Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Javnost i odgovornost

30. 01. 2017.

Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93

Mehanizmi borbe protiv korupcije

Korupcija u Srbiji može se suzbiti samo ukoliko je učinite ne previše isplativom, a rizik od činjenja koruptivnih radnji bude ogroman.

Osnovni generator korupcije u Srbiji je preterana prisutnost političkih partija tamo gde ne bi smelo da ih bude, u privatnom biznisu i javnoj upravi sa neuređenim sistemom zapošljavanja i napredovanja u takvim službama, ocenjuje novinar, saradnik Transparentnosti Srbija Zlatko Minić.

U Srbiji postoji nedostatak, hrabrosti, nezavisnosti i autonomije da se istraži sve što bi trebalo.  Istražuju se problemi koji su vezani za prethodnu vlast ili se povremeno pronalaze konkretni slučajevi koji bi trebalo da dokažu da postoji rešenost da se ozbiljno uhvati u koštac sa korupcijom.

Član odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiljković ocenjuje je da antikorupcijska strategija u Srbiji može da zaživi samo ukoliko se razbije svaka vrsta monopola.

„Srbija je postala klijentelističko društvo. Neophodno je smanjiti diskreciona prava nosilaca funkcija i pojačati odgovornost. Međutim, naš problem nije samo politička elita, već i narod kojije prihvatio ovu pojavu kao nešto normalno. Tako je najviše korupcije, osim politike, tamo gde su potrebe najurgentnije. Ako morate da zaposlite nekog ili vam je ugroženo zdravlje. To su ultimativne situacije i tada se o korupciji ne razmišlja“, istakao je Stojiljković.

Srbija se neće pomaknuti na nivou izborne demokratije ukoliko ne reši dve ključne stvari na kojima se održavaju partijska država i partijski kapitalizam, rekao je Zoran Stojiljković. On je ukazao da zakonom treba urediti da se stranke finansiraju zato što rade dobru stvar i  otvaraju važna pitanja.

Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja kaže da borba protiv korupcije pre svega podrazumeva javnost, ali da u Srbiji mi još uvek nemamo dovoljno javnosti u ovoj temi.

On ističe da još od početka 80-ih godina prošlog veka u najvećim gradovima u svetu postoje mehanizmi za borbu protiv korucije na lokalnom nivou.

“Prva dimenzija tih mehanizama je mogućnost da bilo koji građanin prijavi korupciju. Lokalna tela primaju predstavke, analiziraju i dalje predaju na postupanje. Jačanje integriteta, analiza procedura, eduakcija i podrška samim uzbunjivačima. To je ono što je potrebno”.

Član Lokalnog antikorupcijskog foruma (LAF) iz Niša, Zorica Miladinović ističe da korupcija nije samo plava koverta već niz društveno štetnih pojava, pravno i etički, gde pojedinac stvalja privatni interes ispred javnog.

“Dakle, korupcija je čitav niz krivičnih dela među kojima su i zloupotreba službenog položaja, trgovanje uticajem, poreske utaje, pronevere, kršenje zakona od strane sudije, odavanje službene tajne, čitav niz krivičnih dela gde službeno lice zarad koristoljublja krši zakon. Korupcija su i zloupotreba i nenamensko trošenje lokalnih budžeta, deljenje funkcionerskih dodataka protivno zakonu, nameštanje tendera, konkursa za zapošljavanje, patrijsko zapošljavanje ljudi, nepotizam, kronizam, veza za sve što nam je potrebno. Ovde su institucije neefikasne i teraju vas na takvo ponašanje. Korupcija je ovde sistemska, zahvatila je sve pore društva. Borba protiv nje mora da bude sistemska i da bude decentralizovana. To ne može samo da radi prijemijer, agencija, par institucija u Beogradu. To moraju da rade sve institucije i građani”.

Miladinović kaže da je život uvek na lokalu.

“Prema tome, korupcija je na lokalu gde je najvidljivija. Samim tim, borba protiv nje bi trebalo da bude najefikasnija ako se uključimo i poželimo da se time bavimo”.

LAF u Nišu je samostalno i nezavnisno gradsko telo, koje realizuje lokalni plan za borbu protiv korupcije koji je skupština Niša usvojila 2011.godine. Postoje 4 godine i pokrenuli su niz aktivnosti na otkrivanju korupcije na lokalnom nivou.

Između ostalog, radili su monitoring funkcionera u Nišu, kao i odluka koje su usvojene na lokalnoj skupštini. Zanimljivo je da nijedna prijava nadležnim organima koja je podneta sa dokazima do sada nije imala za epilog pokretanje postupka protiv odgovornih funkcionera koji su kršili zakone.

Zoran Gavrilović ocenjuje da je borba protiv korupcije u Srbiji još uvek u takozvanoj tribunskoj fazi i da je zbog odnosa institucija stvar ličnog izbora.

On ističe da je sveobuhvatna borba protiv korupcije, borba za izgradnju države i da zahteva konsenzus.

Nema komentara.

Ostavi komentar