Naslovna  |  Projekti  |  Javnost i odgovornost  |  Projektno sufinansiranje medija u Braničevskom i Podunavskom okrugu (Emisija)
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Javnost i odgovornost

03. 06. 2016.

Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93

Projektno sufinansiranje medija u Braničevskom i Podunavskom okrugu (Emisija)

Najveća muka sa kojom se mediji suočavaju na lokalu su finansije, odnosno nedostatak novca. Spas je, očekivalo se dolazi sa projektnim finansiranjem. Međutim, postoji čitav niz problema u Braničevskom i Podunavskom okrugu po ovom pitanju jer je praksa kad je finansiranje medija u pitanju i dalje neujednačena.

U samom početku, prelazak na projektno sufinansiranje medija označeno je kao ogroman iskorak iz sistema javnog finansiranja.

Novi Zakon o informisanju omogućio je da država pomogne da mediji izveštavaju o temama o javnog interesa. Takođe, trebalo je da doprinese da se uslovi na medijskom tržištu stabilizuju, a novac građana troši u cilju informisanja, kao i da spreči promovisanje interesa političkih i ekonomskih krugova koji žele da utiču na nezavisnost uređivačke politike.

Ipak, godinu i po dana kasnije pokazalo se, ne samo da projektno finansiranje nije zaživelo u punoj meri, već da postoji otvorene zloupotrebe u trošenju javnog novca za projekte medija, kao i da sam uticaj struktura vlasti koje raspolažu javnim sredstvima na medije nije popustio.

Dopisnica Politike iz Smedereva, Olivera Milošević smatra da je kroz projektno finansiranje načinjen napredak u pogledu raspodele javnog novca, ali da izostaje transparentnost samog procesa, odnosno da nisu dovoljno jasni kriterijumi po kojima se novac dodeljuje određenim medijima.

Generalni sekretar Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Svetozar Raković ocenio da je najveći problem što se jako retko objavljuju objašnjenja na koji način su sredstva raspodeljena.

„Problem je i izbor nezavisnih stručnih komisija, što bi trebalo da bude centralna tema čitavog sistema jer se tu analizira i odlučuje o projektima“, istakao je on.

Dopisnika RTS-a, Novicu Savića ne zabrinjavaju toliko javna sredstva koja medijima dolaze od organa vlasti za koje kaže da se tačno zna koliko ih ima i ko ih je dobio.

„Mi možemo da pričamo iz više aspekata o uticaju na medije. Stalno se govori o uticaju lokalnih vlasti i političara. Imamo medije koji se finansiraju iz raznih drugih izvora koji nisu transparentni. Iz inostranstva, iz nekih drugih država i organizacija, zatim raznih fondova koji imaju zanimljive osnivače“.

Na sugestiju da je reč o javnim sredstvima, Savić odgovara da je zato ovakva kontrola i uspostavljena.

„To jesu javna sredstva koja se dele konkursima. Tačno se zna koliko iznose i ko ih je dobio“.

Ono što je upadljivo u vezi projektnog finansiranja je da postoji još uvek mnogo nejasnoća šta bi zapravo trebalo da bude javni interes lokalnih samouprava. Problemom njegovog definisanja imaju kako lokalne samouprave, tako i mediji koji konkurišu za novac iz budžeta smatra Milošević.

„Kad je jasan on nije u njihovom interesu (nosioca vlasti). Kad su mediji u pitanju, plašim se da tu još uvek nije kristalno jasno kakvi bi sadržaji trebalo da budu zastupljeni u projektima. Sve se svodi na to da ni mediji, ni lokalne vlasti nisu shvatili šta predstavlja projektno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa“, kaže ona.

U dobrom delu lokalnih samouprava se ne shvata pojam javnog interesa, a nema ni političke volje da se primeni Zakon o javnom informisanju kaže Snežana Milošević iz Lokal presa.

„Javni interes se nije spustio na lokalni nivo. Drugi problem je nepostojanje političke volje da na pravi način zažive zakoni o informisanju i medijima. Sve češće se iznalaze modeli za usmeravanje novca odabranim medijima putem javnih nabavki ili neposrednim pogodbama, zakupima ili drugim obavezama“, kaže ona.

Kada je krajem avgusta prošle godine napravljen presek, ispostavilo se da više od 2/5 opština u Srbiji (41,6%) nije ni pristupilo projektnom finansiranju.

Isti odnos utvrđen je na okruglom stolu koji je organizovao UNS krajem aprila ove godine, ali se odnosi na postotak nepravilnosti koje je utvrdila koalcija medijskih i novinarskih udruženja u svim konkursima koji su bili raspisani (41,6%).

Pozitivno je što su u 47 od 75 slučajeva uvažene primedbe koalicije. Međutim, u pojedinim opštinama, predstavnici vlasti se oglušuju o zahteve udruženja.

Zlouoptreba ima, a osnovni problem je u tome što nisu ustanovljene sankcije protiv onih koji ih čine, smatra Olivera Milošević.

Međutim, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja prethodne Vlade Srbije, Saša Mirković kaže da nije tačno da ne postoji sankcija za one koji krše zakon, navodeći da se može pokrenuti upravni spor u slučajevima kada je došlo do očite zloupotrebe Zakona i podzakonskih akata.

„Neophodno je da se vidi koliko je upravnih sporova povedeno i kako se presudilo. Plašim se da je malo takvih sporova u slučajevima kada je došlo do povrede zakona“, istakao je on.

Kako je izgledalo projektno sufinansiranje u gradovima i opštinama Braničevskog i Podunavskog okruga ove i poršle godine? Postoji više primera koji ukazuju na nepravilnosti u dodeli sredstava.

U Velikoj Plani je je javni poziv po konkursu za sufinansiranje projekata objavljen početkom februara. Dva meseca kasnije, 21.aprila načelnik uprave doneo konačno rešenje u kome je da preinačio predlog komisije koja je vrednovala projekte u oblasti javnog informisanja na konkursu ove lokalne samouprave.

Iako su i članovi komisije za dodelu sredstava  koju su činili predstavnici novinarskih i medijskih udruženja i dva člana komisije imenovana na predlog opštine, usaglasili stavove u  proceni koje projekte i sa kojim iznosima  bi trebalo podržati, Vladimir Stanić  je kod 5 projekata preinačio iznose, a jedan, koji je komisija predložila za sufinansiranje, u potpunosti ignorisao odlučivši da mu ne dodeli sredstva.

Novica Savić je bio u više komisija ove i prošle godine. On kaže da je u nekim lokalnim samoupravama bilo susreta sa čelnicima opštine ili grada o konkursu, ali i da se razgovaralo o samim medijima. Savić kaže da sugestije koje je dobijao od čelnika lokalnih samouprava nije doživljavao kao vid uticaja na rad komisija čiji je član bio.

Opštine i dalje krše i obesmišljavaju medijske zakone tako što sredstva za javno informisanje dodeljuju putem javnih nabavki.

Opština Plandište je, recimo, i ove godine, suprotno medijskim zakonima i uz zloupotrebu sistema javnih nabavki, raspisala javnu nabavku u sferi informisanja, i to u visini od 1,7 miliona dinara bez PDV-a. Ista opština je i prošle godine na isti način prekršila zakon.

Isto je uradio i Grad Požarevac koji je odlučio da raspiše javnu nabavku za medije. Bane Spasović je kao predsednik skupštine Požarevca ignorisao zahtev Koalicije, a javnim nabavkama dodeljeno je 3,2 miliona dinara medijima za usluge informisanja, odnosno praćenja rada lokalne samouprave. 

On nije prihvatio poziv da bude sagovornik u ovoj emisiji. Međutim, u više navrata do sada Spasović se na javnim skupovima izjašnjavao o ovoj temi. Tako je rekao da je posao gradske uprave da se bavi projektnim finansiranjem, a posao skupštine grada da informiše. Pri tom ustvrdio je kako Zakon o javnim nabavkama nije suspendovan, odnosno da ima pravo da novac dodeljuje za praćenje rada lokalne samouprave.

Upitan zar nije informisanje nešto čime bi mediji inače trebalo da se bave, Spasović je govorio kako je bilo primera da mediji ne žele da prate rad lokalne samouprave, a da je njegov cilj da svi građani budu informisani.

Vlasnik radio Bravo iz Požarevca, Slobodan Vasić kaže da mediji jesu vid javne kontrole rada, ali ne na način da informišu za račun lokalne samouprave.

„Ako vlast plaća medije da pišu kako ona želi, naša funkcija je besmislena“, navodi on.

Olivera Milošević kaže da je nužno da se napravi razlika između usluge i medijskog sadržaja. Medijski sadržaj informisanja o radu određenog organa lokalne samouprave nije usluga i samim tim ne podleže Zakonu o javnim nabavkama. Zakon se krši, a funkcioneri to rade ili nesvesno ili namerno kako bi novac dodelili određenim medijima.

Plandište i Požarevac nisu jedine lokalne samouprave koje, putem javnih nabavki, plaćaju reklamiranje svog rada, obesmišljavajući na taj način suštinu medijskih reformi, koja se sastoji u drugačijem, nediskriminatornom sufinansiranju javnog interesa u sferi javnog informisanja, putem javnog konkursa i kroz rad nezavisnih stručnih komisija.

Požarevac je pored javnih nabavki raspisao i konkurs za projektno sufinansiranje, dok je Gradska opština Kostolac u javnoj nabavci za medije objedinila oglašavanje i informisanje.

Kostolac je najpre za radio i televiziju ograničio područje pokrivanja na zonu gradske opštine, a zatim tražio od medija koji konkurišu da izraze jedinične cene usluga, među kojima su pored oglasa i informativni sadržaji, poput vesti. Na sve to je kao najvažniji kriterijum postavio najnižu zbirnu cenu jediničnih cena za navedene usluge. Iako se tražilo da radio koji konkuriše izrazi cene za oglašavanje i objavljivanje na webu, ugovor je dodeljen mediju koji ne poseduje portal, dok je drugom mediju koji je učestvovao skrenuta pažnja da ne može da besplatno emituje vesti, odnosno da ih naplaćuje 0 (nula) dinara.

Milošević kaže da gradske opštine takođe vrše zloupotrebe na ovaj način jer u javne nabavke ili direktnu dodelu sredstava medijima ulaze pod izgovorom da nemaju status lokalne samouprave.

„To je još jedan način da se izvrda zakon i javni novac usmeri na medije čija uređivačka politika odgovara gradskim opštinama koje tako postupaju“.

Na ovakvo ponašanje gradskih opština ukazuje i Svetozar Raković.

„Ako nisu jedinica lokalne samouprave i ne opredeljuju sredstva za informisanje, one nemaju nikakavu obavezu da raspisuju konkurs. Međutim, ako opredeljuju novac iz budžeta i daju ga po ugovoru medijima, to ne znači da oni imaju ekskluzivno pravo da dodeljuju novac kako njima padne na pamet.“

Frapantne zloupotrebe u sistemu projektnog sufinansiranja zabeležene su tokom 2015. i 2016.godine u opštini Žagubica.

Opština Žagubica je ove godine ignorisala predlog medijske koalicije, i za članove komisije koja je ocenjivala projekte postavila dva lica koje je predstavila kao članove UNS-a iz Negotina, iako ih UNS nije predložio. Pored toga, za trećeg člana komisije je imenovan Načelnik odeljenja za privredu i ekonomski razvoj Opštine Žagubica, iako Zakon o javnom informisanju i medijima izričito propisuje da članovi komisije ne mogu da obavljaju javnu funkciju.

Rešenjem opštine i sporne komisije, određeno je da čak 4.286.000 od ukupno 6 miliona dinara koje se raspodeljuju pripadnu mediju Radio Homolje, čiji je izdavač Radio Homolje d.o.o. u 100% vlasništvu Kulturno prosvetnog centra „Jovan Šerbanović" iz Žagubice, koji je je u državnom vlasništvu. Prema zakonu o javnom informisanju i medijima Radio Homolje zbog toga ne bi uopšte moglo da učestvuje na Javnom konkursu.

Olivera Milošević kaže da je Žagubica dobar primer samovolje funkcionera. Ona je izrazila bojazan da  bi bez jasnih sankcija za zloupotrebe, lokalni funkcioneri u budućnosti još više koristiti mogućnost da prođu nekažnjeno i da na uštrb javnog interesa novac dodeljuju prema svojim ličnim prohtevima.

Milošević kaže da je zanimljivo kako opštine teško nalaze kapacitete da sprovedu javne nabavke, dok s druge strane bez problema izvrdavaju zakone i dele sredstva prema svom nahođenju.

U Malom Crniću je odlukom Opštinskog veća prošle godine poništen konkurs, na kom je komisija već raspodelila novac na osnovu prispelih projekata. Kao zvanično obrazloženje učesnicima konkursa Opštinsko veće navelo je „nedostatak sredstava", dok su u izjavama medijima kao razlog naveli da „nije u javnom interesu građana Opštine Malo Crniće".

Na tom konkursu među pristiglim projektima bilo je i onih koji su pisani olovkom, a nakon zaključenja konkursa u pojedinim medijima pojavili su se tekstovi kojima je pokušano da se aludira da je bilo sukoba interesa članova komisije, dok su autori tih tekstova bili novinari koji su istvoremeno radili za medije čiji projekti nisu prihvaćeni u ovoj opštini.

U Golupcu je konkurs za 2015. bio raspisan u oktobru na iznos od 300.000 dinara ali je na zahtev medijske koalicije poništen jer nije bio ispravan (u kriterijume uvršteno medijsko praćenje organa lokalne samouprave kao i kvalitet pređašnje saradnje medija sa lokalnom samoupravom). Novi konkurs nije raspisan u prošloj godini, ali je zato opština ove godine raspisala konkurs koji je sproveden i na koji nije bilo zamerki.

 U Žabarima takođe nije bilo konkursa za 2015. Medijska koalicija uputila pismo u kojem poziva da se raspiše konkurs ali nikada nije dobila bilo kakav odgovor. Nema podataka da je ova opština pristupila konkursu ili javnoj nabavci za dodelu novca medijima.

U Kučevu nije raspisan konkurs za 2015. ni nakon zvaniĉnog upozorenja Koalicije da je to zakonska obaveza lokalne samouprave. Iz opštine je odgovoreno da su poĉetkom 2015. godine novac namenjen za informisanje raspodelili na osnovu javne nabavke, i da opština nije imala dodatna sredstva za projektno sufinansiranje, ali da će po donošenju budţeta za 2016. raspisati konkurs za projektno sufinansiranje. To, međutim, ova opština nije učinila.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović kaže da je potrebno definisati mehanizam utvrđivanja javnog interesa na lokalu i utvrditi zakonske obaveze i sankcije za opštine koje ne raspišu konkurs za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa.

„Uz obavezno određivanje procenta uzdajanja za medijski konkurs“.

Svetozar Raković smatra da vrlo loše funkcioniše komunikacija Medijske koalicije sa lokalnim samoupravama.

„Mi ih upozorimo da je lokalni konkurs apsolutno nezakonit, ukažemo na konkretne nedostatke i ne dobijemo bilo kakav odgovor. Ponavljamo upit, zovemo telefonom i ne dobijamo bilo kakav odgovor. Na kraju shvatimo da je čitava stvar namerno urađena da bi se novac podelio na način kako je to urađeno“.

Iako proklamuju javni interes kao osnovni cilj, konkursi za sufinansiranje medijskih projekata, i ove godine su prevashodno shvaćen kao sredstvo za spasavanje mnogobrojnih medija od finansijske propasti. Jedan od problema sa kojima se u radu suočavaju članovi komisija koji ocenjuju medijske sadržaje su projekti medija koji konkurišu. U velikom broju slučajeva reč je tek o praćenju i izveštavanju o radu lokalne smouprave. To nema veze ni sa projektima, ni sa javnim interesom u informisanju, ističe Olivera Milošević.

Njen kolega Novica Savić kaže da je granica koja se ne toleriše lokalnim medijima upravo pisanje projekta da će se pratiti funkcionisanje i rad lokalne uprave.

„Zakon nas obavezuje da gledamo kvalitet projekata, ali s druge strane moramo da vodimo računa na to da na određenoj teritoriji postoje određeni mediji koji godinama rade i koji bi trebalo da nastave svoju delatnost. Šta ćemo mi da uradimo ako podavimo sve medije u nekoj opštini. N emože niko da me ubedi da će da dođe neko sa strane i svakodnevno izveštava iz Petrovca na Mlavi, recimo. Međutim, dešavalo se i da mediji sa područja određene opštine ne dobiju sredstva ako su njihovi projekti ispod nekih kriterijuma. Granica je da ne smete da napišete da ćete pratiti rad lokalne samouprave. To nije projekat“.

Očekivali smo da će projektnim sufinansiranjem profunkcionisati postupak obraćanja pažnje na medijski sadržaj, ali jedan broj članova komisije nije bio dorastao zadatku kaže Milorad Tadić, predsednik ANEM-a. Srbija nema kapaciteta da ovakvu jednu stvar sprovede krajnje profesionalno, smatra Tadić koji ističe da je potrebna obuka ljudi koji rade u komisijama za dodelu sredstava za projektno sufinansiranje.

„Smatram da je jedan broj naših članova komisije nije dorastao zadatku koji im je poveren. Srbija nema kapaciteta da ovakvu jednu stvar sprovede krajnje profesionalno. Mislim da je potrebno da se smanji broj ljudi koji mogu u tom procesu da učestvuju“, smatra on.

Posebna priča sa konkursima koje opštine i gradovi raspisuju je kašnjenje. U mnogim lokalnim saouprava čekalo se na formiranje novih organa vlasti da bi se odlučivalo po konkursima koji su raspisani još na početku godine, navodi Olivera Milošević.

„Opštine raspišu konkurs u januaru, a mi u junu nemamo okončan postupak. Konkretno, u Braničevskom okrugu mislim da nigde nisu potpisani ugovori. Sve dok se ugovori ne potpišu oni ne postoje, a mediji para nemaju“.  

Od početka 2015.godine do kraja marta kroz sistem projektnog finansiranja prošlo je 12 miliona evra. Ipak, Svetozar Raković smatra da se za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa u lokalnim samoupravama izdvaja nedovoljno novca.

Isto mišljenje izražava Novica Savić koji primećuje da na manje novca pristiže više projekata ove godine.

Istina je da je Smederevo u odnosu na prošlu godinu dva i po puta smanjilo izdvajanja za projektno sufinansiranje. Požarevac je udvostručio sredstva, tako da u suštini obe lokalne samouprave sada izdvajaju slične sume. Opet, s druge strane, Žagubica u kojoj je bilo evidentnih nepravilnosti u raspodeli sredstava preko projektnog sufinansiranja opredelila je gotovo dvostruko više sredstava, da ne pričamo o Petrovcu na Mlavi koji je sa zanemarljivim budžetom opštine izdvojio dva i po puta više novca od „jakih“ Požarevca i Smedereva. 

Adresa za propisivanje iznosa sredstava koje opštine treba da opredele za projektno sufinansiranje je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, objašnjava Saša Mirković odgovarajući na primedbe da su sredstva smanjena kada je počelo projektno sufinansiranje.

One lokalne samouprave koje nisu u registar medija unele državnu pomoć biće sankcionisane. Tu je potpuno jasno da je trebalo da prođe vreme da vidimo šta je urađeno, zaključio je on.

Uprkos svim primedbama i dokazima, ministarstvo je zauzelo stav da ne stoji ocena da je medijska reforma doživela kolaps i da prva godina sprovođenja medijskih zakona bila komplikovana, ali posle preležanih dečjih bolesti nadaju se boljem.

Međutim, stanje na terenu pokazuje da i dalje ima flagrantnih kršenja propisa i zloupotreba javnih sredstava.

 

Projekat “Hoću da znam”  (Transparentnost javnih finansija i odgovornost vrsilaca  Javnih funkcija) finansira Evropska unija u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj i stavovi izneti u emisiji su isključiva odgovornost Boom93 i ne odražavaju mišljenja i stavove Evropske unije.

Nema komentara.

Ostavi komentar