Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Javnost i odgovornost

24. 02. 2017. Požarevac

Autor: M.Ljubisavljević Izvor: Boom93

Novi zakon, suština ista- preduzeća kao privatne firme partija

Koliko preduzeća poštuju zakon, na koji način partije postavljaju kadar u njima i kako se sve to odražava na džep građana, neka su od pitanja postavljena u četvrtak uveče na javnoj debati o transparentnosti rada javnih preduzeća. Predstavnici "Transparentnost" Srbija podelili su svoja iskustva iz ostatka Srbije, ali primera neregularnosti je bilo i u Požarevcu.

Javna preduzeća postoje ili zato što država u nekim oblastima ima prirodni monopol, ili zato što je ta oblast komercijalno neisplativa, a važna za sve građane.

Zakon o javnim preduzećima donet 2016. godine je zamenio zakon koji  je važio tri godine i koji je donet uz velika očekivanja, krajem 2012. godine. "Tada su pala na izborima obećanja koja se tiču upravo javnih preduzeća. Nekoliko stranaka je išlo sa parolama o depolitizaciji, profesionalizaciji, većoj odgovornosti i većoj javnosti rada i na talasu svih tih napora donet jezakon iz 2012. godine" kaže Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije "Transparentnost" Srbija.

"Dobili smo jasnije definisane dužnosti upravljačkih tela, neke naznake da bi moglo biti veće odgovornosti i ono što je dobilo najveći publicitet – izbor direktora na konkursima. Međutim, od te priče nije bilo gotovo ništa, makar kad je reč o republičkom nivou. Na lokalnom je bilo nešto a i to nešto uglavnom nije valjalo" kaže Nenadić. Zakon iz 2012. Godine ocenjuje kao poraz vladavine prava.

"Imali smo na republičkom nivou za većinu preduzeća raspisane konkurse koji nisu dovedeni do kraja i gde i dan danas neki od tih konkursa nisu formalno završeni, neki ljudi figuriraju kao kandidati još od juna 2013. godine".

Na lokalnom nivou su stvari prema uvidu "Transparentnosti" makar formalno bile zadovoljene. Konkursi su organizovani unapred sa jednim do dva kandidata za koje se znalo iz kojih partija dolaze. U republičkim javnim preduzećima i dalje je veliki broj vršilaca dužnosti pa je novi zakon iz prošle godine među pripadnicima nevladinog sektora dočekan sa rezervom.

"U starom zakonu je postojao rok do kada do kada mora da se raspiše konkurs za direktora, a nije postojao nikakav dalji rok do kada mora da se okonča. Novi zakon iz 2016. Postavlja rok do kada moraju da se okončaju konkursi, a ne postavlja rok do kada moraju da se raspišu. Pa mnogi od njih nisu uopšte raspisivani, a rok praktično ističe 4. marta" objasnio je Nenadić paradoks i jednu od razlika dva zakona.

Za nevericu je činjenica da je čak i ministar privrede, "Transparentnosti" rekao da nije baš najvažnije da se taj rok poštuje, što novi zakon čini besmislenim, a građanima se šalje poruka je kršenje zakona sasvim u redu.

Bilo je, kaže Nemanja Nenadić i gorih poruka i relativizacija poslednjih godina, a izostale su i odgovarajuće reakcije evropskih institucija. Tek ponekad, mediji "zatalasaju".

"Praktično Dragan Marković Palma je najbolje izrazio šta mi očekujemo i koliko se varamo kad je rekao 'Kakva depolitizacija, kakva profesionalizacija, o čemu vi pričate?'. To je rekao dve godine nakon usvajanja starog zakona. On je jedini onako prostodušno izrazio ono što ostali kriju nekakvim frazama i usvajanjima zakona koji se kasnije ne primenjuju" kaže Zlatko Minić iz "Transparentnosti".

Preduzeća ne poštuju zakon sa solidnim temeljima

Preduzeća i po starom i novom zakonu imaju slične obaveze u pogledu dokumenata koje moraju da objavljuju na svojim internet prezentacijama. I zakon iz 2012. je u tome postavio solidne temelje. Po ovom zakonu je obavezno objavljivanje godišnjih planova rada, finansijskih izveštaja i tromesečnih izveštaja o radu. Sada su pooštrene obaveze u vezi sa objavljivanjem podataka o direktorima i članovima nadzornih odbora. Tu ima manjih pomaka napred.

"Dopisujemo se sa nekim javnim preduzećima i dešava se da im kažemo: nemate 'to' na sajtu; i da nam oni odgovore 'Hvala, postavićemo'. Neki se prave blesavi pa nam odgovore 'Ne, imamo na drugoj adresi', a zapravo postave u međuvremenu, što pokazuje da možda neke stvari nisu hteli da kriju, nego su dezorganizovani ili ih baš briga što krše zakon jer ih niko ne kažnjava zbog toga" objašnjava Minić.

Pojedina ne žele ni da objavljuju, niti da dostavljaju obavezne dokumente. Jedno od takvih preduzeća je "Srbijagas". Neka uopšte nemaju svoje internet prezentacije iako zakon propisuje da ih moraju imati. U Požarevcu svoj portal nema JP "Ljubičevo" koje je do prošle godine bilo u velikim dugovima, a sajt nemaju ni "Komunalne službe". Dok je postojala, (1. decembra 2016.) "Direkcija za izgradnju" je imala portal, "Vodovod" i "Toplifikacija" imaju i dalje.

"Izrada novog sajta praktično košta manje nego kazna za neobjavljivanje tih podataka"  kaže Minić.

Kod ispitivanja transparentnosti rada nije bitno samo izveštavanje i objavljivanje podataka, već i forma u kojoj se podaci objavljuju. Primeri gašenja i reorganizacije različitih formi "Direkcija za izgradnju" po Srbiji poslednji su primeri koji treba da tok novca učine vidljivijim.

Mahinacija nema samo u novčanim tokovima, politički se trguje i radnim mestima. Tako su beleženi i slučajevi gde su preduzeća gašena, pa potom osnivana nova u istoj delatnosti, zbog različitih mahinacija.

"To se navodno radi da bi se racionalizovalo poslovanje i da bi se uštedelo. Preduzeće nije reorganizovano na taj način da novo nastavi kao pravni sledbenik starog preduzeća ili da objedini nadležnosti, već se išlo na potpunu likvidaciju i osnivanje potpuno novog. To je idealna prilika da ljudi koji su radili u starom preduzeću ostanu bez posla i da se zaposle potpuno novi ljudi" navodi Zlatko Minić. Iako nije uvek reč o mahinacijama i podeli plena, svakako izgleda tako.

Učesnici debate saglasni su da nije neobično što jedna preduzeća imaju velike dobitke, a druga gubitke, ali se postavlja pitanje da li "gubitaši" moraju da imaju baš tolike gubitke i da li "dobitnici" mogu imati još veći profit.

"Kada je krenula priča o vraćanju dela sredstava u budžet republike ili lokalnih samouprava, mene je odmah bio strah kakve ćemo usluge dobijati. Da li će biti nedovoljno ljudi koji će čistiti ulice, odnositi đubre, održavati vodovod i da li ćemo za deset i više godina osetiti posledice zato što u sisteme nije ulagano jer je trebalo vratiiti novac u budžet, kako bi se prikazalo da budžet ostvaruje suficit" objašnjava Minić.

Požarevac baš ove zime ima problema sa toplifikacionom mrežom u čiju se rekonstrukciju dugo nije ulagalo, pa su curenja od prošlog septembra gotovo redovna pojava.

"Mi pratimo sastav i izbor članova nadzornih odbora i direktora javnih preduzeća na nekom uzorku koji obuhvata republička, lokalna i pokrajinska preduzeća i onda kad vidite neke od tih biografija jasno vam je zašto neki ne žele da objave te briografije i zašto krše zakon" ističe Zlatko Minić.

"Videli smo potvrdu da je čovek koji je član jednog nadzornog odbora završio specijalistički kurs koji se zove 'korporativno upravljanje u javnom preduzeću'. Znači tačno ono što mu je potrebno da bi priložio kao potvrdu da bi ispunio uslov iz zakona. Mogli smo da vidimo i izjavu kojom član nadzornog odbora pod krivičnom i materijalnom odgovornošću tvrdi da poseduje osnovna znanja iz korporativnog upravljanja i na osnovu te izjave osnivač je utvrdio da on može da bude član nadzornog odbora."

Najveći štetni efekat je što ljudi koji nisu partijski opredeljeni, neće ni da se prijave na konkurse jer ne veruju da će na njemu i pobediti, smatraju u Transparentnosti.

Jednu situaciju iz Požarevca opisao je na debati i nekadašnji direktor "Toplifikacije" dr Zvonimir Blagojević. Blagojević je bio kandidat na konkursu za direktora tog preduzeća 2013. godine. Konkurs naziva farsom jer je komisija posle jednog, neformalnog razgovora s kandidatima donela odluku. On je istakao da je taj postupak došao i do suda, ali se nakon smene direktora koji je pobedio na konkursu, od sudskog postupka odustalo.

Blagojević je osnov za tužbu imao i zbog činjenice da je prethodno smenjen u skladu sa novim zakonom, a imenovan je na mesto direktora po starom.

U pogledu radnog iskustva su povučene oštre granice, a u "modi" su i doktorati, pa doktori mogu da na konkursima računaju na 50 odsto veći broj poena - čak i kada doktorat nema neposredne veze sa strukom u kojoj konkurišu.

Politička klima i odnos snaga neretko prate i smene direktora u preduzećima po različitim osnovama. Pojedini direktori se usled jače političke sile naspram sebe povlače sami, dok drugi odlaze uz pritiske, a partije na vlasti indirektno postavljaju na ta mesta svoje članove. Ovakvih slučajeva je poslednjih meseci bilo u Požarevcu.

Finansiranje sportskih klubova iz kasa preduzeća i anonimni donatori koncerata

I Zlatko Minić i Nemanja Nenadić smatraju da nije lako kritikovati kada jedno javno preduzeće donira novac školama ili sportskim organizacijama. Međutim, postavljaju pitanje da li su preduzeća kompetentna i pozvana da samostalno odlučuju o tome kako će rasporediti svoj višak profita kada ga ima, ili novac treba da vrate osnivaču.

Njih dvojica navode da EPS formalno ima konkurenciju na tržištu, ali je u praksi monopolista, zbog čega po zakonu može da se reklamira, iako pokriva 99 odsto tržišta pa mu reklama preko dresova sportskih klubova ili medija nije potrebna.

Mada ne mora imati neposredne veze s preduzećima, za "Transparentnost" je krajnje sumnjivo i organizovanje novogodišnjih koncerata, kada postoji nekoliko mogućnosti da se javnim nabavkama dobije traženi bend ili izvođač. Jedna varijanta je slučaj Novog Beograda kada je nabavka pravljena za željenog izvođača, u drugoj opciji se traži mišljenje od Uprave za javne nabavke i treća su anonimni sponzori, kada vlast načelno nema skoro ništa sa plaćanjem izvođača.

Ovo je praksa se godinama unazad primenjuje u Požarevcu i nezakonita je, jasan je Nenadić. Isti model je primenjen i prilikom novogodišnjeg koncerta kada je gostovao Van Gog. Iz budžeta je plaćeno 4.000 evra, dok ostatak sume nisu hteli da otkriju ni članovi benda, ni čelni ljudi grada.

Striktnijom podelom posla do bolje kontrole

Kada je reč o javnim preduzećima, transparentnost rada je napredovala veoma malo u odnosu na prethodne godine. Javnih rasprava o požarevačkom budžetu nema, pa ni građani ne mogu dugoročnije da organizuju kako će se trošiti njihov novac, bilo da ga troši direktno osnivač, ili lokalna preduzeća.

"Ako javna preduzeća vode sportsku politiku, kulturnu politiku ili humanitarnu politiku tu se zamagljuje i njihova funkcija, ali i onih koji bi zaista trebalo da vode kulturnu i sportsku politiku. Deset hiljada dinara na primer možda nije mnogo ali te pare treba da da Sekretarijat za kulturu, ili sport, a ne javno preduzeće. Gradsko JP treba da popravlja cevi, da izvrši toplifikaciju da ljudima bude toplo" U suprotnom, zamagljuje se ko bi šta trebalo da radi i plaća, a od toga polazi i niz drugih posledica.

Jedna od najvećih je podela preduzeća kao partijskog plena posle svakih izbora i promene u nadzornim i upravnim odborima u skladu sa voljom partija, što na kraju uvek vodi konstantnom kršenju oba zakona o javnim preduzećima i korupciji.

Nema komentara.

Ostavi komentar