunalne delatnosti.

Plata gradonačelnika od 93.000 i zamenika od od 91.000 dinara niže su od zarada direktora u Vodovodu, Toplifikaciji, Direkciji za izgradnju i Komunalnim službama.

Među direktorima prednjači Saša Valjarević koji je 19.januara ove godine prijavio zaradu od 120.000 dinara.

Direktor Toplifikacije, Dejan Dačić ostvaruje zaradu od 118.000 dinara prema podacima iz decembra 2015.godine.

Slobodan Jović direktor Komunalnih službi nam je u telefonskom razgovoru rekao da njegova neto plata iznosi 102.000 dinara. On kaže da bez regresa i minulog rada sa 38 godina staža njegova zarada iznosi oko 87.000 dinara, ali i da se agenciji šalju podaci o ukupnoj neto zaradi koju primaju nosioci javnih funkcija.

Direktor Direkcije za izgradnju Mitar Karadžić ostvaruje mesečno 98.000 dinara neto na ovoj funkciji.

Na začelju ove liste je direktorka Parking servisa Verica Savić za koju nema podataka na sajtu agencije, Ona kaže da je uredno predala izveštaj I da njena zarada iznosi 72.000 dinara.

Predsednik skupštine u Požarevcu Bojan Ilić zarađuje 90.000 dinara, njegov zamenik Milić Jovanović ima nakandu od 70.000 plus odborničku naknadu od 17.000 dinara, dok sekretar Miroslav Ungurjanović prima 86.000 dinara mesečno.

Zarada načelnice gradske uprave Suzane Bulajić je 75,000 dinara. Članovi gradskog veća zarađuju između 57.000 i 60.000 dinara, odnosno primaju naknadu od 25.000 dinara ako su već zaposleni.

Aleksandar Stojanović pored funkcije člana gradskog veća obavlja i funkciju direktora Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Požarevac. Ovog podatka nema u zvanično objavljenom izveštaju. Međutim, Stojanović kaže da je izveštaj uredno podneo, zbog potrebe procene da li se nalazi u sukobu interesa. Dodaje da njegova zarada u službi iznosi 68.000 dinara, kao I da to nije tajna.

Bez imovine među požarevačkim funkcionerima su članovi veća Vladimir Petrović i Ivan Jović.

Imovinske karte nisu objavljene za članove gradskog veća, Dejana Krstića i Dragana Kostića.

Kada je reč o redovnoj kontroli nosioca javnih funkcija. Ona obuhvata sve funkcionere u određenoj kategoriji. Dakle ako kontrolišu direktore čiji je osnivač Vlada, onda ih kontrolišu sve, a ne ponekog. Tu se traže nedoslednosti između izveštaja i stvarnog stanja. Ove godine su obuhvaćeni kontrolom svi predsednici opština. Nemoguće je obuhvatiti kontrolom sve funkcionere jer ih ima 27.000. Na osnovu prijave može se pokrenuti i vanredna kontrola.

Nosioci javnih funkcija na republičkom nivou, kaže da su mnogo više pod prismotrom, zbog čega redovnije ispunjavaju svoje obaveze  iz Zakona o Agenciji. Ovi na lokalu imaju mnogo više prostora za manipulacije, kaže Vladan Joksimović.

Savremena država ostvaruje brojne ekonomske funkcije koje se, po formi i sadržaju, proširuju poslednjih godina sa povećanjem ekonomskih i socijalnih problema u društvu. Javni sektor privrede, čiju organizacionu formu najčešće čine javna preduzeća, bio je i ostao važan činilac ostvarivanja tih funkcija. Ona se osnivaju i  posluju u onim privrednim granama koje imaju poseban značaj za razvoj ukupne privrede i za život stanovništva (elektroprivreda, putna privreda, železnice, komunalna privreda, komunikacije, proizvodnja naoružanja i vojne opreme, vodoprivreda i sl.), i po svojoj ekonomskoj snazi zauzimaju relativno visok udeo u strukturi ukupne privrede. U razvojnom, poslovnom i organizacionom pogledu država je odgovorna za njih: u njih ulaže svoj kapital – samostalno ili po principu javno-privatnog partnerstva, vrši funkciju upravljanja, kreira tržišne i druge uslove njihovog poslovanja, utiče na cene njihovih proizvoda i usluga i dr. Specifičnost poslovanja ovih preduzeća je i u tome što svojom delatnošću, svojim proizvodima i uslugama ostvaruju poseban uticaj na razvoj i poslovanje ostatka privrede i na stanovništvo.

Javnost poslovanja ovih preduzeća ima posebno značenje kako za njihovo poslovanje i njihov razvoj, tako i za demokratizaciju društva. Ako te javnosti ne bi bilo postoji opasnost od njihovog otuđenja – razvoja neke vrste autarhičnih i od društva odvojenih organizacija, privilegovanih i zatorenih celina, koje ne bi ostvarivale svoje osnovne funkcije. Ona moraju biti otvorena prema društvu, posebno prema

korisnicima svojih proizvoda i usluga, prema organima javne vlasti i javnosti u najširem značenju.

 

Projekat “Hoću da znam”  (Transparentnost javnih finansija i odgovornost vrsilaca  Javnih funkcija) finansira Evropska unija u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj i stavovi izneti u emisiji su isključiva odgovornost Boom93 i ne odražavaju mišljenja i stavove Evropske unije.

Nema komentara.

Ostavi komentar